Portret srpskog političara
Ko nam kroji sudbinu
Autor: Irena Radisavljević - Nataša Gološin | 22.04.2007 - 10:32

Običnom čoveku je muka i od politike i od političara u Srbiji. Za takav zaključak vam ne treba istraživanje javnog mnjenja, dovoljno je da čujete šta pričaju ljudi u komšiluku, na ulici, u autobusu...
A kakav je zapravo srpski političar? Pokušali smo da odgovorimo na osnovu njegovog ponašanja:

Ne brine za birače
Ne kontaktira s nama između izbora.
Ne protestuje s građanima.
Ne rešava problem, stvara ga.
Ne radi u interesu svih, bori se za sebe.

Plata 2.000 evra
U zemlji u kojoj je prosečna plata oko 20.000 dinara, poslanici iliti „krojači srpske sudbine“ zarađuju za svoj nerad 110.000 do 160.000 dinara mesečno. Plus milionske sume za dnevnice i putne troškove.

Šta nema u kući...
Nikada se ne voze javnim prevozom, neudobne drvene stolice zamenili su luksuznim, uglavnom službenim limuzinama do 80.000 evra.

Kafa
Skupštinski restoran je jedino mesto na kojem uvek postoji kvorum. Za prosečan ručak, uz salatu i piće ovde, u proseku, treba izdvojiti 250 dinara. Na raspolaganju su im tri restorana, a rakija, omiljeno srpsko piće, košta oko 35 dinara, dok je kafa 3,5 dinara.

Roleks i Armani
Odeću srpskog političara uglavnom čine cipele koje koštaju kao tri prosečne srpske plate, „roleks“ sat, kravate prestižnog dizajnera koje inače kupuje kod šanera, često su s potpisom „armani“, a koštaju stotinak dolara.

Svaki mesec jedna afera
Carinska mafija, stečajna, prosvetna, drumska mafija... gotovo svaku godinu počevši od „revolucionarne“ 2000. obeležila je poneka afera u kojoj su učestvovali srpski političari. Privođenja, saslušanja, optužnice, za mnoge političare uslede tek kad siđu s vlasti, a u svakoj aferi pokrovitelj je najmanje jedan moćni političar.

Sede na dve stolice
Osim politikom, bavi se različitim poslovima. Ima biznismena, profesora, pisaca, advokata, ali i veleposednika... Počne lagano, upravni odbori, dilovi... a onda, privatna imperija za dane kad fotelja izmakne.

Samo pred kamerama
Učestvuje na humanitarnim i dobrotvornim akcijama, ali obavezno uz prisustvo kamera.

Nameštaljke
Namešta šta god može, tendere, privatizaciju, stečajeve... Namešta sina, snaju, zeta, ćerku, svastiku na dobro državno mesto.

Krši zakon
Krši zakon, nije važno koji i koliko puta, za njega zakon ne važi. U pravu je bio Broz - „pa nećemo se držati zakona ko pijan plota“, zakon je za raju.

Tenis i fudbal
Bavi se sportom samo ako su u publici novinari. Fudbal i košarka - prigodno, tenis je fensi. Kud sve kolege, mora i on.

Škola
Ne voli da uči, da se usavršava. Malo čita, knjige retko, za štampu nema vremena, ali nije mu mrsko „da dođe“ do neke diplome.

Ne vole pozive novinara
Teško pristaje na razgovor s novinarima. Umesto odgovora čućete „pozvani korisnik trenutno nije dostupan“. Psovke i šutiranje pojedini su nametnuli kao stil ponašanja s medijima.

Dogovor
Spreman je na dogovor sa svakim, „pa i crnim đavolom“, da bi Srbiji bilo bolje. Jedino ne može „s njima“... i to je uvek izgovor za ono što je trebalo da učini a nije.

Uvrede
Vređa i nipodaštava protivnike, na svoj račun ne prima ni šalu, pun je sujete i veruje da bi Srbija trebala da mu podigne spomenik.

Tajkuni
Po nepisanom pravilu na vezi sa nekim od tajkuna koji ga pomaže, štiti i čije interese zastupa.



BISERI
Da se smeješ ili da plačeš

Da nisu žalosne, bile bi smešne. Na „biserne izjave“ naših političara oguglali smo odavno.

Čeda Jovanović: Prljave su mi ruke, ali mi je savest čista.
Dragan Jočić: Hilandar gori, a vi me pitate da li sam obijao trafike.
Predrag Marković (studentima): Poslanici su obični ljudi, viđamo ih po samoposlugama, na ulici, i nimalo se ne razlikuju od drugih građana. E sad, imaju platu mnogo veću od vaših roditelja, ali nemojte brinuti, nije sve u parama.
Bogoljub Karić (u Skupštini): Izvinjavam se što sam preopširan, ali je to povezano s mojim obrazovanjem.
Vladan Batić (tada ministar pravde): Najveći deo te zločinačke organizacije je otkriven i uhapšen. Nedostaju samo Legija, nalogodavci, inicijatori i inspiratori ubistva premijera Đinđića.
Vojislav Vukčević: Znate šta, ako ne radi Skupština, radi restoran.
Velja Ilić: Šutnuo sam novinaru fasciklu iz ruku jer mi je čistačica sipala „čist alkohol“ u čašu, pa mi se zavrtelo.

Izvor: Blic