MAJČINSTVO POSLE 40-te

Žene koje se odluče da kasnije dobiju dete moraju da budu svesne rizika po sebe i bebu

Sve je više žena koje prvi put postaju majke u kasnim tridesetima. Jedan od razloga za takav izbor je i to što danas žene na prvo mesto stavljaju karijeru i tek kada se osiguraju finansijski, traže partnera s kojim će osnovati porodicu. U poslednjih petnaest godina broj žena koje dobiju prvo dete između 30 i 39 godina se udvostročio, dok je broj onih koje rađaju sa 40 i više godina porastao za 50 odsto.

Pravilna ishrana je veoma značajna za plodnost

Ženama koje planiraju trudnoću posle 35. godine savetuju se zdravija ishrana i lagane vežbe barem tri meseca pre začeća, ali to se odnosi i na sve trudnice. Zdrava ishrana je veoma značajna za plodnost, pokazala su istraživanja britanske nutricionistkinje Merilin Glenvil. Prema njima, cink, magnezijum i vitamin A su najvažniji za razvoj polnih hormona. Korisnim su se pokazale i esencijalne masne kiseline i vitamin E. Zanimljivo je i da žene koje uzimaju multivitamine imaju manju šansu da rode dete sa nekom urođenom manom.


Neki lekari tvrde da godine ne bi smele da budu presudan faktor za rizičnost trudnoće. Oni upozoravaju da 40-godišnjakinja dobrog zdravlja i kondicije može da ima manje rizičnu trudnoću od žene koja je dvadeset godina mlađa. Međutim, žene koje se odluče za „kasnije majčinstvo" ipak bi trebalo da budu svesne rizika.

Poznato je da plodnost doseže svoj vrhunac između 20. i 25. godine, a posle tridesete počinje da se smanjuje zbog ređih ovulacija, koje mogu da budu povezane sa problemima poput endometrioze, kod koje se ćelije unutrašnjeg sloja materice nalaze izvan nje, što može da oteža začeće ili da dođe do vanmaterične trudnoće.

Još jedan bitan faktor je opšte zdravlje. Starije žene češće imaju problem sa dijabetesom i visokim krvnim pritiskom, ali on danas sve više pogađa i mlađe žene, pogotovo gojazne. Bitno je da žena bilo koje dobi, a posebno starije, pre trudnoće obavi detaljan lekarski pregled. Veoma je korisno i genetičko savetovanje pomoću kojeg ginekolog može da predvidi moguće probleme.

Kod starijih majki se povećava rizik od trudničkog dijabetesa i vaginalnog krvarenja, prevremenog porođaja i pobačaja. Takođe postoji velika mogućnost da dođe do „placente previe", što znači da placenta potpuno ili delimično zatvara grlić materice, što može da izazove ozbiljna krvarenja tokom porođaja koja ugrožavaju majku i dete. Jedan od najvećih rizika kasne trudnoće je i mnogo veća verovatnoća hromozomskih poremećaja, od kojih je najčešći Daunov sindrom.

Izvor: Press