Koleginica s istim poslom a većom platom   

U većini firmi plate zaposlenih trebalo bi da su poslovna tajna. Trebalo bi da ne znate ni koliko zarađuje koleginica za susednim stolom, a kamoli neko drugi. U praksi, većina zaposlenih će odlično znati koliko zarađuje ko iz njihove firme; za neke će imati samo predstavu koliko otprilike dobijaju, a za neke će znati tačne brojke. Onda se desi da shvatite da vaša koleginica, koja u suštini obavlja isti posao kao i vi, ima veću platu. Kad to saznate, prvi impuls vam je, sasvim moguće, taj da odete do šefa i tražite da i vi dobijete istu platu kao i vaša koleginica. Nemojte!

Ovakav postupak bio bi pogrešan, iz više razloga. Jedan je što, mada se nezvanično zna koliko ko prima, zvanično vi ne znate (niti bi trebalo da vas se tiče) kolika je plata vaše koleginice, pa će ispasti da ste zabadali nos gde mu nije mesto. Pored toga, "hoću istu platu kao i ona" nije nikakav poslovni argument. Plata se daje (ili bi trebalo da se daje) na osnovu zasluga, tako da bi vaš argument trebalo da bude ono čime doprinosite firmi, a ne podatak do koga ste stigle u ćaskanju. Šta uraditi, onda?

Prvo prikupite informacije. Možda vaša koleginica ima bolje obrazovanje nego vi, neku diplomu koju vi nemate, relevantnije kvalifikacije. Možda ima duži staž, ili neko poslovno iskustvo koje vi nemate. A možda se i ne radi o većoj plati, nego je za taj mesec dobila bonus zbog nečeg posebnog što je uradila. Ništa od toga nije slučaj?

Onda bi trebalo da se potrudite da istaknete sopstvene zasluge. Možda je vaša koleginica bolja u isticanju onoga što je postigla, a možda su vas greškom prevideli kad su davali povišice zaslužnima. Zakažite sastanak sa šefom i na tom sastanku istaknite svoje dosadašnje zasluge i tražite da razgovarate o plati. Ukoliko iznesete dovoljno dobre argumente (obavezno zasnovane na vašim uspesima) i ako u tom trenutku firma ima dovoljno novca, sasvim je moguće da ćete dobiti željenu povišicu.

Da pojasnimo malo

Svaka firma je duzna da na osnovu odredaba Zakona o radu, odredbama svog statuta ili odredbama ugovora o osnivanju, kao akt ima Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, koji kao svoje sastavne priloge ima organizacionu semu i tabelu poslova kojima su precizirani organizacioni delovi, nazivi radnih mesta po organizacionim delovima, vrstu i stepen skolske, odnosno strucne spreme za odredjeno radno mesto (pa se po ovom osnovu ukoliko to potrebe posla nalazu moze istaci da je odredjena strucna sprema od do, odnosno - IV/VII stepen - a negde ce recimo pisati samo IV), radno iskustvo koje se trazi za odredjeno radno mesto, broj izvrsilaca za odredjeno radno mesto i ostale uslove koji bi takodje bili od znacaja za odredjeno radno mesto. Ukoliko se na istom radnom mestu nalazi veci broj zaposlenih, poslodavac je duzan da svima odredi, ugovorom o radu istu osnovnu neto zaradu za to radno mesto, na koju se u obracunu dodaju minuli rad i topli obrok, sto logicnim razmisljanjem u samom startu znaci da ce se ukupne neto zarade razlikovati zbog minulog rada zaposlenih, jer iznos pomenutog zavisi od godina radnog staza. Sve ostalo je stvar poslovne politike poslodavca. Pomenuti bonus u tekstu koji je naveden, poslodavac moze da primeni, ali ne znaci da ce to biti svakog meseca jer je osnovna neto zarada odredjena, niti znaci da ce uvek biti u istoj visini. Pomenutim, opet logicnim razmisljanjem, moze da dodje do razlike u platama za odredjeno radno mesto, ali ukoliko poslodavac realno sagledava obim poslova koje zaposleni na istom radnom mestu pojedinacno odradjuju, treba adekvatno da nagradi zaposlenog koji se svojim radom istice. Ipak ne bi bilo fer da jedna koleginica igra igrice ili po ceo dan koristi pauzu, dok druge dve "padaju na nos" od posla. Pre nego sto se uopste ode na razgovor zbog negodovanja, treba dobro sagledati sopstvene mogucnosti i sopstveni doprinos u samom radu, jer brzopletoscu moze da se napravi problem vecini zaposlenih, pa i onom ko se obratio rukovodiocu, posebno ukoliko je plata poslovna tajna, a jeste i jednostavno mora da bude.