U seriji Dr Haus, šesta sezona druga epizoda, pacijent traži online pomoć grupe (The Wisdom of Crowds), dok tim pokušava da uspostavi dijagnozu bez Hausa (koji se tek nedavno vratio iz psihijatrijske ustanove).

Da kažemo nešto o ovom fenomenu grupne mudrosti.

2007. godine, Majkl Mabusin je izneo pred svoje studente veliku teglu punu žele bombona i tražio je da procene koliko bombona se nalazi u tegli.

Nagađanja su se kretala od 250 do 4100 , a stvarni broj je bio 1116. Prosečna greška je iznosila 700, što ukazuje na to koliko su studenti loše procenjivali.

A sada onaj zanimljivi deo. Uz sva ova netačna nagađanja, prosečna pretpostavka iznosila je 1151 (dakle veoma blizu pravoj brojki). I ne samo to. Samo dvoje od 73 studenta pretpostavili su bolje od ovog grupnog proseka.

Dakle, iako je pojedinačno svaki student odgovorio netačno, grupno gledano brojka je približno tačna.

Da li je ovo slučajnost? Teško. Ovaj eksperiment je poznat još od 1987. godine, kada ga je izveo na svojim studentima Džek Trejnor. U tegli je bilo 850 bombona i učestvovalo je 56 studenata. Studija je ponovljena mnogo puta, i uvek su dobijeni slični rezultati.

Nije ovo slučaj samo sa žele bombonama. Ovaj efekat je od pomoći i kada pokušavate da zaradite novac na televiziji.

Setite se igre Ko želi biti milioner? Igrač ima pravo na tri pomoći- da se eliminišu dva izbora, pomoć prijatelja i pomoć publike. Eksperiment sa žele bombonama ukazuje nam na to da bi ovaj treći izbor trebalo da bude prilično efikasan.

Pokazalo se da publika u studiju pogađa tačan odgovor u 91% slučajeva. Zapamtite da su tu pitanja iz svih oblasti, različite težine.

Ovaj efekat upoređen je sa tačnošću odgovara ‘pomoć prijatelja’. Pametni prijatelj pogađa u 65% slučajeva.

Publika dakle, pobeđuje.

Da li je ovo univerzalno pravilo? Da li bi trebalo da se više oslanjamo na moć grupe?

Velike kompanije koriste grupnu mudrost. Svi ste čuli za fokus grupe. Međutim, prosečni proizvodi dizajnirani za prosečnog potrošača predstavljaju siguran put do neuspeha.

Dakle, šta treba da radimo? Da li da verujemo u kolektivnu mudrost?

Hajde da vidimo zašto ovaj proces ne funkcioniše kad je kreativnost u pitanju. Zamislite da pripremate ručak za veliki broj ljudi. Postoji toliko toga što možete da skuvate, ali postoji problem: neko voli ljuto, neko je recimo alergičan na beli luk, neko ne jede meso, neko ne jede povrće i td.

Na kraju shvatite da je jedini način da ugodite svima tako što ćete skuvati nešto blago i sigurno, na primer piletinu i pirinač. Da li to odgovara svima? Ne, to je samo ono što svi najmanje ne vole.

Ovo nije dobra strategija.

Kada zanemarimo greške, kolektivna mudrost postoji, kada je u pitanju popularna kultura i žele bombone. U kreativnom radu, zanemariti drugačije i zanimljive odgovore, ostavlja samo dosadne ostatke koje niko nije dovoljno mrzio da bi glasao protiv.

Izvor