Verovali ili ne, super brzi vozovi stižu u SAD. Nakon decenija neostvarenih početaka, planeri konačno počinju da rade na najkomplikovanijem infrastrukturnom projektu u Sjedinjenim državama, piše Wired.



Obamina administracije je obezbedila 8 milijardi dolara, a očekuje se da će dodatni keš stići i od Kongresa. To je dovoljno da Florida i Teksas oduvaju prašinu sa nekih davno napuštenih planova, kao i da se modernizuju urbani centri na Severoistoku i Srednjem zapadu.

Međutim, glavni test će sasvim sigurno biti u Kaliforniji, u kojoj su birači već glasali za predloženi plan i budžet.

Ali da bi se postigla tolika brzina vozova potrebno je više od novca. Da bi vozovi bili bolji aviona, oni će zaista morati da lete.

Zvaničnici insistiraju da novi američki vozovi budu najsavremeniji mogući. Sledeća stanica: budućnost.

BRZE PRUGE AMERIKE – DETALJAN PLAN

Pet oblasti u Sjedinjenim državama danas ima dovoljan broj stanovnika i geografiju adekvatnu za izgradnju brzih pruga. Ipak, svaka od tih trasa predstavlja jedinstven izazov.

KALIFORNIJA

Prva faza: San Francisko – Los Anđeles
Konačni cilj: Sakramento – San Dijego
Godina završetka radova: 2025
Maksimalna brzina: 220 mph / 354 kmh

Uslovi na ovom potezu su maltene savršeni. Ne samo što Kalifornija ima višak tehnički obrazovanih i ekološki svesnih gikova, već može da se pohvali i da ima dva ključna grada – San Francisko i Los Anđeles, koji su na distanci idealnoj za superbrze vozove.

U 2008, glasači su odobrili budžet od skoro 10 miliona dolara, a jedan deo ekoloških studija je već završen.

Ali, šta najviše ide u prilog Kaliforniji? Ego. Guverner Arnold Švarceneger hoće da ceo novi železnički sistem bude njegova zaostavština.

SREDNJI ZAPAD

Prva faza: Čikago – Medison; Detroit – Sen Luis
Konačni cilj: Razgranata mreža sa ključnim čvorištima: povezivanje 20 najvećih gradova, uz iskorišćavanje 3,000 milja / 4.800 km postojećih pruga
Godina završetka radova: 2025
Maksimalna brzina: 110 mph / 177 kmh

Devet saveznih država na Srednjem zapadu su se udružile kako bi se izgradila regionalna mreža sa Čikagom kao glavnim čvorištem.

U ovoj oblasti će nova železnica biti sagrađena delimično na postojećoj infrastrukturi, što znači da će najveća brzina biti ograničena na 110 mph / 177 kmh.

Ipak, i to će biti dovoljno brzo da se pridobiju zaposleni koji trenutno u svojim automobilima provode preko tri sata u putu između regionalnih gradova.

TEKSAS

Konačni cilj: “T-bone” (T-koska) kojom bi se povezali Dalas/Ft. Worth, San Antonio, i Hjuston
Godina završetka radova: 2020
Maksimalna brzina: 220 mph / 355 kmh

U teksasu se prave grandiozni planovi – dvostruki kolosek će biti smešten na 440 milja / 700 km dugom uzdignutom koridoru, čime će goničima stoke biti omogućeno da prolaze ispod pruge.

Topografija je prihvatljiva za ovakav projekat, ali upotreba zemlje na ovom mestu nije baš idealna – milje i milje predgrađa sa oskudnim transportnim sistemom.

Advokati kompanije Southwest Airlines doprineli su da se projekat 1990. godine gurne pod tepih, ali poslednjih godina je podrška birača sve veća tako da projekat ima šanse da uspe.



SEVEROISTOK

Konačni cilj: Ubrzavanje i modernizovanje postojećih linija kako bi se put između Vašingtona i Bostona sveo na 5 sati i 45 minuta.
Godina završetka radova: 2023
Maksimalna brzina: 150 mph / 240 kmh

Na papiru, pruga između Bostona i Vašingtona je raj za brze vozove: četiri velika grada na relativno maloj udaljenosti, odlične tranzitne veze, i preopterećeni aerodromi. Osim toga, u ovom regionu već postoji popularna železnička linija Amtrak Acela Express.

Ali, ovde je problem komplikovana vlasnička struktura: osam železničkih pruga koje imaju pet različitih vlasnika, sedam teretnih linija, i devet država – od kojih svaka ima svoje prioritete i svoju viziju.

FLORIDA

Prva faza: Tampa – Orlando
Konačni cilj: Orlando – Majami
Godina završetka radova: 2017
Maksimalna brzina: 180 mph / 290 kmh

Florida ima promenljiv tok razvoja brzih pruga; njeni glasači su 2004. godine glasali protiv brzih vozova.

Ali sada kada je federalna vlast ponudila svoj novac, Florida je ponovo aktivirala stare planove i sada ima šanse da postane prva država koja će početi izgradnju brzih vozova u Americi.

Prednost: 90 milja / 145 km dug koridor duž autoputa 4 koji pripada vladi i na kojem odmah može da se gradi pruga.

DA LI JE MOGUĆE NAPRAVITI BRZU ŽELEZNICU ZA 10 GODINA?

Moguće je. I druge nacije su pokazale da je tako nešto ostvarivo. Španska železnička mreža je 1990ih bila u još gorem stanju nego američka; vozovi su bili spori, a vagoni u stanju raspada. Onda je vlada odlučila da železnicu modernizuje, i Španija danas ima jedan od najekstenzivnijih sistema brzih vozova na svetu.

Slična stvar je urađena na Tajvanu, gde je celokupna železnička infrastruktura sagrađena za samo 10 godina, uprkos tome što je gustina naseljenosti tamo viša nego u severoistočnoj Americi.

Sve što je potrebno je planiranje. Kako tvrde tajvanski stručnjaci, napravljen je vrlo oprezan plan kuda će prolaziti 18 metara širok koridor, tako da je zbog izgradnje pruge na potezu od oko 215 milja / 350 km srušeno samo 1.000 kuća.

I na kraju, Kina planira da investira neverovatnih 300 milijardi dolara u koridore brze železnice koji bi trebalo da budu završeni do 202. Skoro svih prvih 60 vozova biće proizvedeno u Kini, na osnovu sporazuma o transferu tehnologije sa kompanijom Siemens.

U osnovi, Kina namerava da smanji troškove tako što će klonirati voz Siemens Velaro, koji bi mogao da bude model i za vozove u SAD.

Izvor: B92