Komentari i pitanja vezana za pisce i književna dela, sastave, seminarske radove

''Citaocu '' - neka vrsta programske pesme, sublimacija citave Bodlerove poetike, njegovo vidjenje covekovog zivotnog puta. Pesnik se obraca citaocu koji je, kao i on sam, dvolican i licemeran, koji se krije iza svoje nemoci i koji je razvratan. Ali pesnik unapred zna da njega niko ne razume, pa ni citalac kome se obraca. Pesnikov stav prema zivotu je krajnje negativan - covek stalno ide ka grehu i paklu i tu mu ne moze pomoci podlo kajanje, jer iskupljenja nema. Za razliku od romanticarske idealizacije, Bodlerov covek je razvratnik, a zena ''drolja'', oni pokusavaju da pronadju slast tamo gde je vise nema i hrle ka smrti i grehu. Pesmom dominiraju slike propadanja i pomamnih zveri, ''gamad smradne tmine'', crvi, sakali, skorpije, zmije - penik ih upotrebljava kao simbole za camotinju i porok.

''Blagoslov'' - prva pesma ciklusa ''Splin i ideal'', inspirisana pesnikovom borbom sa majkom povodom njegovoh knjizevnih planova. Naslov je ironican, umesto da dobije majcin blagoslov, pesnik se zali sto ona proklinje njegovo rodjenje, nazivajuci ga nakazom ruznom i bednim izdankom. Medjutim, pesnika ipak stiti nevidljivi andjeo, jer je on boziji izaslanik na zemlji (religiozni motivi u pesmi). Prezir prema majci se siri na sve zene, razvratnice i bludnice (on voli njihovu vestacku lepotu, nakindjurene i izvestacene zene). Pesmom dominira nekoliko motiva : neshvacenost, usamljenost, umetnost, telesna ljubav, mesto pesnika u svetu, suocavanje sa samim sobom i beg od grube realnosti.

''Uzajamnosti'' - pesma u obliku soneta koja sadrzi sve postavke Bodlerove poetike - simboli, sinestazija, alhemija reci (od razlozenih elemenata stvaraju se nove celine), muzikalnost i slikovitost, univerzalne analogije...

''Vino ubice'' - pesma o vestackim rajevima, o pijanstvu i grehovima koji iz njega slede. Lirski subjekat je ubica koji je ubio svoju zenu gurnuvsi je u bunar, a na to ga je naterala kobna moc alkohola. Ipak i posle tog zlocinackog cina on jedva ceka da pocne ponovo da pije i da tako ugusi i ono malo grize savesti sto ga muci. Njemu vise ni do cega nije stalo, pa mu je svejedno da li ce ziveti.

''Odricanje cv. Petra'' - pesma sa biblijskim motivima, jedna od najsmelijih u zbirci. Gospod je tiranin koji se ''nasim kletvama groznim uspavljuje'', on se smejao cak i kada je Isus stradao na krstu. Bodler odrice postojanje Boga i naglasava da je Isusovo stradanje bilo uzaludno, zato je u pravu sveti petar sto ga se odrekao. Pesnik ne veruje ni u sta, ni u ovaj ni u onaj zivot.

''Mucenica'' - ...... ''Medju ogledalima, plakatima i sarenim slikama lezi les zene, njena glava, ukrasena dragim kamenjem, lezi na stocicu, na nozi joj je ostala ruzicasta carapa (simbol poroka). Njeno nago telo asocira na greh i bestidnu ljubav, na paklene zanose i poljupce otrovne''.

''Litanija Satani'' - litanija je forma istocnog porekla koja je karakteristicna za crkveno pojanje, obavezno sadrzi himnicni deo. bodler parodira ovaj umetnicki oblik - on ne zaziva Boga, nego zlog andjela, Satanu da se smiluje njegovoj bedi, jer dolazi vreme satane koji se ''uspravlja sve jaci'' - kritika drustva i uopste sveta koji je sav ogrezao u greh i porok. Cinicni pesnik upucuje djavolu molitvu da ga primi k sebi, jer je i sam gresan.

''Putovanje'' - poslednja pesma u zbirci. Pesnik je shvatio kako je ovaj svet mali i nistavan; covek celog zivota zurno hrli napred, zeljan novosti i saznanja (''da pronadje spokoj , juri poput lude''), njegova je dusa kao brod koji se iznenada nasukao na obalu, kao skitnica s blatnim stopalima sanja zaneseno raj blistave svece, omadjijan vidi sjaj Jerusalima, kada spazi cumez u svetlosti svece....
Putnici sa broda (simbol ljudske duse) pricaju sta su videli sa one strane zivota: ''sjajne vatre zvezda'', bogatstvo gradova, pejzaza.. To je sjajan svet, bez teznje i nemira, ali u njemu ima robinja, tirana, pijanaca i podlaca, jer je svet vecno takav. Pesnik se za trenutak razmislja, ali onda ipak krene u taj iracionalni svet smrti, jer iako nije savrsen, bar je nov i nepoznat.