Sve oštriji sukobi šiita i sunita u ratom razorenoj državi
Verski sukobi dele Irak

Versko nasilje u Iraku odnelo je više od 40 života tokom proteklog vikenda, što je samo vrh ledenog brega u sukobima koji su do sada odneli više desetina hiljada života. Uprkos pomoći međunarodnih trupa na čelu sa SAD, iračke vlasti do sada nisu uspele da stanu na put nasilju koje preti da podeli zemlju na tri dela po etničkom principu.

Pobunjenička grupa Islamska država Irak, povezana sa Al Kaidom, objavila je juče na internetu video snimak egzekucije 18 šiita, pripadnika vladinih bezbednosnih snaga, koji su oteti u petak u znak osvete zbog silovanja jedne sunitkinje. Na snimku se vide vojnici kako kleče vezanih očiju pre nego što im ekstremisti pucaju u potiljak uz povike „Bog je veliki“ i „Za tebe, sestro“. Dan ranije ista grupa je u znak osvete za silovanje sunitkinje ubila 14 policajaca otetih u provinciji Didžala. Njihova obezglavljena tela su pronađena na jednom napuštenom imanju. Koliko je duboko međuversko nasilje šiita i sunita svedoči i likvidacija dve sunitske porodice čiji su muški članovi bili na razgovorima sa šiitima u jednoj bagdadskoj četvrti, a koji su održani pod pokroviteljstvom SAD. Njihova tela su pronađena u subotu.

Premijer Nuri al Maliki je obećao da će zločinci biti pronađeni i da će odgovarati, ponovo odbacujući optužbe za propuste u istrazi oko silovanja jedne 20-godišnje devojke, čiji identitet nije naveden. Ona je za TV stanicu „Al Džazira“ izjavila da su je u sunitskom delu Bagdada priveli vojnici 18. februara i da su je trojica oficira silovala. Osumnjičeni su uhapšeni, ali su ubrzo pušteni zbog nedovoljno dokaza.

„Svi koji počine zločine moraju da odgovaraju. Uskoro ćemo uvesti jasna pravila o tome ko može da hapsi i pod kojim uslovima. Neće biti povlašćenih“, rekao je Al Maliki.

SAD vrše veliki pritisak na premijera Iraka da se odlučno obračuna sa sunitima, iz čijih redova dolazi najviše pobunjenika, ali i radikalnim šiitima, koji čine većinu u Iraku, i čiji politički predstavnici upravljaju zemljom.

„Protiv svih koji sarađuju sa ekstremistima biće podignute optužnice, bez obzira na to da li su u pitanju poslanici u parlamentu“, rekao je Maliki najavljujući skoru reorganizaciju 39-članog kabineta.

SAD žele i da se ograniči uticajni radikalni šiitski sveštenik Muktada al Sadr, za koga se veruje da je utočište pronašao u inostranstvu. On je predvodnik moćne Mehdi armije koja za sada podržava premijera Al Malikija. Sukob većinskih šiita i manjinskih sunita izbio je odmah po rušenju režima Sadama Huseina, u martu 2003. Za vreme njegove vladavine manjinski suniti su imali svu vlast u Iraku. Danas šiiti dominiraju u iračkim institucijama, što ekstremisti koriste priliku da se osvete. Tako su odredi smrti, sačinjeni od šiita pripadnika policije i vojske, izvršili na desetine egzekucija nad sunitima u bagdadskim četvrtima. Treća strana, Kurdi, koji žive na severu zemlje, uporno traže etničku državu.

Versko nasilje u Iraku bila je tema i sastanka iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada sa saudijskim kraljem Abdulahom. U jednoj od retkih međunarodnih poseta Ahmadinedžada Rijadu dogovoreno je da se dve zemlje zajedničkim snagama „suprotstave neprijateljskim planovima za podelu muslimanskog sveta“.

A. Petrović

    Podele između šiita i sunita

    Do podele među muslimanima na dve velike verske grupacije, šiite i sunite, došlo je nedugo nakon smrti proroka Muhameda. Glavni razlog za podelu je bilo neslaganje o tome ko bi trebalo da predvodi muslimane. Velika većina muslimana u svetu su suniti, između 85 i 90 odsto. Obe grupe imaju verovanja da je Muhamed bio poslednji prorok, pravila o molitvi, pravila o postu i obavezan odlazak u Meku na hadžiluk makar jednom u životu. Razlikuju se u doktrini vere, verskim ritualima, zakonima i religijskoj organizaciji. Suniti sebe smatraju ortodoksnom i tradicionalnom strujom u islamu. Reč suniti dolazi od izraza „ahl al suna“, što znači „ljudi sa tradicijom“. Oni poštuju sve proroke koji se spominju u Kuranu, a naročito Muhameda kao poslednjeg proroka. Za razliku od šiita, religijske vođe sunita su uvek bile u bliskim odnosima sa vlastima. U ranoj istoriji islama šiiti su bili politička frakcija „Šiat ali“, što znači „Strana Alija“. Šiiti tvrde da je Ali, rođak proroka Muhameda, trebalo da bude kalifa, lider svih muslimana. Ali je poginuo u borbi za prevlast, baš kao i njegovi sinovi Hasan i Husein. Zbog toga je među šiitima razvijen kult mučeništva i žalosti. Religijske vođe šiita praktikuju međusobno nezavisno učenje islama. Danas u svetu ima između 120 i 170 miliona muslimana šiita. Konzervativne religijske vođe u Saudijskoj Arabiji šiite opisuju kao jeretike. Šiiti su većina u Iranu, Iraku, Bahreinu i Jemenu. U ostalim muslimanskim zemljama, Avganistanu, Azerbejdžanu, Indiji, Kuvajtu, Libanu, Pakistanu, Kataru, Siriji, Turskoj i S. Arabiji, šiiti imaju značajne manjine.


Izvor: Blic

Успешно "увођење демократије" на делу...