Na žestoke tropske vrućine reaguju i zdravi i bolesni. Među bolesnim, posebno hronični srčani bolesnici, koji zbog visoke temperature i vlažnosti vazduha, imaju osećaj kao da “dišu na škrge”. Do čega sve kod ovih bolesnika može da dovede tropska vrelina, objašnjava kardiolog dr Arsen D. Ristić iz Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.
- Prekomerno izlaganje toploti kod srčanih bolesnika može dovesti do pada krvnog pritiska praćenog nesvesticom, vrtoglavicom i gubitkom svesti. Kod bolesnika sa aortnom stenozom (suženje) može doći i do pojave angine pektoris, a u najgorem slučaju i do infarkta miokarda. Prekomerno i neumereno izlaganje toploti i suncu, inače, značajno povećava rizik za infarkt srca i šlog (moždani udar) od kojih umire čak dve trećine svetske populacije. Pojavi srčanih oboljenja i infarkta miokarda, uz visoki krvni pritisak, dijabetes, pušenje, prekomernu telesnu težinu, naslednu osnovu, fizičku neaktivnost i izloženost hroničnom stresu kao pratećim faktorima rizika, podložniji su u ovakvim vremenskim uslovima muškarci.
Kako i koliko srčani bolesnici mogu da budu aktivni u ovakvim okolnostima?
- Oni mogu da upražnjavaju svaku fizičku aktivnost, ali primerenu godinama, osnovnoj bolesti koju imaju, terapiji koju uzimaju i uslovima spoljašnje sredine. Obavezno treba da izbegavaju sunce u toku napora, napor u vreme visoke vlažnosti i veoma visokih temperatura. Ukoliko se putuje u predele sa još toplijom klimom, organizmu prvo treba dozvoliti da se prilagodi novonastalim uslovima, što znači da prvih nekoliko dana obavezno treba izbegavati fizičku aktivnost.
Da li kretanje utiče na snižavanje vrednosti “lošeg” i rast “dobrog” holesterola, kao i na druge vrednosti u krvi?
- Kretanje i fizička aktivnost veoma su korisni za smanjenje “lošeg” (LDL) i povećanje “dobrog” holesterola u krvi. Istina, povoljan efekat važi samo za zdrave osobe i stabilne bolesnike na optimalnoj terapiji. Bolesnici koji imaju česte bolove tokom napora, a naročito u miru, ne bi smeli da se izlažu fizičkom naprezanju. Kod njih fizički napor može da izazove pogoršanje bolesti, infarkt, pa čak i iznenadnu smrt. Guranje automobila na suncu, na primer, predstavlja tipičan primer onoga što srčani bolesnici ne smeju da rade.
Koliko često i kojim intenzitetom srčani bolesnici treba da upražnjavaju sport?
- Treba da poštuju princip - uvek postepeno, i do nivoa koji bolesniku prija. Ako se pojavi bol u grudima, gušenje ili nesvestica pri fizičkom naporu, odmah treba da se javi lekaru. U suštini, svaki sport je veoma važan u primarnoj prevenciji srčanih oboljenja, ali i u takozvanoj sekundarnoj prevenciji kod osoba koje imaju dokazano srčano oboljenje. Bolesnici u poodmakloj fazi bolesti, i sa pridruženim drugim oboljenjima, ne bi smeli da se izlažu fizičkom naporu, zbog povećanog rizika od infarkta i smrti usled aritmija ili srčanog popuštanja.

NAGLO VEŽBANJE OPASNO!

Osobe koje stalno sede za volanom ili na poslu, odnosno svi oni koji se slabo kreću, treba da se čuvaju od naglog izlaganja velikom naporu. Primera radi, muškarac između 45. i 50. godina, posle decenije pasivnog ponašanja, ne bi smeo naglo da krene u teretanu, ceo dan provede na suncu ili nosi nameštaj uz stepenice, upozorava dr Ristić. Istovremeno, njegova ishrana bi trebalo da se svede na češće a manje obroke, sa manje soli i masti. Najmanje pet obroka dnevno sa piletinom, ćuretinom i ribom kao glavnim namirnicama. Testenine i slatkiše bi trebalo svesti na najmanju meru.

ZABORAVITI SLANO!

Na visokim temperaturama srčani bolesnici bi trebalo da unose dovoljne količine tečnosti, odnosno oko dva litra dnevno. Slanu hranu i vodu bogatu mineralima treba izbegavati jer podiže arterijski pritisak i pravi zastoj u plućima srčanih bolesnika, povećava otoke nogu i otežava spavanje na ravnom. Obilni obroci su takođe opasni, jer povećavaju cirkulaciju u sistemu za varenje, “kradući” krv iz srčane cirkulacije, što pacijenta dovodi u stanje kao da je izložen fizičkom naporu. Pogubno je naglo izlaganje velikom naporu posle obilnog obroka na visokoj spoljašnjoj temperaturi. Sa nitroglicerinom i lekovima za povišen krvni pritisak takođe treba biti oprezan.



Izvor: Novosti

Znao sam čoveka koji je baš bio debeo. Kada mu je žena bila trudna a nosila je dvojke, čak i u devetom mesecu ga nije nadmašila. Porodi se žena, mi ga nešto slabije viđali klad jedmog ga vidimo a on kao atleta, skroz skockan, nisšta salo i slično. Pitamo ga kako a on kaže da je sve normalno jeo ali da stane kad mu je najslađe! Za to treba snage, ja nema šanse da to izvedem al eto čovek se sredio...

Znači umereno, po dva litra rakije dnevno da se pije a ne pet