Samo što je to nama nuđeno 1915. godine. Uz predlog da Bugarima, kako bi se izbegao njihov ulazak u rat, vratimo deo Makedinije oduzet 1913. i neke delove jugoistočne Srbije. Zaboravio sam, ali radilo se nešto tipa, Pirot. Nuđena nam je Bosna, Dalmacija i da sa Crnom Gorom i Grčkom podelimo Albaniju. Zbog bugarskih zahteva mi tu ponudu odbijamo. Tipično naša pamet. Jedino što nam nije trebalo to je Albanija. Istovremeno, Nemačka je putem tajnih diplomatskih kanala Srbiji ponudila separatni mir. O tome se danas uopšte ne priča. Kakav bi to bio predah za Srbiju. Nakon dva balkanska rata, dve iscrpljujuće bitke 1914. godine i tifusa koji je potom usledio, naša Vlada odlučuje da nastavi rat sada sa još jednom vojskom, Nemačkom. Zbog oslobođenja Hrvata i Slovenaca. To su mogli da nam prirede samo masoni Karađorđevići.

не не, Лондонски уговор је нуђен 1916, а ми смо га одбили због парчета Македоније, и малог дела Баната (који иначе до тад и није био наш), а заузврат би добили, Бих, огроман део Хрватске, (Хрватска би била само Загреб, и мали део ка Словенији, били би мањи од Словеније), а тада је на том простору било 99% српског становништва....е да, и Северну Албанију би се са ЦГ договорили који део коме припада....

што се тиче Карађорђевића, ја њих јако ценим, поготово Петра Првог и Кнеза Павла, а и Томислав је човек био мудо, живео ко сељак кад се вратио у Србију.... ценим и Александра, али мислим да је зезнуо и нас и себе прављењем Југе...касније кад су кренули сукоби са Хрватима он је и хтео да подели Југу, мирним путем без рата, ал заборави имена ликова који су га убедили да остави Југу и издели на бановине.......

Zato ja više cenim Obrenoviće. Imam nešto utisak da su bili veći srboljubi od Karađorđevića. Verujem da bi Makedoniju, Rašku, Kosovo i Bosnu dobili od Austro-Ugara bez rata. Ne bi nam dozvolili da izađemo na more, ali jebi ga, ne može se sve. Ne bi zasigurno imali Jugoslaviju i samim tim probleme sa Hrvatima, a kasnije i raspad države uz velike srpske žrtve. Možda bi u I svetskom ratu (koji bi sigurno, pre ili kasnije, izbio) mogli da zadržimo neutralnost. Vidi šta je danas ostalo od velike jugoslovenske ideje Karađorđevića. Mnogo su bili megalomani i suviše pod kontrolom Britanije i Francuske. Valjda zato što Obrenovići nisu bili njihovi, su i maknuti. Pod izgovorom skandaloznog ponašanja kraljevskog para, koje je bez sumnje bilo takvo, ali je iza atentata sigurno stajao neko jači i veći od Apisa i ekipe.

хахаха....

јесу, Обреновићи били мени скроз ОК, али само Милошева лоза, што на нашу несрећу значи Милош и Михаило, а Милан и Александар, су две највеће несреће наше историје...
Петар Први је затекао земљу и хаосу, и он нас је извукао из кризе почетком 19.века...

Početkom 20. veka. Došao je na vlast 1903. godine. Za Aleksandra se slažem, nažalost. Za Milana, ne u potpunosti. Njegova najveća i možda jedina zasluga je stvaranje moderne srpske vojske. On je započeo modernizaciju vojske i kod oficirskog kadra on je i stvorio osećaj posebnosti, pripadnosti eliti. Zato je njega vojska i volela. Zaverenici protiv kralja Aleksandra su prvobitno imali ideju da vrate kralja Milana. Njegov najveći i sudbonosni promašaj je potpuno nepotreban rat sa Bugarskom 1885. godine.

да 20.века....
на то сам и мислио него грешка била у куцању...

па да, зато ти и кажем, ја јако ценим Михаила и Милоша, али Милана и Александра јако слабо... е сад, да је Михаило имао деце, можда би била скроз другачија прича, овако су нам остали само Карађорђевићи и то је то..