Ko su žene ubice koje je pomilovao predsednik Srbije :: Arhiva: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ko su žene ubice koje je pomilovao predsednik Srbije Boris Tadić i šta ih je navelo da dignu ruku na osobu s kojom su živele i imale decu s njima
Prvo žrtve, pa ubice muževa

Ti ćeš da me učiš kako da se ponašam, sve ću vas pobiti. Napiću se vaše krvi - vikao je on, uzeo nož, prislonio detetu na vrat. M. je samo čula vrisku: Mama, ubi me tata.
Onda je ona uzela nož. Kad je videla detetu krv na usnama, izgubila je razum. Zamahnula je nožem i ubola ga u predelu ramena leve ruke. On se okrenuo prema njoj i rekao: Tek sad ću da te masakriram. Pošao je prema njoj s nožem u ruci i srušio se pored zida.
- U tom trenutku više ga se nisam bojala, bilo mi je svejedno da li će me ubiti, plašila sam se samo da ne povredi decu. Vremena za dilemu nije bilo, sekunde su odlučivale

Pre nego što je posetio Savetovalište za borbu protiv nasilja u porodici predsednik Srbije Boris Tadić je potpisao pomilovanje za tri žene koje su ubile svoje muževe posle dugogodišnjeg zlostavljanja. Njihove priče ne odskaču od "standarda" - godinama su trpele nasilje, dok se jednog trenutka nisu suprotstavile - ubistvom.

Bez podrške roditelja

Jedna od pomilovanih, izvesna M, danas ima 48 godina. Tri godine je provela u zatvoru zbog ubistva na mah, a 13 posle izvršenog dela. Ubila je muža s kojim je za 19 godina braka stekla - dvoje dece. Dok ih nije rodila, život sa njim je bio podnošljiv jer je bio u granicama patrijarhalnog odnosa - poslušna žena i muž-šef. Posle rođenja drugog deteta, on se sve više okretao alkoholu i počeo da tuče sve redom - i nju i decu.

- Tražila sam podršku od roditelja, ali su me oni nagovarali da budem uz njega. Razvod za njih nije dolazio u obzir. Ne znam koliko sam puta zvala policiju i ne znam koliko puta sam čula odgovor: Gospođo, to nije naš problem. Kad neko padne mrtav, javite nam! Razmišljala sam čak i da se ubijem, jer izlaz nisam videla, priča M, kojoj je pomoć i podršku pružilo Viktimološko društvo Srbije.



Slučaj Izete Ličine

Jedan od najmonstruoznijih ubistava koji je potresao našu zemlju, a koji je počinila žena, dogodio se 28. novembra 2001. godine u selu Ličine na Koritskoj visoravni. Izeta Ličina (42) ubila je supruga Sadika, udarivši ga dva puta sekirom u vrat dok je spavao. Zatim je raskomadala telo, odvojila glavu, ruke i noge od trupa i zakopala ih u unapred iskopanoj rupi u obližnjoj štali. Posle deset dana, leš su pronašli članovi Sadikove porodice. Unutrašnji organi nikada nisu nađeni. Jedan od najzanimljivijih obrta na suđenju Izeti bila je optužba porodice Ličina na račun Danskog saveta za izbeglice - da je od Izete kupio Sadikove organe i delove tela. Predstavnik ove organizacije saslušan je na suđenju, ali ovako teška optužba nije dokazana. Izeta je osuđena na 15 godina zatvora.





Jedina svetla tačka u životu bila su joj deca, a nije znala kako da ih sačuva od muževljevog besa. Teško je osećala posledice dugogodišnjih batina - lom leve noge, prelom tri leđna pršljena, dva naprsla rebra, opekotine od gašenja cigareta na grudima, posekotine od noža, udaranje glavom o zid...

Noć uoči tragedije njega nije bilo do tri sata ujutro. Kad je M. posle dužeg lupanja pustila muža da uđe, prvo joj je razbio nos pesnicom, a zatim nastavio da je besomučno tuče dok nije pala na pod. Devojčica je zavrištala moleći oca da pusti majku.
- Ti ćeš da me učiš kako da se ponašam, sve ću vas pobiti. Napiću se vaše krvi - vikao je on, uzeo nož, prislonio detetu na vrat. M. je samo čula vrisku: Mama, ubi me tata.

Sekunde odlučivale

Onda je ona uzela nož. Kad je videla detetu krv na usnama, izgubila je razum. Zamahnula je nožem i ubola ga u predelu ramenog dela leve ruke. On se okrenuo prema njoj i rekao: Tek sad ću da te masakriram. Pošao je prema njoj s nožem u ruci i srušio se pored zida.
- U tom trenutku više ga se nisam bojala, bilo mi je svejedno da li će me ubiti, plašila sam se samo da ne povredi decu. Vremena za dilemu nije bilo, sekunde su odlučivale.

Druga abolirana žena je izvesna M. D, koja je je dobila četiri godine za ubistvo muža u sudskom procesu koji se vodio pred Okružnim sudom u Zrenjaninu. Prvostepeni sud je odredio kaznu zatvora od pet godine, a Vrhovni je preinačio u četiri. Presuda je postala pravosnažna 7. 2. 2002. godine. M. D. je bila u pritvoru od 24. 3. 2001. godine, a kaznu je izdržavala u Kazneno-popravnom domu u Kruševcu.

Treća je K. V. koja je osuđena u Okružnom sudu u Beogradu i više podataka o njoj nismo uspeli da saznamo.
T. Kaluđerović




Žene na izdržavanju kazni u srpskim zatvorima

Prema našim saznanjima, u zatvorima u Srbiji se nalazi nekoliko žena, koje su ubistva izvršile u neposrednoj vezi sa nasiljem koje su trpele, a za koje nisu dobile odgovarajuću pravnu zaštitu i pomoć društvene zajednice:
1. Tatjana T. osuđena zbog ubistva na kaznu zatvora od 9 godina (Okružni sud, Novi Sad). Vrhovni sud je preinačio na 7 godina zatvora. Na izdržavanje kazne stupila je 18. 7. 2001. godine, a kazna ističe 9. 2. 2006.
2. Snežana Đ, Okružni sud u Pirotu, ubistvo (čl. 47. st. 1), 10,5 godina u obnovljenom postupku (prvi put je bila osuđena na 12 godina), presuda nije pravosnažna. U pritvoru je od 12. 11. 2000. godine.
3. Dušanka Č. osuđena zbog ubistva na 7 godina zatvora (Okružni sud Pančevo). Vrhovni sud je potvrdio presudu. Na izdržavanju kazne je od 4. 10. 2001, a kazna joj ističe 8. 8. 2008.
4. Radmila A. osuđena zbog ubistva na mah na 4 godine zatvora (Okružni sud Beograd). Odluka o kazni je preinačena od strane Vrhovnog suda Srbije na 3 godine i 6 meseci. Krivično delo je izvršeno 6. 1. 1998. godine. Bila je u pritvoru od 6. 1. 1998. godine do 25. 5. 1998. Postupak pred Vrhovnim sudom trajao je dve godine. Na izdržavanju kazne se nalazi od 18. 10. 2001. godine.
5. Verica M. osuđena zbog ubistva na 8 godina zatvora (Okružni sud Pirot) zbog ubistva iz čl. 47 st. 1 KZ RS. Vrhovni sud je preinačio odluku o kazni na 9 godina zatvora. Bila je u pritvoru od 10. 8. 2000, a zatim je 7. 3. 2001. upućena na izdržavanje kazne pre pravosnažnosti presude.
6. Muzafera R. presudom Okružnog suda u Novom Pazaru osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina zbog izvršenja krivičnog dela ubistva iz čl. 47 st.1 KZ RS. Presudom Vrhovnog suda potvrđena je presuda Okružnog suda.
7. Biljana J, Okružni sud u Beogradu, ubistvo na mah, 5 godina, presuda doneta 29. 1. 2002, u pritvoru je od 8. 6. 2000, odnosno skoro 3 godine.







Ubijaju "emotivno"

Stručnjaci tvrde da motivi i načini "ženskog" ubistva vremenom ne mutiraju. Kao što se može videti i iz samih naslova na stranicama crne hronike, ovi zločini najčešće su počinjeni nad partnerom ili nekom osobom iz porodice. Stoga se može zaključiti da su ubistva koja počine žene uglavnom emotivne prirode, tj. motivisana su visokim stepenom emotivnog naboja.

Kod nas se na ovaj radikalan korak najčešće odlučuju udate žene, a žrtve su najčešće muževi. Ubistvo koje ona počini najčešće je rezultat osećaja bezizlaza zbog dugogodišnjeg bračnog maltretiranja.

Jedan od tipičnih primera ubistva supruga je i slučaj koji se pre nekoliko godina dogodio u Beogradu. Biljana Janković ubila je supruga Dragoslava u njihovom stanu. Kada je Dragoslav oko ponoći otišao da spava, Biljana mu je smrskala glavu sa nekoliko udaraca macolom. Biljana u početku nije priznavala ubistvo, ali je kasnije izjavila da se odlučila da usmrti supruga zato što je dugo godina fizički i seksualno zlostavljao.

Sličan slučaj dogodio se u Novom Pazaru 2002. godine. Muzafera Rizvanović ubila je sekirom muža Behrama u njihovom stanu, dok je Behram bio u dubokom snu i pod uticajem alkohola. U istrazi se branila da nije mogla da izdrži maltretiranja supruga koji je mnogo pio i pretio joj ubistvom. Sama se predala policiji, kojoj je potom rekla da se ne kaje, ali da žali što nije imala pištolj, pa je muža morala da ubije tupim delom sekire.

Žene ubice uglavnom su srednjeg imovnog stanja i neosuđivane, i veoma mali broj njih su alkoholičarke i narkomanke. Gotovo uvek se same prijavljuju policiji, osim u slučaju razbojništva i čedomorstva, kada, pak, gotovo uvek skrivaju ubistvo. Ono što je takođe zanimljivo je da žena ubija uglavnom sama, bez saizvršioca. Ubistva najčešće počine na spavanju ili u vreme popodnevnog odmora i s leđa, kada žrtva ne očekuje napad.

To čine bilo čim što im se nađe pri ruci - pištoljem, nožem, šipkom, macolom, a veoma često sekirom. Takođe veoma interesantno je da je prvi udarac koji zadaju fatalan, što znači da je udarac promišljen i da direktno ugrožava život, pa su povrede uglavnom u predelu glave i grudnog koša.
P. Rosić