Manifest Komunističke Partije, poznat i pod imenom Komunistički manifest, prvi put je objavljen 21. februara 1848, predstavlja jedan od najuticajnijih svetskih političkih traktata. Instaliran od strane Komunističkog saveza i napisan od strane osnivača teorije komunizma Karla Marksa i Fridriha Engelsa, postavio je ciljeve i program Saveza. Manifest predlaže pravac delovanja radi podizanja proleterske revolucije i svrgavanja kapitalizma, i konačno kreiranja besklasnog društva.

Uvod počinje pozivanjem na oružje:

Bauk kruži Evropom - bauk komunizma. Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka, rimski papa i ruski car, Meternih i Gizo, francuski radikali i nemački policajci. Gde je ona opoziciona partija koju njeni protivnici na vlasti nisu izvikali kao komunističku, gde je ona opoziciona partija koja nije u naprednijim opozicionarima i svojim reakcionarnim protivnicima uzvratila prekor koji ih je imao žigosati kao komuniste.

Takođe se poziva na istorijsku neminovnost u krilatici „Istorija svih dosadašnjih društava je istorija klasnih borbi“.



Program opisan u Manifestu je izražen kao socijalizam ili komunizam. Ova politika uključuje, između ostalog, ukidanje zemljišne svojine i pravo nasleđivanja, napredne pridošle poreze, i nacionalizaciju proizvodnih dobara i saobraćaja. Manifest takođe pominje i kontroverznu politiku ukidanja tradicionalne (buržoaske) porodice i uvođenje zajednice žena. Ova politika, koju bi ostvarila revolucionarna vlada („diktatura proleterijata“), bi prethodila bezdržavnom i besklasnom društvu koje predviđaju socijalisti. Termin „komunizam“ se takođe koristi da označi verovanje i praksu Komunističke partije, imajući u vidu različitost Sovjetskog Saveza od osnova koncepcije Marksa i Engelsa.

„Kada, tokom razvoja, klasne razlike nestanu, a sva se proizvodnja koncentriše u rukama mnogobrojnih udruženja celog naroda, javna moć će izgubiti svoj politički karakter. Politička moć, takoreći, je samo orgnizovana moć jedne klase koja tlači drugu. Ukoliko proleterijat izgubi bitku sa buržoazijom, silom okolnosti, organizovaće sebe kao klasu; ako, revolucijom postane vodeća klasa, i ukine stari način proizvodnje, onda će u skladu sa ovakvim uslovima, zbrisati uslove za postojanje klasnih suprotnosti i klasa uopšte, i samim tim ukinuti sopstvenu klasnu natčinjenost.“

Ovo je način prelaska sa socijalizma na komunizam koji su mnogi kritičari Manifesta, naročito za vreme sovjetske ere, veoma isticali. Anarhisti, liberali i konzervativci su se pitali kako jedna organizacija kao revolucionarna država može ikad (kao što Marks tvrdi na drugom mestu) da odumre. Oba tradicionalna razumevanja privlačnosti političke moći i skoriji teoretičari organizovanog ponašanja navode da će skupina ili organizacija političke moći radije težiti da sačuva povlastice nego da dozvoli da se ukinu zarad države bez povlastica - čak iako su povlastice date u ime revolucije i uspostave jednakosti.

Savremeni marksisti odgovaraju da socijalistička država uvek mora da bude demokratska, i da se odumiranje države vrši dodeljivanjem velike moći neposredno narodu (moć koju su prethodno držali izabrani predstavnici vlasti od strane naroda). Drugim rečima, socijalizam prelazi u komunizam kada predstavnička demokratija socijalizma pređe u naeposednu demokratiju komunizma.

Manifest je prošao brojna izdanja od 1872. do 1890. Delimično je pisan za laike, kada se obraća radnicima, a delimično za vladajuću klasu, kada napada buržoaske čitaoce. Istorijski govoreći, obezbeđuje osnovu razumevanja motiva i politike komunista na početku njihovog pokreta.

„Koministi preziru tajenje svojih pogleda i ciljeva. Oni otvoreno kažu da njihov cilj može biti postignut samo snažnim uništenjem svih postojećih društvenih stanja. Neka vladajuća klasa strepi pred komunističkom revolucijom. Proleteri nemaju šta da izgube sem okova. Moraju pobediti svet.“ „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“



Neki stavovi koje savetuje Manifest su trenutno rašireni u kapitalističkim zemljama. Zapravo, mnoge zapadne države se drže sledećih stavova Manifesta: napredan poreski sistem, centralizacija kredita u bankama države i javno školovanje za svu decu u državnim školama i ukidanje dečjeg rada.

Eben Moglen je napisao „tačkaKomunistički Manifest“ („dotCommunist Manifesto“) 2003, u pogledu puta pokreta jer slobodno informisanje menja društvo.


Izvor: Wikipedia