Više od polovine omladine nije maklo iz Srbije

Inostranstvo za mlade samo pusta želja

Nemam pasoš i nikada nisam bio u inostranstvu. Nisam uspeo da sakupim dovoljno novca da bih putovao. Uz studiranje, morao sam da radim kako bi moja porodica stekla dodatni prihod i preživela teška vremena - kaže za „Blic“ Milisav Pajević, dvadesetosmogodišnji apsolvent medicine iz Kragujevca.

Milisav dodaje da je sve što zna o životu u evropskim zemljama saznao preko štampe, televizije i Interneta. U sličnoj situaciji je, što pokazuje prošlogodišnje veliko istraživanje Studentske unije Srbije i „Stratedžik marketinga“, čak 70 odsto studenata u našoj zemlji. Poražavajući su i podaci do kojih su došli istraživači Programa za razvoj Ujedinjenih nacija o hum-anom razvoju. Prema njihovim saznanjima, u Srbiji 51,5 odsto mlađih od 25 godina nikad nije bilo u inostranstvu, dok 40 odsto građana nikad nije ni imalo pasoš. Putnu ispravu u Srbiji ima manje od polovine od ukupnog broja njenih stanovnika - 44 odsto.

- Sudeći po ovim podacima, društvo nam je bukvalno, u civilizacijskom smislu, propalo. Ne samo da zaostajemo nego nazadujemo - smatra sociolog kulture profesor Ratko Božović.

- Ako toliko mladih nije prešlo prag svoje zemlje, moramo da se zapitamo u kojem veku mi to živimo? Ova priča je paradigmatična, jer pruža sliku jednog zatvorenog društva koje nije u stanju da gradi mostove prema Evropi - kaže Božović.

Opasana zidovima sankcija u prethodnom režimu, a danas zatvorena neprobojnim viznim režimom, bez para, srpska omladina faktički ne može da mrdne iz zemlje. Istraživači su utvrdili da zatvorenost podstiče i određeno osećanje odbačenosti.

- Kad biste postojeće podatke o onima koji su bili u inostranstvu pretresli, verovatno bi se ispostavilo da je većina zapravo bila samo jednom u Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj, ili je stranu zemlju videla samo na đačkim ekskurzijama. To se ne može porediti sa dužim boravkom u nekoj zemlji gde imate vremena da upoznate i zemlju i ljude - kaže Trebješanin.

Zbog toga je i upozorenje stručnjaka da je sve veći broj mladih razvio odbrambeni stav koji, uprkos želji da vidi druge zemlje, razmišlja poput dvadesetjednogodišnje Marine Novićević. Ova studentkinja Više poslovne škole u Blacu jednostavno kaže:

„Ne mislim da sam mnogo izgubila zato što još nisam bila u nekoj od evropskih zemalja. Pretpostavljam da mogu da se steknu nova iskustva na putovanjima, ali ona nisu od presudne važnosti.“

- Na sastancima sa zvaničnicima Evropske komisije, kao i u ambasadama, redovno potenciramo problem putovanja izvan naših granica. Svesni smo problema i trudimo se da odlazak u inostranstvo bude olakšan makar za mlade ljude, naučnike i studente - kaže za „Blic“ Srđan Majstorović, zamenik direktora vladine Kancelarije za pridruživanje EU, i dodaje da su i stranci svesni da se „izolacijom mladih stvara plodno tlo za retrogradne ideologije“.

- U interesu EU je da mladi ljudi putuju, jer oni sutra treba zemlju da uvedu u Uniju. Ali naša država mora da se u političkom i tehničkom smislu približi standardima EU da bismo tamo lakše putovali - zaključuje Majstorović.

Međutim, stručnjaci već odavno upozoravaju da naša buduća akademska elita jednim delom već pati od ksenofobije, predrasuda o strancima i postaje podložna nacionalističkim ideologijama.

- Sigurno da postoji veza između toga što mladi ljudi ne mogu da putuju i činjenice da veliki broj političkih pristalica u zemlji imaju stranke koje su netolerantne i ksenofobične. Izolacija donosi ksenofobiju, distancu prema strancima, pothranjuje teorije zavere, čak i mržnju - kaže psiholog Žarko Trebješanin, profesor Filozofskog fakulteta.

- Ne čudi što su među mladima desne orijentacije u modi. Kad zatvorite ljude u pećinu, u mrak, oni ne vide dobro. Kad izađu na svetlo, misle da su slepi, a ne znaju da su slepi bili u pećini - kaže Ratko Božović.

- Najbolji način da se smanji socijalna distanca prema strancima, da se razbiju stereotipi i predrasude o njima i da se podigne prag tolerancije u jednom društvu jeste upravo mogućnost putovanja u inostranstvo i upoznavanje drugih. Nije dovoljno samo da harmonizujemo zakone sa zakonima Evropske unije - zaključuje Trebješanin.

Ekipa „Blica“

Za Srbiju bi najbolje bilo da se poveze sa Norveskom (novi--stari premijer Norveske je odrastao u Beogradu), i sa Svajcarskom (koja onda mozda ne bi podrzavala Arnaute u meri u kojoj to sada cini), i da nastoji da udje u EFTA-u, a ne u glupu EU.

One of the main reasons why I'm looking for a job in Norway...