Dok god ga hranite.. ili dok ne pobegne\bude zgazen... ili ne nasrne na vas jer u njemu vidite seksualnog partnera... zbog usamljenosti ili egzoticnog ukusa...



Usamljenost je stvar izbora. Kao i samoca.



Nijednom.


I sta tacno tome fali?



Pa, ne... nismo...

Vrlo malo. Retko ga koristim osim ako nekome saljem poruku ili pozovem nekoga

Ih sad, malo ga pretera 

Moderne tehnologije su tu da pomognu a ne da odmognu. Nema razlike izmedju e-maila i pisma osim sto je ovo prvo brze, kao i izmedju npr chata i slanja SMS-a osim sto je sada ovo prvo jeftinije

Nismo toliko otudjeni i bez socijalnih vestina a ljudi koji jesu bi verovatno bili takvi i da nema tih tehnologija

Meni nije jasno zasto ljudi stalno moraju da se muvaju... muvaju... muvaju.. muvaju... druze... druze... druze... muvaju.. muvaju.. muvaju... vidjaju... vidjau... vidjau...

Malo mi je to previse psihoticno...

Pa ne razumem ni ja zasto bi morali, po meni je vrlo lepa stvar da se nadje malo vremena za sebe tj da se covek i malo osami (procita knjigu, pogleda seriju ili film, pa poneki put i samo odmara). Nismo ni uvek za drustvo i nije nam ni uvek do istog

Muvanje, druženje, viđanje..u mom univerzumu je normalna ljudska interakcija....doke je normalna.

Ovde si se malo zeznuo  
Kada izneses neki problem, samo ti imas taj problem i niko drugi. Jedino si ti nenormalan, nesposoban da to resis i ne samo da si zasluzio to sto ti se desava nego si zasluzio i sto puta gore  

Tako da... bolje ti je da se samo smesis i ponavljas kako je sve u redu  

Ono sto se meni ne dopada u ovoj temi... i postavci iste... je to sto je stanje predstavljeno kao da je iza coska smak sveta...

Sto je smesno... jer je veci deo istorije ljudsko drustvo bilo podeljeno po kastama i klasama, sto su sredstva komunikacije bila ogranicena i sto su postojale male mogucnosti migracije, tako da je "socijalna interakcija" bila ogranicena na relativno mali krug ljudi... porodica (uza i prosirena), selo i eventualno susedno selo...

Drugim recima... mi u 21. veku imamo mnogo bogatiji drustveni zivot nego sto su ga imali nasi preci...

Sećam se kako je u mojoj školi (i osnovnoj i srednjoj) izgledalo to ''ljubavno grudvanje'' o kome Tax priča. Nijedna devojčica nije smela da izađe napolje na veliki odmor, jer su idiotski dečaci pravili utvđenje pred školom i grudvama obasipali svakog ko samo prođe pored. I to je najveća faca onaj koji nekoga pogodi u glavu, oko, za lomljenje naočara dobijali su se bonus poeni... Još kad se svemu tome oko Nove godine pridruže petarde i drugi eksploziv inače namenjen deci... onda tek to bude sjajno. Možda zato i mrzim sneg i zimske ''radosti''. 

Slažem se. Posebno zato što sam vala od onih ljudi koji vole društvo, ali do određene granice. Posle te granice želim da budem potpuno sama, a ljudima to ponekad deluje čudno...

Pas, mačka ili suprug?

San što ga stvara dvoje teže je održavati od sna jednog čovjeka, kaže Miguel Ruiz, i predlaže da o ljubavnim odnosima ponešto naučimo od četveronožnih dlakavaca.

Zamislite odnos u kojem ste duboko sretni sa svojim partnerom/partnericom. Živite s osobom koja je za vas savršena. Kako biste opisali zajednički život?



Način na koji se odnosite prema voljenoj osobi bit će upravo način na koji se odnosite prema svojem psu, kaže Don Miguel Ruiz u knjizi Majstorstvo u ljubavi. Jer pas je pas. Bez obzira što vi činili, uvijek će ostati pas. Neće postati mačka. Ni konj. Ni krokodil. Pas je ono što jest – pas.

U odnosima s drugim ljudskim bićima važno je prihvatiti činjenicu da ih ne možete mijenjati. Ili ih volite takvima kakvi jesu, ili ih ne volite. Ili ih prihvaćate takvima kakvi jestu ili ih ne prihvaćate.

Ne pokušavaj me mijenjati prema svom ćefu

Kad ih pokušavate mijenjati prema slici koju ste stvorili o njima, to je kao da psa proizvoljno pokušavate promijeniti u mačku, ili mačku u konja. Čemu? Ljudi su ono što jesu. Vi sto ono što jeste.

Razmotrite svoj odnos prema psu – ako ga imate. Životinja zna kako će s vama ostvariti savršen odnos. Kad pas napravi nešto što ne smije, što radite? Psu nije važno što ćete učiniti, on vas jednostavno voli. Ništa ne očekuje. Nije li to prekrasno? A kako je u tom pogledu s djevojkom, dečkom, suprugom ili mužem? Oni toliko toga očekuju i mijenjaju se neprestano.

Pas je odgovoran za svoj dio odnosa. Jedna polovina odnosa je savršeno normalna – pseća polovica. Kad se vratite kući, laje na vas, maše repom i skače jer je sretan što vas vidi.



On svoj dio posla obavlja jako dobro i vi ste svjesni da je to savršen pas. I vaš je dio gotovo savršen. Obavljate svoje dužnosti; hranite ga, brinete se o njemu, igrate s s njim. Svog psa bezuvjetno volite i za njega bi napravili gotovo sve. Svoju ulogu igrate savršeno, a to isto čini i pas.

Pusti me da budem ono što jesam

Većina ljudi lako može zamisliti takvu vrstu odnosa s psom. Zašto onda ne bismo mogli zamisliti takav odnos s muškarcem ili ženom?

Poznajete li bilo koju ženu ili bilo kojeg muškarca koji nisu ono što jesu? Pas je pas i vi to prihvaćate. Niste odgovorni za to da od njega napravite psa. Ni pas se ne trudi od vas napraviti dobro ljudsko biće, dobra gospodara.

Zašto onda ne možemo voljeti ljudsko biće upravo takvo kakvo jest, ne pokušavajući ga promijeniti?

Kako prepoznati onog pravog?

Dobro, možda niste u odnosu s osobom koja je prava za vas. No, kako ćete znati je li vaš partner prava osoba za vas? Na svijetu nas živi mnogo milijuna. Za koliko njih ste vi ona/onaj pravi? Odgovor gladi da vi to ne znate. Zato je potrebno istraživati i preuzimati rizik.

Ali ja vam kažem, piše Ruiz, da je za vas prava žena ona koju ćete voljeti upravo takvu kakva jest, žena koju uopće nećete željeti promijeniti. To je "ona prava" za vas. Sretni ste ako pronađete pravu ženu za sebe i ako ste istodobno vi pravi muškarac za nju.



Odgovornost za sliku koju projiciramo

Bit ćete pravi muškarac za nju onda ako vas voli upravo takva kakav jeste i ako vas ne želi mijenjati. Ona ne mora biti odgovorna za vas, imat će povjerenja da ćete vi biti onakav kakav tvrdite da jeste, onakav kakvu sliku projicirate o sebi.

Potrebno je biti pošten i prema sebi i prema drugima. Projicirajte ono za što osjećate da ste uistinu vi sami, ne pretvarajte se da ste nešto drugo. Kao da ste na tržištu: pokušat ćete prodati sebe, a pokušat ćete nešto i kupiti.

Znate li kakvu vrstu osobe želite? Onakvu zbog koje će vaš srce zapjevati, onu koja je usklađena s vama, koja vas voli upravo onakava kakav jeste. Zašto se zadovoljiti nečim drugim? Zašto se pretvarati da vam netko odgovara, ako vam ne odgovara? To ne znači da je ne volite. To znači da sami donosite svoju odluku i da možete reći i da i ne, jer, uostalom, volite i sebe. Donosite odluku i odgovorni ste za nju. Ako se pokaže pogrešnom, nije potrebno sebe okrivljavati. Jednostavno donesite novu odluku.

Prihvatiti sebe da bi prihvatio drugog

Ali zamislite da dobijete psa, a zapravo volite mačke. Pokušavate li ga promijeniti zato što nikada ne kaže: «Mijau»? Što uopće radite s psom? Nabavite mačku. To je jedini način da ostvarite dobar odnos. Najprije morate znati što želite, kako to želite i kada. Točno morate znati kakve su potrebe vašeg tijela, kakve su potrebe vašeg uma i što vam doista odgovara.

Na planetu žive milijuni muškaraca i žena i svatko od njih je jedinstven. Neki će se dobro slagati s vama, a neki neće uopće. Svakoga možete voljeti, ali da biste svaki dan mogli boraviti s nekom osobom, potrebno je da bude jako usklađena s vama. Ta osoba ne mora biti potpuno ista kao vi, prikladnija metafora bila bi nalik bravi i ključu. Spoju koji odgovara savršeno.

Dopusti mi da odradim svoje

I najbolji spoj može zaštekati. I u odnosu sa svojim psom možete doživjeti puno loših trenutaka. Do njih dolazi na najrazličitije načine – neka nezgoda, loš dan na poslu... Stižete kući, a pas laje na vas, maše repom, pokušava privući pozornost. Niste raspoloženi za igru s njim, ali pas je ipak ondje. Neće biti povrijeđen ako se ne želite igrati s njim jer to ne shvaća osobno. Čim proslavi vaš povratak i otkrije da se ne želite igrati, odlazi i počinje se igrati sam. Neće ostati na mjestu i zahtijevati da budete sretni.



Katkad od psa možete dobiti veću potporu nego od partnera koji vas želi usrećiti. Ako ste loše volje i želite malo mira, to nije ništa osobno. Nema nikakve veze s partnerom. Ostavi li vas nasamo, napetost će polako nestati, pa će se radost opet vratiti.

Zbog toga mora ključ savršeno pristajati u bravu jer kad jedno od vas ima teškoća ili je u emocionalnoj krizi, bilo bi dobro da dopustite jedno drugome da budete ono što jeste. Tada je odnos sasvim drugačija pripovijest.

Održavanje sna što ga sanja dvoje

Odnos je umjetnost. San što ga stvara dvoje ljudi teže je održavati nego san jednog čovjeka. Da biste oboje bili sretni, svoju polovicu odnosa morate održavati najbolje što možete. Odgovorni ste samo za svoju polovicu, a u njoj sigurno ima nekih izazova i poteškoća. Vaše su teškoće vaše. Vi ste oni koje se mora nositi s njima, a ne vaš partner. Pokuša li razriješiti vaše teškoće, završit će slomljenog nosa. Moramo naučiti to da ne guramo nos onamo kamo ga nitko ne želi.

Ima li partner ili partnerica teškoća, dopustit ćete joj da se sama bori s njima. Vi ćete je voljeti i prihvaćati sa svim njezinim problemima. Poštovat ćete ih. Niste u odnosu zato da biste rješavali tuđe zapletaje – ona ili on će ih riješti na svoj način.

Iscijelite svoju polovicu i bit ćete sretni. Možete li iscijeliti taj dio sebe, bit ćete spremni za odnos bez straha i bez potreba. Ali zapamtite, iscijeliti možete samo svoju vlastitu polovicu. Ako ste u odnosu i radite na svojoj polovici, a vaš partner radi na svojoj, vidjet ćete kako će brzo doći do napretka!

Izvor: Majstorstvo u ljubavi, Don Miguel Ruiz

Hoću i psa i mačku i supruga i 5 malih beba (ne odjednom  ) i kozu i ovcu i baštu i pačiće i ribice i hrčka!