Ko su snajperisti i kako se regrutuju za svesne ubice
Zveri koje kroje sudbinu zemlje
Ubistvo se tada tretira kao normalan biznis i oni su spremni da za određenu svotu novca ustrele bilo koga. Tu ne postoji bilo kakav psihološki tretman, žrtva se posmatra kao običan objekat i nema nikakvih osećanja

U svakoj specijalnoj jedinici sveta nalaze se osobe kojima se, pošto prođu najstrožu psihofizičku klasifikaciju i proveru, otvoreno saopštava da će biti deo tima koji ubija. I najbolje formacije specijalaca u svojima sastavima poseduju ratnike koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, snajperisti. Neki ih nazivaju zverima, a to su najčešće osobe koje su zadužene da sačuvaju živote predsednika, premijera i ostalih najviših činovnika svake države.

Ipak jedan deo snajperista, po prestanku rada u državnim službama, regrutuje se u sivoj zoni. Ovi ljudi postaju hladnokrvne ubice koji su, najčešće uz materijalnu nadoknadu, potpuno spremni da liše života bilo koju osobu pritom sve posmatrajući kao najnormalniji posao, o čemu objašnjava Miroslav Lazanski.

Normalan posao

- Snajperisti-plaćene ubice su tokom službe prošli sve što su trebali da prođu. Posle njihove mobilizacije deo njih se regrutuje između aktivnih specijalnih jedinica i sive zone. Deo tih ljudi se kriminalizuje dok neki poseduju i krivični dosije. Ubistvo se tada tretira kao normalan biznis i oni su spremni da za određenu svotu novca ustrele bilo koga. Tu ne postoji bilo kakav psihološki tretman, žrtva se posmatra kao običan objekat i nema nikakvih osećanja.
   
      

Rigorozna provera

Prilikom prijema u službu veoma je važna detaljna provera. Dosije budućeg snajperiste mora, najblaže rečeno, biti besprekoran. U slučaju najmanje mrlje on ne može postati snajperista. To je čovek koji je odabran da ubija i jedini za koga se zna da je dželat.
      
      
      
   
   
      

U jaje sa 300 metara udaljenosti

Snajperisti se biraju, uglavnom, iz redova sastava policije i vojske a onda prolaze specijalne kurseve, pa se kod njih razlikuje vojna i policijska škola. Izraelska policija koja ima zadatak da trenutno onesposobi izvršioca, na treningu gađa na 300 metara u kokošije jaje. Smatra se da takva preciznost, znači trenutno onesposobljavanje napadača ili teroriste i koristi se prilikom rešavanja situacija s taocima.
      
      
      
   

Oni su dobro naučeni kako da izvrše koncentraciju, stapanje sa okolinom, kao i određene vrste meditacije tako da žrtva ne može biti spasena nekakvim kolebanjem snajperiste - objašnjava Lazanski i dodaje da se nekim zemljama snajperisti regrutuju iz sportskih klubova.

Boža Spasić, vlasnik detektivske agencije SIA i bivši operativac Državne bezbednosti Srbije, kaže za Glas da je selekcija i psihofizička obuka toliko rigorozna, i da pojedine službe biraju snajperiste još u najranijem dobu.

- Profil snajperiste odabira se još u periodu osnovne škole. Osoba iza puške sa optičkim nišanom mora da ispuni dva neophodna uslova. Pre svega to je fizički uslov, odnosno dobro oko i dobra ruka dok su ostali momenti sporedni. Drugi uslov je psihička stabilnost, jer je snajperista svestan ubica. To je jedina persona u javnoj i tajnoj policiji i vojsci kome se otvoreno saopštava da će ubijati - kaže Spasić i objašnjava psiho-pripremu kojim se na obuci podvrgava svaki snajperista.

- Prema njima se preduzima poseban tretman i on nema dodira sa ostalim pripadicima jedinice. Snajperisti su izdvojeni i i njihova obuka sastoji se od posebnih umirujućih vežbi. Poseban tretman koji se naziva "psihološko pripremni tretman" u kome postoji plan koji se naziva "kako umiriti snajperistu". On mora biti neprestano miran i bez ikakvih stresova, jer u teoriji u svakoj situaciji može se okrenuti protiv ličnosti, odnosno osobe koju ima zadatak da sačuva. Odnosno, istoga dana sa jednog krova, umesto da čuva predsednika ili premijera, može doći do situacije da on gađa premijera - navodi naš sagovornik i predočava nam realan primer.

Dižu ruku i na gazdu

- U slučaju ubistva premijera Zorana Đinđića, osumnjičen je snajperista Zvezdan Jovanović. Veoma je verovatno da je tokom svoje službe u "crvenim beretkama" on bio snajperista koji je štitio ličnosti. Ukoliko je istina da je on zaista ubio premijera, imamo slučaj da se snajperista okrenuo protiv čuvane osobe. Da je postojao plan za snajpersku zaštitu premijera, ubica-snajperista koji je ubio premijera Đinđića bio bi lako uočen i atentat bi bio sprečen - kaže Spasić i objašnjava kojim metodama snajperisti uočavaju potencijalnu opasnost po čuvanu osobu.

- Snajperista je obučen i obraća veliku pažnju na takve detalje kao što je letenje ptica u određenom pravcu. On je naučen zašto se jedan vrabac čudno ponaša, zašto zavesa na nekom prozoru nije stajala na istom mestu kao tokom prethodnog dana. Snajperista jednostavno prati sve što se događa u okolini i to su detalji koje poznaju samo osobe iza optičkog nišana jer su za to obučeni. Za njega je najvažnije da sa kilometar udaljenosti vidi otškrinut prozor ili pomaknutu zavesu. Trojica snajperista bi bila potpuno dovoljna da zaštite život premijera Đinđića.
   
      

Brisanje dosijea

Jedan snajperista maksimalno može da provede pet godina kao pripadnik snajperske zaštite političara. Nakon toga on prestaje da se bavi tim poslom jer se smatra "istrošenim". Na ostalim zadacima snajperista može da radi do 40-te godine života. Nakon toga njima se daju lakši poslovi, ali ono što je interesantno je to da se u njihovim dosijeima brišu odrednice da su bili snajperisti i koriste se termini pripadnik streljačke ili udarne jedinice. Podatak da je bio snajperista nestaje iz njegove radne biografije, navodi Spasić i kaže da postoje snajperisti koji nikada nisu došli u situaciju da pucaju.
      
      
      
   







Mladen Radulović

Salu na stranu.......ali lepse je biti pekar.