Zašto naša diplomatija ne reaguje blagovremeno

Brod bez kompasa

Svilanović: Zvaničnu reakciju u pravo vreme teško može da ima zemlja koja nema jasno definisanu politiku. To nije samo problem ove vlade, već je isti slučaj i sa prethodnom. Pajević: Moramo angažovati vodeće svetske marketinške agencije za promovisanje naših interesa u Briselu, Vašingtonu i drugim važnim centrima

BEOGRAD - Dok u "globalnom selu", kako Maršal Makluan naziva svet, informacije začas obiđu kuglu zemaljsku, a u savremenim državama diplomatija reaguje "na prvu loptu", naše vlasti se ponašaju kao da su neobaveštene, pa im za pisanje najobičnijeg telegrama ili note treba i po dva-tri dana.

Premijer Vojislav Koštunica, trećeg dana od terorističkih napada na Šarm el Šejk, setio se da bi egipatskom vladaru Hosniju Mubaraku trebalo poslati telegram saučešća. Ipak, to i nije ostalo zapaženo u našoj javnosti, budući da je reč o protokolarnom telegramu, a i pretpostavlja se da unesrećena država i ne obraća previše pažnje na takve gestove. Međutim, zvanična reakcija diplomatije SCG povodom izjave švajcarske ministarke inostranih poslova u sred Prištine da njena zemlja svesrdno radi u korist nezavisnosti Kosova, kategorički odbijajući mogućnost "povratka pod vlast Srbije", stigla je tek trećeg dana. Po nalogu ministra Vuka Draškovića iz zdanja u Kneza Miloša 25 poslato je samo šturo saopštenje u kojem se kaže da je tim povodom "izražen protest otpravniku poslova Ambasade Švajcarske u Beogradu".

Iako zvanične reakcije putem medija nisu od suštinskog značaja za poziciju jedne države na međunarodnoj sceni, savremena praksa pokazuje da su oglašavanja čelnika tim povodom ipak bitna. Milan Pajević, iz G17 plus, koji je bio i na mestu ambasadora u našem ministarstvu spoljnih poslova, tvrdi da, iako je medijska reakcija od sekundarnog značaja u odnosu na zvaničnu politiku, naša država treba hitno da poradi na sopstvenoj medijskoj promociji.

- Mada pomenuta zakasnela reakcija Vuka Draškovića nije važna koliko državna strategija, ako je ima, da bismo skinuli loš imidž moramo angažovati vodeće svetske marketinške agencije za promovisanje naših interesa u Briselu, Vašingtonu i drugim važnim centrima. Od izuzetne važnosti je da popravimo ugled zemlje u očima stanovnika drugih država, čega naši političari nisu svesni ili za šta ne mare - objašnjava Pajević.

Da sada, a ni za vreme bivše vlade, nimalo nismo odmakli od ponašanja režima koji je ovde vladao tokom devedesetih smatra bivši šef diplomatije Goran Svilanović, jer samo pričamo o neophodnosti popravljanja imidža u svetu. Ipak, to ne znači da reakcije prvih ljudi iz vlasti u međudržavnim odnosima, makar bila reč i o najobičnijim protokolarnim papirima, ne treba da budu pravovremene.

- Međutim, zvaničnu reakciju u pravo vreme teško može da ima zemlja koja nema jasno definisanu politiku. To nije samo problem ove vlade, već je isti slučaj i sa onom prethodnom. Kad naš premijer ili ministar spoljnih poslova ne znaju šta žele ili treba da urade, logično je da ni njihova saopštenja i note ne mogu da stignu u pravo vreme - kaže Svilanović.

Kao najsvežije primere, prvi diplomata u prethodnoj vladi navodi nedavno potpisani sporazum sa NATO-om gde se pokazalo totalno razilaženje dve stranke vladajuće koalicije, posle čega je bilo po onoj "nikom ništa". Takođe, nesvakidašnji skandal je, tvrdi on, i podrška Saveta ministara SCG Kofiju Ananu u nameri da proširi Savet bezbednosti UN, a potom uskraćivanje iste, po "nalogu nekih diplomata".

- Pošto i ne znamo šta nam je politika, ni nama, a ni onima kod kojih kasnimo, nije važno što naše reakcije ne dospevaju pravovremeno. Od eventualnih negativnih posledica zbog kašnjenja saopštenja dan-dva, ne treba da strahujemo - zaključuje Svilanović.


Početi od svoje kuće

- Za početak treba u samoj kući da popravimo stanje. Ako ništa, barem možemo, u Nemanjinoj 11, MIP-u i drugim državnim institucijama da angažujemo dobre marketinške stručnjake koji će na vreme pisati saopštenja. Ako nam je za utehu, napredovali smo u odnosu na vreme i režim Slobodana Miloševića - rekao je Pajević.
      
   
Glas javnosti \ J. Jevremović

Kakva diplomatija moze da nam bude kada imamo onu grinju za ministra inostranih poslova...
Uopste, celokupno drzavno rukovodstvo je kranje "tunjavo" kada je diplomatija u pitanju... Niko nije isao u Ausvic, jedva da su se setili da daju minut cutanja kada je cunami zbrisao jugoistocnu Aziju, o telegramima saucesca da ne govorimo (bitno da su bili u Srebrenici), i tako dalje, i tako dalje...
Takvih primera je, na zalost, previse. Uzrok? Pa ima istine u tome da je jedan od problema nedefinisana medjunarodna a i unutrasnja politika na nivou drzave... Po cenu formiranja kakve-takve vlade pristaje se na nenormalne kompromise i ulazi se u frankenstajnske koalicije, sto vodi daljim ultimatumima i ustupcima... Na kraju, ne dobijes funkcionalnu vladu, vec skup ugojenih ministara koji svaki gleda svoj interes, medjusobno se uopste ne slazu, po defaultu nikada nisu obavesteni o trenutnim desavanjima u zemlji i svetu, a svako tera politku svoje stranke...
Zato nam je tako kako jeste.