Grip je treći ubica


Dr Predrag Kon, epidemiolog

- Grip je treća najsmrtonosnija bolest u svetu - kaže dr Kon. - Na prvom mestu su kardiovaskularne, na drugom maligne bolesti a na trećem, pre svih saobraćanih udesa i naslednih bolesti, je grip

Hladni i tmurni jesenji dani, koji najavljuju skori dolazak zime, upozoravaju i da nam se sa zapada približava novi sezonski grip, stručno rečeno - influenca. A sa njim, kao i svake godine, stiže i dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdarvlje Beograd, koji tradicionalno daje najpouzdanije podatke kada se očekuje virus u našoj zemlji, koji tip i podtip je trenutno najaktuelniji i na koji način da se pravilno zaštitimo od bolesti. Zahvaljujući sigurnom nastupu pred kamerama, sažetom i jednostavnom objašnjavanju, stekao je poverenje građana, pa ga oni na ulici često zaustavljaju da se raspitaju još o nekim detaljima vezanim za viruse.
- Pripreme za predstojeću sezonu gripa su završene - zadovoljno konstatuje dr Kon. - Besplatnih 275.000 vakcina za starije od 65 godina i hronične bolesnike već smo isporučili domovima zdravlja širom Srbije. Preostaje još samo da animiramo građani da se o zaštite od ove bolesti.

Reč je o takozvanoj `split vakcini` koja se pravi od rascepljenog virusa, inaktivirana je i sastoji se od tri soja - dva podtipa virusa A i jednog podtipa virusa B, objašnjava naš sagovornik. Uz to napominje da po broju vakcinisanih stanovnika jedne zemlje može da se vidi koliki značaj se pridaje ovoj bolesti.
- Recimo, 2003. godine u Beogradu je vakcinisano 96.000 ljudi, dok je do tada za glavni grad bilo potrebno svega 65.000 doza - konstatuje dr Kon. - I, mada svake godine govorimo o dobrim stranama vakcinisanja u našoj zemlji se od gripa na ovaj način zaštiti svega 3-4 odsto stanovnika. Kada bi se vakcinisali svi koji bi to morali da urade u Srbiji trebalo bi da se obezbedi čak milion doza. Kada bi toliko interesovanje postojalo mogli da obezbedimo i tu količinu.

Ineče, preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se vakcinom od gripa zaštite svi koji to žele, bez obzira na godine, pol, zanimanje i neke pridružene bolesti. Ovo mišljenje dele i predstavnici Evropskog centra za kontrolu bolesti kao i Centra u Atlanti (SAD). A, vakcina je obavezna za starije od 65 godina, naročito one kojima zdravlje još nije narušeno, jer na taj način na vreme stiču zaštitu.

- Grip je bolest koja obara imunitet i može da ima brojne komlikacije kao što su upale pluća, sinusa, uva, ali i takozvane primarne pneumonije (upale pluća sa krvarenjem) koje se javljaju tokom 72 sata od početka bolesti i ne retko imaju fatalan ishod. Vakcina je obavezna i za hronične bolesnike koji imaju probleme sa plućima, srcem, bubrezima, kao i za one koji imaju poljuljan imunitet zbog drugih oboljenja.
Grip se u Evropi javlja u ovo doba godine i to uglavnom najpre u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Španiji. Iskustvo pokazuje do najčešće putuje sa zapada na istok i da maksimum dostiže u februaru i martu. Procena je da u jednoj sezoni od gripa oboli 5-15 odsto stanovnika starog kontinenta.

- Grip je treća najsmrtonosnija bolest u svetu - kaže dr Kon. - Na prvom mestu su kardiovaskularne, na drugom maligne bolesti a na trećem, pre svih saobraćanih udesa i naslednih bolesti, je grip. U sezoni 1999-2000. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu stručnjaci su utvrdili da je čak u 197 potvrda o smrti kao uzrok upisana - influenca!

Zbog štetnih posledica stručnjaci apeluju da se građani svih uzrasta vakcinišu, jer samo na taj način mogu da izbegnu mučne trenutke malaksalosti i bolova u mišićima i zglobovima, visoku temperaturu, groznicu, kijavicu i druge respiratorne probleme.

- Pri svemu ovome mora da se ima na umu da sredstva za jačanje imuniteta ne mogu da spreče pojavu bolesti, ali mogu da ublaže njen tok. Kao prevencija mogu da se koriste propolis, mleč ili topli napici.Jer, toplota povećava otpornost organizma! Virusi se bolje razmnožavaju na nižim temperaturama, oko 33-34 stepena, dok ih viša ubija. Zato su dobri topli čajevi, vruća supa, čak i kuvano vino, ali u umerenim količinama i samo ako posle toga ne sledi izlazak na hladnoću pošto alkohol širi krvne sudove i pospešuje odavanja toplote iz tela.

A, kada je reč o vakcinaciji dece mišljenja stručnjaka su podeljena. Jedni smatraju da bi decu trebalo da se pusti da stvaraju prirodni imunitet, odnosno da preleže grip. Drugi se zalažu za vakcinaciju jer se i na taj način stvara prirodna zaštita od virusa. Razlika je samo u tome što se ona izaziva veštačkim a ne prirodnim putem. Tu dilemu donekle rešava najnovija preporuka svetskih stručnjaka da bi bilo dobro da se vakcinišu deca starija od šest meseci.

- I po pitanju vakcinacije trudnica mišljenja su različita - kaže dr Kon. - U svakom slučaju vakcina se ne preporučuje se u prvom tromesečju trudnoće, kada se formiraju organi ploda, ali je, sa druge strane, dobrodošla kod trudnica kojima se datum porođaja poklapa sa najjačim intenzitetom gripa, to jest u februaru ili martu. Na taj način biće zaštićeni i majka i beba. Ali, odluka je, ipak, na svakoj trudnici da postupi prema svom nahođenju i u dogovoru sa lekarom.

A, kad su svi ostali u pitanju važno je da se naglasi da je neophodno da se pacijenti jave lekaru čim se pojave prvi simptomi - nagli skok temperature, bolovi u mišićima, zglobovima, malaksalost, respiratorne tegobe, kašalj, kijanje... Ako se virus `uhvati` u prvih 24 sata, a najkasnije do 48 sati od početka bolesti, lekar, pored uobičajenih preparata za snižavanje telesne temperature, vitamina C, čajeva, odmora i čestog provetravanja prostorije u kojoj pacijent boravi, može da prepiše i antivirusnu terapiju. Ona može znatno da ublaži tegobe i da utiče da se virusi sporije razmnožavaju.

San najbolji lek

- San je najbolja preventiva od svih bolesti - kaže dr Kon, koji je ovu mudrost usvojio iz drevne kineske medicine. - Okrepljujuć san, uravnotežena ishrana i ustaljen režim života, rada i odmora mogu prirodno da utiču na podizanje imuniteta. A, to je, svakako, preduslov za dobro zdravlje.

Tri do sada

Velike glavobolje epidemiolozima u celom svetu zadaje pretnja od pojave pandemijskog gripa, to jest epidemije velikih razmera. Ona nastaje kad se stvori novi podtip A virusa, od kojeg niko nije bolovao, pa nije ni izgrađen imunitet. U tom slučaju dolazi do velikog broja istovremenih epidemija širom sveta sa više miliona obolelih i umrlih.
U 20. veku dogodile su se tri pandemije gripa: 1918. godine, takozvana španska groznica koju je izazvao podtip virusa A -H1N1. Procenjuje se da je grip tada usmrtio 40-50 miliona ljudi, što je znatno više od žrtava koje su nastradale u Prvom svetskom ratu. Azijski grip je 1957. godine prouzrokovao podtip H2N2, a 1968. godine pandemiju, poznatiju kao Honkonški grip, izazvao je virus H3N2.
Smatra se da je svet sada najbliži početku nove pandemije gripa, koju će najverovatnije da izazove soj virusa gripa sličan podtipu H5N1 (virusu ptičjeg gripa).
- Pandemija zahteva ozbiljne pripreme celokupnog društva - upozorava dr Kon. - Zajedničkim snagama trebalo bi da se dogovorimo kako će da funkcioniše država tokom tri meseca, koliko se procenjuje da bi mogao da traje pandemijski talas. Kako će da se proizvodi struja, funkcionišu telekomunikacije, škole, kako da se proizvodi hrana, obavlja snabdevanje u uslovima kada jedna četvrtina oboli od gripa, a druga četvrtina bude negovala najbliže. U tom slučaju bilo bi dobro je da svako domaćinstvo obezbedi barem dvomesečne zalihe osnovnih životnih namirnica, jer će tada sigurno da se pojavi nestašica hrane, ali i novca.

Gripa još nema

Po najnovijim podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti grip još nije stigao u Evropu! Pojedinačni slučajevi zabeleženi su u Belgiji i Estonioji, gde je u dva slučaja potvrđen virus A, i jedan u Švedskoj, gde je izolovana influenca B. Prema tim informacijama stručnjaci ne očekuju da će u narednoj sezona da dođe do gripa većih razmera, a nas će, možda, kao i prethodne tri godine, grip ponovo da zaobiđe.

Izvor: bilje i zdravlje