Ех, сад.

Мало се збунила.

znaci,ti se shlihtas..

Slusam, ali ne cujem .

iskreno receno..tacno onoliko koliko mi se neko svidja
tj. ako mi je neko simpatican na prvi pogled,onda bi voleo da nekako ispadnem normalan ili barem polunormalan..a ako mi nije bas simpatican,onda sam pustim gluposti na volju i ne zamaram se mnogo

"mišljenja su kao guzice,svako ima svoje sopstveno."

ne....ni najmanje.

ja sam u stanju da natjeram ljude oko sebe da me vole,prihvate i poštuju,bez obzira na eventualna neslaganja i nerazumjevanje.

mogu da čujem tuđe mišljenje...ne para mi uši,naprotiv.ponešto se i nauči.ponekad i prosvjetli.
ali,negdje znam...da te razlike u nama nisu razlog za strah,već za nadogradnju sebe kao ličnosti i vjere više u sebe i svoj rezon razmišljanja,nego u mišljenja drugih,koji često utripuju da znaju kako bi vaš život trebalo da izgleda(bolje nego vi sami).
simpatično