Jedan od retkih dana kada su Srbi uspeli da se slože bila je tema o dodeli statusa počasnog građanina doktoru Efraimu Zurofu.  Odluka je doneta jednoglasno, a evo kako je prenosi izvor "Blic":

Prihvaćen predlog istoričara
Efraim Zurof postaje počasni Novosađanin

Direktor Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu Efraim Zurof je odlukom komisije Skupštine grada predložen za počasnog građanina Novog Sada. Komisija je istovremeno odlučila da za oktobarske nagrade predloži Klinički centar, Udruženje „Stvaralačka omladina Novog Sada“ i učitelja Petra Dobrića, a za Novembarsku povelju direktora Centra za kulturnu animaciju Borislava Beljanskog i upravnika Klinike za dečju rehabilitaciju i rehabilitaciju prof. dr Kosta Savića.

Konačnu odluku da Efraim Zurof postane počasni građanin Novog Sada doneće Skupština grada na zasedanju sledeće nedelje, a komisija ga je predložila na osnovu inicijative autora knjige „Racija - zaboravljeni genocid“ Aleksandra Veljića koju su podržale i Jevrejska opština i gradonačelnik Igor Pavličić. Veljić je ranije naveo da je direktor Centra „Simon Vizental“ predložio za počasnog građanina kako bi mu se grad bar na ovaj način zahvalio.
- Moji motivi za ovu inicijativu su zahvalnost prema Zurofu, koji ne samo da se bavi žrtvama Racije i zločincima, već uvek reaguje kad neko pokuša da umanji broj žrtava u Jasenovcu. Kad govori o stradanjima, on uvek ističe da su stradali Srbi, Romi i Jevreji. Centar „Simon Vizental“ jedina je organizacija na svetu koja se bavi otkrivanjem zločinaca, a Efraim Zurof, kao direktor centra, svojim radom čuva dostojanstvo žrtava, pa samim tim i našeg grada i naroda. Zato mu Novi Sad i Novosađani duguju zahvalnost - kaže Veljić.

Zahvaljujući Zurofu poslednjih godina je pronađeno nekoliko ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata, između ostalog, i oficir u mađarskoj žandarmeriji Šandor Kepiro, protiv kojeg je sada pokrenut istražni postupak zbog zločina počinjenih u novosadskoj raciji 1942. godine. Predsednica Jevrejske opštine Ana Frenkel pozdravlja odluku grada da Zurofa predloži za počasnog građanina.
- Reč je o osobi koja se brine za sve nas kao i hiljade onih kojih više nema. Njegovo delo pronalaženja zlikovaca, kao i potom njihovo kažnjavanje, jeste bitan putokaz koji treba da svima pokaže da im ne vredi da čine takve zločine. On je uradio ne samo puno za Novi Sad nego je zadužio i sve građane sveta - navodi Ana Frenkel.

Komisije za obeležavanje praznika, dodelu priznanja i međugradsku saradnju u zemlji i inostranstvu Skupštine grada predložila je da Klinički centar Vojvodine dobije Oktobarsku nagradu, a inicijatori su bili ambasade Makedonije i Poljske, Vaterpolo savez Srbije, Festival „Egzit“ i 12 novinara. Udruženje Stvaralačka omladina Novog Sada predložio je Omladinski savet Novog Sada, a učitelja Petra Dobrića je produžiće Osnovna škole „Ivo Lola Ribar“ iz Novog Sada. Direktora Centra za kulturnu animaciju Borislava Beljanskog za Novembarsku povelju predložila je ta firma, a upravnika Klinike za dečju rehabilitaciju prof. dr Kostu Savića je predložilo Udruženje distrofičara Južnobačkog okruga. Na sednici Komisije prihvaćen je i predlog Vojvođanskog društva za železnicu da se 5. mart 1883. godine, dan kada je prva železnička kompozicija ušla u novosadsku stanicu, obeležava kao značajni datum u istoriji grada. Konačnu reč o ovim predlozima doneće odbornici Skupštine grada na predstojećem zasedanju.

Efraim Zurof odbio nagradu Novog Sada

Efraim Zurof, direktor centra “Simon Vizental” u Jerusalimu, zatražio je od novosadskih vlasti vreme da razmisli da li da prihvati titulu počasnog građanina u gradu u kome se, na centralnom mestu, nalazi spomenik Jaši Tomiću, poznatom antisemiti i osuđenom ubici.

- Moram da napomenem da sam izuzetno počastvovan i dirnut ovakvom odlukom Novog Sada. Nisam odbio titulu, samo sam zatražio vremena da razmislim o njoj. Novi Sad je meni drago mesto i jedini razlog zbog kojeg sam rezervisan prema tituli počasnog građanina, jeste postavljanje spomenika Jaši Tomiću, antisemiti i osuđenom ubici - rekao je za “Blic” Efraim Zurof.
On je dodao da se nada da je njegov stav razumljiv.
- Moram da ovo razmotrim, da razgovaram sa predsednicom Jevrejske opštine u Novom Sadu Anom Frenkel, sadašnjim gradonačelnikom i bivšom gradonačelnicom Novog Sada - rekao je Zurof
Kako napominje, svoju odluku o prihvatanju ili neprihvatanju titule počasnog građanina neće uslovljavati, niti ona treba da se protumači kao uslovljavanje uklanjanjem spomenika. Njegova je želja, napominje, da razgovorom dođu do pozitivnog rešenja.
- Stav gospodina Zurofa za mene je krajnje prihvatljiv i ja ga pozdravljam. Prisetimo se da je, i u vreme postavljanja spomenika Jevrejska zajednica reagovala, i to iz jedne jedine želje - da se Novi Sad distancira od antisemitske delatnosti gospodina Jaše Tomića. Naravno da mi ne odlučujemo o tome kome će spomenik biti postavljen i gde, niti imamo takve namere, ali smo želeli da grad ogradi od jedne ideje – kaže i Ana Frenkel, predsednica Jevrejske opštine Novi Sad, i dodaje da je i sama sretna zbog odluke grada da uvaži mišljenje jednog dela novosadske javnosti i oda priznanje Zurofu titulom počasnog građanina.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić kaže da ne sme biti prepreka da se direktor Centra “Simon Vizental” i čoveku koji je pronašao ratnog zločinca Šandora Kepira Efraimu Zurofu dodeli titula počasnog građanina, ali da za sada ne može da kaže da će spomenik biti uklonjen ili premešten.
- Imaćemo sastanak sa gospodinom Zurofom, bivšom gradonačelnicom Majom Gojković, predstavnicima Jevrejske zajednice i sa svima kojima mogu da pomognu da se uklone prepreke koje postoje - kaže Pavličić.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović navodi da ne može da iznese stav grada oko spomenika Jaše Tomića jer bi tek trebalo da razgovaraju, ali da je njegov, kao i stav LSV-a isti kao i 2006, a to je da ovaj spomenik trebalo da bude uklonjen.
- Oni koji zastupaju antisemitske ideje ne mogu da imaju obeležje u Novom Sadu. Ipak, moram reći i da je vrelo nepolpularno uklanjati spomenike ili menjati imena ulica kakvi oni bili. - naveo je Jovanović.

Autor: Ž.Bogosavljević, S. Vojnović, H. Dunđerov 17.10.2008
Blic

Po meni ne trebe ukloniti spomenik Jasi Tomicu i mislim da nije uredi sto on navodi to kao razlog da ne primi nagradu.

Јаша Томић је изузетна личност, ни случајно не би требало да се уклања његов споменик. 

Нешто утихнуше похвале знаменитом Јеши

eto....ne moraju da uklanjaju spomenik jasi tomicu u novom sadu zbog prepostenog i prepodobnog gospodina zurofa....ima jedno selo u banatu koje se zove jasa tomic pa ako je zurof zainteresovan moze da dodje i da malo strelja mestane tog sela(nije ih mnogo ostalo posle poplave 2004 ali nije ni za bacanje )

Na stranicama NIN-a je u toku živa polemika oko inicijative da se sruši spomenik Jaši Tomiću. Ignja je napisao tekst o tome da li je on bio antisemita, o Zurofu i značenju svega toga. Onda mu je izvesni Aleksandar Lebl odgovorio. Ja sam odgovorio Leblu, i još dvojica. Prenosim ovde svoje pismo, koje imam pri sebi. Kako nema pristup elektronskom izdanju, ne mogu preneti sve, možete pratiti "trag" na osnovu toga na šta je moj tekst reakcija...

Reakcija na tekst Hajka i Hajkači (Odjeci), br. 3020

Aleksandar Lebl sasvim tačno tvrdi da o fobiji u odnosu na neku nacionalnu grupu, „da li je neko ’fob“, najbolje mogu da ocene pripadnici te grupe. Da li je neko srbofob najbolje mogu da ocene sami Srbi. Budući da sam i sam Srbin, iskoristiću dato mi pravo.
Ocenjujem da su srbofobi oni koji stalno potenciraju kako je Beograd bio prvi „juden-fraj“ grad u okupiranoj Evropi, „zaboravljajući“ (ocenjujem da oni to sasvim dobro znaju, samo im se ne uklapa u sliku sveta) srpska stradanja i to koliko su se uopšte pitali Srbi, čak i oni kvislinzi među njima. Srbofobi su oni koji u procenjivanju događaja u okupiranoj Srbiji ne uzimaju u obzir šta je bila alternativa nekoj kolaboraciji. Svetlo na to stavlja pismo Bore M. Karapandžića u istom broju vašeg lista. Makar je jasno da je ovo svedočanstvo pristrasno, ono je ipak svedočanstvo.
Srbofobi su oni koji od 50 (pedeset) napaljenih klinaca koji vozdižu ručice vide fašizam koji baš u Srbiji „vaskrsava“, a ne vide fašističke obrasce u ponašanju zapadnih sila, koje uostalom finansiraju njihove „nevladine“ organizacije. Međutim, srbofobi su naravno i oni koji bi za sva stradanja Srba optužili Jevreje, pa se pozivaju na zločine komunizma ili na neke „egzotične“ podatke o poreklu i porodičnim vezama sa Jevrejima prvaka „hrvatskog pokreta“ – Franka i Pavelića. Jasno je da, sve da je nešto od toga i bilo tačno, niko ne može sporiti zajedničko stradanje Srba, Jevreja i Cigana u NDH. Tada se još nije koristio politički korektan izraz Romi.
Srbofobi su oni kojima smeta spomenik Jaši Tomiću – i to ne zbog toga što je ovaj bio antisemita ili što je nekoga ubio, već zato što je bio deo pokreta za ujedinjenje Srbije. Uzgred, zanimljivo je da ni jedan Teofil Pančić „nije načisto“ treba li taj spomenik ukloniti. Podseća ga takva želja na uklanjanje nekih drugih spomenika. Pa dobro!
Ako se i složimo da je Jaša Tomić bio antisemita, znači li to da ga treba posthumno razapeti na krst, ili da se sve njegove zasluge brišu?! Jehošua ben Josef, kako Aleksandar Lebl naziva Hristosa (ne znam čemu navodnici) je lepo rekao: „Ko je bezgrešan neka prvi baci kamen“.
Velikani drugih naroda teško da su bili bez mana, pa i velikih ogrešenja o druge narode. Da li se Englezi odriču Čerčila zbog toga što je kao novinar širio mržnju još tokom Burskog rata, a kao vođa bio direktno odgovoran za klanicu na Glipolju?! Da li se odriču Čerčila zbog odnosa prema „irskom pitanju“ ili kolonijalizma? Ili možda zbog učešća u deobi Evrope pri čemu je Srbija „pripala“ komunistima... Da li ga se odriče ostatak sveta!?
Odnos prema istorijskim ličnostima se ne može svesti na jednu dimenziju, a onaj ko to radi zaboravlja da je prvo čovek, pa onda sve ostalo uključujući i pripadnost nekom etnicitetu. I ovo treba da važi za sve istorijske ličnosti. Velika dela ne znače da je neko u svemu bio u pravu, gresi ne znače da nije uradio i neke značajne stvari. Takva treba da bude istorijska valorizacija velikih ljudi, taj princip bi se mogao primeniti i na vladiku Nikolaja, o kojem se nedavno takođe dosta govorilo.
A dr. Efraima Zurofa, direktora Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu, bih upitao kakav je njegov stav povodom odnosa jevrejske države prema Palestincima. Mnogi ljudi su i tu videli elemente genocida.

Iako nisam iz Vojvodine protiv sam uklanjanja spomenika. Pročitao sam neke citate onog što je pisao o Jevrejima. Kako može biti proglašen za antisemitu kada se u to vrijeme nije znalo za pojam antisemitizma.

Govori o tome kako su se ponašali prema Jevrejima u srednjem vijeku. A  srednji vijek je poznat da su mnogi narodi bili u najmanju ruku divljaci i da je za ono vrijeme to bilo normalno.

Tako da je izgovor ovog Jevreja što je odbio nagradu stvarno jadna. Da li su Rimljani izvršili genocid nad narodima koje su porobili? Da li su Turci izvršili genocid i kršili običaje ratovanja tako što su zarobljene nabijali na kolac?

Onda hajmo da genocide istražujemo od 500 p n e , a ne od 1941.

Zurof počasni građanin Novog Sada
24. novembar 2008.
Novi Sad -- Direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof obavestio je gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića da sa zadovoljstvom prihvata titulu počasnog građanina.

Zurof je odlučio da prihvati titulu nakon zaključka, donetog na sednici Gradskog veća održanoj 18. novembra 2008. godine, da se razmotri zahtev za izmeštanje spomenika Jaše Tomića, koji se nalazi u Dunavskoj ulici, navodi se u saopštenju iz kabineta gradonačelnika.

Direktor Centra "Simon Vizental" je u pismu gradonačelniku pozdravio odluku Gradskog veća da tek nakon javne rasprave i uvažavanjem mišljenja pravnih i fizičkih lica, stručne javnosti i građana, donese odluku o tome da li spomenik Jaše Tomića treba da bude izmešten.

Kao razlog za dvoumljenje, Zurof je nedavno naveo da bi prihvatanjem priznanja počasnog građanina "izdao svoje osnovne principe", jer se u centru Novog Sada nalazi spomenik "čoveka koji je napisao najstrašnije stvari o jevrejskom narodu i bio osuđeni ubica ".


Izvor: B92

On ne može da prihvati da su Jevreji u srednjem vijeku bili takvi kakvi su. I da je Jaša iznosio samo istorijske činjenice, a ubica je postao tako što je ubio Srbina iz privatnih razloga.

Ako ćemo tako i Golda Majir je ubica Arapa.