ЉУБАВ, АХ, ЉУБАВ!

Наука пориче постојање општих места у љубави и објашњава нам чему служи ово осећање. Мушкарци и жене воле на веома различите начине

Да ли заљубљеност доживљавамо другачије кад смо старији?
Никад није касно да се заљубимо. Лупање срца, лептирићи у стомаку, знојави дланови – знаци су увек исти, било да имамо осам или осамдесет година. Једино што стичемо с годинама је искуство. Заљубљеност је стање током кога делови мозга задужени за осећања непрестано раде. Овакав осећај највише ремети младе који често не могу да владају собом, јер нису припремљени за такво искуство.

Да ли заљубљеност може да се продужи?
Вечити лептирићи у стомаку погубни су за наше здравље. Нисмо створени да будемо непрекидно заљубљени, јер такво стање исцрпљује душу и тело. Као и већина људских искустава, заљубљеност има почетак, врхунац и крај. Није нимало случајно што се љубавни плам угаси након две године. Тачно толико је било потребно нашим прецима да направе потомство и подигну га на ноге.

Зашто сви сањамо о великој љубави?
Како бисмо били срећни у животу потребно је да имамо нешто да радимо, некога да волимо и нечему да се надамо. Нема ко није сањао о великој љубави. Научници тврде да смо склони оваквим размишљањима због урођеног нагона да нађемо себи пар и створимо потомство. Недостатак љубави може да се претвори и у болест. Љубавна патња, праћена депресијом, уско је повезана с ниским нивоом сератонина у организму.

Зашто се заљубљујемо?
Не зато што нас је погодила Аморова стрела, већ зато да бисмо преживели. Заљубљеност служи да привучемо особу супротног пола, полни однос да направимо потомство, а везивање да останемо заједно и одгајимо децу. Довољно је свега неколико секунди да се заљубимо, а у том тренутку ступају на снагу моћни хемијски процеси: луче се фенилетиламин (природна дрога која појачава узбуђеност), допамин и сератонин (хормони среће) због којих имамо осећај да смо у облацима и мислимо само на вољену особу.

Постоји ли разлика између заљубљености и опчињености?
Да. Искрено заљубљени замишљају заједничку будућност, док опчињени размишљају само о томе како да освоје неку особу, док најзад не пређу на неког другог.

Може ли се заљубити преко носа?
Амерички научници доказали су да нам се занимање за друге повећава захваљујући мирисном нерву, званом нулти нерв. Преко овог канала супстанце сличне феромонима (који код животиња појачавају нагон за парењем) досежу до делова мозга који покрећу интересовање за супротан пол. Што су мириси које осетимо различитији од наших, утолико је и наша реакција јача.

Како се мери заљубљеност?
Звучи невероватно, али научници су нашли начин да измере колико је једна особа заљубљена у другу. Ако си искрено заљубљен, треба да мислиш на партнера барем 80 одсто времена које проводиш будан. Приврженост је толико јака да може да се упореди с опсесијом. Кроз слично стање пролазе људи зависни од хероина или алкохоличари.

Можемо ли се заљубити у неког другог иако смо већ заљубљени?
Према истраживању у коме је учествовало 113 добровољаца, кад смо стварно заљубљени, сви други могући партнери постају невидљиви. Другим речима, опада нам пажња за супротни пол. Могло би се рећи да је заљубљеност противотров за многоженство. Премда заљубљеност искључује све друге партнере, јер нам је сва пажња усмерена на једну особу, то није случај и с људима који су дуго заједно. Заљубљеност је пролазна и често се дешава да мушкарца или жену привуче друга особа иако су и даље дубоко привржени свом партнеру.

Како се осећају заљубљени?
Хемијска олуја која се одвија у мозгу изазива противуречна осећања. Осећај узвишености, среће и оптимизма често је испрекидан тренуцима туге и незадовољства, поготово кад нисмо у стању да проценимо да ли су нам осећања узвраћена. Виђење стварности се мења и одговорности свакодневног живота падају у други план. Осетљивији смо на спољашње утицаје и много се више ослањамо на туђе мишљење. Лик вољене особе нам се непрестано враћа у свест и развијамо приврженост сличну опседнутости.

Да ли се неки људи лакше заљубљују?
Неки су осетљивији на надражаје које примају од других људи, а управо такви се чешће заљубљују. Заљубљива природа може да буде и користан пут за налажење правог партнера. Више кратких веза помаже нам да откријемо какве особине нам највише одговарају и створимо слику најбољег могућег партнера.

Каква је биолошка улога љубави?
Људска врста долази на свет потпуно незрела. Ниједно новорођенче не би могло да преживи без неге родитеља. Ето зашто је природа осмислила начин који ће повезивати не само родитеље и децу, већ и родитеље између себе. Тај механизам је љубав.

Да ли су се и наши преци заљубљивали?
Не може се порећи да љубав вуче корен из наше еволутивне прошлости. Анатомски наша се тела не разликују од тела кромањонца. Кад је људска љубав у питању, исте обрасце понашања затичемо код појединих животињских врста. По полним навикама веома смо слични бонобима, човеколиким мајмунима који се паре из чистог задовољства, али и због „новца” (у њиховом случају се плаћа бананама). Везивање на дуже стазе доста подсећа на понашање водених волухарица, глодара који цео живот проводе с једним партнером.

Да ли се родитељи „заљубљују у децу”?
Осећање родитељске љубави није исто код оба пола. Код мајке се љубав природно развија током трудноће, а поготово непосредно након порођаја и док траје дојење, јер је жена тада пуна окситоцина (хормона љубави). С друге стране, тата мора да научи да воли, баш као што раде људи који усвоје децу.

Кад се заљубљујемо, да ли то радимо свесно или несвесно?
Неки пут нас привуче особа супротног пола, иако немамо никакво разборито објашњење за то. Кривац су хемијски процеси који се покрећу у телу кад наиђемо на особу с којом бисмо могли да направимо јако потомство. Кад је у питању полна привлачност, истина је да се супротности привлаче: што је нечија генетика различитија од наше, већа је могућност да нам се допадне.

Да ли је истина да жене и мушкарци воле различито?
Барем код жена, љубав је резултат веома тачно одређене стратегије. Разликујемо два типа: „жене за пре” и „жене за после”. Прву групу привлаче особине којима се диве пре парења, односно заљубљују се у наочите, даровите и интелигентне мушкарце, који гарантују јако потомство. Недостатак овакве везе јесте што су такви мушкарци склонији превари. Жене које мисле на „после”, траже врлине које долазе до изражаја након рођења и заљубљују се у мушкарце који ће им пружити сигурност, у имућне, поуздане и заштитнички настројене.

А како мушкарци воле?
Мушкарци су далеко једноставнији. Њихову наклоност буди управо оно што им је пред очима: лако се заљубљују у лепе и жене које надахњују.

Због чега мушкарци и жене воле на различит начин?
Каже се да се на Марсу и Венери говоре различити језици. Биолошки гледано, разлике између мушкарца и жене веома су велике. Женски пол има веома драгоцено генетско наслеђе које ставља на располагање у веома малим количинама (само једну јајну ћелију) и то само једном месечно. Мушки пол има обиље генетског материјала: у теорији би само једном ејакулацијом мушкарац могао да оплоди читаво женско становништво Европе. Стога није чудно ни што су стратегије бирања партнера сасвим различите: жене су далеко избирљивије.

Да ли је љубав увек била тако значајна као данас?
У прошлости је љубав била повластица виших слојева друштва, односно људи који нису имали материјалних брига. Тек током последњих стотинак година, барем у Европи, љубав се истиче као кључно мерило за склапања брака и оснивање породице. То не значи да се у прошлости људи нису заљубљивали, али љубав одузима време и снагу, требало је најпре напунити стомак да би могло да се размишља о таквим стварима.

Ако љубав служи продужавању живота, зашто неки пропадају и умиру због љубави?
Љубав служи да се продужи живот читаве врсте, а не само једне особе. Зато се мајке жртвују ради опстанка и добробити свог потомства. Дешава се да и заљубљени ризикују живот како би били крај вољене особе, јер подсвесно знају да је то особа с којом могу да имају најјаче потомство.

Izvor: politikin-zabavnik.rs

Tako prosto a opet tako slozeno 

dosta istinito. lepo. i sta sad?