Generalštab Vojske Srbije najavljuje da će naša vojska kupiti višenamenske avione za potrebe vojnog vazduhoplovstva, radare i neke sisteme protiv-vazdušne odbrane. Brigadni general Mitar Kovač, iz Generalštaba Vojske Srbije, govoreći o srednjoročnim i dugoročnim planovima, izjavio je da će se prvenstveno opremati jedinice Vazduhoplovstva i Protiv-vazduhoplovne odbrane.
Letelice stare dve decenije

Međutim, u javnosti se već javilo pitanje koliko je, u trenutku kada se o ekonomskoj krizi priča svakog dana, opravdano kupovati vojne avione, pogotovo ako se zna da se cena jednog kreće od najmanje 30 miliona dolara, pa do više od 100 miliona. „Blic nedelje“ je pitao Ministarstvo odbrane Republike Srbije koliko novih aviona je potrebno našoj državi i po kojoj ceni bi oni bili kupljeni, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.


Iako je spoljni dug Srbije za prošlu godinu iznosio više od 33,26 milijardi dolara, a broj nezaposlenih bio veći od 730.000, stručnjaci ipak smatraju da je investicija u vojno vazduhoplovstvo opravdana.


General-potpukovnik Dragan Katanić, penzionisani Komandant vazduhoplovstva i protiv-vazdušne odbrane Srbije, smatra da je kupovina aviona izuzetno neophodna „s obzirom na rovitu i nestabilnu situaciju u regionu“.


- Ako prestanemo sa investicijama, biće nam potrebne čitave decenije da to ponovo stvorimo. Takođe, nijedna zemlja u okruženju se nije odrekla nijedne komponente vojske, a kamoli tako ozbiljne sile kao što je vazduhoplovstvo – kaže Katanić.


Sa njim se slaže i Zoran Dragišić, vojni analitičar, koji kaže da nikada nije pravi trenutak da se daju tolike pare.


- Mi nikada nećemo imati viška para, ali sada zaista moramo da nabavimo nove avione, jer je naše vazduhoplovstvo na ivici resursa. Avioni koje imamo su zastareli i mislim da nov avion nismo kupili 20 godina – ističe Dragišić.


Građani Srbije ipak ne gledaju toliko u nebo, koliko vide prazne novčanike, rupe na putevima, železnički saobraćaj iz 19. veka, manjak kanalizacionih i vodovodnih mreža, kao i svih drugih tekovina koje bi trebalo da ima svako savremeno društvo.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ne vidi razloge da država potroši ogroman novac na vojnu opremu.


- Nema govora o opravdanosti kupovine aviona u ovom trenutku. To je potpuno besmisleno, jer je država faktički bez vojske i ne trebaju joj ni avioni. Nažalost vojni lobi i oni koji hoće da se ugrade u cenu su verovatno jači. Sećam se kada je moj prijatelj Danijel Dajanu, svojevremeno ministar finansija Rumunije, smenjen jer se protivio kupovini 50 polovnih vojnih helikoptera za Rumuniju – kaže Prokopijević.


Pošto je Srbija okružena državama koje su članice kolektivne bezbednosti, odnosno NATO-a, pitanje je zašto bi se naoružavala.


- Pre tri godine načelnik Generalštaba Italije odgovorio je da je razlog zašto imaju tako moćno vazduhoplovstvo to što su oni sada članice NATO-a, ali da ne znaju šta će biti za 15 godina. Mađarska je nabavila eskadrilu Gripena, dok Rumunija ima jako široke i opsežne pripreme. Ako se oni koji su članice NATO-a naoružavaju, onda tek mi imamo potrebu. Vojna kopnena komponenta dosta gubi na uticaju i sve zemlje teže da ekonomsku i političku moć izraze kroz vazduhoplovstvo. Danas je nemoguće da se postigne neki politički cilj, ako nemate poluge moći da ga poduprete – smatra Katanić.


Zoran Dragišić veruje da naša zemlja nije toliko mala da bi joj bilo neisplativo da ima sopstveno vazduhoplovstvo.


- Sve zemlje naše veličine imaju vlastita vazduhoplovstva. Naravno, ekonomska situacija u zemlji je takva da će kupovina novih aviona predstavljati veliki napor, ali neophodno je učiniti kupovinu, jer će oni služiti i za treninge pilota, kao i za kontrolu nad vlastitim vazdušnim prostorom – kaže Dragišić.


Način nabavke novih aviona najavio je Mitar Kovač, načelnik Generalštaba, rekavši da će ona verovatno da se obavi „vanbudžetskim sredstvima“, odnosno posebnim državnim aranžmanima, ili zakonom posebno predviđenim sredstvima.
Ovo je ponovio i general Katanić, ukazujući na primere drugih država.


- Avioni se ne kupuju gotovinom. Poljska je kupila F-16 za 4,2 milijarde dolara i od toga je više od 60 odsto platila robnom razmenom. Uvek se naprave aranžmani da se plaća onim proizvodima koje proizvodi zemlja koja kupuje. Takođe, to su uvek dugotrajni aranžmani, na period od 10 do 15 godina – zaključio je Katanić.


Niko od naših sagovornika nije bio voljan za analizu od koga bi nas avijacija branila i odbranila i zapravo kakva i kolika avijacija treba našoj zemlji.

Mali dodatak, cene aviona:

Tajfun - 110
F-18 Super Hornet - 60
F-15 - 100
Gripen - od 40 do 60
SU-30 - oko 35-45
*Cene su u milionima dolara

Izvor - Blic

Ja nisam vojni ekspert, ali imam utisak da je odnos cena/kvalitet na strani ruskih aviona, e sad, pitanje je da li nama uopšte trebaju neki super-brzi i letno-superiorni avioni, ili neki jeftiniji modeli koji bi sa adekvatnom potporom u smislu radara i modernog naoružanja sasvim uspešno mogli da igraju ulogu odbrane našeg neba, eventualno dejstva u regionu, ako zatreba.
Šta vi mislite o tome, koliko nam treba, i kojih aviona?

Treci put ista tema...