Koncert Joe Cocker-a :: Muzika ~ Koncerti ~ Izvodjaci

Joe Cocker

Od muzičara njegovog kalibra i biografije, očekuje se samo vrhunski doživljaj. Uz sve one pesme koje znamo, volimo i tako rado slušamo, ovaj koncert nije mogao da bude ništa manje nego – vrhunski!

Izvođači koji iza sebe imaju takvu karijeru, toliko hitova i nastupa, u njegovim godinama više ne idu na turneje samo da bi promovisali album, zaradili novac. U 63. godini života, na binu vas može ''dovući'' samo neizmerna ljubav prema muzici. Njegova iskrenost i energija rezervisali su mu zavidno mesto na svetskoj muzičkoj sceni, a zaslužni su, ovog puta i za punu Arenu.

Iako je parter Arene bio ''preuređen'' za sedenje, hala je izgledala impresivno, sve je bilo puno do poslednjeg mesta. U toku nastupa Sare Džejn Moris (Sarah Jane Morris) još uvek je bilo puno ljudi po hodnicima i na ulazima, ali oni koji su već bili na svojim mestima, uživali su čekajući Kokera. Sara je nastupala samo uz pratnju gitare i zaista je uspela da opusti publiku i ''prebaci'' ih iz beogradskog nevremena u zonu dobre muzike. ''Blue moon'', ''Never Gonna Give You Up'', ''Dont Leave me This Way''... ''Znam da ste svi nestrpljivi da čujete Kokera, zato vam hvala što ste nas tako sjajno prihvatili!''

Nakon više od pola sata pauze, kada su svi već postali pomalo nestrpljivi, na bini se pojavila i legenda svetskog bluz/roka, uz čije balade je sazrevalo više generacija. Uz odličan prateći bend započeo je sa ''Hitschcock Railway'', hitom iz daleke 69. godine, zatim prešao na 1970-tu i ''Feelin' Alright''. ''C'mon Belgrade!'' Svi su reagovali. Prostor između redova u parteru se lagano punio, bilo je već sasvim dovoljno onih koje mesto nije držalo. Sedeli i stajali, ovakav koncert morao je da ostavi utisak i da vas pokrene. Bend je zaista fantastično svirao i iako se niko nije posebno isticao, provlačile su se solažice na klaviru, saksofonu, gitari. Uz još dva prateća vokala i Kokerov ''hrapavi'' glas, ovaj vremeplov kroz njegovu dugu i plodnu karijeru zvučao je više nego dobro.

Iako ova turneja nosi naziv albuma ''Hymn For My Soul'' koji je izdao ove godine i koji promoviše, sasvim dovoljno prostora posvetio je pesmama zbog kojih je većina ljudi i došla u Arenu. ''When The Night Comes'', i već je pola hale bilo na nogama! Zatim se na video bimovima pojavila Ajfelova kula, u polumraku se začula harmonika i uz slike Pariza započeli su ''N'oubliez jamais''. Klavir je zatim uveo u ''Up Where We Belong'', gde je umesto Jennifer Warns, ''uletela'' jedna od sjajnih dama koje su pevale prateće vokale.

Popalili su se telefoni... Lampioni iznad bine, fenomenalno osvetljenje i adekvatne slike na bimovima... Atmosfera je bila predivna! I nikad bolji trenutak za ''You Are So Beatiful''... Potpuno oduševljenje u publici, koje se nastavilo uz malo veselije ritmove pesme ''Summer In The City'' a nakon toga i ''Come Together''.

Kako ova turneja ipak služi da bi nam približila i novi album, Koker je najavio nekoliko numera i sa izdanja za koje mnogi kažu da je jedno od najboljih u njegovoj karijeri. Skupili su se u prednjem delu bine, malo ''usporili'' i odsvirali ''Just Pass It On'', ''Don't Give Up On Me'' i naslovnu ''Hymn For My Soul''.

Kada je posle toga predstavljao bend, svi su dobili veliki aplauz... ali verovatno je svima bilo najdraže da čuju da je za klavijaturama - Nik Milošević!

Atmosferu su zatim podigli do maksimuma uz ''You Can Leave Your Hat On'', svi su bili na nogama na ''Unchain My Heart'', a regularni deo koncerta Koker je završio pesmom sa samog početka svoje karijere – ''With A Little Help From My Friends''.
O svemu se vodilo računa. Od benda, koji funkcioniše besprekorno, do lajta i bimova koji prate svaku pesmu i dočaravaju svaku situaciju i emociju koju one nose.

Iako u poznim godinama, Džo Koker i dalje peva kao nekada, ne libeći se da otpeva i visoke, ''vrišteće'' delove pesama i ima sasvim dovoljno energije na bini da proprati svoju muziku. Nije previše pričao, nije ni bilo potrebe, dovoljno govori kroz stihove. Tako je bez reči i sišao sa bine. I vratio se, naravno...

Na bis ''Delta Lady'', ''Cry Me A River''... Posle sat i po koncerta, drugi bis i još jedna pesma sa novog albuma ''Long as I Can See the Light''...

Koliko je koncert bio inspirativan i prelep, toliko je to bila i ta poruka za kraj ''I'm going, as long as I can see the light...''

Tekst: Ljiljana Zdravković

Izvor: NaDlanu