Sigurni smo da vam nećemo reći ništa novo ako vam kažemo da i nerođeno dete mnogo toga čuje i oseća i da sve ono što se dešava mami i te kako utiče i na nerođeno dete. Komunikacija između buduće majke i njenog nerođenog deteta uglavnom se odvija na biohemijskom i hormonalnom nivou; iznenađujuće je koliko mnogo stvari beba može da primi na ovaj način. Ne mislimo baš na stvari kao što je čitanje Geteovih i Šekspirovih dela nerođenom detetu - možete ih čitati, ako to vama čini zadovoljstvo, ali time nećete povećati inteligenciju deteta - ipak, dosta toga što dopire do majke dopire i do bebe.

Fetus je sposoban da sanja, a od svoje dvadeset i treće nedelje sposoban je i da "vidi" nejasne slike, kao i da oseti vibracije i mirise koje prima njegova majka. Ukoliko se majka oseća prijatno i pozitivno, beba će primiti veliku količinu endorfina, hormona sreće, što će izazvati lepe snove, a ako je majka nervozna i neraspoložena, dete će primiti adrenalin, što će kod njega izazvati uznemirenost i lupanje srca, a samim tim i ružne snove. To je utvrđeno uz pomoć ultrazvuka i elektrokardiograma: ukoliko dete ima lepe snove, na ultrazvuku se vidi da mu je lice nasmešeno, a elektrokardiogram pokazuje smiren i pravilan rad srca, dok, ako dete ima ružne snove, elektrokardiogram pokazuje ubrzan rad srca. Majčini doživljaji koji će izazvati reakcije mogu biti različite vrste, recimo, ukus nekog jela, miris cveća u parku, zvuk prijatne melodije...

Plod voli slatke materije. To se najlakše može videti ako se u toku ultrazvučnog pregleda u plodovu vodu ubrizgaju šećerne materije - beba će praviti pokrete gutanja, a na licu će imati veseo i zadovoljan izraz. Ukoliko se ubrizga nešto gorko, beba će zatvoriti usta, a na licu će imati zgađen izraz. Slične će reakcije biti i ako mama pojede nešto slatko ili gorko.

Nerođeno dete sposobno je i da reaguje na svetlost i na zvuk. Već u četvrtom, petom ili šestom mesecu trudnoće, ukoliko se na majčin stomak stavi snažno svetlo, beba će reagovati sužavanjem zenica i pokušajem da okrene glavicu na drugu stranu. Nerođena deca reaguju i na zvuk; pokazalo se da, ukoliko slušaju muziku koja im se dopada (recimo, Mocartovu muziku - sve bebe dobro reaguju na nju), imaju blage i opuštene pokrete.

Nije svejedno ni koje će filmove majka gledati u toku trudnoće. Da budemo precizniji, nije svejedno utoliko što se u majčinom organizmu dešavaju određene hemijske reakcije u skladu sa onim što vidi i čuje - ako gleda neki lep i pozitivan film, telo će joj proizvoditi endorfin, što će dospeti i do bebe, dok će, recimo, kao reakciju na horor telo proizvoditi adrenalin. Zbog toga se u trudnoći ne preporučuje gledanje filmova sa mnogo buke i nasilja (posebna je priča što će beba negativno reagovati i na buku, nervoznim pokretima, čak i bez majčine hemijske reakcije). Pored toga, ovakvi filmovi mogu izazvati želudačne smetnje, što slabi apsorpciju hranljivih materija i za majku i za dete.

Sa sopstvenim nerođenim detetom moguće je komunicirati na više načina. To možete uraditi nežnim, blagim rečima - beba, naravno, neće razumeti same reči, ali će uživati u umirujućem zvuku, kao i u hormonu sreće koji prima kada se majka oseća zadovoljno i opušteno. Moguća je i komunikacija putem muzike (najbolja je ona koja se dopada i mami i bebi), na koju će dete reagovati pokretima. Moguće je komunicirati i nežnim dodirima, blagom samomasažom stomaka, koja podstiče lučenje nekoliko hormona zadovoljstva.

Najkraće moguće pravilo je: ako je nešto dobro za majku, prijaće i detetu - ako je mama srećna i vesela, takvo će biti i dete u njenom stomaku. Važi i obrnuto, naravno - ako neko maltretira mamu, istovremeno će maltretirati i dete. Dakle, u toku trudnoće je čak i važnije nego inače družiti se sa pozitivnim ljudima i maksimalno uživati u životu (ne mislimo na "uživanje" kao što su alkohol i cigarete) - tada to ne činite samo zbog sebe već i zbog svog deteta.