Tačno ili pogrešno: U hipokampusu se nalaze "Oprini" neuroni koji se "upale" kad osoba vidi sliku Opre Vinfri, ili čuje njeno ime.



Ako ste na prvu loptu odgovorili "pogrešno", iako ste, naravno u pravu, znajte da postoji "studija" koja dokazuje suprotno. Rodrigo Kijan Kviroga, britanski neurolog sproveo je istraživanje koje je samo da je potvrdilo postojanje "Oprinih" neurona, već i onih koji su posvećeni Dženifer Anistom, Hale Beri, Majklu Džordanu, i, verovali ili ne, Luku Skajvokeru. Naravno, ovo spada u domen pseudonaučnih istraživanja čije rezultate ne možemo uzimati za ozbiljno, ali zapitajte se, koliko u stvari znate o našem najvažnijem organu. Health Line donosi najčešće zablude o mozgu, nisu sve doduše u rangu "Oprinih neurona", ali ima ih...

 Mit: Koristimo samo deset procenata mozga. Istina je da su slike moždane aktivnosti dobijene korišćenjem PET skenera i magnetne rezonance pokazuju da svaka složenija mentalna aktivnost aktivira mnoge oblasti mozga. Još očigledniji dokaz je činjenica da i minimalna oštećenja mozga mogu imati razorne efekte na život pojedinca.

 Dakle, teza da koristimo samo deset odsto mozga je daleko od realnosti. Ipak, postoje izvesne rezerve "moždanih resursa". To dokazuje činjenica da osobe koje su aktivne, čitaju novine, odlaze u pozorište, igraju šah, imaju manje simptoma karakterističnih za Alchajmera čak i ako je njihov mozak pretrpeo oštećenja izazvana ovom bolešću.


 Mit: Pojedinci koriste pretežno ili levu ili desnu stranu mozga. Verovatno ste čuli da su osobe koje više koriste levu hemisferu dobri u logici i rešavanju problema, dok su oni koji koriste desnu hemisferu kreativni i umetnički nastrojeni. Ovaj mit korene vuče još iz '80. godina 19. veka kada su lekari utvrdili da povreda jedne hemisfere rezultira gubljenjem određenih, specifičnih sposobnosti.

 Kako je nauka napredovala, menjala se i teorija. Skeniranjem mozga utvrđeno je da su leva i desna hemisfera mnogo kompleksnije povezane nego što se ranije pretpostavljalo, te da kreativno rešavanje problema zapravo podrazumeva angažovanje različitih regija mozga koje se naleze i u levoj i u desnoj hemisferi. Tačno je, doduše, da desna strana mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto, pa povrede desne hemisfere mogu da izazovu smetnje u funkcionisanju leve strane tela i obratno.

 Mit: Mozak je siv. Verovatno ste nekad na televiziji videli mozak sačuvan u načne svrhe, koji je obično svetlosive boje. Iako se ćelije mozga ponekad opisuju i kao "male sive ćelije", u mozgu postoji i "bela materija" - neuroni koji povezuju "sive" ćelije, kao i crvene zone koje su bogate mnogim krvnim sudovima koji hrane mozak, kao i "crne" zone obojene neuromelaninom, formom pigmenta koji se takođe nalazi u koži i kosi.

 Uzorci mozga koji se čuvaju u naučne svrhe obično stvarno deluju sivkasto, ali morate imati u vidu da su oni natopljeni hemikalijama u kojima se čuvaju, kao što je formaldehid.

 Mit: Moždane funkcije slabe posle 40. godine. Zapravo, naša mentalna oštrina počinje da opada već u kasnim dvadesetim godinama, sudeći po studiji objavljenoj i stručnom časopisu "Neurobiologija starenja".

 Naučnici su testirali 2.000 zdravih odraslih osoba, a rezultati su pokazali da brzina reakcije mozga i sposobnost rezonovanja (merena testovima koji su uključivali slaganje slagalica, pramćenja detalja iz pročitanog teksta i sposobnost uočavanja različitih oblika) vrhunac dostiže u 22. godini, do 27. se održava na tom nivou, a zatim lagano počinje da opada.

 Ipak, neke mentalne veštine se poboljšavaju sa godinama. Stariji ljudi imaju bogatiji rečnik, i pokazuju bolje rezultate na testovima koji mere socijalne veštine, bolje procenjuju karakter drugih ljudi na osnovu podataka kojima raspolažu, i veštiji su u rešavanju konflikata. Oni takođe bolje nego mladi pamte prizore i fraze koje bude pozitivne emocije, što može da objasni rezultate drugih istraživanja koji su pokazali da su stariji ljudi uglavnom srećniji i zadovoljniji životom nego mladi.

Izvor: Mondo