psihijatar mi nije pominjao serotonin, ali znam shta je ta supstanca .. mogu da mu spomenem u nekim od nashih sledecih vidjenja, pa cu javim shta ima da kazhe na to .. a shto se tiche plivanja, razmishljao sam - faktichki, to je jedini sport kojim bih mogao da se bavim i da mi ne smeta jer sam od malih nogu pa na dalje trenirao devet godina besprekidno, ali na kraju odustao zbog ogavnog smrada hlora iz vodi bazena u kojima sam plivao, ali sada je proshlo mnogo godina, valjda mi nece smetati toliko taj hlor ponovo .. nego, trenutno sam josh uvek na dijeti (isto ovde diskutovano o tome) i dok ne zavrshim s njom, necu kretati nishta ozbiljnije .. to mi je neka, kako da ti kazhem - pochetna tachka .. mada mozhdaje i trip, ko ce ga znati .. .. shto se tiche zelenog chaja, mislim da mi on bash i ne mozhe toliko pomoci .. moj matorac ga pije, i to dosta dugo .. kazhe da ga voli, ali ja bash i ne .. shto se tiche devojaka, tu eto josh jednom je u pitanju moja dijeta .. fizikalisanje nije na odmet .. fizikalisanje nije problem, ali pazi simijon - pored ovako jakedepresije, teshko cu se uhvatiti bilo kakvog posla .. jednostavno nemam snage .. pokushavao sam par puta i na silu najvecu neshto da krenem da uradim i pomagalo je, sve dok nisam upao u josh dublju depresiju .. i tako dalje, da skratim - sudjeno mi je da chekam da se nadje pravi lek za mene ..

----------

 

Prvo jako me raduje sto ides na razgovore sa psihijatrom.

Evo ti vizija...ja imam prijatelja koji ima prijatelja koji je vozio sestru u automobilu nakon cega su doziveli nesrecu, a ona tesko povredila kicmu. Cetiri meseca nakon toga od posledica raka izgubio je majku.
Jedna apsolutna bezvoljnost, nezaiteresovanost za zivot, jedna potpuno ravna linija kada je svakodnevica u pitanju. Danima nista nije mogao da jede. Vise nije imao snage ni da place. Umeo je  nocu da se  probudi, ode u majcinu sobu, zagrli njen jastuk, i kaze kako oseca njen miris. Godinama se lecio. Danas je zaposlen, pustio je kosu, i dalje je nekako psiholoski nesredjen i utucen kad progovoris sa njim, ali se izvukao.

No, opet, ako uzmemo u obzir cinjenicu da depresija moze da bude i reakcija na gubitak, u njegovom slucaju sa stanovista struke nema nista neobicno osim toga sto je godinama lecen.

U tvom konkretnom slucaju, depresivno iskustvo u celosti je jaceg intenziteta, a ne mogu da ne primetim agresivnost i hostilnost provucenu kroz nekoliko tvojih prethodnih tema, sto izmedju ostalog generise i klinicku sliku.
Sustinski, mislim da je tvoja briga da pravi lek za tvoje oboljenje jos nije pronadjen, prenaglasena, i da stvari nisu toliko neizlecive kako se tebi cini.
Sto se reakcije na antidepresive tice, nas mozak ima mali trik, kao neki firwall program, i stiti od nepoznatih supstanci kao recimo od inhibitora serotonina. Prema statistici, na ukupne farmakopreparate za suzbijanje simptoma psihijatrijskih poremecaja i oboljenja kod nas ne reaguje oko 25 % pacijenata.
Mozda nije to u pitanju. Moras da shvatis da depresija ne nestaje preko noci, i ne moze se tretirati samo lekovima .Izmedju ostalog,  bitno je i poboljsanje kvaliteta zivota. Kazes da si trenirao plivanje - odlicno. Plivaj ponovo, vodi dnevnik, uclani se u neki klub, citaj medicinsku literaturu da bi razumeo svoje oboljenje, budi potpuno otvoren u razgovoru sa lekarom...
Nema nista gore od mentalne latencije i fizicke tromosti.
Dosada!


Kad se radi o klinickoj depresiji jaceg intenziteta bez adekvatne reakcije na farmako i psihoterapiju, ja sam uvek za ozbiljan tretman u nekoj ustanovi.

Ja mislim da on svoju depresiju leci tako sto otvara teme na forumu o svojoj depresiji...
Ne znam da li ce tako da sebe izleci, ali ce ostale ozbiljno mentalno da osteti... 

ma de bre da budem tamo sa onim mutantima .. .. bio sam mnogo puta, i vishe nego bilo ko od njih u poslednjih mnogo godina .. pricham o isto deci, nekad i starijoj koji boluju od svega i svachega .. psihijatar shvata da se ja tamo jednostavno ne bih uklopio, na dechijem odeljenju .. jer, tamo sam krenuo, tamo i nastavljam .. nedo bog da odem na odraslo !! naravno, to se nece desiti .. ali nema te sile koja ce me tamo odvesti, pa makar i na pola dana .. sad pricham uopshteno !! mislim da se ne secam kad je bio tamo neki momak ili devojka da lezhi na duzhe vreme, da pati od depresije .. nikada u zhivotu nisam video osobu koja pati od depresije, bar ne tolike od koje ja patim .. jer bih ja to primetio ! hvala ti za viziju, postoji btw. Hrvatski sajt o depresiji .. ima svoj Forum, ali tamo me stvarno mrzi da idem da chitam sve i svashta, da pishem bilo shta, jer to niko tamo ne chita .. mnogi se tamo "znaju" i ja kao chlan primetim da za njih ne postojim .. dobio sam od svih mojih napisanih poruka samo dva odgovora .. e, ako je to oblik izrazhavanja sopstvenog depresivnog stanja, onda mi je sve jasno, ovu temu ne bih ni otvarao da se toga nisam setio .. mada opet, nisam bash toliko siguran u to .. evo, vec lapo chuke ja pishem ovaj post .. ne znam shta da napishem ..


 

Da.

Matea razumemo da ti nije lako i nadam se da ti naša podrška ipak daje snage da se boriš za sebe.  Šta god da ti mi napišemo samo ti si taj koji sebi možeš da pomogneš kad osetiš da te lomi depresija da namerno nađeš neki angažman koji će ti odvući pažnju. Suština je da se ne prepustiš očaju jer što se manje angažuješ više ćeš osećati depresiju, a što više osećaš depresiju to će ti teže biti da se pokreneš. Ali to znaš i sam. Zato je dobro da svaki dan, koliko god ti to bilo mrsko, sebi nađeš neki angažman, da se krećeš, čitaš, pišeš, radiš nešto, pa i da učestvuješ u forumu.

Evo i mene, vidim da ste me trazili. 

Sto se tice "kolicine" depresije, na to ti pitanje apsolutno niko ne moze odgovoriti. Depresija (kao, uostalom, ni drugi psiholoski fenomeni i poremecaji) ne mogu se kvantifikovati, niti meriti. Svi smo razliciti, pa tako i svako drugacije dozivljava sve, od emocija, preko tih stanja tipa depresije. Sa Daretom se slazem oko pojma ravne crte, kao prikaza pravog depresivnog stanja. Dakle, bezvoljnost je jedan od glavnih odlika depresije.

Mene zanima, a ne znam da li si spomenuo, da li postoji nesto konkretno u tvom zivotu, sto je posluzilo kao okidac za depresiju? 

I jos i da napomenem to da su ovde u NS-u, u Klinickom centru (odnosno, na Psihijatriji) nalazi veeeliki broj depresivnih pacijenata... Mnoge od njih sam i videla i cula njihove zaista potresne price, a svaki je na pitanje: "Kako vam je ovde?", dao odgovor tipa: "Odlicno, mnogo bolje nego kod kuce, jer se ovde vise uklapam, i ljudi imaju razumevanja za moje stanje"...