Koliko će najstarije građane koštati reforma penzionog sistema
Penzioneri vraćaju dug MMF-u
- Vlada Srbije predlaže uštedu od 40 miliona evra godišnje, dok se MMF time ne zadovoljava
- Ministar Lalović najavio da će novac iz budžeta koji je išao za penzije biti usmeren u oživljavanje privrede

Narednih četiri do pet godina država će, prema predloženom zakonu o invalidskom i penzijskom osiguranju, na penzionerima godišnje "štedeti" po 40 miliona evra. Tolika suma će, naime, biti čist ćar srpskog budžeta u periodu u kome će se sprovesti najavljene reforme. Ovim zahvatom država samo delimično zadovoljava dogovor sa MMF-om, koji je tražio da se javna potrošnja značajno smanji, u šta se ubraja i ušteda u penzionom sistemu.

Prema sporazumu iz jula, MMF zahteva da se iz budžeta za penzije izdvaja manje za oko 60 miliona evra godišnje, počev od 2006. Tog međunarodnog kreditora Srbije, zapravo, najviše brine kako ćemo nekoliko narednih godina vraćati pozajmljeni novac, odnosno oko 900 miliona dolara, a da u suprotnom srpski budžet ne doživi "argentinski scenario", odnosno bankrot. MMF stoga pritiska Vladu Srbije da na svakom polju mora da napravi velike uštede, pa je penzioni sistem ocenjen kao jedan od najvećih troškova za budžet.

Da se MMF neće lako zadovoljiti vladinim predlogom, upozorio je prošle nedelje ministar privrede Predrag Bubalo, koji sa guvernerom Radovanom Jelašićem i ministrom Mlađanom Dinkićem "vodi rat" sa čelnicima Fonda. On je pre nekoliko dana, pred početak razgovora sa predstavnicima Fonda, izjavio da niko ne treba da bude optimista, kao što su predstavnici srpske delegacije to bili u julu pred odlazak na petu reviziju aranžmana. Bubalo je ocenio da će MMF-u biti teško da objasni zašto nije sve što je dogovoreno uneto u predloženi zakon o penzijama.
   
      

Vlast, SPS i MMF

Srpska delegacija na pregovorima sa MMF morala bi da taktizira između dva suprotstavljena stava, onog MMF-ovog koji insistira na kresanju prava i troškova za penzije, i stava socijalista, koji kažu da "za tako nešto mi nećemo da glasamo!". SPS traži da se penzije, uz sva usklađivanja prema troškovima života, što ona redovna, što vanredna, nekako "vežu" i za rast plata. Kao poslednji, a za MMF krajnje neprihvatljiv uslov SPS-a je da se prosečne penzije "pomeraju" kada god padnu ispod 60 odsto prosečnih plata. Takav zahtev ministar Slobodan Lalović u Skupštini nije mogao niti smeo da prihvati, ali je ostavio mogućnost "da se i za takav zahtev nađe rešenje" kada se vrati s pregovora. Sve ostalo što traže socijalisti već je nekako dogovoreno. Ove nedelje znaće se da li je MMF popustio ili će socijalisti ostati pri svom stavu i oboriti zakon, a time eventualno i samu vladu.
      
      
      
   

On je precizirao da će biti najteže braniti predlog vlade o usklađivanju penzija dva puta godišnje, i to 1. aprila i 1. oktobra, a ne onako kako je tražio MMF, samo jednom godišnje. Pored toga, MMF je tražio i da se penzije usklađuju prema rastu troškova života, a ne onako kako je srpska vlada predložila - i sa rastom plata. Stoga, i ukoliko MMF pristane na predlog srpske delegacije, što je malo verovatno sudeći po stavu šefa misije MMF-a Pirite Sorse, Fond će tražiti od vlade da u tolikoj meri uštedi na nekom drugom "terenu".

Šta se zaista dogodilo na pregovorima koji su usput započeli tokom proteklog vikenda na godišnjoj skupštini MMF i Svetske banke u Vašingtonu nema još detalja, osim što je Mlađan Dinkić, ministar finansija, kratko izjavio da su pregovori "išli lakše nego što se očekivalo" i da očekuje da će revizori MMF-a u oktobru doći u Beograd i dati pozitivnu ocenu za okončanje finansijskog aranžmana.

A o pomenutoj godišnjoj uštedi od 40 miliona evra, koja će "na olovku" biti oduzeta od sadašnjih i budućih penzionera, ovih dana se nije javno polemisalo. Ni u parlamentu, gde su u jeku dogovori o reformi penzionog sistema. Ta "ušteda" je uspešno skrivana iza opštih priča o potrebi da se penzioni sistem preuredi po ugledu na "sav normalan svet", inače će kolabirati, ali da penzioneri to neće mnogo osetiti.

Prema podacima koje su poslanici mogli da dobiju, država je planirala da po okončanju prve faze reforme, 2010. godine, dovede prosečne penzije na 160-170 evra, a prosečne plate na neto 300 evra. I, što je još važnije, budžet će za penzije, eventualno, davati 20 procenata potrebnog novca. Poslanicima kao da je promakla izjava ministra za rad Slobodana Lalovića koji je naveo da reforma trasira "budućnost srpskog društva". I to kako? Jednostavno, "preraspodelom društvenog proizvoda". U korist investiranja. Ministar je rekao da je "rezultat čitave igre" sa reformom da država deo novca koji sada odvaja za penzije uloži u privredu, u "otvaranje novih radnih mesta".

Mećutim, opozicija je izračunala da sadašnja najstarija populacija od 1,3 miliona ljudi jedva nosi teret postojećeg sistema i tranzicije, te da je većina penzionera na ivici socijalne izdržljivosti. Opozicionari upozoravaju da penzioneri ne mogu, a ne da neće da snose teret ekonomskog oporavka zemlje, pošto je većina njih u Srbiji na ivici gladi. Na drugoj strani, srpsko društvo se toliko raslojilo da već ima nekoliko stotina milijardera koji ne moraju da brinu kada će poštar zakucati na vrata. Otuda zahtev da se reforme sprovedu postupno, kako bi ih penzioneri i preživeli.

Profesor Zoran Popov kaže da na penzije civilnih građana odlazi oko 13 odsto bruto društvenog proizvoda, a ako se tome dodaju i penzije vojnih lica - skoro 14 odsto BDP, od čega se samo pola obezbedi iz penzionog fonda, a pola dotira budžet. To praktično znači da su penzioneri najveći potrošači i da penzije čine više od jedne trećine javnih rashoda i da se reformama u tom sektoru može i najviše uštedeti.

To ne znači da ne treba reformisatri i prosvetu, zdravstvo, policiju, državnu upravu, sudstvo i druge sektore, ali je očigledno da će se najviše uštedeti reformom penzionog sistema. MMF i Svetska banka su insistirali da vlada razvija program zapošljavanja i po tom osnovu poveća priliv u penzioni fond, ali očigledno je da tu nije skoro ništa urađeno jer je na spisku nezaposlenih oko milion ljudi. Osim toga, sada se najčešće plaćaju doprinosi na minimalne zarade, a MMF i Svetska banka su konstatovali da je generalno loša i naplata poreza, objašnjava Popov.

- Penzioni fond je 2002. godine reformisan uz pomoć Svetske banke, što je trebalo da obezbedi da se godišnje uštedi od pola do jedan odsto javne potrošnje, jer privreda ne može da izdrži da se troši pola BDP. Tada je prihvaćena, a i sada se koristi švajcarska formula, a usvojeni penzioni sistem je sličan sistemu u Nemačkoj i Švedskoj. To znači da se penzije kvartalno usklađuju sa troškovima života i platama. Iz političkog oportunizma Vlada Srbije je sada odlučila da napusti švajcarsku formulu, što znači da će se kao prelazno rešenje koristiti usklađivanje, ali samo dva puta godišnje. Osim toga, u indeksaciji će se smanjivati učešće zarada, a povećavati učešće troškova života, a kako plate brže rastu od troškova života, to praktično znači da će penzije realno padati, iako nominalno rastu - kaže Popov.

Bivši ministar Gordana Matković, koja radi u Centru za liberalno demokratske studije, podvlači da MMF traži da se godišnji rashodi Penzionog fonda sa 234 milijarde dinara smanje za 0,6 odsto BDP, odnosno za oko 50 milijardi.

- Teško je dati precizne podatke, jer se sve zasniva na pretpostavkama budućeg rasta BDP i rastu plata i troškova života, ali trebalo bi da se predloženim zakonom o dve godišnje indeksacije postigne ušteda koju traži MMF. Ako plate rastu brže nego bruto društveni proizvod, uštede će biti manje, a ukoliko se ostvari projektovani rast BDP, usklađivanje dva puta godišnje umanjilo bi realan pad mesečnih primanja penzionera - smatra Matkovićeva.
   
      

Formula za usklađivanje

Posle rasprave u srpskom parlamentu formula za usklađivanje penzija koju je ministar Lalović najzad prihvatio svodi se na sledeće: penzije se redovno pomeraju dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. Zatim, one se mere prema rastu troškova života i plata u prethodnih šest meseci. Potom, one se ovako mere samo naredne četiri godine, a posle toga - samo prema kretanju troškova života.
Prve godine, dakle 1. aprila 2006. godine, kretanje plata bi uticalo na pomeranje penzija s 37,5 odsto svog rasta (ili pada), a ostalo bi pokrio procenat rasta (ili pada) troškova života. Sledeće, 2007. na rast penzija plate bi delovale sa 25 odsto svog rasta, ili pada, a 2008. samo sa 12,5 odsto, dok bi ostatak procenata bio meren prema troškovima života. Najzad, 2009. bi se "plate izgubile", i penzije bi se merile samo prema troškovima života.
      
      
      
   
   
      

Najniža penzije 6.200

Opozicija u srpskom parlamentu oštro se usprotivila prvobitnom predlogu vlade da se penzije usaglašavaju jednom godišnje, i to pretežno prema troškovima života. Tako radikali tvrde da je potrošačka korpa kojom se mere troškovi života - lažirana, i da se po cenama koje ona sadrži namirnice ne mogu nigde naći, ni na pijacama ni u diskontnim radnjama.
- Od namirnica koje su u potrošačkoj korpi može da se napravi samo 23 jela, ali samo od povrća, bez ulja i mesa, i ako su dva jela napravljena od kilograma makarona. Jel to da jedu penzioneri mesec dana sa svojom četvoročlanom porodicom? I da se na osnovu toga usklađuju penzije! Od tri kilograma pirinča iz te vaše korpe mogu da se skuvaju samo tri jela, prazna, pa izvol'te, jedite penzioneri, unučići, deco... - ogorčeno su radikali upozoravali vladajuće stranke u Skupštini.
Najniža penzija u Srbiji trenutno je 6.200 dinara, dok je najviša 57.000 dinara.
      
      
      
   
Ekipa Glasa

Izvor: Glas Javnosti