Rodio se negdje prije 200 - 300 godina kao ideja da se Sloveni ujedine i skinu tuđine sa grbače. Po meni imao je sjajan odziv na Blakanu i u centralnoj Evropi. Bugari su ga odbacili ne znam zašto i ne znam zbog čega.

Tu i tamo čuo sam mišljenje Poljaka i Ukrajinaca da su Rusi zloupotrjebili jednu plemenitu ideju i preko nje su htjeli da nametnu svoju dominaciju ostalim slovenskim narodima.

Izvinite na ovom postu, ali nisam na netu našao ništa relevantno o ovoj staroj ideji.

Mene zanima odgovor na pitanje u naslovu teme.

Naiđoh na intersantnu rečenicu : The ideas of Pan-Slavism only find some echo with the part of some Serbian and partly Slovak nationalists.

Panbilošta je mrtav u ova materijalistička vremena, pa tako i panslavizam.
Danas je ljudima bitnije kakva tko kola vozi, kakav sat ima. Ljudi bi za novce prodale svoje majke, a kud ne neke druge, recimo, Slavene.

nazalost tacno slazem se u potpunosti.

cinjenica je da sa zapada dolazi ideja o rasnim euro tipovima koja je prihvacena u rusiji i srbiji podjednako, da bi se potpuno unistila ideja etnicke pripadnosti.  To jeste cilj unistavanja bilo kakvog oblika slavenizma.

Ideja panslavizma mi deluje kao mrtva, a mi kao da smo vise opredeljeni za evropske integracije nego za jedinstvo ili saradnju sa slovenskom bracom.  Ipak, od 2002. sam bio deo jednog panslavistickog pokreta, a i danas sebe smatram za panslavistu.

Naravno, ja ne zagovaram Arpasku ligu ili ZDN ili svi Sloveni u jednu državu. Ali bih volio makar jednom godišnje da za jednim stolom vidim predsjednike država u kojima je slovenski narod u većini.

I da istaknu ciljeve i da se postave prema drugim organizacijama. Kultura treba da bude tema broj jedan, kao kulturna razmjena. Da zaboravimo kom narodu pripadamo i kojoj crkvi i organizaciji tj. da ne stvarmo jedni drugima prepreke.

Nego samo malo diskusije među slovenskim narodima.

Сви Словени се осећају на неки начин блиски једни другима. То ће увек бити. Међутим за било шта више од тога, ћемо морати да попричекамо.

Такође имаш оне регионалне проблеме између неких словенских народа, који су се у појединим случајевима изгладили, а негде не нестају.

Пољаци и Украјинци су толико ратовали у прошлости. За време Другог светског рата, су се десили и стравични покољи, али данас се све то заборавља. Узрок забораву је нажалост трећи словенски народ, кога доживљавају као велику претњу.

Питање је колико је панславизам икада и постојао међу Словенима и како су поједини словенски народи уопште поимали ову идеју, чини ми се да су скоро сви имали различите идеје, жеље и циљеве када су говорили о панславизму...односно нису сви истим садржајем пунили овај појам, па се зато често нисмо разумели и били смо незадовољни једни другима...

Гледано као идеја о сарадњи словенских народа... е онда није мртва, већ је заборављена, а било би добро када би се људи више састајали, размењивали мисли, посећивали, упознавали, помагали, учили једни о другима...још боље би било када би се више повезали, али за сада то не постоји, јер преовладавају себични интереси, утилитаристичка философија, саможивост...

Ова идеја још није доживела своју стварну реализацију, никада није захватила све наше словенске народе, а за све би било добро када би се људи више волели, па самим тим и познавали...

Ми Словени смо народ који споро учи (ово јесте генерализација, али историја ми за сада даје за право...бићу срећан када ме моја словенска браћа и сестре буду демантовали): Divide et impera !
Стара латинска пословица, па за чије здравље и срећу смо ми међусобно ратовали, гложили, спорили... (не кажем да је добро уопште ратовати) ?

Sasa_Petrovgradski, ако није тајна, у каквом си то панславистичком покрету учествовао, да ли је/си и даље активан ?

Свако замишља идеју у складу са својим интересима. Мали да би се одбранили од неког већег, а наш већи да би на тај фазон завладао мањима.