Kraljevčanin Svetomir Stojković proslavio stoti rođendan

Dobar čiča, vidi ga kaki je

Iako je zbog srčanih problema oslobođen vojske, pregurao ceo vek

Jedini kraljevački stogodišnjak Svetomir Stojković dočekao nas je u svom domu, u naselju Ribnica, s čašicom u ruci i lulom u ustima.
- Retko pijem i pušim. Taman posla, zar bih doživeo stotu da nisam vodio računa i broja - predupredio je krepki starac pitanje o receptu za dugovečnost.

- I parče torte ću da smažem - dodao je, pokazujući na kolač spremljen u čast svog stotog rođendana.
Svašta je preko glave preturio uvek nasmejani Svele, kako ga komšije i prijatelji zovu. Svi su, naravno, mnogo mlađi od njega. Dvojicu zatičemo na "slavlju". Božidar Lukić mlađi je od slavljenika tri, a Dušan Novićević četiri decenije. Oni najčešće posećuju Svetomira.

- Uvek sam se lepo družio s ljudima. Voleo sam da sedim po kafanama, da pričam, ponekad popijem, zapevam, pa i da se posvađam, što da ne. Kakvi su to ljudi ako se nekad ne sporečkaju. Samo ne treba da se predugo dure jedan na drugoga. Ljudski je pogrešiti i oprostiti - savetuje stogodišnji Svele.
Rođen je u okolini Aranđelovca, u selu Ranilovci. Otac je ostao u bespuću albanskih planina prilikom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a majka preminula kad je Svetomir imao osam godina. Odrastao je u jednom beogradskom sirotištu.

U Beogradu je završio mašinbravarski zanat i kao vrsni majstor kasnije radio je u Zagrebu, Skoplju, Kragujevcu i Kraljevu. Pre Drugog svetskog rata u Kraljevu je postojala čuvena fabrika aviona "Brege". U njoj je i Svetomir radio.

- Pre nego što sam krenuo iz Beograda, zovnu me na regrutaciju. Tamo razni pregledi. Vidim ja nešto lekari vrte glavom. Pošalju me kod Arnerića, čuvenog lekara za srce. On me dugo pregleda i pažljivo slušao. Na kraju mi reče: "Nećemo te regrutovati, ali ne boj se, s ovakvim srcem možeš živeti sto godina. Tako i bi. On je bog zna kad umro, a ja, evo fala bogu, dogurah do stotke. Aj' da cugnemo po jednu mučenicu, zaslužio sam, majku muÖ

Ništa mu, kaže, u životu nije bilo teško. Sve je radio s voljom, vodio je računa šta jede i koliko pije.
- Vidite i sami, sačuvao sam pamet. Ma, kenac mi je čist ko suza. Nemam ni drugih zdravstvenih problema. Još kad bih imao neku "mlađu" snašu, od, recimo, sedamdesetak godina, da se makar razgovaramo - požali se Svele.

Samoća mu najteže pada. Supruga Negosava umrla je pre desetak godina, a ćerka, unuci i praunuci žive u Nemačkoj. Dođu jednom godišnje.
- Ma, dobar je čiča, vidi ga kaki je, zdrav ko dren. Gotovo svakodnevno ga obilazim. Znam da mu je teško. Sve ti on sam pribavi šta mu treba, voli da razgovara i da se šali. Pre neki dan kaže mi da me je pozdravio Ante. Pitam - koji, bre, Ante. A on će - onaj što te iza kante. Ma, vratiću mu, pitaće za njega Rade. Onaj što ga iza zgrade - šeretski nam priča Božidar, Svelov najbolji drug.
Tako "živucka" stogodišnji Kraljevčanin. Vek jedan preturio preko glave. Zemaljski dani teku.


Izvor: Glas Javnosti \ M. S. Milišić

sta da se kaze ovde sam usao da ostavim svoju stotu poruku a dedica samo neka zivucka

Po mom mišljenju, ne postoji nikakav recept za dugovječnost. Kakav je čovjek skovan, takav će se poderati. ''Deranje'' će trajati duže što je genetska ''kovina'' bila bolja. Istina, način života igra izvjesnu ulogu, ali nipošto nije pravilo koje je odlučujuće u njegovoj dužini.

Jeste ... zamisli da si rodjen u somaliji ...