Kod lekara samo ko ima brdo para
Za operaciju vene traže 40.000 dinara. Na neke intervencije čeka se i po nekoliko meseci. Lista čekanja može se praviti za magnetnu rezonancu, koronarografiju, pejsmejker i bajpas...

BEOGRAD - Iako su i ranije u našem zdravstvu, bar nezvanično, prednost u lečenju uvek imali oni dubljeg džepa (i zvanično je zdravstvo među najkorumpiranijim oblastima), odlukom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koju je usvojila vlada, sada je prioritet imućnijih i - legalizovan.

Naime, još u aprilu je u Službenom glasniku objavljen "Pravilnik o dopuni pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja" u kom se navodi da zdravstvena ustanova može da pravi liste čekanja, a ukoliko neko ne bi da čeka pregled, operaciju i slično, može da to učini odmah tako što će da plati, ali da potpiše da se odriče refundacije. U ovom pravilniku je pobrojano da se lista čekanja može praviti za magnetnu rezonancu, koronarografija, pejsmejker i bajpas, operaciju srčanih zalistaka, premošćavanje krvnih sudova, ugradnju kuka i kolena, kao i instrumentalnu korekciju kičmenog stuba.

Sve se plaća u dinarima

Međutim, ovu odluku vlade su u mnogim ustanovama kod nas shvatili kao pokriće za naplaćivanje 99 odsto pregleda i intervencija, pa su tako jednoj našoj pedesetogodišnjoj sugrađanki u Drugoj hirurškoj klinici rekli da može da operiše venu samo ako plati 40.000.

U nekim ustanovama na čekanje čak ide i operacija kile i ultrazvuk i laboratorija, pa čak i pregledi kod internista, a ako hoćete da se operišete ili pregledate odmah, može - "ali da platite".

U nekim ustanovama čak, saznaje Glas, postoji caka da platite operaciju (bez računa), operišete se van liste, a u stvari i dalje ste na njoj pa kad dođete na red refundiraju vam novac. Nejasnoća je i da li treba da vam naplaćuju troškove bolničke usluge ili ne, jer se to negde dešava, a negde ne.
   
      

Mimo liste samo van radnog vremena ustanove

S obzirom na to da su rang-liste postojale i ranije, u Ministarstvu zdravlja kažu da je novina to što je sad vreme čekanja ograničeno i što su liste čekanja strogo kontrolisane.
- Na obične operacije, kilu, krajnike, slepo crevo i uopšte specijalističke preglede, ultrazvuk i slično ne sme da se čeka duže od mesec dana. Ukoliko je nešto poremećeno u listi, ustanova mora da obavesti pacijenta i da rok pomeri za najduže mesec dana. Kad su operacije u pitanju, na njih pacijent ne sme da čeka duže od 18 meseci. Međutim, ovako nešto se krši i već imamo sudske postupke - tvrde u Ministarstvu zdravlja.
      
      
      
   
   
      

Svi direktori zauzeti

Iako je već ozvaničena odluka vlade o naplaćivanju "usluga preko reda", nijedan od direktora najtraženijih zdravstvenih ustanova u Srbiji nije želeo da za Glas priča o tome ko formira cenovnike usluga, koliko se naplaćuju, na primer, ugradnja kuka, pejsmejker i druge operacije srca, da li se intervencije za novac rade mimo radnog vremena (kao što je propisano zakonom) ili se proširuju liste čekanja i koliko (godina) čekaju pacijenti ne neke od ovih operacija. U Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" rekli su da je direktor bio neko vreme u inostranstvu pa će nam na ova pitanja odgovoriti od ponedeljka. U Instututu za kardiovaskularne bolesti "Sremska Kamenica" su nam na pitanja poslata faksom, (na koja su oni obećali da će odmah odgovoriti) poslali sledeći odgovor...
      
      
      
   

- Zbog neophodne operacije vena kod jedne pacijentkinje, pozvala sam kolege sa Druge hirurške klinike i pitala kad ona može da bude operisana. Rekla sam da je medicinski indukovana za operaciju, ali su mi oni rekli da to nije hitna operacija i da može odmah da se operiše ako plati, ili ako ima saglasnost stručnog konzilijuma, a lekare za konzilijum ne možete da skupite ni kad su redovne situacije - kaže za Glas dr Milena Jauković, vaskularni hirurg i član Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva.

Ona ističe da u našoj zemlji godinama postoje liste čekanja za ugradnju kukova, operacije srca, koronarografiju i da toga ima svuda u svetu (u Sloveniji se za operaciju srca čeka do godinu dana), ali ovakva odluka da pre vas neko može da "utrči" ukoliko ima para je nepravedna i dovodi pacijente u neravnopravan položaj. Dr Jauković napominje da u slučaju da se ne operišu na vreme i slepo crevo i kila mogu da budu pogubni.

- I građani to znaju, pa kad im doktor ponudi da plate ili da čekaju, uvek će poslednji dinar da daju i da plate - upozorava dr Jauković.

Iako je ova odluka doneta nedavno, pacijentima je i ranije nuđeno u mnogim ustanovama da mogu da se operišu ili pregledaju odmah, ukoliko plate. Sve je to išlo u kasu ustanove, što su direktori pravdali time da ne dobijaju dovoljno novca od Fonda i da nemaju čime da održavaju ustanovu.

- Pre godinu dana sam ugradio kuk na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Banjica". Rekli su mi da mogu odmah da se operišem ako platim, a ako ne, čekaću i više od godinu dana. Čuo sam da su neki čekali i po sedam godina. I šta ću, platim, jer ovako možda i ne bih dočekao operaciju - kaže jedan stariji Beograđanin.

Ugrožena prava

Hajrija Mujović, generalni sekretar Udruženja za medicinsko pravo, smatra da su ovakvim parcijalnim rešenjima Ministarstva zdravlja ugrožena prava pacijenata koji su njima dovedeni u neravnopravan položaj.

- Problem je u tome što se kod nas zdravstvo rešava parcijalno, nemate sistematskog rešenja, pa onda stvari idu obrnutim redom. Umesto da je prvo donet novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, kod nas se prvo donose pojedinačna rešenja - napominje Mujovićeva.

Sa njom se slaže dr Jauković i tvrdi da su ovakvom odlukom vlade građani dovedeni pred svršen čin jer nisu imali mogućnost izbora osiguravajuće kuće, posle godina redovnih uplata mogu da ostvare svoje pravo samo ako dodatno plate.
D. Stanimirović