Dobre i loše bakterije
Ljudski organizam i bakterije čine jedinstveni ekosistem čija ravnoteža ne bi smela da se naruši. – Nisu sve bakterije opasne po zdravlje

Prve asocijacije na bakterije su bolest i epidemije. Nije ni čudo što su na tako lošem glasu. Kuga, meningitis, upala pluća... Mnoge teške bolesti zlodelo su bakterija. Pronaći lek protiv uzročnika teških infektivnih bolesti poput kolere, tifusa, tuberkuloze dugo je bio jedini cilj naučnika i lekara. Bolesti prouzrokovanih bakterijama toliko je da i dan-danas strepimo od tih mikroskopskih bića.
Međutim, često zaboravljamo da nam nisu sve bakterije smrtni neprijatelji. Upravo suprotno, većina ih je potpuno bezopasna, čak i korisna za zdravlje, a u našem organizmu dobre bakterije su brojnije od loših.


Milijarde bakterija stanuju u našim ustima, sistemu za varenje, na koži... U našem telu nalazi se deset odsto više bakterija nego ćelija. Srećom, s njima se slažemo odlično. One i ljudski organizam zajedno čine uravnoteženi ekosistem. Dobre bakterije u našem telu ograničavaju razvoj onih potencijalno opasnih i sprečavaju mikroorganizme koji žive u okolini da se presele kod nas.

Bogata bakterijska flora doprinosi zdravlju našeg organizma, a specijalisti kažu da se ne treba boriti protiv bakterija koje ne štete našem zdravlju, kao ni protiv onih koje mu pomažu. Ako se ta ravnoteža naruši, ljudski organizam slabi, slabi i njegova otpornost na spoljašnje uticaje, a sve to može dovesti do bolesti.

U našim crevima, najvećim delom u debelom crevu, živi 500 različitih vrsta, ukupno sto milijardi bakterija. Ova kolonizacija počinje rođenjem bebe, jer u prvim satima posle rođenja u sistem organa za varenje useljavaju se bakterije prisutne u vazduhu i majčinom mleku. Ona je od ključne važnosti, jer podstiče razvoj crevnog odbrambenog sistema. Ako se ove dobre bakterije unište, izmeni se sastav i raznolikost crevne flore i tako se otvara put štetnim, patogenim bakterijama.

Na uzorku brisa vaginalne sluzokože naći će se i bakterije. To je normalno, jer laktobacili sprečavaju razvoj patogenih klica održavajući nivo kiselosti. Druge bakterije ne mogu da opstanu u tako kiselom okruženju. Ako se ova ravnoteža naruši, može doći do razvoja gljivičnih bolesti, bakterijskih upala ili upala mokraćne bešike.

Toliko o dobrim bakterijama. Kada je reč o onim opasnim po zdravlje, važno je podsetiti da je najefikasniji i najjednostavniji lek higijena. Higijena je najbolja prevencija u borbi protiv patogenih bakterija, a to znači da uvek treba da se pridržavate ovih pravila.

– Održavajte svakodnevnu ličnu higijenu.

– Operite ruke uvek pre dodirivanja hrane ili jela.

– Redovno perite zube. Tako ćete sprečiti razmnožavanje bakterija odgovornih za stvaranje zubnog kamenca i karijesa.

– Voće i povrće uvek operite pre jela.

– Vodite računa o tome kako su namirnice proizvedene i zamrznute, te jesu li jela dovoljno kuvana.

– Redovno čistite frižider, klima-uređaje i ventilacijske otvore i menjajte filtere u njima. Bakterije koje se tu mogu nastaniti mogu biti vrlo opasne za čoveka. Tako ćete smanjiti rizik od kontaminacije legionelom, listeriom ili salmonelom.

Neke zarazne bakterijske bolesti zahtevaju lečenje antibioticima. Ali, antibiotike uzimajte samo po preporuci lekara kako biste sprečili pojavu na antibiotike otpornih oblika mikroorganizama.

I. Š.

Izvor: Politika