Koliko radimo dobro i živimo
Prosečna dnevna uposlenost u Srbiji je dva ipo sata, što je, kada se preračuna na nacionalni nivo i uključe svi zaposleni, "punih" 48 minuta

BEOGRAD - Zvaničnu računicu o tome koliko Srbi rade, koliko svima poznato "srpsko praznovanje" košta državu i kolika je produktivnost na radu teško je utvrditi i malo se ko bavi tim. U Srbiji se praznuje kao i drugim evropskim ili svetskim državama, ali se nigde u svetu kao kod nas ne "povezuju" praznici, što je sa stanovišta radnika potpuno prirodan proces. Računicu o tome koliko Srbi rade teško je napraviti i zbog toga što se rad kod privatnika nigde ili retko gde evidentira, a prekovremeni sati se ne upisuju. Zaposleni kod privatnika često "ostaju kratkih rukava" i kada je reč o "povezivanju" praznika pa se stiče utisak da oni, bar kada je reč o prosečnom broju radnih sati u Srbiji, povlače prosek. Pod uslovom da se njihov rad evidentira i da su prijavljeni. A, najčešće nisu.
         
Prvi maj slave u septembru

Praznik rada, Dan rada ili negde samo Prvi maj slavi se 1. maja u celoj Evropi. Datum je odabran zbog radničke pobune u Čikagu 1848. godine, a Amerikanci kao Dan rada slave 1. septembar. Pitanje datuma i povezivanje s nekim konkretnim događajem ne mora da bude presudno, što potvrđuju Englezi koji su za rođendan svog suverena proglasili dan kada u Londonu statistički najređe pada kiša, pa je taj dan zgodan za paradu. Najviše praznika se slavi u Japanu, pa u Nemačkoj. Amerika ima devet neradnih dana tokom godine, mi jedanaest.
   
Takođe, biti prisutan na radnom mestu i raditi posao nisu iste stvari, što pokazuju i podaci o produktivnosti na radu. Cinici će verovatno, zbog tih podataka o uposlenosti na radnom mestu, reći da smo "najproduktivniji kad ne radimo".
- Rezultate rada Srba najbolje pokazuju statistički podaci. Prosečna dnevna uposlenost u Srbiji je 2,5 sati, što je, kada se preračuna na nacionalni nivo i uključe svi zaposleni, 48 minuta. Zapošljavanje prema obimu posla u jednoj oblasti je maksimalno, a u drugoj oblasti nema ko da radi i ima neuposlenih. U Srbiji ima oko 1.200.000 maksimalno uposlenih ljudi i to su oni koji rade u privredi. Oko šest miliona ljudi praktično živi na njihov račun. Maksimalna uposlenost u našoj zemlji se mora proširiti i tada bi se povećala i produktivnost. Ako bismo je povećali, porastao bi i bruto nacionalni dohodak i tada bi se osetio pomak. Ovako, živeti od kredita i tuđih para nije dobro. Ključna stvar je u tome što se tranzicija mora što pre završiti i što se moraju uposliti svi zaposleni - kaže Rato Ninković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Kada se na ionako lošu produktivnost dodaju državni, verski praznici, vikendi i godišnji odmori stvara se zabrinjavajuća slika koju najviše oseti privreda. Prema nezvaničnim podacima, svake godine u januaru više od 50 odsto zaposlenih praznuje oko 10 dana, a privreda godinama beleži gubitke u tom mesecu. Isto se dešava krajem aprila i početkom maja, kada se nastavlja "serija svetkovina" i najčešće povežu vaskršnji i prvomajski praznici, pa zaposleni deo nacije tako napravi mini odmor od desetak dana. Još ako se sve poveže sa vikendima...

Pravoslavcima, pored Božića i Vaskrsa, sleduje jedan neradni dan za krsnu slavu, pripadnici Islamske zajednice mogu neradno da proslave Ramazanski i Kurbanski bajram, a pripadnici Jevrejske imaju jedan dan za praznovanje Jom Kipura. U školama Republike Srbije praznuje se 27. januar - Dan Svetog Save.
- Smatram da Srbi nisu ni lenji ni neproduktivni već samo poštuju verske i državne praznike, što je normalno i za sve druge zemlje. Najveći problem kod nas jeste to što posla nema. Vreme je učinilo svoje, proteklih petnaest godina malo se radilo i ljudi su izgubili veru u rad - kaže Negoslav Jovanović, potpredsednik granskog sindikata metalaca "Nezavisnost".

V. Vuković

Izvor: Glas Javnosti

hoćemo Evropu, a da radimo 2:30 sata ... sećam se tog predavanja iz Makroekonomije ... lako je sedeti za stolom i čotati novine i to nazvati radom ... ali na zapadu se za vreme radnog vremena, zamislite, radi :wow:

Pa ne bih rekao da se u inostranstvu pretrzu od posla. samo stranci u inostranstvu rade mnogo (njima nazalost i ja pripadam), ostali koriste blagodeti socijalne politike, kolektivnih ugovora, sindikalnih dogovora.

U Svedskoj je to najvise izrazeno.

Znači krenuli smo pravim putem ... koliko Kineza uvozimo ... i eto, sedimo dok drugi rade 

Sedecemo ali kako je krenulo pored toga sto ce zuti da rade, oni ce i da jedu a mi cemo i tu da blejimo.

.. da i živimo kao u Švedskoj 

...zato smo poslednja rupa na svirali

slazem se da ima ladoleza i uvek ce ih biti i za njih se ne brinem.vise mi je stalo do ljudi koji crnce kod nasih privatnika i dobijaju oko 200eur sa sve prekovremenim radom,bez prava na bolovanje,godisnji odmor,pauzu itd.i kad im daju platu kao da se sa dusom rastaju,otprilike i to je suvise jer ima onih boze moj koji rade i za 100eur.to je ono cega se gadim ovde,nasih novopecenih privatnih preduzetnika koji bi da zarade bogatstvo za 6 meseci preko svacije grbe.