Ужичани одали пошту хероини Љубици Чакаревић


Дан ослобођења у Првом светском рату, 29. октобар, Ужице је обележило одавањем поште својој хероини Љубици Чакаревић.

Љубица Чакаревић, јунакиња чувеног IV пука "Стеван Немања", пешачила је 27 дана да би стигла до Солунског фронта и прикључила се борби за ослобођење Србије. Ужичани су њене мошти пренели из Сарајева, где је приминула пре 36 година, и положили у породичну гробницу Чакаревића, поклањајући се сенима учитељице, одликоване Златном медаљом за храброст "Милош Обилић".

Учитељица и кћи учитеља, имала је 22 године када је одбила да се у окупираном Ужицу врати свом послу у школи. Уместо тога, радила је сеоске послове, ишчекујући вести од оца добровољца и три брата који су већ били на фронту, и тражећи начин да им се прикључи.

Када се прилика указала, ошишала је косу и прерушена кренула ка Солунском фронту.

"Тај мукотрпни пут који је трајао 27 дана, до Солунског фронта, био је посебан изазов. Она је била једна од седморице у екипи, на челу са војводом Драгутином Јовановићем Луном, дошла до Солунског фронта, односно до Кајмакчалана. То су смели потези за мушкарца, а камоли за жену", каже историчар Милорад Искрин.

За њом је остала аустроугарска потерница, насиље и патња народа, а изнемоглу, окрвављених ногу, дочекали су је српски војници жељни вести из домовине и нестрпљиви да крену у пробој фронта.

Пронашла је брата, Арчибалду Рајсу сведочила како је у Србији, а у Врховној команди су је поздравили Степа Степановић и Живојин Мишић. На њихово питање шта жели, одговорила је – само напуњен топ, да га испали ка окупаторима.

После свих борби, са српском војском се вратила у ослобођено Ужице, а умрла је у Сарајеву, 1980. године, приликом посете брату Милутину.

"Хероина Првог светског рата, Љубица Чакаревић, јесте великан овога града. И ево Ужичани, после једног века, су се, наравно, сетили, и показали да је не заборављају", рекао је градоначелник Ужица Тихомир Петковић.

Љубица је, кажу, пратила захтеве свог срца – да помаже, прво рањеницима са Дрине, Колубаре и Цера, а потом и стане, раме уз раме, са својом браћом, у борби за слободу.

Ту, у гробници чувених Чакаревића, најзад је међу својима, да и у родном граду, подсећа и још увек поучава о храбрости, поносу и слободи.