Sa Nikolom sam se muvala pet meseci. Viđali smo se svakog drugog dana, a ponekad i češće. Razmenjivali smo svakodnevicu, pričali o emotivnim stavovima, privatnim problemima, poslovnim poduhvatima. Tenzija je svakog dana rasla da bi na kraju viđanja nada da će se nešto dogoditi između nas i dalje lebdela u vazduhu. Bili smo kao momak i devojka, ali bez dodira… Da ne pričam o tome kako smo zajedno išli na skoro sve porodične skupove, a kada god bi neko napravio pošalicu na temu “kada ćete i vas dvoje da se prevarite i venčate” to bi kod nas proizvelo samo poluosmeh sa grčem u donjoj vilici.

Nikola inače ima 35 godina i radi vrlo odgovoran posao u jednom stranom predstavništvu. Dakle, reč je o poslovno zrelom čoveku, ozbiljnom, koji svakodnevno preuzima različite rizike, koji ponekad mora da donese odluku u sekundi.

Nakon svakog našeg “neuspešnog” viđenja, imala sam seansu samopreispitivanja i percepcije našeg odnosa. Ispitivala sam samu sebe o tome da li ja nešto pogrešno radim, da li sam možda previše “drvena”, zatvorena i hladna, pa mu ne dajem dovoljno povoda?! Raspitivala sam se kod njegovih prijatelja (izokola), a i kod mojih (na osnovu slobodne procene) da nije možda gej (?!) pa odnos sa mnom posmatra kao fantastično duhovno druženje sa srodnom dušom?! Vremenom sam postajala sve nesigurnija misleći da on ima devojku koju, ko zna iz kog razloga krije. - Hej, dečko u čemu je problem?! Ajde, izjasni se… - rekla sam naglas, ali ne njemu već u retrovizor svog auta...

Što je vreme više prolazilo, a ništa se nije dešavalo, mene je takva situacija sve više “ložila”…ali ipak, i tu treba da postoji mera. Razmišljala sam, čak i o tome, da ja preuzmem prvi korak, ali defitivno sam odustala, JER kao prvo, nisam htela da pogazim svoje ideale: da žena daje povod, a muškarac osvaja. Kao drugo i najbitnije: pa ako sam ja dovoljno hrabra i invetivna da preuzmem prvi korak i, na primer, krenem da ga poljubim, on će se do dna “srozati” u mojim očima. Tada ću, sigurna sam, pomisliti: pa šta će mi neko ko nema muda da kaže ili uradi nešto u stilu: “Devojko, ti se meni jako sviđaš i ja bih jako želeo da te poljubim!”…Ako neće da se bori za mene, ako ne zna kako, pa kako će danas-sutra znati da preuzme neke ozbiljnije životne korake. Sa takvim čovekom će mi i deca biti mlakonje… I tako sam ja sa svojim razmišljanjima stigla do otprilike 2017. godine.

Iako sam mogla da na svoj način predvidim budućnost, nisam ni sanjala da se nikada ništa neće dogoditi…Danas, Nikola ima devojku koja ima 22 godine i kaže da je zadovoljan. Međutim, kad god ih sretnem, ona je ćutljiva, mirna, uvek se slaže s njim, šta god da kaže, pa sam na sekund pomislila: možda ja našao devojku sličnih razmišljanja kao što je on, čim na sve njegove stavove ona potvrđuje jednoličnim klimanjem glave…

Slična situacija nakon Nenada ponovila se i sa Nebojšom, koji je čak bio i stariji (da nije oženjen i da nema decu to se podrazumeva). Ovaj put sve je trajalo mnogo kraće, jer sam poučena prethodnim iskustvom pretpostavila o čemu je reč...

A onda, jednog sunčanog, nedeljnog poslepodneva dok sam vozila rolere na zemuskom Keju “naleti” na mene (slučajno ili namerno, do sada nisam otkrila) jedan ultra simpatičan biciklista koji je u roku od dva minuta uspeo da iz mene izvuče moj broj telefona… ali samo iz razloga što je znao kako! Sve je bilo opušteno i spontano s nadom da je to početak nečeg interesantnog, ali i da isto tako ne mora ništa da se desi jer uvek možemo u interesantnoj priči provesti vreme vozeći se po Keju. On je inače četiri godine mlađi od mene…

Bez obzira što je potpuno moderno i urbano da “riba startuje frajera” i bez obzira na moja savremena životna opredeljenja - ja pripadam onoj orijentaciji devojaka koje smatraju da devojka treba da da očigledan povod ako je neko interesuje. Ponekad, a ispostavilo se i vrlo često, ako je frajer vredan toga, treba mu možda i nacrtati da je prirodno i biološki da on startuje devojku.

Međutim, ukoliko se budem vodila takvim shvatanjem, jedino što može da se dogodi jeste da ostanem sama u životu – mada, to možda i nije tako loše. Bolje i tako nego da imate nekoga pored sebe ko neće, ne zna i nije u stanju da se bori za ono što želi.

Hej frajeri, pa gde su vam muda?! Ili su žene postale previše jake, u svakom smislu, pa se muškarci, zapravo, boje onoga što sledi: zaljubljivanje u devojku koja zbog svoje samosvesnosti zna šta hoće i vlada materijom čak i kada “odlepi”, a on, kada izgubi glavu, više ne zna ni šta hoće, ni šta može, a tada se još više boji da pokuša bilo šta, pa se prepusti, pa svi za njega kažu da je papučar itd…

U tom slučaju da bi sprečio jake emocije ipak se odlučuje za onu koja ima 22 godine, a mi starije tventice se zadovoljavamo onima od 25 koji imaju veća muda, ali manje iskustva i zrelosti. Okrenite se oko sebe i videćete da je ovakva situacija postala sociološki trend…

Mada, moram priznati, ni to nije tako loše, ali to je ipak samo kratkotrajna varijanta i najbolje da se na početku tako i postavite, jer dometi su vam zaista ograničeni u svakom smislu, osim naravno seksualnom… tu je sve dozvoljeno…

Mlađi muškarci su definitivno bez predrasuda, opušteni i u želji da budu veliki i da se dokažu prvo pred drugarima, pa pred sobom, pa onda pred devojkom, sa velikim samopouzdanjem preuzimaju prve korake…

Možda će sada muškarci koje bude pogodila ova priča prokomentarisati: “Pa šta vi ne učinite prvi korak, ne bi vam pala kruna sa glave?”
Moj odgovor: “Naravno da ne bi, ali kada bih to uradila, tada ni ne bih imala krunu, a bez krune nisam JA… A tada me, sigurna sam, ne bi ni primetio…

Stoga ni ne čudi što je sve više žena na vodećim funkcijama… Napokon su poslodavci shvatili da žena može da radi i više od dve stvari istovremeno...

Ova priča je samo apel muškarcima koji nemaju dovoljno hrabrosti da prvi priđu devojkama: Ne brinite, najgore što može da vam se dogodi jeste da vas devojka odbije… A način na koji ćete to podneti biće merilo vaše zrelosti, a ukoliko vas ne odbije znači da ste naučili KAKO?! Pristup, a manje hemija između dvoje ljudi, je često i procena budućnosti vašeg odnosa i hrabrosti onoga koji se usudio da učini prvi korak.

Ukoliko muškarci nešto ne promene u svojoj percepciji muško - ženskih odnosa, sigurna sam da će u narednom veku morati da se bore za ravnopravnost polova, jer će žene “vladati svetom” ne zato što su jači ili bolji pol, već zato što su se muškarci povukli pod najezdom samosvesnih žena… Na osnovu ovakvog iskustva ja se sa pravom pitam - Zašto su muda sinonim za hrabrost???

*ebeš muškarca koji ne sme da priđe.
*ebeš i onog koji ne zna šta hoće.
(ne mislim bukvalno  )

A i ovaj feministički manifest mi je baš smešan:
Ma da, žena je ubercool, samosvesna kao Aristotel, a on je mamin bezmudi seronja koji ima dve leve noge.
O jea... uostalom, ovde je to predstavljeno kao da žena ne može biti jaka ('samosvesna' - šta god to ovde značilo) ako muškarac nije mlakonja. Šta, jedno isključuje drugo? 

Uostalom, autorki teksta (nadam se da to nije lolana  ) bih preporučila da se zapita zašto je baš uvek nalazila na mlakonje... Da nije do nje problem, možda... 

cinjenica je da danasnji momci imaju problem kad je prilazak devojkama u pitanju . ja se ne secam kada me startovao neki tip, pa
makar mu prica bila glupa za medalju . naravno , ne zalim se -  manje neprijatnih situacija oko tebe . 
nije bas sve na svom mestu sto se tice tih prilazaka i zapocinjanja veze 

a inace , lolana nije autorka teme , samo sam prepisalla jer mi se ucinilo zanimljivim za moju trenutnu situaciju , htela bih da  cujem
misljenja = mozda mi se upale lampice 

Uh, dobro je da nisi autor. 

Ne znam, ponekad je bolje da ne prilaze, nego da priđe i kaže: ''Jao, tako mi ličiš na nekoga...'' pa se onda zablene u tebe, a ti mu na licu vidiš sve misaone procese u glavi, i shvatiš da je na nivou prosečne koze.
Evo, na primer, prošle subote drugarica i ja izašle, i prilaze nam neki likovi. Jedan priđe meni, drugi njoj... Jaooo, znači, imala sam utisak kao da sam na nekoj gestapovskoj seansi... 'A kako se zoveš', 'A gde ideš u školu (wtf, ok, izgledam mlađe, ali baš da idem u školu  ), i slične totalne gluposti... I sve pitanje, jedno za drugim, baš kao islednik... 

Ja, naravno, ovom 'problemu' žena pristupam iz čisto fenomenološkog aspekta; zauzeta sam (da, da... pre tri i nešto godine mi je pravi frajer prišao na pravom mestu sa pravom spikom  ), pa  sve i da mi priđe Tom Kruz (ok, ok, loš primer  ), možda bih ga malo izmaltretirala, čisto da vidim ima l' šta unutar glave... fenomenološki, naravno. 

nemam problema sa isledjivanjem jer mi niko ne prilazi
   

znas sta mene vise  zanima ?
zasto frajeri vise vole mirne,cutljive (ajd da ne kazem curke  ) od zena koje uvek znaju sta da kazu i koje na prvom
upoznavanju zgotive svi njegovi drugovi ? zar  je ta sujeta tolika ?  zar nije bas gotivno imati ribu koja je super sa svim ljudima
oko sebe ili je bolje da ti sve moras sam da objasnjavas ? definitivno se momci plase zena koje deluju ''prodorno''!
jel zato sto oni zele da budu u svemu bolji i prvi ?

pa ne možeš tako generalizovati... "frajeri vise vole mirne, cutljive, od zena koje uvek znaju sta da kazu."
mnogi muškarci se plaše da budu u vezi sa djevojkom koja im je "ravnopravna" po intelektu etc, pa se odluče za tip: ćutljiva, na pitanja odgovara sa da i sa ne, i smije se svakoj tvojoj glupoj šali^TM
a opet, postoje oni koji u partnerki traže sagovornika sa kojim može da diskutuje o svemu, od Silvane do Nirvane

e to me zanima 
cega se plase ?

ich habe keine pojma 

Eto, slažem se se kolegom thefukarom.

Sve, zapravo, zavisi od individue. Glupo je pravii generalizacije 'Svi muškarci su...'...
Ima muškaraca koji, iz ovih ili onih razloga, vole žene koje će biti 'slabije' od njih - ćutljive, pokorne, 'Ti si moj spasitelj', itd...
Isto kao što ima i žena kojima ne treba muškarac, nego pas, da je prati i da udovoljava njenim kapricima.

Nijedan pol nije imun na ovakve gluposti, pitanje je samo ko je sa sobom načisto oko nekih stvari.

Ja ne znam za ostale,ali dok se nisam smuvao sa mojom sadasnjom devojkom (zajedno smo 3 godine),imao sam trip da kada odem na psidzu,house,ili bilo koju drugu zurku,startujem svaku koja mi se svidi.Jbg,popio sam dosta korpi za jedno vece,barem 4 - 5,ali sam zato isto toliko devojaka pridobio,i proveo ostatak veceri uzivajuci u Raju.
Cak me je i ova moja ispalila tri puta pre nego sto smo se smuvali.

Ali jbg,sta ces ja sam uporan decko.