e (tek) sad mi je sve jasno

skromnost je vrlina...rijetka...izumire....

rijetko ko je posjeduje,jer trazi odredjene kvalitete i velicinu duha,samim tim....rijetko ko je i imao privilegiju da upozna osobu koja je skromna.

tako da mi je potpuno jasno da se ne umije definisati i prepoznati skromnost.

pa je vecina brka sa tupavoscu i povucenoscu....

zasto?

vecina nas su ego manijaci....

razmislite,
sta govori o nama samima kada i za dobroga covjeka kazemo da je,ustvari....budala
mi cak i dobrotu,koja je vrhunski ljudski kvalitet izjednacavamo sa gluposcu.....

Ego manijaci hmm..sto mi se svidja ova rec!i jaaako me podseca na nekoga
Skromnost je definitivno vrlina!Mozda je retka ali jos uvek postoji...A to da li je neko ceni ili ne je sasvim druga stvar!Veoma je jadno kada za nekog dobrog,ali zaista dobrog coveka, kazu da je budala samo zato sto je dobar!Ili da je glup sto nema nikakve veze sa dobrotom!Mislim kolika je tek taj budala koji kaze tako nesto

MI smo svi ovako kolektivno (da ne kazem coporativno  ) dogurali dovde zato sto su skromni, a kvalitetni ljudi, ljudi sa rezultatima gurani u stranu i bili okarakterisani kao tunjavi i tupavi (kako ih je Razzmazena onako elokventno opisala  ), a laktarosi i oni sa vezama i "neskromni" su napredovali i bili "uspesni"....
Mnogi su skromni i zato sto veruju da njihov rezultat sam po sebi vredi i znaci pa ne mora da se lakta, gura i istice u prvi plan da bi bio primecen, jer to obicno rade oni sto nemaju rezultat ili im je vrlo slab pa onda ga nadoknadjuju na buku i isticanja sebe u prvi plan.

Ja se ewo diwim tim ljudima koji se laktaju i guraju kroz ziwot, iako mozda neki od njih ne pokazuju dobre rezultate, bar imaju hrabrosti i wolje da idu napred, i mozda nekad u ziwotu im se i ne isplati to sto su se toliko nametali, ali mozda su wise postigli od od onih skromnih i uzdrzanih, koji nisu imali ni wolju ni zelju da se namecu, a koji bi mnogo wise postigli da su se istowetno gurali kao 'laktasi'

opet pogresna upotreba rijeci....

vidis,
meni idu na p... zivac laktasi i ti koji jos u prvom razredu osnovne guraju prst u oko uciteljima.
ti koji iza prividne sigurnosti kriju malog covjeka zagrcnutog od straha od vlastite nistavnosti.
ti koji navodno gaze preko leseva...
na kraju se ispostavi...bude tu puno buke ni oko cega

skromnost ide sa godinama.
ona je,kao po pravilu,odlika mudrih.
i ide,ruku pod ruku sa uspjehom.
skromni su oni koji znaju da ne moraju(i ne trebaju)ni pred kim da se dokazuju.
zasto?jer su zadovoljni,uspjesni i ne pristaju na suludu trku...koju uglavnom vode prosjecni.
velicina je sama sebi dovoljna.
ona se vidi,njoj reklama nije potrebna.

to su,sve samo ne pasivni ljudi....
ne mjesajte komplekse sa skromnoscu.

nisam imala prilike puno skromnih da sretnem.
ali te koje sam srela....
to je takva velicina duha gdje se neminovno zapitate...

a je' bre...sta je to uspjeh?

mozda samo biti zadovoljan samim sobom.

chuj mozda...sigurno.

Skromni idu kroz ziwot znajuci da tiha woda breg roni. Ali ja se diwim toj bolesnoj ambiciji ljudi laktasa koji kao sto kazes kriju sopstweni besmisao iza tih ambicija, strahujuci da se suoce sa swojom prazninom, ali zalosno je gledati tu snaznu wolju zaglawljenu u ljudima koji uglawnom imaju samo tu upornost da se njome dice i nicim drugim. Skromni znaju gde su granice, i koje su prawe wrednosti, i zbog tog znanja plene energijom koja ljudima prija. Mozda bi daleko wise u ziwotu postigli i unapredili sebe i okolinu da uz swoju umerenost imaju i energicnu wolju laktasa.

Laktashi su odvratni ljudi, ali josh gori su oni koji im to dozvoljavaju. Takvima udarish jednu vaspitnu i zamolish ih da sednu dole i sachekaju svoj red. 

Nemoj da si na kraj srca, i od takwih swasta mozes da naucis; i da to nikad ne primenis :-)
mada, primetila sam da je wecini ljudi draze da bas takwi nametljiwi budu u njihowom drustwu nego skromni ljudi, waljda im izgledaju sposobniji i zanimljiwiji, sta li...