Pretpostavljam da svako od nas kada ima neki problem, ili dilemu ima nekoga od koga moze da zatrazi savet.Koliko cesto prihvatite savet koji dobijete :

uvek postoji mogucnost da ti neko drugi ukaze na nesto cega seti nisi setio,da ponudi drugi ugao gledanja na problem.
ja licno,volim da saslusam svakoga za koga smatram da je iole kompetentan da daje savete u vezi konkretnog problema
ali odluka ipak ostaje samo moja.

Ni jedan savet ne prihvatam zdravo za gotovo. Za savete pitam samo one za koje znam da su imali iskustva u sferi moje nedoumice. Prihvatam samo one savete koji se poklapaju sa mojim misljenjem. Uglavnom sam donosim svoje odluke.

Obicno su oni koji vole da daju savete glupi i nekompetentni, tako da dobar savet moras sam potraziti, ako je doticni uopste voljan da savetuje. Zivimo u svetu u kome je pravo znanje najveci kapital i oni koji zaista znaju su toga i te kako svesni. I za sferu privatnog zivota vazi slican princip, oni koji su zaista iskusni te nece vuci za rukav sa dobrim savetom.

Vidis, i ti ces biti inzenjer ako polozis 65 ispita i diplomski, a pravljenje karijere je tek pred tobom.(dobar savet) AAUUU, baki, ja bi da hvatam zjale, a da to postignem!!! E, vidis, za takav savet sam previse glup, nadji pametnijeg.

... imaginelo, 'ne odustaj olako', ne kaze se dzaba dobar savet para vredi... pa onda ljudi to i unovce 

volim da cujem misljenje, u formi misljenja.
da se onaj koji iznosi misljenje ne uvredi ako ne poslusam 'savet' 
ima istine u tome da ce neko sa strane malo nepristrasnije sagledati nesto, i
eventualno ukazati na jos neke mogucnosti... to mi je nekako sasvim u redu.

Zasto???Ok je da donosis sam svoje odluke ali da li si se nekad zapitao:''Ej, pa mozda neko drugi zna bolje od mene aj da ga pitam.''Ljude treba slusat, upijati od njih, uciti.Ne slusanje saveta ja mogu da objasnim samo kao neku vrstu bunta odnosno samodokazivanja i to samom sebi da mozes sve sam.


i ne zaboravi

Apsolutno se slazem sa tobom, i normalno je da se covek ponasa u skladu sa svojim godinama i iskustvom. Tako sam i ja kao tinejdzer voleo da slusam i prihvatam savete svoga oca koji mi je u tom periodu zivota bio slika onoga kakav bih ja voleo da budem. Sada imam dovoljno zivotnog iskustva, pa mi je od drugih (ali samo onih cije je misljenje merodavno) potrebna samo potvrda za neke stavove u koje nisam 100% siguran. Pored toga, kroz razmenu stavova sa odredjenim ljudima dolazim do nekih informacija koje generisem, sto se kaze "u malom mozgu" i upotrebljavam po potrebi, ali samo uz saglasnost svoje intuicije (ako je iskustvo u deficitu).
Mozda sam bio malo stur na recima u postu iz kog si izneo takav zakljucak, ali sam i u njemu naglasio da ,sto znaci da sam svestan toga da i nikada ne zaboravljam daA sto se tice samodokazivanja, hm.. mozda to i nije tako lose ako je svrsishodno.

Da ne mislis da ti sve ovo pricam iz nekog bunta,egoizma i sl., iza takvih mojih stavova stoje rezultati koje ne bih iznosio "u etar", ali mislim da ne sumnjas u istinitost mojih reci.
 

Mogu ja da saslusam i misljenje drugih i savete ali na kraju cu uvek da uradim onako kako ja mislim da je u redu,pa makar to bilo protiv celog sveta!

pa onda svo to savetovanje gubi smisao, ti onda samo trazis potvrdu svog misljenja.
e, sad je pitanje zbog cega...

Pogresno sam se izrazio...Mislio sam da ce se razumeti kontekst, pa se nisam previse trudio da obrazlozim misao.
Misljenje, u smislu da prepoznajem logiku tog necijeg saveta. Ne mogu prihvatiti nesto sto mi je nelogicno.