13. i 14. novembar 2004.   
Dosta zločina
ŽIVKOVIČ - PERJANICA POLIČTIKE GLUPOSTI. . .
Dragan J. Vučićević
IČega se pametan stidi, glup se time ponosi. Eto, na primer, onaj Zoran Živković! Umesto da ćuti, pokrije se ušima i moli Boga da mu Srbi jednog dana oproste, umesto da se sakrije u mišju rupu i nada se da će ga zaobići duga ruka zakona, kukavni Živković ovih dana pokušava da sam sebe javno, ritualno klonira.

Pokušava nesrećni Živković sve da nas ubedi kako su za njegovog premijerskog vakta Srbijom tekli med i mleko. Pokušava bivši premijer da nam objasni kako je "Sablja" bila humanitarna, dobrotvorna akcija, neka vrsta nagradne igre tokom koje je 12.000 ljudi poslato na letovanje. Pokušava Živković da nam u glave utuvi kako je Beba bio samo fatamorgana, kako nam se Čeda samo pričinio, kako je Rašeta izmišljotina žute štampe. Pokušava Živković da nam kaže kako u njegovo vreme nije bilo hapšenja i progona nepodobnih političara i novinara. Pokušava da objasni kako je sve to izmišljeno u nekakvim fantomskim "centrima moći". Pokušava, dakle, Živković sve da nas ubedi da smo ćoravi kod očiju i gluvi kod ušiju. Pokušava nesrećnik da objasni neobjašnjivo i odbrani neodbranjivo.

I ne samo to. Objavljuje Živković da će se uskoro vratiti u vrh srpske politike. Hvali se kako je kupio novi "pežo" i osnovao nevladinu organizaciju (odakle mu lova?), a onda još kaže i da ima obavezu prema svojim biračima (pa, zar i takvih ima?) da ponovo uzme stvar u svoje ruke... Ajoooj! Kuku i lele! Da nije urnebesno smešno, bilo bi možda i ozbiljno...

Realno, Zoran Živković je gola politička ništica, čovek čiji se ugled među srpskim biračima može meriti jedino sa rejtingom Nikole Šećeroskog. Zoran Živković je karijerni niški roštiljdžija koji je za deset meseci na funkciji premijera u džepove strpao više nego što prosečan Srbin može da zaradi za deset života. Zoran Živković je simbol izgubljene srpske nade u bolje, demokratsko sutra. Zoran Živković je najlošiji Đinđićev đak. Zoran Živković je nesrećni Sticaj Okolnosti koji je sasvim slučajno došao u poziciju da odlučuje o kolektivnoj sudbini Srba. Takav kakav je, Zoran Živković će, nema sumnje, u istoriji biti upamćen kao perjanica srpske političke gluposti, kao rodonačelnik čistog idiotluka u državnom vrhu Srbije.

Taj i takav Zoran Živković je bio samo krpena lutka iza koje su se krili oni pravi, mračni vladari dosističke Srbije. Lutka koja je po zadatim notama igrala na pozornici taman onoliko koliko je tajnim gospodarima Srbije trebalo da završe sve svoje prljave kombinacije i sakriju sve svoje smrdljive tragove.

Ne bi, dakle, ovakav Zoran Živković zasluživao ni minut vremena, ni stubac prostora, da on nije samo poslednji u nizu "dosističkih vampira" koji uporno pokušavaju da siluju činjenice i falsifikuju blisku istoriju. Pre Živkovića učinili su to isto i Beba, i Čeda, i Dušan, i Boža, i Nataša... I svi oni, obilato koristeći naklonost takozvanih elitističkih beogradskih medija, na sav glas pljuju po sadašnjoj vlasti, bezobrazno izbegavajući da kažu i jednu jedinu reč o svojim brojnim nedelima.

A pre nego što bilo šta javno kažu, ti jahači moderne srpske apokalipse morali bi da padnu na kolena i zatraže oproštaj onih čiju su nadu posle 5. oktobra ubili i čiju su budućnost prokockali. Pre nego što dobiju pravo da se ponovo bave politikom, ti mračni likovi iz bliske dosističke prošlosti morali bi da plate za sve što su nam učinili. Za početak, morali bi da iz svojih privatnih buđelara istresu ona dva miliona evra koje ojađeni građani Srbije moraju da plate na ime odštete ljudima koji su, ni krivi ni dužni, hapšeni i maltretirani u "Sablji". I Zoran, i Beba, i Čeda, i Dušan, i Boža, i Nataša, i svi njima slični, pre nego što bilo šta kažu valjalo bi da porazmisle koliko je sirotinje ostalo gladno zbog njihovih grešaka koje sada skupo plaćaju srpski poreski obveznici. Da imaju obraza, da imaju savesti ne bi se, bre, javljali da su živi...