Koliko je (izgubljenih) nuklearnih bombi "posejano" po okeanima?   01.10.2004. u 14:20   

CNN je preneo izjavu portparola Vazdušnih snaga SAD da vladini stručnjaci ispituju mogućnost da je pronađena neaktivna nuklearna bomba izgubljena pored obala Džordžije tokom Hladnog rata...



Hidrogenska bomba je izgubljena u Atlantiku 1958. godine nakon sudara bombardera B-47 i lovca F-86. Ponovo je pronađena u julu ove godine u blizini Savane kao veliki metalni objekat na morskom dnu koji je emitovao visoke nivoe zračenja. Bombu je uz pomoć detektora metala i zračenja pronašla grupa predvođena penzionisanim potpukovnikom američke avijacije Derekom Djukom iz Stejtsboroa u Džordžiji.

Potparol Vazdušnih Snaga, potpukovnik Frenk Smolinski izjavio je da stručnjaci avijacije, ministarstva odbrane i ministarstva energetike ispituju informaciju i da bi uskoro mogli da donesu zaključak o sprovođenju vlastitih testova na licu mesta sa mnogo naprednijom opremom. Smolinski je dalje izjavio da ako bomba i bude pronađena, tek treba da se donese odluka šta sa njom. Avijacija je 2001. godine zatvorila istragu uz zaključak da je bomba verovatno bezopasna tamo gde je. Naime, operacija spasavanja mogla bi da aktivira konvencionalni eksploziv na bombi i ugrozi spasilačku ekipu i životnu sredinu. Termonuklearna bomba teška je 3,5 tone i sadrži oko 200 kilograma veoma efikasnog eksploziva, kao i uran. Avijacija insistira da je bomba bila namenjena samo za vežbu i da ne sadrži plutonijumski upaljač neophodan da se izazove nuklearna eksplozija.

Nesrećni slučaj desio se na jutro 5. februara, 1958. godine, uz obalu Džordžije. Avion B-47 koji je iz baze avijacije Homsted u Floridi poleteo na borbenu vežbu sa Mark 15 - Mod 0 nuklearnom bombom sudario se sa lovcem F-86. Pilot lovca je uspeo da iskoči iz uništenog aviona. Bombarder B-47 je bio oštećen, ali još uvek u letnom stanju. Posada je tri puta pokušala da spusti avion sa nuklearnim oružjem u bazu avijacije Hanter u Džordžiji. Međutim, zbog rizika od detonacije konvencionalnog eksploziva, posadi je odobreno izbacivanje nuklearne bombe u Atlantik u blizini Savane. Bomba je izbačena sa visine od oko 2000 metara.

Posada aviona nije primetila nikakvu eksploziju u momentu udara bombe o površinu okeana. Avion je kasnije bezbedno sleteo u bazu Hanter. Tokom sledećih devet nedelja, avijacija je izvela pretragu oblasti površine tri kvadratne milje na mestu izbacivanje bombe. Konačno, 16. aprila 1958. godine zaključeno je da je bomba nepovratno izgubljena. Godinama je priča o izgubljenoj bombi budila interes i zabrinutost stanovnika oblasti oko Savane. Avijacija je ponovo otvorila istragu 2001. na zahtev kongresmena Džeka Kingstona, koji je zastupao interese stanovnika obale Džordžije. Istraga je zatvorena uz zaključak da se bomba zakopala na morskom dnu udarivši nosem prema dole i da je sada prekrivena slojem mulja debelim 1,5 do 4,5 metara. Stručnjaci su zaključili da je u najboljem interesu stanovnika i životne sredine da se bomba ostavi u svom morskom ležištu. U izveštaju je takođe izneta procena da bi operacija spašavanja bombe trajala oko pet godina i vladu koštala između 5 i 11 miliona dolara.

Prema istraživanju Brukings instituta, SAD su tokom Hladnog rata izgubile 11 nuklearnih bombi u raznim nesrećnim slučajevima. Nijedna od ovih bombi nije pronađena. Jedna od najpoznatijih nesreća odigrala se iznad Palomara u Španiji, u januaru 1966. godine kad se američki avion B-52 sudario sa avionom cisternom KC-135 u pokušaju dopune goriva i u eksploziji koja je usledila ispustio sve četiri hidrogenske bombe. Sedam od ukupno jedanaest članova posade na oba aviona je izgubilo živote. Upaljači visoko efikasnih eksploziva na dve bombe su detonirani udarom, šireći radioaktivni materijal, uključujući i plutonijum, iznad široke oblasti. Jedna bomba prizemljila se relativno neoštećena i spašena je. Četvrta bomba završila je u Mediteranu, a američkim vojnim stručnjacima trebalo je oko tri meseca da je pronađu i neoštećenu izvuku. Ceo slučaj koštao je američku vladu oko 182 miliona dolara.

Organizacija zelenih Grinpis tvrdi da oko 50 nuklearnih bojevih glava, većinom ruskog porekla, još uvek leže na dnu svetskih okeana.

O. Terzić