.

Kolko tebi dobro brate

Срби су првенствено прихатили идеју југословенства коју им је наметнуо краљ Александар, а комунизам им је испод жита уваљен и упакован уз вишу идеју југословенства, братство-јединство, током 2. св. рата кроз борбу за ослобођење уз социјалистичку демагогију и марксистичке бајке о равноправности свих грађана, социјалној правди, како ће све бити свачије итд. на коју су многи насели. Они који су били против нису се лепо провели.

Што се тиче српског отпора према променама, још Доситеј Обрадовић је рекао да је само глуп и слабо образован човек против промена које доводе добитку.

U vreme kad su ljudi više bili gladni nego siti, kad su radili po ceo dan bez ikakvih prava, kad ih je maltretirao svako ko je bio "pogodan" vlastima - lako je bilo prihvatiti socijalizam, imajte u vidu da komunizam nikada nigde nije realno zaživeo.
A taj socijalizam je decenijama bio prihvatljiv i lep, zemlja je izgrađena, uz pomoć stranih kredita, to jeste, ali danas mnogo veći krediti nimalo ne pomažu; kad se živelo lepo, zemlja jačala, letovalo se, zimovalo, kupovala nova kola, itd.... E kasnije su na sve strane došli utovljeni samoproklamovani banditi, nesposobni da se nose sa stranim faktorom, ludoglavi i sa jasnim odsustvom političke mudrosti - i sve upropastili.
Taj put u komunizam i jednakost je ustvari hrišćanski ideal, a danas ga zamenjuje put u EU. Bitno je nečim zamajavati narod dok lopovi kradu i prodaju.

Ja bih dodao još nešto...Vrlo je simptomatično da se komunizam uvrežio u pravoslavnim zemljama,ne računajući daleki istok. Poljaci,Nemci,Česi su ga lako preboleli i čini mi se,vrlo lako vratili tradiciji i crkvi,a i žešćem antikomunizmu-mislim da je slabost pravoslavne crkve da se otvoreno suprotstavi svakom,lošem režimu države glavni uzrok.
Zbog toga zaključujem,da nam,ako želimo napred,najviše odgovara diktatura,kao oblik vladavine,ali,eto,molim Boga da nam da prosvećenog diktatora,svesnog svih,naših mana,pre svega,a onda i mogućnosti,pa kvaliteta,ako ih je ostalo.
U našoj istoriji(a i Ruskoj,čini mi se)imamo primere i perioda stvarnog jačanja države u vreme diktatura,kada je, na neki način,ograničavan i uticaj crkve,ovako ili onako, ali i jačeg uticaja crkve u odsustvu jake državne vlasti,u vremenima beznadja,katastrofe,itd-ali,crkva nikada nije preuzela inicijativu napretka nacije i države.
Kao primer,navodim Rastka-Sv.Savu Nemanjića,koji je iz vladarske porodice,preneo pragmatične ideje državnosti i autokefalnosti i u crkvu,dotada slepo potčinjene carigradskoj patrijaršiji i njenoj,vaseljenskoj dogmi.Ono što mi nazivamo "Svetosavljem" je duhovna posledica Rastkove-Savine svetovne,pa duhovne borbe.
Kod nas je normalno,da se narod,u teškim vremenima, okreće nekom ko ga teši,ali taj ne rešava probleme stvarno-a mi,kao nacija,smo skloni samosažaljenju,pa to očekujemo i od drugih i po tome ih cenimo.
Vrlo smo inertni-teško se zaljubljujemo,a još teže odljubljujemo-znači,teško prihvatamo promene,a kada ih prihvatimo i kada već zastare i nisu više prave promene-e,tek onda ih se ne odričemo lako ili nikako.

Ja ne znam pouzdano kako su Srbi prihvatali komunizam, ali zmam da su se komunizma odrekli za jednu jedinu noć.

Pa Srbi se svega odreknu za jednu noć, čak i onog što je valjalo, ako je šarena laža onog što se nudi dovoljno šarena