Koliko je značajno ordenje koje dodeljuju predsednici države
Imam orden ne znači mi mnogo
Potrebno je sprečiti davanje ordenja šakom i kapom, koje je pri tom jeftino i sačinjeno od trivijalnih materijala, jer time nečiju zaslugu cenimo sa 150 dinara. Takođe, nagrađeni bi trebalo da ima određeni status u javnosti - ističe Dragomir Acović, heraldičar

BEOGRAD - Nekada je nosilac najvišeg državnog ordena bio najpoštovanija i, smatralo se, najumnija glava u svom mestu, koja je s ponosom pronosila svoje odličje. Govorili su za solunca deda Miloša iz komšiluka: "E, poslušaj svaku njegovu. Nije njemu kralj Petar za džabe dao orden". A danas niko i ne mari za odlikovane sugrađane, ali i mnogima od njih samih, reklo bi se, to priznanje ne znači puno. To bi se moglo kazati za poslednjeg koga je odlikovao predsednik SCG Svetozar Marović - proslavljenog košarkaša Dražena Dalipagića, koji je Orden Nemanje drugog stepena dobio devet meseci pošto ga je svet primio u Kuću slavnih u Springfildu.

Dodeljivanje ordenja iz Palate federacije obavlja se po Zakonu o odlikovanjima SRJ koji je 1998. godine skrojio Salobodan Milošević, a primenjuje se, kako nam je rečeno u Kabinetu za ordenje predsednika Marovića, na osnovu člana 26 Ustavne povelje. Međutim, spisak od 63 Miloševićeva odlikovanja je, prema rečima zamenika šefa Kabineta za odlikovanja Lava Lajovića, u velikoj meri neusklađen sa Poveljom, tako da su mnoga odličja samo slovo na papiru.

- Orden Jugoslavije, Orden jugoslovenske zvezde ili jugoslovenske zastave samo su neka od odlikovanja koja ne odgovaraju stvarnosti. Takođe, na svim odlikovanjima je grb SRJ, a poklanjamo ih uz ukaz SCG - objašnjava Lajović.
   
      

Jurišić: Bila je to čast

Dragoljub Jurišić, predsednik Udruženja oslobodilačkih ratova Srbije 1912 - 1918 godne, čiji je otac Bogoljub prošao Solunski front i bio nosilac tri ordena, tvrdi da ih je s ponosom nosio i u svojoj sredini uživao veliki ugled. Bogoljub Jurišić bio je nosilac Albanske spomenice, Ordena Miloša Obilića prvog reda i francuskog ordena Polidorijan.
- Moj otac ih je nosio na grudima pri svakoj manifestaciji i bio je ponosan na njih. Međutim, nije mogao uvek da ih nosi, jer bi takav u Titovo vreme izgledao kao ludak. Takođe, u Ohridu gde je živeo i radio bio je izuzetno cenjen - kaže Jurišić.
      
      
      
   
   
      

Odlikovani i "haški"

Svaki od poslednja tri predsednika zajedničke države Srbije i Crne Gore odlikovao je bar po jednog sadašnjeg haškog pritvorenika. Slobodan Milošević, koji je i sam bio na listi predloga za najviša odlikovanja, u Ševeningenu sada druguje i sa generalom Vladimirom Lazarevićem, koga je kao komandanta Prištinskog korpusa VJ odlikovao Ordenom ratne zvezde. Od Vojislava Koštunice general Lazarević dobio je Orden ratne zastave. Za zasluge tokom obavljanja funkcije načelnika GŠ VJ general Nebojša Pavković nagrađen je Ordenom jugoslovenske zastave prvog stepena, koji mu je uručio Koštunica. Da ne bi kvario "haški" prosek, Svetozar Marović je odlikovao generala Sretena Lukića Medaljom Obilića.
      
      
      
   

"Bolje išta - nego niša", moglo bi se reći u ovom slučaju, budući da smo od raspada stare "Juge", pa sve dok Miloševiću nije "zagustilo", bili bez odlikovanja. Predsednik Srpskog heraldičkog društva Dragomir Acović kaže da je sve veća izvesnost rata na Kosovu naterala Miloševića da po hitnom postupku donese zakon kako bi podišao sujeti vojske. Međutim, taj "povoljan" trenutak za zakon nije iskorišćen da se jednom za svagda raskrsti sa komunističkom tradicijom, tvrdi Acović, što je i bio razlog da on izađe iz komisije koja je na tom poslu radila.

Međutim nije sve crno, tvrdi Lajović, i napominje da postoji neki red. Za sve vrste zasluga postoje ordeni, velika odlikovanja, medalje i spomenice. Ove poslednje se više ne dodeljuju, možda što većinu naših građana asociraju na "Nosilac spomenice '41". Pre nego što u junu ili decembru daje odlikovanja, kada je to uobičajeno, Marović pogleda sve predloge i posle konsultacija odlučuje.

- Izuzetak je da predsednik sam odlučuje o odličju. To, uglavnom, čini međudržavna komisija koja ima po pet članova iz Crne Gore i Srbije. Ipak, dešavalo se da Marović, i posle pozitivne ocene komisije, ne dodeli odlikovanje - tvrdi Lajović, koji kaže da se okvirni spisak odlikovanja nosi početkom godine u kovnicu na Topčideru.

Inače, rekorder zajedničke države do sada je Milošević koji je podelio više od 14.000 odlikovanja, uglavnom posle bombardovanja. Za njim je Vojislav Koštunica, od koga je, kao predsednika SRJ, ovakva priznanja primilo oko 3.600 domaćih i stranih državljana, dok je Marović do sada bio darežljiv u 1.750 slučajeva. Na listi dobitnika su patrijarh Pavle, predsednik Italije Azeljo Ćampi, pokojni srpski premijer Zoran Đinđić, teniserka Jelena Dokić, glumica Mira Stupica, vaterpolo, košarkaška, odbojkaška reprezentacija...

Orden je svojevrstan ugovor, tvrdi Acović, pošto država ceni odlikovano delo, ali se njime i kiti. tako da ne sme da ponizi nagrađenog dajući mu isto priznanje kao "nekom ološu".

- Osim toga, potrebno je sprečiti davanje ordenja šakom i kapom, koje je pritom jeftino i sačinjeno od trivijalnih materijala, jer time nečiju zaslugu cenimo sa 150 dinara. Takođe, nagrađeni bi trebalo da ima određeni status u javnosti, koji bi se pokazao nekom skraćenicom, kao i pozivanjem na svečanosti - predlaže on.

Kao primere unižavanja ordenjem, Acović navodi bivšeg predsednika SANU Dejana Medakovića kome je Koštunica dao Orden Vuka Karadžića prvog stepena, umesto neki viši, recimo Orden Nemanje prvog stepena ili Orden jugoslovenske zvezde. Takođe, mišljenja je i da je Dražen Dalipagić zaslužio Nemanju prvog stepena.

Nekada je, priča Acović, ordenje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije Jugoslavije, bilo na svetskom nivou po dizajnu, a danas je od našeg, po izgledu, varvarskije samo hrvatsko ordenje. Budući da se državnoj zajednici, možda, broje i poslednji meseci, nikoga nije ni briga za tamo neko ordenje. Uostalom, Crnogorci su aprila ove godine usvojili Zakon o državnim odlikovanjima i priznanjima tako da će oni svoje "đetiće" odlikovati Ordenom Republike Crne Gore, crnogorske zastave...

- Pokušavao sam neformalnim putem da zainteresujem vlast da uradi nešto ovim povodom, ali Koštunica je prosto gluv. Nije ni čudo što smo imali svojevrstan diplomatski skandal kada mu je, kao predsedniku SRJ, u posetu dolazio italijanski kolega Ćampi, noseći italijanski orden za državnike. Međutim, naš predsednik je dolaskom na vlast ukinuo ceremonijalni orden, pa kako nije imao šta da da Italijanu, Ćampi je svoj poklon vratio u Rim - ispričao je Acović.
   
      

Dalipagićev orden u fioci

Bilo je potrebno da Dražen Dalipagić septembra prošle godine uđe u Kuću slavnih u Springfildu kao jedini Evropljanin u 2004. godini, a tek pre skoro mesec dana predsednik SCG Svetozar Marović odlikovao ga je ordenom Nemanje drugog stepena. Proslavljeni Praja kaže i da ovako ispada da ga država nije ispoštovala kako treba, čekajući da prvo svet potvrdi njegov doprinos.
- Kako ne živimo u normalnoj državi, to mi ni ne pada to teško. Mislim da je trebalo još na kraju moje igračke karijere da dobijemo sličan orden i to ne samo ja, nego i Kićanović i Slavnić, ali o tome niko nije razmišljao. Ipak, to donekle i razumem, budući da su ovde bili ratovi i veliki problemi - kaže za Glas Dalipagić.
On ističe i da je svojevremeno dobijao i majske i oktobarske nagrade, ali tada se znalo "ko može da primi priznanje i kako se ono dobija". A sada je, tvrdi, došlo vreme da "te više cene drugi, nego svoji".
Možda je baš zato Praja Orden Nemanje drugog stepena odložio u fioku.
      
      
      
   
   
      

Tito kao kralj Mida

Broz je šampion svih vremena u davanju odlikovanja. Zahvaljujući njemu držimo prvo mesto u Evropi po odlikovanjima u odnosu na broj stanovnika, iako su SSSR, Velika Britanija i Španija lideri po količini dodeljenih odličja. Tito je, tvrdi Acović, imao sindrom kralja Mide , koji se gadio da dodirne bilo šta što nije zlatno. Čak je imao i kopije od zlata. Delio je maršal južnoafričke dijamante, burmanske rubikone, za svoje pomoćnike imao je jakutske dijamante i sibirske rubine, dok je za treće osobe išlo sasvim obično ordenje. Komunistički prvaci imali su izraženu sklonost prema rubinima, zbog njihove crvene boje.
Ipak, ni njemu nije išlo "sve po loju". Kada se krajem decembra daleke '47. godine Tito spremao u prvu posetu Rumuniji, ondašnji komunisti s radošću su najavili da će ga odlikovati rumunskim ordenjem najvišeg stepena. Da bi se to ozvaničilo, ukaz je morao da potpiše i kralj, koji je nominalno i dalje vladao. Pošto je rumunski vladar odbio da maršalu učini takvu počast, priča Acović, komunisti su Tita morali da daruju i bez zvaničnog ukaza. Međutim, čim su Titu videli leđa, "grešni" kralj platio je ceh svojom abdikaciojm 31. decembra 1947. godine.
Od avganistanskog kralja uz orden dobio je i posed. Ali kakav posed! Kralj je Titu poklonio parče zemlje uz granicu sa Pakistanom, gde su stalni sukobi.

od bobmbardovanja je podeljeno brdo ordenja kojima niti mozes dobiti posao, niti mozes povratiti ljude koji su poginuli/osakaceni, niti mozes da nahranis dete.