Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Ko Je Rasturio Jugoslaviju - Svedocenje Aleksandra Vasiljevica  (Pročitano 25023 puta)
08. Jan 2007, 10:11:23
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
U cilju pobosljanja odnosa medju svim narodima bivse SFRJ,a pre svega zarad istine.


Sreda, 5. februar 2003. - Svedok general Aleksandar Vasiljević


TUŽILAC NAJS: Pozivam generala Aleksandra Vasiljevića. Mislim da je Veće dobilo dva kompleta dokaznih predmeta. Jedan se odnosi na prvi deo njegovog svedočenja, a drugi na događaje na Kosovu.

SUDIJA MEJ: Molim da se svedok uvede. Molim da svedok da svečanu izjavu.

SVEDOK: Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

SUDIJA MEJ: Hvala. Izvolite sesti.

GLAVNO ISPITIVANJE: TUŽILAC NAJS

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vaše puno ime je Aleksandar Vasiljević. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vi ste general u penziji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na prvoj stranici smo rezimea. Ja ću ukratko nešto reći o vašem iskustvu i prošlosti. Generale, da li ste rođeni 1938. godine? Da li ste pohađali Vojnu akademiju između 1958. i 1961. godine? Paragraf 3. Tokom svoje karijere prvo ste radili u Upravi za bezbednost od 1961. do 1964. godine. U paragrafu 5 se kaže da ste kasnije tokom karijere 1982. godine postali načelnik Uprave za bezbednost sarajevske vojske, a onda ste od 1986. do 1988. godine bili načelnik Kontraobaveštajne službe u okviru Uprave za bezbednost SSNO, odnosno Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Od 08. jula 1990. godine ste bili zamenik načelnika Uprave za bezbednost i na tom ste položaj ostali do 16. juna 1991. godine kada ste postavljeni za načelnika te Uprave, a onda ste preuranjeno penzionisani 08. maja 1992. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste uhapšeni u julu 1992. godine?

SUDIJA KVON – PITANJE: Gospodine Najs, da li bi ste mogli da nam pomognete sa činom, koji čin je imao kada je penzionisan?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U kom činu ste penzionisani?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Čin general-majora.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Nakon vašeg preuranjenog penzionisanja, da li ste bili uhapšeni i optuženi ali su kasnije te optužbe povučene, a vi ste oslobođeni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste 07. aprila 1999. godine ponudili svoje usluge vašoj zemlji, i da li ste postavljeni za zamenika načelnika Službe bezbednosti Vojske Jugoslavije i na tom položaju ste se nalazili do marta 2000. godine, a onda ste postavljeni za savetnika za bezbednost načelnika Generalštaba vojske i penzionisani ste 31. decembra 2000. a konačno ste napustili službu 31. marta 2001. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Generale, da li živite u Beogradu javno, ne krijući se i da li ste, kada ste shvatili da vas je Tužilaštvo imenovalo kao člana zajedničkog zločinačkog poduhvata u jednoj od optužnica, da li ste vi nakon toga otišli u područnu kancelariju Tužilaštva u Beogradu i izjavili da ste spremni da razgovarate sa Tužilaštvom i od tada imate isti taj stav kada je reč o razgovorima sa Tužilaštvom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi sa Tužilaštvom od tada napravili bilo kakav sporazum, rekavši da su vam potrebne mere bezbednosti za vas ili za vašu porodicu, u vezi sa vašim svedočenjem ovde?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Moramo pokriti različite teme i pokrićemo ih. Prvo, struktura JNA 1991. godine. Časni Sude, da bi smo uštedili na vremenu, ja ću voditi svedočenje kroz teme koje nisu sporne. Da li je 1987. godine došlo do reorganizacije, do široko rasprostranjene reorganizacije JNA čiji je cilj bila modernizacija JNA i rezultat toga je bilo stvaranje tri vojna okruga i jednog vojnomornaričkog okruga koji su zamenili pet armija, a uvedena je i struktura korpusa umesto divizija, zajedno sa strukturom brigada?
 SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je, s tim da u prevodu ovaj naziv ''okrug'' ne odgovara srpskom jeziku. Znači, radi se o vojnoj oblasti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 11. Kao rezultat tih promena, da li su ukinute brojne divizije i da li je smanjen broj generala sa 170 na oko 136?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS: U redu. Časni Sude, karta koja bi trebalo da prati paragraf 12 tek treba da stigne, ja ću se vratiti na to u odgovarajućem trenutku. Paragraf 13. Časni Sude, možemo li da predložimo da se ceo registrator dokaznih predmeta obeleži jednim brojem a u okviru toga tabulatori, tako da bi prvi veliki registrator mogao da dobije broj dokaznog predmeta?

sekretar: To će biti dokazni predmet Tužilaštva 387. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje]  

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da se pred svedoka stavi dokazni predmet 387 tabulator 1. Da se vratimo na komandnu strukturu. Da li ova tabela koju ste mogli da pogledate i ranije pokazuje komandnu strukturu JNA u to vreme, položaje koji se nalaze ispod saveznog predsedništva? Tu je Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, za koji je skraćenica SSNO. U to vreme, tu je bio general-pukovnik Veljko Kadijević (sledeće pominjanje), i on je bio član Vlade, učestvovao je u radu Vlade kao savezni sekretar?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabela dalje pokazuje kako je funkcionisala operativna komanda. Vidimo da su saveznom sekretaru za narodnu odbranu bili podređeni zamenik saveznog sekretara, zatim načelnik Generalštaba, pomoćnik saveznog sekretara, zatim načelnik Uprave za bezbednost, to ste bili vi, i onda je bio šef kabineta SSNO. I pre nego što nastavimo, vidimo da je njemu podređena Prva motorizovana gardijska brigada na čijem čelu je bio pukovnik Mile Mrkšić. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, s tim što je bilo više pomoćnika. Prevedeno je kao jedan pomoćnik saveznog sekretara, a bilo ih je biše.

SUDIJA MEJ: Želim da pokrenem jedno hitno pitanje sa višim sudskim savetnikom. Izvinjavam se što sam vas prekinuo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ako pogledamo na kratko ovu tabelu, na čelu raznih vojnih oblasti, a ovde vidimo na dnu prvu, pa treća, peta vojna oblast i pomorska oblast, na koji način je išla komanda ovim vojnim oblastima? Da li je komanda dolazila od Saveznog sekretara za narodnu odbranu ili je dolazila od načelnika Generalštaba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ove vojne oblasti, vojno-pomorska oblast i komanda ratnog vazduhoplovstva bili su direktno počinjeni Saveznom sekretaru za narodnu odbranu, a u tehničkom smislu komuniciranja i prenošenja naređenja koje je savezni sekretar verifikovao, to je bio načelnik Generalštaba oružanih snaga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na ovoj tabeli, kojoj ćemo se vraćati i koju ćemo i dalje držati na raspolaganju, vidimo da jedna isprekidana linija na dnu ove pune linije ide od načelnika Generalštaba ka vojnim oblastima. Šta znači ova isprekidana linija, kakva je to vrsta komande, kontrole i komuniciranja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa praktično su naređenja išla preko načelnika Generalštaba ka vojnim oblastima, ali izravno ili direktno komandovanje sa vojnim oblastima i komandantima vojnih oblasti je bilo u nadležnosti saveznog sekretara.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Sada možemo da se vratimo na kartu koja se pominje na kraju paragrafa 12. To će biti dokazni predmet 326 tabulator 21. [ vidi detaljnije] Uzmite pokazivač molim vas, upoznajte se sa načinom na koji mi dajemo dokaze na ovom sudu pomoću ovog grafoskopa. Možete li nam pokazati vojne oblasti, iako karta sama za sebe govori.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Netačna je ova linija za Prvu vojnu oblast koja je ovde označena. Ona nije išla na Viroviticu, na Sisak jer je bila istočnije od nacrtane granice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Ali ako to izuzmemo, ovde su otprilike obeležene prva, treća i peta vojna oblast. To je relativno tačno obeleženo.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ta je granica, zapadna granica ili severo-zapadna granica Prve vojne oblasti uključivala je Osijek i Vukovar.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Sada u rezimeu prelazimo na stranicu 6 paragraf 18, u stvari kraj tog paragrafa je dokazni predmet 387 tabulator 2. Stavićemo ga na grafoskop jer ćemo se ubrzo na njega pozivati. Vi ste za ovo čuli i ranije, kada se proglasi ratno stanje ili vanredno stanje ili stanje neposredne ratne opasnosti koja osoba ili telo postaje vrhovni komandant?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vrhovni komandant je praktično Predsedništvo Jugoslavije, a neposredno tu funkciju, u onom izvršnom smislu prema Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, ima predsednik Predsedništva. U tim uslovima Savezni sekretarijat za narodnu odbranu postaje štab vrhovne komande.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Uloga ili potencijalna uloga generala Kadijevića se ovde navodi u štabu vrhovne komande. Koja bi bila njegova uloga u jednom od ova tri stanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: On praktično obavlja te stručne funkcije, predlaže odluke o upotrebi i angažovanju snaga i u ime vrhovnog komandanta izvršno to prenosi na jedinice po dubini.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Izvinjavam se što se boja na grafoskopu ne vidi dobro, nadali smo se da ćemo to moći da vidimo. Za one koji to ne vide na monitoru, savezno predsedništvo koje postaje vrhovna komanda ima osam članova, po jedan iz svake od šest republika i po jedan iz dve autonomne pokrajine. A sada prelazimo na ulogu teritorijalne odbrane i koordinaciju teritorijalne odbrane sa JNA. To je paragraf 21, stranica 4. Generale, u vreme mira, ko vodi teritorijalnu odbranu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Teritorijalna odbrana u vreme mira u nadležnosti je dotične republike. Vrhovni komandant teritorijalne odbrane u ratu za sve teritorijalne odbrane je vrhovna komanda. U miru u teritorijalnoj odbrani postoji republički štab teritorijalne odbrane koji je vojno, stručno, profesionalno telo koje je praktično potčinjeno predsedniku republike.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Dakle, u stanju mira oni su praktično potčinjeni predsedniku republike, a u jednom od ta tri stanja, dakle stanju rata, vanrednom stanju i stanju neposredne ratne opasnosti su potčinjeni kome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači na nivou Jugoslavije, Predsedništvu Jugoslavije kao vrhovnom komandantu, a predsednik republike postaje komandant teritorijalne odbrane.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Ako jedinica teritorijalne odbrane, govorim o paragrafu 22, ako se zatekne da deluje u zoni koja je pod kontrolom JNA, koje telo bi bilo potčinjeno kojem telu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Uvek vlada princip jednostarešinstva, dakle jedne komande koja objedinjava dejstva svih oružanih snaga na jednom prostoru. U ovom slučaju, ako su dominantna dejstva JNA u tom prostoru u kojem se ona nalazi, potčinjene su jedinice teritorijalne odbrane Jugoslovenskoj narodnoj armiji, znači vrši se pretpotčinjavanje tih jedinica. Međutim, ove jedinice teritorijalne odbrane mogu i da deluju autonomno, ako se radi, na primer, o problemima kontrole teritorije. Ali ako se radi o borbenoj upotrebi i zajedničkim dejstvima, onda su potčinjeni komandi JNA.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li se teritorijalna odbrana sastojala i od teritorijalnih i od manevarskih jedinica?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa pravi je prevod, ja sam shvatio da je to teritorijalne jedinice, misli se na prostornu strukturu. Znači, teritorijalna odbrana je imala prostornu strukturu i manevarsku strukturu, ako se misli na ovaj izraz teritorijalna kako je meni prevedeno. Smisao je ja mislim prepoznatljiv.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je manevarskim jedinicama bilo dozvoljeno da deluju izvan svoje teritorije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogla je, u situaciji na bojištu, ako je to zahtevalo da se te jedinice upotrebljavaju i tamo gde je neophodno da se upotrebljavaju. Znači nije bilo striktno vezano, da je moralo da bude na teritoriji jedne republike.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ako su manevarske jedinice teritorijalne odbrane delovale na teritoriji druge republike, kome su onda bile potčinjene, kome su tada odgovarale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po istom principu, znači trebalo bi da budu potčinjene jedinicama JNA ako izvode borbena dejstva.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da uzmemo primer koji bi odgovarao ovom predmetu, to je stranica 23 atlasa, da podsetimo Veće ukoliko je potrebno, mada ja mislim da nije. Ako je bio odred teritorijalne odbrane iz Valjeva, iz Srbije, koji je delovao u Lovasu tokom operacija koje se odnose na Vukovar, taj odred teritorijalne odbrane bi bio potčinjen kojoj vojnoj oblasti JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvoj vojnoj oblasti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Isto tako, ako bi teritorijalne jedinice iz Crne Gore bile razmeštene na Kordunu, kome bi one bile potčinjene?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Petoj vojnoj oblasti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A da bi se one razmestile i potčinile, da li bi za to bilo potrebno odobrenje komandanta republičke TO? Da li bi bilo potrebno njihovo odobrenje za tako nešto?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja pretpostavljam da bi trebalo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Za jedinice koje dolaze iz Republike Srbije, čije bi ovlašćenje bile potrebno da bi te jedinice mogle da se razmeste?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da bi trebalo da o tome da saglasnost predsednik republike, kao vrhovni komandant tih jedinica u republici, ili bi to moglo da ide po liniji vrhovne komande, od predsedništva prema republici i prema JNA

TUŽILAC NAJS – PITANJE: JNA i sukob u Hrvatskoj, to je paragraf 27. Po vašem iskustvu i po vašem shvatanju generale, mislim je JNA imala ciljeve, i vi kažete da su postojala tri takva cilja, to je pasus 27. Koja su bila prva dva cilja, što se vas tiče, cilja JNA u toku razvoja sukoba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa taj sukob je imao različite etape ali prvi i osnovni cilj je bio u prvoj fazi da JNA razdvoji sukobljene strane u sukobu u kojem ona nije učestvovala. Te sukobljene strane su bile srpske strane na prostoru Hrvatske i paravojni sastavi u Hrvatskoj. Kasnije, ciljevi su da se pre svega zaštite jedinice JNA koje su bile tada u najvećoj meri u blokiranim objektima i kasarnama na prostoru Hrvatske. I negde od septembra, možda avgusta ili septembra 1991. godine govori se i o zaštiti ugroženih naroda koji su na tom prostoru bili napadnuti, bilo sa koje strane. Konkretno se u tom vremenu o kojem govorimo, septembru 1991. godine, radilo o zaštiti srpskog naroda u nekim krajevima - Banija, Lika, Kordun - gde je došlo do borbenih dejstava i do napada Zbora narodne garde koji se u to vreme već bio konstituisao kao vojska.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Po vašem mišljenju, da li je bilo govora o tome da JNA nameće političko rešenje za tu krizu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nikada, ni u jednom periodu JNA nije nametala rešenja i puteve izlaska iz krize, a proklamovano je bilo, i ja koliko znam toga se JNA pridržavala, da će sačekati politička rešenja i postupiti po njima.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: 30. juna 1991. godine, da li je Borisav Jović javno najavio jedan cilj i da li se sećate šta je to bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se. To je bila 19. sednica Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka na kojoj sam bio i ja prisutan, a na kojoj se raspravljalo oko sukoba u Sloveniji. U najkraćem, na pitanje koje ste postavili, Borisav Jović koji je predsedavao tom sednicom izneo je stav za koji sam ja tada prvi put čuo, da ne treba nikoga silom pa ni Slovence prisiljavati da ostanu u Jugoslaviji ako oni to neće i da vojska, odnosno JNA treba da izađe, da se povuče iz Slovenije i da izađe na nove granice, a da konkretno nije govorio koje su to granice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dokazni predmet 387 tabulator broj 3, ti dokumenti se bave ovom temom. [ vidi detaljnije] Da bi uštedeli na vremenu, molim da se jedan dokument da svedoku, a engleska verzija da se stavi na grafoskop. Kako je moja uobičajena praksa da original stavim na grafoskop, a imamo jako puno materijala kroz koji treba da prođemo pa osim ako ne dobijem druge instrukcije, ja ću jednostavno originale dati svedoku i direktno preći na engleski prevod. Generale, da li pred sobom imate direktivu o upotrebi oružanih snaga? Ako je pogledamo, vidimo da piše ''10. decembar 1991. godine, od Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu'' i tu se nalazi direktiva o upotrebi oružanih snaga u narednom periodu, to je potpisao general-major Polić. Sama direktiva na narednoj strani, molim da poslužitelj okrene stranu, u dnu strane u paragrafu broj tri pod naslovom ''Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana'', molim da pređemo na narednu stranu, na vrh strane broj 3. U tom pasusu se kaže: ''Naše oružane snage ulaze u novi izuzetno značajan period realizacije krajnjih ciljeva rata - zaštite srpskog stanovništva, mirnog razrešenja jugoslovenske krize i stvaranja uslova za očuvanje Jugoslavije za one narode koji žele da u njoj žive. Zato je očuvanje borbene gotovosti JNA i oružanih snaga u celini i dalje težišni zadatak svih nivoa rukovođenja i komandovanja''. I prelazimo na poslednju stranu. Vidimo da je to potpisao general Veljko Kadijević. Generale Vasiljeviću, da li taj nalog ili ta direktiva odgovara vašem shvatanju ciljeva JNA u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja mislim da sam u prethodnom odgovoru već rekao, i to je identično sa onim što je kazano. Ja sam govorio o periodu negde oko septembra ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U tom slučaju generale, možemo da nastavimo dalje. Prelazimo na pitanje naoružavanja Srba u Hrvatskoj. To je strana 6, paragraf 36. Generale, da li ste početkom 1991. godine saznali za incident u kome je učestvovao čovek po imenu Arkan u Dvoru na Uni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta je on tada radio i sa kim je to radio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa po onome što je bilo objavljeno i preko sredstava informisanja, on je uhapšen od MUP-a Hrvatske sa Stevanović Zoranom i Bambićem, ne sećam se njegovog imena, u Dvoru na Uni, i tom prilikom je kod njih pronađeno oruđe koje su transportovali.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ko je stajao iza tog snabdevanja oružjem, onako kako ste vi to shvatili na osnovu informacija koje ste imali u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja sam shvatio da je iza toga, na neki način, stajao MUP Srbije, a ovo iz razloga što mi je poznato da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije, Radmilo Bogdanović, intervenisao kod ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Josipa Boljkovca da Arkan i ova njegova dva saputnika budu oslobođeni i vraćeni u Srbiju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li znate koji su bili uslovi te transakcije? Da li znate da li je neki novac promenio ruke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Meni to nije poznato.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 38. Došlo je do odluke, odnosno do pokušaja da se u Predsedništvu SFRJ donese odluka o proglašenju vanrednog stanja. Međutim, takva odluka nije donešena. Posle toga da li je došlo do uspostavljanja obrasca po kome su se Srbi naoružavali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prema podacima koje je imala Uprava bezbednosti JNA u to vreme, manje količine oružja su išle iz Srbije prema Kninskoj krajini. Po mojim saznanjima, to je rađeno bilo u tri ture. Radilo se o lovačkom oružju koje je nabavljeno preko radne organizacije ''Sport'' u Beogradu, a posredstvom firme ''Univerzal''. To oružje je većim delom bilo vraćeno nakon izlaska, u januaru 1991. godine, nakon izlaska naredbe Predsedništva Jugoslavije o razoružavanju paravojnih sastava. Iza toga, ja nemam neka precizna saznanja, znam opštu situaciju, da nakon neuspele, neuspelog pokušaja u martu 1991. godine da se izvrši opšte razoružavanje i Hrvata koji nisu vratili oružje po ranije naredbi, moja saznanja su ukazivala da je krenulo nešto obimnije naoružavanje srpskih snaga u Kninskoj krajini. Tada, u tom periodu, to je početak 1991. godine počinje i obuka, dolazimo do saznanja da počinje obuka dobrovoljačkih jedinica u kampu u Golubiću pored Knina.

TUŽILAC NAJS: Hvala vam. Mi ćemo blagovremeno preći na obuku.

SUDIJA MEJ: Gospodine Najs, stigli smo do trenutka kada treba prekinuti današnju raspravu.

TUŽILAC NAJS: Da, ali ipak smo dosta već uradili, časni Sude.

SUDIJA MEJ: Gospodine Vasiljeviću, mi ćemo sada prekinuti raspravu. Molim vas da se vratite sutra ujutru u 9 sati da nastavite vaše svedočenje. Molim vas takođe da imate na umu da za vreme prekida rasprave i u bilo koje drugo doba ne govorite ni s kim o svom svedočenju sve dok se ono ne završi, a to uključuje i članove tima Tužilaštva. Rasprava se prekida do sutra ujutru.

- Molim ustanite.

IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
Četvrtak 6. februar 2003. - svedok general Aleksandar Vasiljević

Četvrtak 6. februar 2003.
Svedok general Aleksandar Vasiljević
Otvorena sednica
Optuženi je pristupio sudu
Početak 09:02h

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Najs.

GLAVNO ISPITIVANJE: TUŽILAC NAJS

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf broj 39. Generale, juče smo se bavili naoružavanjem Srba. Da li ste u drugoj polovini 1991. godine saznali o izvesnim individualnim slučajevima manjih isporuka oružja, isporukama manjih količina oružja koje su predate Srbima i da su to radili pojedinci iz JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jesam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Želim da navedem dva primera iz vašeg rezimea. Da li je postojao oficir bezbednosti po imenu Čedo Knežević i ako jeste, možete li nam reći šta je on uradio u vezi toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Koliko sam ja saznao, on je bio u Bihaću u kontraobaveštajnom detašmanu koji se iz Zagreba premestio na tu lokaciju. I u tom periodu je vršena evakuacija nekih skladišta teritorijalne odbrane i JNA sa prostora koji su već bili ugroženi od Zbora narodne garde i on je jednu količinu, ja ne znam koja je, prebacio na neki način do Zemuna, do Batajnice i planirano je valjda da je negde da po Slavoniji. Međutim, načelnik odeljenja bezbednosti je saznao za to i to je sprečio.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Drugi primer, u februaru 1992. godine da li je bio pukovnik Zečar koji se takođe angažovao u nekoj dostavi oružja?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jeste, on je radio u Upravi bezbednosti i takođe je jednu količinu oružja trebalo da prebaci, koliko se ja sada sećam, negde prema Srpskim Moravićima i u tome je isto bio otkriven, tako da ni to oružje nije otišlo. Kada sam ga ja ispitivao, jer je on bio kod mene, zašto je to radio, on je naveo neke starešine po čijem je odobrenju navodno to učinio bez mog znanja.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je on rekao odakle su došla ta ovlašćenja?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: To nisu bila pismena ovlašćenja, to je izgleda bio usmeni, usmena saglasnost od generala jednog.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi kritikovali tog pukovnika zbog toga što je uradio? Ako možete, pomozite nam. Recite nam da li je on konkretno naveo ime.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Izvolite, nastavite. Koga je naveo?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: On je rekao da je to uradio po odobrenju generala Živote Panića (sledeće pominjanje).

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 42. Da li vam je bilo poznato kakvu vrstu oružja su nosili određeni paravojni sastavi i posebno koju vrstu automatskog oružja su imali?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa ja nisam imao tada neke konkretne podatke, mislim o vrsti naoružanja po paravojnim grupama, ali sećam se da je jedna vrsta bila karakteristična. Radilo se u Slavoniji o automatima ''tompson'' (Thompson) koji su bili više trofejni, a oni su bili karakteristični po tome što ih je posedovala Teritorijalna odbrana Srbije tako da najverovatnije da je to bilo oružje iz skladišta Teritorijalne odbrane Srbije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Bilo vam je poznato da se to dešavalo u Slavoniji, u istočnoj Slavoniji. Da li je to bila lokalna srpska teritorijalna odbrana ili su to bile paravojne organizacije, paravojne grupe ili i jedni i drugi?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Taj konkretan slučaj su bile paravojne grupe.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li znate kakvu vrstu oružja je imala lokalna srpska teritorijalna odbrana u istočnoj Slavoniji?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne znam, nemam taj podatak. Nisam imao prilike da to vidim.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kada se JNA povukla, da li znate šta se desilo sa delom naoružanja koje je ostalo u skladištima JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa jedan deo naoružanja iz skladišta koja nisu blagovremeno evakuisana zarobile su snage ZNG-a na tom prostoru, a iz skladišta koja su pravovremeno evakuisana oružje je izvlačeno u dubinu teritorije. Jedan deo naoružanja je išao na prostor Bosne i Hercegovine, u skladišta jedinica JNA koje su se tamo tada nalazile, a u to vreme se konstituišu i veći sastavi i veći broj jedinica teritorijalne odbrane u Krajini i deo tog naoružanja je bio namenjen i za te jedinice, za naoružavanje po materijalnoj formaciji koja je bila propisana.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da se svedoku pokaže tabulator 4 da ga on pogleda. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Pre nego što zatražim da se uvede kao dokazni predmet, postaviću nekoliko pitanja u vezi sa njim. Generale Vasiljeviću, pogledajte ovaj dokument, upoznajte se sa njim a onda ću vam postaviti nekoliko pitanja. Mislim da je to dokument koji vam je lično poznat. Kada ste vi prvi put dobili ovaj dokument ili bolje da kažem kada ste ga prvi put videli?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Prvi put sam video dokumenat negde krajem 1990. godine, konkretno početkom decembra 1990. godine kada je rađeno na dokumentovanju ilegalnog naoružavanja i kod Srba i kod Hrvata, u celoj Hrvatskoj pa i šire.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi videli tu osobu, odnosno da li ste videli i/ili razgovarali sa osobom koja je dala ovu izjavu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne, ja nisam razgovarao. Razgovarao je organ bezbednosti u Kninu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A da li vam je ova izjava pokazana tokom obavljanja vaše dužnosti kao izjava nekoga sa kim je obavljen razgovor u vezi sa ilegalnim naoružavanjem?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da, da. To je sve rađeno u fazi kada je pripremano razoružavanje svih paravojnih sastava u Hrvatskoj.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste kasnije saznali za neke razloge zbog kojih ne bi trebalo verovati ovom konkretnom svedoku o onome što je rekao o ilegalnom naoružavanju u svojoj izjavi?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne, i bilo je više izjava, to su uzete od jednog broja lica srpskog nacionalnosti u Kninskoj krajini i manje-više, one su bile identične.

SUDIJA MEJ: Gospodine Najs, dajte da se pozabavimo prihvatljivošću ove izjave.

TUŽILAC NAJS: Upravo zato i postavljam ova pitanja, s obzirom na pristup koji smo imali juče. Ovo je izjava koja je protivna interesima onoga ko je dao ovu izjavu. Posebno sam zainteresovan na stranice 4 i 5 engleske verzije koje počinju rečima ''U vezi sa ilegalnim naoružavanjem građana ...''. To je priča koja je data u to vreme jer je to svedok video sam, dok se to sve pripremalo, tokom obavljanja svojih dužnosti, a njegove dužnosti su bile da istražuje takve stvari. To je bio deo materijala koji mu je pristizao i koji je bio konzistentan po sadržaju i od tada nije bilo nikakvog razloga da se ta izjava odbaci, kao ni ono što je u njoj navedeno. To je slično izjavama koje su stavljene pred svedoka juče, a isključene su iz dokaznog materijala. Nema sumnje da je ona u tome ista, ali je različita u kvalitetu i po karakteru jer to nije retrospektivni pogled napravljen posle nekoliko godina koji bi, na primer, zatražio da se primeni određeni postupak već je to nešto kao da je svedok sam razgovarao sa tom osobom. On nije bio jedan od oficira koji su vodili razgovor, njemu je ovaj dokument predat naknadno. Da je on bio onaj ko je vodio ovaj razgovor sa saznanjem ili priznanjem koje je ispitivana osoba dala direktno svedoku, onda bih ja bez razmišljanja tražio od Veća da proglasi da to potpada pod informacije iz druge ruke koje su nama ovde prihvatljive. U ovom konkretnom slučaju, onih nekoliko dana koji su protekli od dana sačinjavanja izjave i opisa okolnosti i dana kada je svedok primio izjavu daje Veću diskreciono pravo da je prihvati ili ne prihvati. I događaji o kojima davalac izjave govori u paragrafima na stranama 4 i 5 su, kao što će te videti, svi vrlo nedavni, oni su iz perioda od oktobra 1990. do decembra 2000. godine.

SUDIJA MEJ: Na koji način se to razlikuje od izjava koje smo juče isključili a za koje je optuženi tražio da ih uvede kao dokazni materijal? To su bili snimci razgovora o određenim događajima?

TUŽILAC NAJS: Pa pre svega, kao što sam već rekao, to je izjava koja je zabeležena u trenutku kada se to dešavalo. Zatim, to su jasne izjave koje su protiv interesa onoga ko ih je davao, i one dolaze ili su došle do svedoka za vreme dok se on, obavljajući svoj posao, raspitivao o o tim stvarima, o tim pitanjima, što je naravno u određenim jurisdikcijama samo po sebi faktor koji omogućava navođenje onoga što je neko drugi rekao a što bi u suprotnim slučajevima bilo isključeno. Pre nego što nastavimo, primetio sam nešto u prevodu čime se moram pozabaviti. Na stranici broj 4 se pominje 1991. godina a izjava je uzeta 1990. godine. Ja sam prilično siguran da je to greška u prevodu, da je u pitanju 1990. godina. Zahvalan sam gospođi Uerc-Reclaf. Svedok ovde u svojoj izjavi potvrđuje tačnost ove izjave. Mislim da je ovde greška u prevodu, pismenom prevodu kada se kaže da je u pitanju 1991. godina.

SUDIJA KVON: Dakle, po vašem mišljenju, vi mislite da nije dovoljno da se iznese sadržaj ove izjave svedoku?

TUŽILAC NAJS: Mislim da po mom mišljenju jeste prikladno da mu se iznese sadržaj ove izjave, posebno s obzirom na činjenicu da je on prvi video ovu izjavu.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Kej.

PRIJATELJ SUDA KEJ: Naravno, onaj ko je dao izjavu, deponent, nije svedok u ovom postupku pa mu se ne može dati naziv svedoka jer to ne odgovara predmetu i materiji kojom se mi ovde bavimo. Meni se zapravo čini da ovo potpada u tačno onu kategoriju koju smo pokušavali da isključimo iz dokaza vezanih za obe strane, to proizvođenje izjava koje su dali ljudi koji nisu svedoci i koje se, te izjave, uključuju u proces kao dokazni predmeti. Po našem mišljenju, ovo ne bi trebalo da se događa ovde, ovome nije mesto ovde. Ne postoji razlika između ovog stava i nečega drugog što je na primer optuženi pokušao da uradi pre neki dan. A onda, takođe, postoje i ostale izjave koje smo imali.

SUDIJA MEJ: Slažemo se.

TUŽILAC NAJS: Onda molim da se to povuče.

SUDIJA MEJ: Da, povlačimo tabulator 4.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da se onda tabulator 5 stavi pred svedoka. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Tabulator 5 engleska verzija, molim da se stavi na grafoskop. Generale, sada gledate dokument Prvog krajiškog korpusa koji je potpisao general-major Talić, datum je 31. avgust 1992. godine, to je inventar oružja koje je izdato u vezi sa vašim poverljivim nalogom. ''Dodali smo inventar oružja i opreme koji su izdati jedinicama i štabovima teritorijalne odbrane, dakle strukturama izvan oružanih snaga, od početka aktivnosti čiji je cilj da se od genocida zaštite Srbi u Hrvatskoj i Srpskoj Republici. Oružje i oprema koji su navedeni na ovoj listi izdavani su po reversima i još uvek se knjigovodstveno vode kod jedinica Prvog krajiškog korpusa koje su uzele naoružanje, te vas molimo da nam date vaš stav po ovom pitanju''. I onda imamo tabelu sa oružjem, spisak naoružanja i opreme koja je izdata teritorijalnoj odbrani, štabovima teritorijalne odbrane i jedinicama Petog korpusa, i vidimo puške, puškomitraljeze i tako dalje. Da li ovaj dokument odgovara vašem sećanju u vezi sa oružjem koje je izdato, odnosno da li imate neki komentar?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ovaj dokumenat je iz Prvog krajiškog korpusa iz avgusta 1992. godine, dakle u vreme kada ja nisam u aktivnoj službi u Vojsci Jugoslavije i ja ne mogu da dam ocenu verodostojnosti pečata vojne pošte i potpisa komandanta korpusa jer taj potpis nikada nisam viđao. Međutim, iz ovog tabelarnog pregleda, u naslovu gore stoji da je to pregled izdatog naoružanja i opreme štabovima i jedinicama teritorijalne odbrane iz Petog korpusa, a to je upravo ono o čemu sam govorio, da je deo naoružanja išao iz nekih jedinica JNA za naoružavanje jedinica teritorijalne odbrane koje su se u to vreme konstituisale i formirale po formacijama.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala lepo. Tabulator 6 molim. Original svedoku, engleska verzija na grafoskop, datum 25. april, iz komande Druge vojne oblasti, MUP-u Republike Srpske Krajine, stanici MUP-a u Korenici. Paragraf za koji smo mi, pre svega, zainteresovani: ''Na osnovu rešenja Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, strogo poverljivo - u cilju popune municijom MUP-a Republike Srpska Krajina izdaje se iz našeg skladišta Golubići bez naknade za potrebe stanice MUP-a Korenica ...'' i onda se nabraja municija, u milionima, meci 7,62 milimetara, zatim ručne bombe M75, 6 000 komada i tako dalje, čitav spisak. Ponovo, čak i ako niste videli ovaj dokument ranije, da li ovaj dokument dolazi na osnovu naloga ili rešenja Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, da li je to nešto što odgovara vašem iskustvu iz tog vremena?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da, odgovara zbog toga što je ovo faza kada je po Vensovom planu [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] trebalo da se izvrši demobilizacija aktivnih sastava na području Kninske krajine i da se konstituišu jedinice teritorijalne odbrane i milicije čije naoružanje je trebalo da bude pod ključem i pod kontrolom međunarodnih snaga. I kada su te jedinice konstituisane, koje treba da budu stavljene u rezervni sastav, jedan deo opreme i naoružanja je iz JNA upućivan na teren da bi te jedinice mogle da budu kompletne. Ja ponovo podvlačim da se ne radi o oružju i municiji za aktivne sastave nego za rezervne sastave na tom prostoru koji će biti pod kontrolom međunarodnih snaga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 7 molim, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] ceo dokument u originalu pred svedoka, a molim prvu stranicu na grafoskop. ''Komanda Druge vojne oblasti'', na vrhu stranice, ''vrlo hitno, 24. april 1992. godine, SSNO. Od Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske Republike BiH primili smo zahtev, strogo poverljiv, broj 11 od 23. aprila 1992. godine za ustupanje MTS, materijalno tehničkih sredstava na korišćenje za potrebe odreda milicije specijalne namene pri Centru službe bezbednosti Banja Luka''. I onda je spisak opreme, helikopteri i tako dalje. I ako sada pređete tri stranice i dođete do pretposlednje stranice na engleskom, odnosno poslednje stranice na srpskom, ''Zahtev vam dostavljamo u skladu sa naređenjem načelnika Generalštaba oružanih snaga SFRJ. Mišljenja smo da bi zahtevu trebalo udovoljiti prvenstveno za ona sredstva koja se ne mogu naći na tržištu i u količini koja može obezbediti najnužnije potrebe''. Potpisao general pukovnik Milutin Kukanjac (sledeće pominjanje). Koja je bila njegova funkcija, njegov položaj u to vreme, generale?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Bio je komandant Druge vojne oblasti u Sarajevu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vidimo o čemu je ovaj dokument. Da li vi imate nekih komentara u vezi sa tim ili dokument govori sam za sebe?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Prvo, poznajem potpis generala Kukanjca i prepoznajem ga na faksimilu ovog akta. I drugo, ovo je period kada se, nakon što se MUP Bosne i Hercegovine podelio na dva dela jer je iz njega izašao srpski deo MUP-a i napravio MUP Republike Srpske. Ja bih rekao da je ovo jedan megalomanski zahtev jer se ovde traže četiri helikoptera i još dva transportna, teža, i to ne bih komentarisao, da li je objektivan ovaj zahtev po onome što traži. Ali, sa zadnje stranice, kada se ovaj zahtev prosleđuje prema Generalštabu oružanih snaga, to proističe iz jednog stanja u kojem su ovakvi sastavi i druge jedinice koje su se konstituisale na terenu imale praksu da se neposredno obraćaju najbližim komandama za pomoć u materijalno-tehničkim sredstvima. I onda je usledilo naređenje načelnika Generalštaba koji komandama skreće pažnju da na te zahteve ne mogu neposredno odgovarati, nego ih sa svojim mišljenjem prosleđivati u Generalštab u Beogradu gde će se donositi konačna odluka o svakom zahtevu pojedinačno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ono što vidimo ovde je da se pomaže armiji bosanskih Srba, je li tako? Odgovorite samo sa da ili ne ...
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja nemam prevod.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sledeći dokazni predmet je presretnuti razgovor. To je već korišćeno. To je dokazni predmet 353, tabulator 39, [ vidi detaljnije] razgovor između Karadžića i optuženog, datum je 23. septembar 1991. godine i to je izjava koja je uvedena putem ovog svedoka. Neću sada trošiti vreme i baviti se sadržajem ovoga, možemo to da uvedemo putem izjave. Tabulator 8. Da li ste vi slušali ovaj presretnuti razgovor generale, koji je ovde naveden, to je dokazni predmet 353, tabulator 39, i da li ste mogli da identifikujete glasove iz tog razgovora kao glasove Karadžića i optuženog?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja sam slušao više razgovora gde sam mogao da identifikujem a i da dam neku ocenu o sadržaju koji se vodi i ne znam o kojem se konkretno razgovoru radi, ali oni koji su meni pokazivani ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pogledajte nešto od tih razgovora, neki su pod brojem 353 tabulator 39, a glasovi koji su tu navedeni su ti koji jesu, a vi ste naravno potpisali izjavu.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Nije ništa sporno, svi razgovori koji su navedeni na ovom dokumentu, ja sam ih pregledao izvorno i potvrđujem da sam takvu izjavu potpisao, tako da nema problema.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da sada pređemo na obuku dobrovoljaca. Časni Sude, mi ćemo možda pustiti par presretnutih razgovora, ne više, čisto da bi svedok potvrdio svoju identifikaciju tih glasova tamo gde je materijal već razmotren ili da nam povremeno da rezime onoga što zna na osnovu tih presretnutih razgovora. Generale, da pređemo sada na obuku dobrovoljaca. Da li je Uprava za bezbednost saznala za Frenkija Simatovića u Krajini i ako jeste, kada je to bilo i u kom smislu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa to je bila prva informacija, negde u jesen 1990. godine. U tom periodu nemamo potpune identifikacione podatke, znamo za naziv Frenki i za prisustvo tog čoveka na području Krajine i da je u to vreme bio funkcioner MUP-a Srbije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste saznali i za osobu po imenu Kapetan Dragan i ako jeste, šta ste o njemu saznali?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Kapetan Dragan se po saznanjima našim pojavio u Kninu negde početkom 1991. godine. On je vršio obuku dobrovoljaca iz Kninske krajine u kampu ili u objektu Golubići. Dosta je vremena prošlo dok njegov identitet nije ustanovljen. Po tim podacima koji su kasnije i potpuno potvrđeni, on je došao iz Australije posredstvom ljudi iz Državne bezbednosti Srbije čiji je bio verovatno neki izvor, neka vrsta izvora ili pozicije. To je oko obuke u Krajini. Kada sam bio u Šidu, to je 28. oktobra 1991. godine, u vezi sa određenim okolnostima oko zločina koji su počinjeni u tom selu, imao sam kratak susret sa tadašnjim organima bezbednosti Prve vojne oblasti, koji su bili stacionirani u Šidu .... (izbrisano po nalogu sudskog Veća). Tom prilikom, on mi je rekao da na području Šida i okoline ima nekoliko paravojnih dobrovoljačkih jedinica koje nisu pod komandom JNA, i nekih kampova gde se vrši prihvat i obuka tih dobrovoljaca za koje se kasnije ne zna gde odlaze i ko ih upućuje. Jedan od takvih kampova je bio kamp Lipovača koji je imao negde, po njegovom saznanju, oko 100 dobrovoljaca. Pokušavale su neke starešine iz bezbednosti, iz njegovog sektora tamo gde se nalazio da dođu do tog kampa ali im nije bio dozvoljen ulaz. Tu je bila jedinica Mirka Jovića koja je imala naziv ''Dušan Silni'' i koja je neposredno izvršila zločin u Lovasu. [ vidi detaljnije] Zatim, pojavljivao se jedan odred, kako su ga zvali, ''Crnogorac'' koji je bio mobilan, sa više vozila i koji se premeštao sa jednog terena na drugi. Iza ovog odreda su stajali ljudi iz MUP-a, konkretno po njegovim saznanjima je Radovan Stojčić Badža (sledeće pominjanje) imao jurisdikciju nad njime. Zatim je izneo da se u Erdutu nalazi jedinica Ražnatović Arkana (sledeće pominjanje) čije brojno stanje oscilira od nekoliko desetina do dve ili tri stotine ljudi. I zadnja jedinica koje se ja sećam, koja je po nazivu bila specijalna, Jedinica specijalne policije kojom je komandovao Vasilije Mijović. Ta jedinica je operisala negde kasnije na području Baranje, a imala je svoj kamp u nekom salašu kod Sombora. Znači, to su moja sećanja iz tog perioda.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Jedina pojedinost, a to ćemo dobiti na drugom mestu, ili možda ipak da to sada uradimo, centar za obuku Kapetana Dragana se nalazio blizu kog grada ili sela u Kninu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Znači nalazio se u Golubiću kod Knina. Ja sam rekao bio, spomenuo sam da je bio u Golubiću.

TUŽILAC NAJS: Ja sam to prevideo. Časni sude, možemo li da pređemo na zatvorenu sednicu nakratko?

(zatvorena sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možete li nam reći šta se dogodilo kada su pozivani rezervisti u Srbiji u JNA i šta je, kakav je bio stav optuženog u odnosu na mobilizaciju rezervista i upotrebu dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: U Srbiji su bili evidentni problemi oko odziva rezervista 1991. godine. Veliki broj jedinica, ratnih jedinica JNA nije mogao biti formiran, a i neke koje su bile sa velikim problemima formirane, ubrzo su se raspadale. Geslo tada u Srbiji koje je na sceni, koje se plasira i preko medija bilo je da Srbija nije u ratu, a koliko se sećam, i optuženi je govorio da mi nikoga nećemo silom terati da idu u rat, i iz toga je proizašlo da će u JNA odlaziti samo oni koji to dobrovoljno hoće. Praktična posledica na terenu je bila da veliki broj vojnih dezertera MUP Srbije nije hteo da procesuira niti da ih privodi u jedinice armijske, što su bili dužni po zakonu, i time je otvoren jedan širok prostor za razne dobrovoljačke grupe koje su često imale i stranačka obeležja i koje su mobilisane i poslate od pojedinih stranaka radi njihovog političkog imidža u to vreme. JNA ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pre nego što nastavimo, u isto vreme dok je bilo tih poteškoća sa mobilizacijom i sa onim što bi se moglo okarakterisati kao izbegavanje da se odazovu, nisam siguran, ali da li je Teritorijalna odbrana Srbije dala bilo kakve ponude da obezbedi trupe za JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da. Ja sam bio na jednom sastanku, to je bilo u Ministarstvu odbrane Srbije negde krajem oktobra 1991. godine gde je raspravljano, između ostalog, o slabom odzivu i slaboj popuni jedinica JNA. I tada je komandant Teritorijalne odbrane Srbije rekao da oni nemaju nikakvih problema sa popunom jedinica teritorijalne odbrane i da može da se ponudi armiji da neke jedinice budu angažovane gde god to bude bilo potrebno. Da li je došlo do tog zvaničnog predloga meni nije poznato, ali znam da su neki teritorijalni odredi iz Srbije bili angažovani na slavonskom ratištu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kao što ste nam već rekli juče, ovlašćenje da se jedinice teritorijalne odbrane koriste na taj način može da dođe samo od koga, u krajnjoj instanci?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja mislim samo od predsednika republike.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I samo nešto da raščistimo što sam propustio juče dok smo govorili o vlastima u Lici, časni Sude, to je paragraf 24. Kada govorimo o tome da bi se tražila odgovarajuća nadležnost ukoliko bi se koristile jedinice TO iz Valjeva u Lovasu ili teritorijalne jedinice iz Crne Gore na Kordunu, da li vi kažete da su se takvi razmeštaji desili i da je za to bila potrebna nadležnost, to jest odobrenje i samog predsednika?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Inače ja znam da su te jedinice bile na ovim prostorima koje ste vi naveli, a rekao sam da pretpostavljam i smatram da je to, da je takva odluka u nadležnosti predsednika republike, zbog toga što je to ipak kategorija koju ja, za koju nisam ekspert da znam koja su ovlašćenja predsednika republike. Znam načelno da je on vrhovni komandant i da po tome on daje odobrenje za takvu upotrebu jedinica.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da se vratimo sada na ono što ste govorili o dobrovoljcima koji su bili povezani sa političkim partijama. To je paragraf 48. Da li je u jednom kratkom periodu bilo centara za obuku dobrovoljaca, od kojih su dva bila u Srbiji? Jedan je bio u Smederevskoj Palanci, a drugi u Vojvodini.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da. To su bili centri koje je pokušala da organizuje JNA da bi prihvat dobrovoljaca tekao u skladu sa propisima. Međutim, ti centri su kratko vreme funkcionisali. Ja se sećam tog ekscesa sa ovim centrom u Palanci, jer sam dobio izveštaj da tu dolaze ljudi sa stranačkim obeležjima, neuredni, sa bradama, i nisu hteli da prihvate oblačenje uniforme JNA i stavljanje tada važećih oznaka. Zatim, nisu hteli da se razdvajaju kao kompaktna celina. A pravili su i nerede, izlazili su u grad i tamo je došlo do ekscesa, do razbijanja izloga nekih radnji koje su držali Albanci u tom mestu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I da li je tačno ta dva centra nisu dugo radila?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sada prelazimo na srpsku teritorijalnu odbranu u Hrvatskoj tokom vremena za koje nam vi možete pomoći. Ako možemo da koristimo termin istočna Slavonija za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem. Možete li da nam ukažete na razlike koje ste uočuli između načina na koji su funkcionisale ove teritorijalne odbrane u Krajini i istočnoj Slavoniji?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa u najkraćem, u Krajini se teritorijalna odbrana konstituiše na osnovu do tada važećih principa po kojima se konstituišu štabovi i jedinice. To je podrazumevalo da su komandanti štabova teritorijalne odbrane uglavnom bili, da je to uglavnom popunjavano sa aktivnim starešinskim sastavom. Konkretno, tu u krajini Kninskoj znam da je jedan broj starešina redovnim putem preko personalne uprave poslat na komandantske dužnosti u te jedinice teritorijalne odbrane. Jednog da navedem, to je bio general Đuić koji je bio postavljen za komandanta štaba teritorijalne odbrane. Te jedinice su bile potčinjene tamošnjim jedinicama JNA u dejstvima. Za razliku od ovoga, u istočnoj Slavoniji meni nije poznato da je bilo koji aktivni starešina JNA bio upućen za komandanta nekog štaba teritorijalne odbrane u istočnoj Slavoniji. Čak su i oni koji su se nalazili na tim dužnostima do početka rata, u istočnoj Slavoniji bili smenjivani. Konkretno, znam za takvu smenu i komandanta i načelnika štaba i organa bezbednosti u opštinskom štabu Teritorijalne odbrane u Šidu. Tako da je to za razliku od ovoga, tu na prostoru istočne Slavonije postoje legalne jedinice teritorijalne odbrane. Jedan od ljudi koji su bili na čelnim tim funkcijama, koji su u stvari rukovodili tim jedinicama teritorijalne odbrane, koliko se sećam, bio je general Mandarić (sledeće pominjanje) koji se nalazio na isturenom komandnom mestu Prve vojne oblasti zajedno sa generalom Životom Panićem (sledeće pominjanje) što je sasvim prirodno da se sada u takvoj jednoj operaciji vrši koordinacija dejstava između jedinica JNA i jedinica teritorijalne odbrane.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da samo prođemo kroz par detalja. Pominjali ste generala Đuića koji je, čini mi se, bio aktivni oficir JNA i koji je postavljen za komandanta Teritorijalne odbrane SAO Krajine. Mislim da ste rekli da ga je postavila kadrovska služba SSNO, moram to da proverim. Postavljanje generala na taj položaj je tražilo ovlašćenje sa kog nivoa?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Generali su ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Da, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Imam primedbu jer je u svedočenju Babića, imam primedbu da gospodin Najs pogrešno vodi ispitivanje svedoka jer je u svedočenju Babića već pokazano da je on na svoju ruku postavio tog Đuića koji je bio penzionisan, dakle penzioner a ne nikakav aktivni general koga je postavio SSNO. A on svedoka pita kakvo je pravilo kada se postavljaju generali ...

SUDIJA MEJ: Dozvolite svedoku da svedoči o onome što on zna. Njega neće voditi zastupnik, on samo daje svedočenje o onome što on zna i razume. Dozvolite mu da završi. Izvolite, gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Po vašem shvatanju, sa kog nivoa i ko je postavio generala Đuića na taj položaj?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja koliko znam, general Đuić je bio u inspekciji oružanih snaga SFRJ. Generale postavlja bilo na koju dužnost ukazom Predsedništvo Jugoslavije i ja koliko se sećam, on je iz inspekcije oružanih snaga otišao u Krajinu. Da li je pre toga bio njemu promenjen status u službi, ja to ne znam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, Predsedništvo Jugoslavije je svojim dekretom postavljalo generale i čiji bi potpis u krajnjoj instanci očekivali za takvo postavljenje, za takvo ovlašćenje?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Znači predsednika Predsedništva ili nekoga ko ga zastupa.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li se sećate ko je to bio u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još malo detalja. Kada je reč o istočnoj Slavoniji, moguće je da ste vi to već pomenuli a da sam ja prevideo, vi ste govorili o tome kako mislite da je to tamo uspostavljano i organizovano, ali da li imate neku dokumentaciju koja podržava ta vaša saznanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa pored onoga što ima zabeleženo od 28. oktobra u mojoj radnoj beležnici to je, to su kadrovske promene izvršene u štabu Teritorijalne odbrane u Šidu. Sećam se i 25. februara 1992. godine, sastanka koji je bio u Vukovaru između generala Živote Panića, generala Mandarića, Jovice Stanišića (sledeće pominjanje), Radovana Stojičića Badže (sledeće pominjanje) i Gorana Hadžića (sledeće pominjanje), gde je izvršeno postavljanje novih komandanata štaba Teritorijalne odbrane u Vukovaru. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Na te dužnosti su, po onome što je mene obavestio organ bezbednosti, postavljeni, postavljena su dva funkcionera MUP-a, dotadašnja dva funkcionera MUP-a Srbije. To je ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Zastanite za trenutak, molim vas generale. Dajte nam detalje, ja shvatam da je ovo još uvek rana faza vašeg svedočenja. Da li je reč o materijalu koji biste izneli na javnoj sednici ili biste radije to učinili na zatvorenoj?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Nije problem, mogu da iznesem taj deo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Znači postavljeni su Ćurčić Branko i još jedan čijeg sad trenutno imena ja ne mogu da se prisetim. Dakle, time se postavljaju ljudi iz MUP-a na dužnosti komandanta, iz MUP-a Srbije na dužnost komandanta štaba Teritorijalne odbrane u Vukovaru. Bilo bi prirodno da se tu postave vojna lica ili vojni stručnjaci za to, jer je takva praksa inače bivala.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I na kraju što se tiče ove teme, da li ste primetili prisustvo grupa kao što su ''Dušan Silni'' i da li je to na neki način razlikovalo delovanje u Krajini, operacije u Krajini od operacija u istočnoj Slavoniji?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa jeste. Meni je prisutno da je bilo pokušaja nekih stranaka iz Srbije da upute veće grupe dobrovoljaca u Krajinu i znam da je to na tom terenu nerado prihvatano i da su uglavnom te grupe vraćane najkraćim putem. Radi se, sad mi je u sećanju znači grupacija, jedna veća grupacija iz Srpskog pokreta obnove koja je bila i zna se kasnije da su dvojica čelnih ljudi iz tog odreda stradali u Krajini. Ali na području Krajine nisu harali, da tako kažem, ovaj, ti nazovi dobrovoljački sastavi koji nisu bili pod legalnom komandom teritorijalne odbrane ili armije, ili nisu mogli dugo opstati kao takvi. Za razliku od toga, u istočnoj Slavoniji je situacija obrnuta.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još par detalja pre nego što možda pređemo na zatvorenu sednicu, uz dozvolu Veća. Govorili ste o generalu Mandariću koji je bio komandant redovne Teritorijalne odbrane Vojvodine i koji je bio prisutan, mislim, na isturenom komandnom mestu. Da li je to bilo u vojnom objektu Karađorđevo u gradu Mladenovo?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja baš ne znam da li je to grad, ovo Mladenovo. Znači, radi se o toj lokaciji koju ste vi naveli i mislim da ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Rekli ste da je on tamo dolazio redovno, ili da li ste rekli da dolazi redovno ili neredovno? Ako je bio tamo redovno, kakav bi to značaj imalo?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: A redovno je bio, zbog toga što je bilo jedinica teritorijalne odbrane iz Vojvodine i zbog toga što je on bio u to vreme komandant Teritorijalne odbrane Vojvodine, tako da je bio neposredno sa komandantom Prve vojne oblasti i na taj način je vršena koordinacija dejstava jedinica teritorijalne odbrane i JNA.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da je bila redovna i potpuno efikasna teritorijalna odbrana u istočnoj Slavoniji, da li biste onda očekivali da general Mandarić bude redovno tamo?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: To zavisi od, zavisi od konkretne situacije. Mislim, ništa nije uobičajeno, čak je poželjno da u takvim uslovima dva komandanta budu zajedno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Možda ste pomenuli jedinicu koja se zvala Šajkaška brigada, ako niste, možda sam ja to propustio, ali ako niste, možete li nam reći šta ste za njih saznali?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne, ja sam to naveo kao ilustraciju da su bile jedinice teritorijalne odbrane Vojvodine na prostoru istočne Slavonije, znači kad sam govorio o legalnim tim jedinicama. I to je naziv takve jedne jedinice teritorijalne odbrane.

TUŽILAC NAJS: Molim da pređemo na kratko na zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodine generale, da li je održan jedan sastanak 25. februara 1992. godine u Erdutu? Izvinite, upravo mi je rečeno da ste vi već o tome govorili. U tom slučaju povlačim pitanje. Dajte mi samo trenutak. Izvinjavam se, nisam se dodirnuo svih detalja paragrafa 58. Mislim da ste ga vi pokrili, barem deo, kada ste govorili o sastanku od 25. februara 1992. godine u Erdutu ali možete li nam još jednom reći ko je bio na tom sastanku? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa rekao sam da je raspravljano oko postavljenja u opštinskom štabu Teritorijalne odbrane Vukovar, da je bio general Života Panić, general Mandarić, Jovica Stanišić, Radovan Stojčić Badža i Goran Hadžić.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kakve su odluke donesene u vezi sa tim ko će biti komandant Teritorijalne odbrane u Vukovaru?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Rekao sam, ovaj, to da su postavljena dva čoveka iz sastava MUP-a Srbije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Časni Sude, u ovom delu rezimea smo naznačili da je karta dokazni predmet 327 tabulator 12 i možda bi bila korisna Veću da bi moglo geografski da se orijentiše. [ vidi detaljnije] Pre nego što pređemo na drugu kratku zatvorenu sednicu generale, mislim da ste rekli da je bilo razlike u odnosu prema vama i u odnosu prema Arkanu (sledeće pominjanje) kada ste došli u posetu srpskom Ministarstvu odbrane. Možete li nam to ukratko objasniti?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: A mogu. Na ulazu u Ministarstvo odbrane, iako sam bio u terenskoj uniformi, na prijavnici je traženo da ostavim oružje, da je takav propis. To je bilo čudno i obzirom na vreme i da sam bio u terenskom odelu a ne u službenoj odeći, a meni je bilo prisutno da je na neke sastanke kod nekoga, ovaj, dolazio i Ražnatović u isto to Ministarstvo i da je ulazio sa heklerom, automatskim oružjem. I ja sam reagovao: ''Zašto se meni kao generalu oduzima oružje a Arkan ulazi sa automatom?''. I ovaj mi je čovek prostosrdačno odgovorio ''Ali vi niste Arkan''.

TUŽILAC NAJS: Moram da se ispravim u vezi sa kartom. Dao sam pogrešnu referencu. To ću popraviti kasnije.

sekretar: Časni Sude, to je dokazni predmet Tužilaštva 326 tabulator 12.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dok ste još uvek bili na čelu Uprave bezbednosti, da li ste otkrili bilo kakvu vezu između angažovanja dobrovoljaca i političkih stranaka? Vi ste malo već o tome govorili, ali sam zainteresovan za vaše komentare ili zapažanja u vezi sa bilo čim što je rekao Šešelj.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa prvo ovo što pitate to je tamo gde živim, u sredini gde živim opšte poznata stvar. A konkretno oko angažovanja članova Radikalne stranke u te dobrovoljačke sastave koji su upućivani na slavonsko ratište, ja se sećam emisije BBC ''Umiranje Jugoslavije'' u kojoj je gospodin Šešelj sasvim otvoreno izjavio da je bio angažovan od Jovice Stanišića za prikupljanje dobrovoljaca i da je dobijao oružje od Službe državne bezbednosti za njihovo naoružavanje. Pada u oči da niko iz MUP-a to nije demantovao tako da je njegova izjava verovatno verodostojna. A inače na terenu ja sam imao saznanja da postoji jedna grupa radikala, grupa sastavljena od članova Radikalne stranke i taj odred je bio nazvan, znači imao je naziv ''Leva Supoderica''.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala.

SUDIJA MEJ: Ovo je možda zgodan trenutak za pauzu. Pre nego što zaboravim, ima jedno pitanje na koje čekamo odgovor Tužilaštva, a odnosi se na veliki broj dokumenata za koje je optuženi rekao da su mu obelodanjeni u periodu pre nego što smo ponovo nastavili sa radom.

TUŽILAC NAJS: Nismo to prevideli, ali pošto smo trenutno jako angažovani u sudnici, posebno gospođica Diklić, jer uporedo priprema i izveštaj u vezi sa pravilom 68, mislim da će i jedan i drugi izveštaj biti spremni za vas do kraja dana.

SUDIJA MEJ: U redu, a sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta.

(pauza)

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dokazni predmet 387, tabulator 10 molim vas. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Pogledaćemo ga veoma kratko, posle toga ćemo pogledati dokument u tabulatoru 11. Engleski prevod je donekle nekompletan zbog rukom pisanog originala. Generale Vasiljeviću, da li ovo pismo od 10. avgusta 1991. godine upućeno od osobe po imenu Branislav Vakić? Sadržaj pisma je sledeći. Upućen je vojnoj pošti u Baošićima i kaže se: ''Dana 06. jula 1992. godine u skladu sa naređenjem predat je T1, registarski broj K5459, jedinici Srpske radikalne stranke koja je trenutno raspoređena u Grabu. Ime jedinice je Srpski dobrovoljci ...'' ili tako nekako i deo je, u sastavu je hercegovačkog korpusa pod komandom pukovnika čije ime nije čitljivo. Zatim se kaže: ''PG- 4463 je ostao u jedinici dok se ne popravi i zameni. 10. avgusta uz saglasnost generala'', ko god da je, ''PG-4463 je dat pod uslovom da se 'nešto' vrati komandi srpskih dobrovoljaca Hercegovine, četničkom majoru''. Potpisao Branislav Vakić. Molim da na brzinu pogledamo tabulator 11. Da li je ovo putni nalog, u vezi sa zvaničnim izveštajem o putovanju za ''Pincgauer'', i ovde se govori o potrošnji goriva, a primećujemo da je vozač isti čovek po imenu Branislav Vakić? Ova dva dokumenta u tabulatorima 10 i 11 generale, šta nam oni govore u odnosu na ono što ste nam ranije pričali o političkim strankama i dobrovoljcima?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Onaj prvi dokumenat, mislim da je ili meni pogrešno prevedeno ili nije tačno rečeno. To je dokumenat iz avgusta 1992. godine, a vi ste rekli 1991.
« Poslednja izmena: 08. Jan 2007, 10:17:02 od inicio »
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da. Da, očigledno se radi o grešci u prevodu.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Iz oba dokumenta se vidi da su jedinice koje su upućivane po relaciji nekih stranaka iz Srbije na teren, ovde konkretno Crne Gore, bile naslonjene na komande JNA gde su dobijale ili vozila ili tankirali gorivo na vojnim pumpama jer znam da je Branislav Vakić bio član Radikalne stranke.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala vam. Paragraf 62. U kojoj meri se DB Srbije infiltrirala u političke partije, opozicione partije u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Državna bezbednost Srbije je imala kvalitetne pozicije u gotovo svim u to vreme opozicionim strankama i partijama i dobro je poznavala ukupnu situaciju u njima.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kome je bila direktno podređena Državna bezbednost Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Praktično je bila podređena predsedniku Srbije u to vreme, Slobodanu Miloševiću.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Znači informacije o opozicionim partijama koje su bile na raspolaganju Državnoj bezbednosti, da li su one po vašoj proceni bile na raspolaganju i njemu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Morale su biti, zbog toga što ni jedna služba koja skuplja podatke ne skuplja radi sebe nego je o njima dužna da obaveštava onoga ko je njoj nadređen.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kada je on postao predsednik SRJ, kakav je onda bio položaj Državne bezbednosti Srbije, kome je ona tada bila podređena?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Za vrlo kratko vreme biće opet podređena, suprotno propisima koji su tada važili, bila je ponovo podređena predsedniku Miloševiću kao predsedniku Jugoslavije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 63. Časni Sude, nakon njega ima nekoliko paragrafa koji nisu numerisani i ja ću možda onda malo da vas uvedem u kontekst onoga što se nalazi na dnu strane 11 i u jednom paragrafu na strani 12. Generale, da li je postojao admiral Mamula koji je imao i političke i vojne interese?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Postojao je general Mamula, a odgovor na ovo da li je imao vojne ili političke interese, moralo bi konkretnije pitanje da bude.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je prema vašem mišljenju on imao bilo kakve određene političke interese ili određeni politički interes za neku konkretnu političku partiju? Ako ne, ja ću da nastavim.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jasno je meni, ali ja samo treba da govorim o periodu, znači kad je admiral Mamula bio savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno kad je admiral Mamula bio penzionisani admiral. I ja pretpostavljam da vas interesuje ovaj drugi period, kad je admiral Mamula penzionisan.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da, tako je.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: On je nakon penzionisanja bio na, da, jedno vreme, to je 1991. godina, letnji meseci, bio je na visokim pozicijama u Savezu komunista - Pokretu za Jugoslaviju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala vam, to je sve što sam hteo u vezi toga. Sada prelazimo na stranu 12. Da li je on sa vama tražio sastanak?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jeste, negde u letnjim mesecima, ja mislim da je to kraj jula ili eventualno početak avgusta 1991. godine.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi odbili da se sa njim sastanete, ali ste zato zamolili vašeg zamenika generala Tumanova da se sa njim sastane?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja nisam odbio nego je pravilniji izraz da sam izbegao da se s njim sastanem, zbog toga što je već bio jedan manji konflikt, ili neki sukob mali između generala Kadijevića (sledeće pominjanje) i admirala Mamule. To je bilo ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U svakom slučaju, da li se general Tumanov sastao sa njim i da li vam je preneo ono što je admiral tražio?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jeste, kratko se sastao i rekao mi je da je uglavnom bio admiralov interes da se nešto od kadrova iz Službe bezbednosti pošalje na teren Like, Banije i Korduna za bezbednosno obezbeđenje tamošnjih jedinica koje su se formirale, jedinica teritorijalne odbrane.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I da li je to onda Državna bezbednost uradila ili nije uradila?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Mislim da mislite na vojnu bezbednost. Meni je prevedeno kao državna bezbednost?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Izvinjavam se, moja greška. Da, vojna bezbednost, vaše jedinice. Znači, da li su oni onda pružili te usluge to jest oficire u skladu sa njegovim zahtevom? Sada smo na paragrafu 64, časni Sude.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne, nije to moglo da ide bez mog odobrenja, a ja to odobrenje nisam dao.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 65. Hvala vam. 28. novembra 1991. godine, da li ste vi razgovarali sa vašim nadređenim Kadijevićem o paravojnim grupama?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jesam. I ranije su povremeno bile generalu Kadijeviću i najužem rukovodstvu dostavljane informacije oko prisustva paravojnih grupa na teritoriji Slavonije. Konkretno, konkretan povod za ovo jedno iscrpnije referisanje bili su problemi nakon završavanja dejstava u Vukovaru, oko insistiranja nekih dobrovoljačkih grupa koje nisu bile u okviru sastava JNA da se i njima izvrši isplata sledujućih novčanih prinadležnosti. I pošto im to nije prihvaćeno, jer nisu bili u spisku pripadnika JNA, oni su pravili razne ekscese. Inače su postojale informacije da su nakon završenih dejstava u Vukovaru te grupe vršile pljačke po napuštenim kućama i iz toga je razloga general Kadijević naredio da se sačini naredba o proterivanju i raspuštanju i razoružanju svih paravojnih sastava iz zona gde se nalaze vojne jedinice. To je, ta naredba je izašla, koliko se sećam, 10. decembra 1991. godine, a izdalo ju je Predsedništvo u smanjenom sastavu, Predsedništvo SFRJ.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 12 dokaznog predmeta 387. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Interesuje nas samo gornji deo prve strane gde je ''Naredba o angažovanju dobrovoljaca u oružanim snagama SFRJ za vreme neposredne ratne opasnosti'', to je naslov. Onda ako pređemo na drugu stranu, to je paragraf 7, čitamo: ''Dobrovoljački sastavi koji su trenutno angažovani van oružanih snaga SFRJ na izvršavanju određenih vojnih zadataka i dobrovoljci koji se trenutno nalaze u jedinicama ili ustanovama oružanih snaga SFRJ dužni su da ..... u roku od ...'' nekoliko dana, nisam siguran koliko je to dana ''postupe u skladu sa propisima iz ove naredbe''. Koliko je to dana, generale?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Nije mi poznato, ovaj, koliko dana.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To je pasus 7 te naredbe u originalu, aha, radi se o 10 dana i to je naredba koju je potpisao Branko Kostić (sledeće pominjanje) o kojoj ste nam vi govorili.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da, ja je nisam video ranije, sada je vidim.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je Arkanova grupa poslušala ovu naredbu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne, Arkanova grupa nije poslušala ovu naredbu, a to znam po izveštaju koji mi je stigao preko Prve vojne oblasti od pukovnika Petkovića. Konkretno, 28. januara 1992. godine general Života Panić je naredio pukovniku Petkoviću da stupi u kontakt sa Radovanom Stojčićem Badžom iz MUP-a Republike Srbije i da ga upozori da Arkanovi sastavi moraju napustiti zone gde se nalaze vojne jedinice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Nastavite. I kakav je bio Badžin odgovor?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Badžin odgovor je bio da sa Arkanovim ''Tigrovima'' neće biti problema, on će njih uzeti u sastav brigade koju formira MUP Srbije.

TUŽILAC NAJS: Molim da nakratko pređemo na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možete li nam ukratko, u nekoliko rečenica reći nešto o operativnim grupama. Imajući na umu ono što ste nam juče govorili o konceptu jednostarešinstva i objedinjene komande, kako su ove operativne grupe formirale i kako su počele da deluju?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Operativne grupe se po pravilima formiraju kada više raznorodnih jedinica koje nisu iz istog organskog sastava dejstvuju na jedinstvenom zadatku i na jedinstvenom prostoru. Da bi se obezbedilo efikasnije komandovanje i izvršavanja zadatka i da bi se smanjio broj direktnih veza prema komandantu, formiraju se operativne, a kao niža kategorija i taktičke grupe. Dakle, operativna grupa je uobičajena kategorija u vojnoj terminologiji, a meni je poznato da je na prostoru Banije, Like i Korduna, bile su formirane tri operativne grupe JNA, Šesta, Sedma i Osma operativna grupa i operativna grupa Jug na području Slavonije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A ko je imao ovlašćenja da stvori operativnu grupu koja bi se sastojala od jedinica kako JNA tako i teritorijalne odbrane?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Operativnu grupu stvara komandant vojne oblasti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 13, molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim da se engleska verzija stavi na grafoskop. Ovo je od general-majora Špire Nikovića. Teritorijalna odbrana, Socijalistička Republika Hrvatska, 19. oktobar 1991. godine, komanda Prve operativne grupe, prepotčinjavanje jedinica Teritorijalne odbrane jedinicama JNA komandi Prve operativne grupe, naređenje, drugi pasus: ''Sve jedinice Teritorijalne odbrane iz zone Teritorijalne odbrane, odnosno štaba Teritorijalne odbrane Banije i Korduna .... u gore navedenom naslovu prepotčinjavaju se komandi Prve operativne grupe od 19. 10. 1991. godine .... i u daljem dejstvuju i upotrebljavaju se kao organski sastavi jedinica JNA u zonama borbenih dejstava gde se nalaze jedinice JNA''. Da li je ovo primer stvaranja operativne grupe?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ne. Ovo je primer prepotčinjavanja jedinica teritorijalne odbrane i zonskog štaba Teritorijalne odbrane Banije i Korduna komandi Prve operativne grupe, a komandant te operativne grupe je Špiro Niković. Dakle, on je morao dobiti naređenje o formiranju operativne grupe u kojoj bi mu bilo navedeno da će se njemu prepotčiniti i ovaj zonski štab Teritorijalne odbrane i na bazi tog naređenja koje je dobio iz komande vojne oblasti, on šalje naređenje i zonskom štabu i ovim jedinicama da ulaze u njegov sastav. Znači, ovo nije organizaciono naređenje o formiranju operativne grupe nego naređenje kojim se upućuje ovim sastavima, obaveštenje da od sada ulaze pod njegovu komandu.

TUŽILAC NAJS - PITANJE: Shvatam, ovo je moja greška. Dakle, ovo odražava postojanje operativne grupe na način na koji ste vi opisali.

SUDIJA MEJ: Mislim da smo shvatili, mogli smo da pročitamo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim vas pogledajte tabulator 14. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim da se stavi na grafoskop. Nije sve prevedeno, ali ovo je pismo koje je upućeno drugu Martiću (sledeće pominjanje) i kada je reč o samom materijalu kaže se, upućeno je ''Ministarstvu SAO Krajine, Martić Milanu: ''Od strane saveznog Sekretarijata za narodnu odbranu naređeno mi je da sa grupom starešina određenog dana dođem u Vrhovine i pristupim formiranju Druge ličke brigade Šeste ličke divizije koja će preuzeti komandovanje od teritorijalne odbrane i objedinjavati delatnost svih struktura na ovom prostoru''. Da li ovo objašnjava stvaranje Ličke brigade i kombinovanje aktivnosti u tom području?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da. Meni je poznato da je negde u avgustu 1991. godine na sastanku sa saveznim sekretarom za narodnu odbranu, generalom Kadijevićem, doneta odluka o formiranju Šeste ličke divizije, a iz toga proizilazi i formiranje ovih brigada. I to je u kontekstu o kojem sam govorio, da to nisu paravojne jedinice nego jedinice pod komandom JNA.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, svedok je pokrio jedan paragraf koji sam propustio, paragraf 52.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloševiću, ako je ovo prigovor saslušaćemo ga, ali ne biste trebali toliko da prekidate. O čemu je reč?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Suština je u tome, gospodine Mej, da je u ovom tabulatoru 14 ovaj dopis koji je Trbojević napisao Martiću, da je u engleskom prevodu, da je samo preveden jedan pasus, a u originalu ima čitavu stranicu i da se, i da vi uopšte ne možete ...

SUDIJA MEJ: Da?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: ... A on se žali na paravojnu formaciju i govori da su oni najobičniji pljačkaši i da nisu nikakvi borci.

SUDIJA MEJ: Dozvolite da se time pozabavimo na sledeći način. Gospodine Najs, molim vas da se celo pismo prevede.

TUŽILAC NAJS: To će biti učinjeno.

SUDIJA MEJ: Dakle, to će biti učinjeno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A sada da se vratimo na temu stvaranja ove divizije, odnosno brigade Šeste divizije, za koju ste nam rekli da je na osnovu odluke generala Kadijevića (sledeće pominjanje). Jedinice JNA, govorim o paragrafu 52, ko je bio komandant te divizije?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja sam prvo dužan da objasnim zašto se formira Šesta lička divizija, ako dozvoljavate. Taj prostor je nakon reorganizacije JNA 1987. godine objektivno bio bez postojanja većih jedinica JNA na tom prostoru, a pošto su počela ratna dejstva i sukobi, javila se potreba da se formiraju i reaktiviraju one jedinice koje su ranije, pre 1987. godine, postojale. I u tom kontekstu je odluka o formiranju Šeste ličke divizije. Ja ne mogu da kažem ko je bio komandant, mogu pogrešiti. Ja znam samo pouzdano da je tada određen general Ćušić Mićo, aktivni general, da ode na ovaj prostor i da pomogne tamošnjim komandama u formiranju jedinice. Ko je postavljen za komandanta, ja ne znam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ćušić je naravno bio oficir JNA. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: General JNA. Tada je bio još u aktivnoj službi, ali je bio na raspolaganju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pasus 72 molim. Želim da se sada pozabavimo podrškom JNA koja je pružena vojskama Krajine i Republike Srpske. Možete li nam reći sledeće. Od sredine 1992. godine pa do kraja sukoba, koji broj, odnosno koliko je oficira Vojske Jugoslavije bilo u, tačnije služilo u Vojsci Republike Srpske i Vojsci Republike Srpske Krajine?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: ...... (izbrisano po nalogu sudskog Veća).

SUDIJA KVON: Gospodine Najs, da li treba da vas podsetim da smo na otvorenoj sednici?

TUŽILAC NAJS: Vrlo sam vam zahvalan. Pri dnu stranice, to piše ... Molim vas da pređemo na zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sad smo na otvorenoj sednici, generale. Da li je krajem aprila ili eventualno početkom maja 1992. godine krnje Predsedništvo donelo odluku o oficirima JNA koji su rođeni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u vezi sa tim gde oni treba da služe?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jeste, ali takva je odluka doneta na bazi razgovora koje su Branko Kostić i Blagoje Adžić (sledeće pominjanje) vodili sa predsednikom Izetbegovićem iz Bosne i Hercegovine u Skoplju 26. aprila 1992. godine. [ vidi detaljnije] Tada je postignuta saglasnost da svi pripadnici JNA koji su građani Bosne i Hercegovine treba da ostanu u Bosni i Hercegovini i da se Muslimani i drugi građani Bosne i Hercegovine sa teritorije SR Jugoslavije isto imaju u određenom vremenskom roku vratiti u Bosnu i Hercegovinu, a da će iz Bosne i Hercegovine izaći sve one starešine i vojnici koji nisu građani Bosne i Hercegovine. Ja koliko se sećam, rok za povlačenje iz Bosne i Hercegovine vojnika i starešina u Jugoslaviju trebalo je da bude do 19. maja 1992. godine.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 15 molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim da stavite englesku verziju na grafoskop. Kao što ćemo videti, ovo dolazi od načelnika Generalštaba, odnosno iz operativnog centra štaba oružanih snaga, i upućeno je komandi Petog, Desetog, 13. i 17. korpusa i Četvrte vojne oblasti, a na znanje Drugoj vojnoj oblasti. I kaže se: ''Na osnovu ukupne situacije na prostoru Republike Bosne i Hercegovine, u skladu sa odlukom Predsedništva SFRJ o premeštanju pripadnika JNA državljana SRJ sa teritorije Bosne i Hercegovine na prostor SRJ i obrnuto, naređujem - Pod 1: Izvršite sve potrebne pripreme i premestite ... ''. I onda prelazimo na drugu stranicu, paragrafi 2 i 3. ''Starešini, vojnici i civili iz ovih jedinica koji su rođeni na teritoriji Srpske Republike Krajine, odnosno Bosne i Hercegovine ili se po planu personalne uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predviđaju za popunu Teritorijalne odbrane i milicije Srpske Republike Krajine ili Srpske Republike Bosne i Hercegovine, ostaju na tom prostoru''. I onda dalje sledi naređenje. Da li imate komentare o ovom dokumentu, generale Vasiljeviću?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Mislim da je ovo u skladu sa ovim što sam već rekao i sa ovim rokom do 19. maja, dakle izmeštaju se i jedinice i kadrovi koji su građani Savezne Republike Jugoslavije. Ovde jedino meni nije dovoljno jasno, ovaj nastavak ovde, u ovoj tačci 2. kada se kaže: ''Ili se po planu personalne uprave SSNO predviđaju za popunu Teritorijalne odbrane i milicije Krajine''. Pretpostavljam da bi to moglo da bude da su to ovi građani iz Krajine i Bosne i Hercegovine koji su aktivni sastav tada još uvek JNA i koji treba da pređu u Krajinu i u Bosnu i Hercegovinu a biće postavljeni po planu personalne uprave. Jer ovo je dokumenat kada sam ja već penzionisan, ovaj, 11. maj.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Tabulator 16. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Ako pogledamo, ovo je dokument iz kasnijeg perioda, od 07. decembra 1993. godine. Ne treba da sada mučimo poslužitelja da stavlja ovaj dokument na grafoskop. Videćemo kasnije da je ovo dokument od general-majora Mileta Novakovića i to je spisak vojnih lica koji su napustili bez odobrenja, odnosno koji su samovoljno napustili Srpsku Vojsku Krajine i to se upućuje, između ostalih, i general-potpukovniku Perišiću. U dokumentu se kaže: ''Našim aktom, poverljivi broj ...'', taj i taj, ne vidi se '' dostavili smo vam spisak starešina koji su samovoljno bez odobrenja napustili Vojsku Srpske Krajine i vratili se u Vojsku Jugoslavije''. I zatim dalje piše, ''Izveštavamo vas da su se sledeće osobe odazvale našem pozivu ...'', i onda na sredini stranice, ''molimo da se preduzmu mere za povratak u Srpsku Vojsku Krajine onih koji se nisu odazvali i čija vam imena ponovo šaljemo ... '' i zatim sledi podugačka lista. Generale, u čemu nam pomaže ovaj dokument? Da li imate nekih komentara u vezi sa ovim dokumentom i u vezi sa načinom na koji je organizovana podrška u ljudstvu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa pomaže, pre svega, meni u ovome što sam do sada rekao. Znači, vršena je intervencija da se upute iz Vojske Jugoslavije oni njeni pripadnici koji po osnovi da su rođeni na prostoru Krajine ili Bosne i Hercegovine nisu ostali u tim jedinicama na terenu pa se onda apeluje na načelnika Generalštaba da po svojoj nadležnosti ta lica vrati u Vojsku Srpske Krajine.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vidimo da je ranije već bio podnesen jedan spisak koji nije ostvaren, koji je propušten da se ostvari, tako da je ovo dodatni pritisak koji je posledica ranijeg nepoštovanja ili nepridržavanja. Da li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još uvek smo na otvorenoj sednici. Možda ste to već ranije rekli ali ako možete da nam date neke pojedinosti, ako hoćete da nam ukratko kažete, ovde su takođe bili i građani a ne samo vojnici kojima je bilo naloženo da služe u Vojsci Krajine ili Republike Srpske? Da li je to tačno ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Na ovom dokumentu koji ste mi sada davali?

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ne, ne, zaboravite taj dokument. Idemo dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: I jedni i drugi. Objasnio sam da je vršena praktično neka vrsta mobilizacije na prostoru Savezne Republike Jugoslavije, na kojoj su prikupljani oni građani Bosne i Hercegovine ili Hrvatske koji se nisu odazvali pozivu da se imaju javiti u vojsku svoje krajine ili republike, a nalazi se na prostoru Jugoslavije. I drugi aspekt je gde su aktivni pripadnici Vojske Jugoslavije, evo ovim putem isto dovođeni u situaciju da se moraju javiti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Časni Sude, pokrili smo paragrafe 75 i 76, a što se tiče paragrafa 77, možda samo nekoliko rečenica o tome. Da li su promocije koje su urađene u Srpskoj Vojsci Krajine ili Vojsci Republike Srpske podržane i kada su se oni vratili u Vojsku Jugoslavije? Odgovorite sa da ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pošto verovatno nije adekvatan prevod jer se govori o promocijama, ja mislim da se to odnosi na unapređenja ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: ... ja mislim da se to odnosi na unapređenja u više činove u Vojsci Krajine ili Republike. Ako se odnosi na unapređenja, a mislim da se odnosi na unapređenja, onda pri povratku onih starešina koji su posle određenog perioda vremena ponovo se vraćali iz Krajine ili iz Republike Srpske u Vojsku Jugoslavije, ti njihovi činove su morali biti verifikovani od nadležnih organa u Saveznoj Republici Jugoslaviji. I znam za slučajeve gde neki činovi u koje su bile unapređene neke starešine nisu bili verifikovani u Vojsci Jugoslavije, iako je u Vojsci Krajine ili Republike Srpske to bilo već gotova stvar.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na osnovu vašeg iskustva, da li su oficiri u Srpskoj Vojsci Krajine ili u VRS održavali veze sa jedinicama Vojske Jugoslavije i sa komandantima tih jedinica?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Jesu. Ja sam ih doživljavao, jer sam sa nekima od njih kontaktirao, kao da su to ljudi koji su na nekom privremenom radu, da se privremeno nalaze van Vojske Jugoslavije. A pošto su im porodice živele u Jugoslaviji i oni su dolazili da ih obilaze, onda su bivali u prilici da neformalno kontaktiraju sa svojim ranijim pretpostavljenim starešinama, verovatno da bi se, verovatno u interesovanju da li su njihova mesta popunjena i hoće li biti mogućnosti da se na njih vrate.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Generale Vasiljeviću, podrška koju ste opisali, podrška Vojske Jugoslavije Vojsci RSK i Vojsci RS, po vašem mišljenju kako se to odražavalo, u smislu da li su to bile potpuno odvojene armije ili su one možda ipak na neki način bile povezane?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Po faktičkom stanju, to su bile dve države koje su imale dve vojske, a one su finansirane iz jedne treće države. Ne znam da li to treba da pojašnjavam, da bude jasnije. Znači, legalno postoji Savezna Republika Jugoslavija, postoje dve krajine, Krajina i Republika Srpska koje imaju svoju vlast, imaju svoje vojske, ali se finansiranje vrši iz Savezne Republike Jugoslavije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možda ćemo kasnije da se time pozabavimo malo detaljnije na drugoj raspravi. To je strana 16, radi informacije Veću. Ali, ako se još bavimo obimom podrške u osoblju, personalnom podrškom, i prihvatajući činjenicu da su te vojske bile stacionirane u različitim zemljama, da li su one na bilo koji način operisale kao da su stacionirane u istoj zemlji ili su operisale kao da su istinski i potpuno stacionirane u različitim zemljama?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja oko tih konkretnih operacija ne mogu da budem autoritativan sagovornik za to, tako da ne mogu da dam precizan odgovor na to pitanje, ako mislite na to ko je kojom vojskom komandovao.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ne, ne mislim na to. Ja ću se na to vratiti malo kasnije. Dajte sada da pogledamo, molim vas, dokazni predmet broj 327, tabulator 23. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Ovo je naravno nakon vašeg penzionisanja ali bio bih vam zahvalan na vašim komentarima na ovaj i još neke druge dokumente. Ovo je pismo od 09. juna, dolazi od Milana Martića, ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Krajine i tu se kaže, pošto je upućeno optuženom: ''Gospodine predsedniče, procenjujući vojno-političku situaciju u Republici Srpskoj Krajini kao izuzetno složenu, smatramo se obaveznim da vas upoznamo sa istom, uz molbu da svojim autoritetom i funkcijom utičete na poboljšanje stava''. Prelazimo sada na drugu stranu, na dnu strane. ''Vojska SRJ nije ispunila svoje obaveze u smislu rezervnih delova i molimo vas da nam ispunite molbu po sledećem - da ostvarite uticaj na Generalštab Vojske Jugoslavije da nam obezbedi traženu municiju, rezervne delove i ostalu opremu ... ; da Radio Televizija Srbije medijski obradi namere Hrvatske i da u udarnom delu dnevnika budu vesti i iz RSK. Bilo bi dobro, ukoliko ima mogućnosti, da se iz Radio Televizije Srbije uputi na prostor severno-dalmatinskog ratišta jedna TV ekipa; da Vojska, Generalštab Vojske Jugoslavije uputi tražene starešine u RSK''. Sledeća strana, molim. ''Napominjemo da smo načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije uputili ove zahteve ali se sporo ili čak i ne realizuju''. Što se tiče integracije ili zajedničkog rada različitih vojski na različitim teritorijama, šta imate da kažete u smislu komentara vezano za ovo pismo?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa iz ovoga poslednjeg što ste pročitali, normalno bi bilo da se gospodin Martić za probleme koje ima u saradnji sa Vojskom Jugoslavije obrati predsedniku Savezne Republike Jugoslavije koji je nadležan za komandovanje Vojskom Jugoslavije. A ako se obraća onome kome se obratio, on je tada u to vreme bio samo jedan od članova Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije pa bi bilo prirodno da to uputi i drugom članu Vrhovnog saveta odbrane Republike Jugoslavije. Znači, on se ovde obraća, u stvari, onome za koga misli da ima stvarni i faktički uticaj da može načelniku Generalštaba narediti da ispuni ovo što Martić traži.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu, pokrili smo dve teme, prirodu pomoći koja se očekivala ili koja je tražena i činjenicu da je pismo upućeno optuženom. Možemo li sada da pogledamo, govorimo o istim temama, dokazni predmet 327, tabulator 5? [ vidi detaljnije] Ovo je dokument od Gorana Hadžića, predsednika Republike Srpske Krajine, primljeno 24. juna 1993. godine, to je van vremenskog okvira vašeg angažmana, vi ste već bili penzionisani. Upućen je predsedniku Republike, gospodinu Miloševiću, ''Želimo da vam skrenemo pažnju na neka od pitanja koja nismo u mogućnosti da samostalno rešimo, a predstavljaju urgentan problem za Srpsku Vojsku Krajine''. Sledeći pasus, tu se traži obezbeđivanje osoblja i vojnih sredstava. Sledeći pasus, tu se radi o tehničkom održavanju oružja, onda u sledećem se govori o minimalnim količinama municije i onda u sledećem pasusu se kaže: ''Molim vas da unutar ovlašćenja kojima raspolažete utičete da se realizuje bar deo naših zahteva koji su precizirani Generalštabu Vojske Jugoslavije što je pre moguće''. Ovo je adresirano na optuženoga. Da li komentari koje ste vi dali u odnosu na prethodno pismo takođe važe i za ovo?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 17 molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim da pogledate prvu stranu i molim da se ta strana stavi na grafoskop. Ovo je izveštaj o situaciji od 25. novembra i možemo da vidimo da je upućen kabinetu predsednika Republike, lično gospodinu predsedniku kao i načelniku Generalštaba, generalu Perišiću. Molimo vas da onda pređete na treću stranu. To je paragraf broj 2.3 i kaže: ''Mobilizacijska i personalna problematika: od poslednjeg izveštaja nema bitnih promena; dana 23.11.1993. godine došla je nova grupa aktivnih vojnih lica iz Vojske Jugoslavije, od pozvanih 259 odazvalo se 82 ili 31%; postoji problem sa nedostatkom lekara''. Ovo je potpisao Borislav Đukić. Molim vaš komentar. Ovaj dokument dolazi iz Glavnog štaba Vojske Srpske Krajine. Molim vas da date vaš komentar.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: To je u kontekstu upućivanja starešina Vojske Jugoslavije u Vojsku Republike Srpske Krajine i ponovo intervencija u skladu sa onim dokumentima koja ste ranije pokazivali, intervencija da se moraju odazvati oni koji se nisu odazvali, a o tome se obaveštava i načelnik Generalštaba a i Vrhovni savet odbrane. Znači, to je jedan još dokumenat u tom smislu, i ukazuje i na to gde je Glavni štab Srpske Vojske Krajine prema Vojsci Jugoslavije. Bilo bi interesantno da se vidi sada da li je kasnije na ove intervencije nešto učinjeno, da se pošalju oni koji se nisu odazvali.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I poslednji u ovom nizu dokaznih predmeta tabulator 18, molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] 25. maj, to je dokument od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, potpis nije čitak ali imamo pečat na originalu, predmet je sledeći: ''Potvrda: odobrava se prenošenje iz Skelana stvari koje su preuzete kao ratni plen sa teritorije gde su vođena borbena dejstva''. Navode se neke nebitne stvari. ''Ova potvrda se izdaje na osnovu naredbe komandanta taktičke grupe Jedan, generala Mile Mrkšića''. Molim za vaš komentar na ovaj dokument koji dolazi iz Republike Srpske i u kojem se radi o ratnom plenu, a potpisao ga je Mile Mrkšić.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Prvo što se vidi to je da je jedinica za posebne namene MUP-a Srbije u maju 1993. godine, da je njena komanda bila u Bajinoj Bašti. Ali drugo što se vidi, da se prenose televizor, šporet, pisaće mašine i bojler iz Skelana sa teritorije Bosne i Hercegovine, vidi se da je ta jedinica dejstvovala na tom prostoru, a da postoji taktička grupa Jedan kojom komanduje general Mrkšić koji je izdao naredbu o tome kako se postupa sa ratnim plenom. Meni nije poznato da je postojala ta taktička grupa Jedan, to je 1993. godine, ja ne znam za to, ali iz dokumenta je ovo očigledno.

TUŽILAC NAJS: Hvala vam. Nećemo se baviti paragrafom 79 niti tabulatorom 19. Molim da nakratko pređemo na zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

sekretar: Časni Sude, sada smo na otvorenoj sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Časni Sude, ovo je potpuni prevod na engleski jezik tabulatora 14. Nadam se da je uključen, ne, nije, izvinjavam se. Sada ćemo svi biti u istoj situaciji kao i optuženi i svedok, odnosno svi ćemo moći da pročitamo čitav dokument. Možemo li sada da se vratimo na logističku podršku, generale ....

SUDIJA KVON - PITANJE: Samo trenutak, gospodine Najs, paragraf 82, može li svedok da nam da objasni šta je UB? Ovde piše UB/KOS, tako piše, da li to treba da se čita kao KOG ili ...? Molim da nam se ukaže na razliku između KOS i KOG.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ja ću pitati svedoka o tome, to je verovatno na nekoj od naših tabela, ali u svakom slučaju, što se vas tiče gospodine generale, šta znači KOS? Kada je to prestao da bude prikladan termin? Molim časni Sud da pogleda ovu tabelu, ne mogu da se setim njenog broja ali to je komandna struktura JNA. Na dnu ima legenda, u donjoj levoj strani.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: KOS u prevodu znači Kontraobaveštajna služba JNA, a ona je prestala da postoji 50-tih godina. Zvaničan naziv je Uprava bezbednosti JNA ili Organi bezbednosti JNA, a KOS više kao izraz ne postoji. To je sinonim za organe bezbednosti JNA koji se ni u običnom životu ne upotrebljava, a još manje u službenoj komunikaciji. A KOG je Kontraobaveštajna grupa, to je jedan deo organa bezbednosti koji ima specifične kontraobaveštajne zadatke. Znači KOG je sastavni deo organa bezbednosti ili kontraobaveštajna grupa. Ona ima i svoje detašmane, kontraobaveštajne detašmane i to su zvanični nazivi tih organizacijskih celina.

SUDIJA KVON: Hvala lepo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Časni Sude, ovo je sve pokriveno u rezimeu i verovatno se nećemo time baviti da bismo uštedeli na vremenu ali videćete to na stranici 28, a takođe može pomoći tabulator 36. Možda ćemo se morati vratiti tome da bi smo potrošili malo vremena kada se dotaknemo tog dela rezimea. U tabulatoru 36 je detaljna tabela i možda ćemo od danas do sledeće srede moći da vidimo koliko je to jasno i koliko je vremena potrebno posvetiti tome. Tabulator 20, molim vas. Molim da se stavi na grafoskop, da, hvala. Bavimo se logističkom podrškom. Generale, mi ovde imamo jedan dokument od 31. decembra 1991. godine, dakle to je iz vašeg perioda, opremanje jedinica teritorijalne odbrane sredstvima Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, opremanje jedinice teritorijalne odbrane oružjem i vojnom opremom. I kaže se: ''Od početka borbenih dejstava formirane jedinice teritorijalne odbrane neposredno ili preko svojih štabova obraćale su se direktno SSNO-u radi popune sredstvima'', to je na vrhu stranice, ''radi popune sredstvima NVO, naoružanja i vojne opreme, iz rezervi JNA. U vreme kada su za to postojali uslovi, vršeno je opremanje tih jedinica neposredno dodelom sredstava, naoružanja i vojne opreme od strane taktičkih nosilaca rodova i službi SSNO preko 608. '', mislim da piše TSB ili tako nekako, nerazumljivo je, ''ili preko drugih SSNO ili vojnih komandi. Zbor velikog broja zahteva i teškoća da se to i dalje rešava na nivou Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, a da bi se i dalje poštovali propisi i na taj način sprečile eventualne zloupotrebe, naređujem ...'' I onda, to je načelnik generalštaba Adžić koji naređuje popunu jedinice teritorijalne odbrane u skladu sa važećim propisima. Izvinjavam se, izgleda da imam pogrešan dokument. Izvinjavam se, očigledno da sam čitao iz pogrešnog dokumenta. Verovatno su se ljudi pitali iz čega čitam. Ovo je na osnovu naređenja načelnika Generalštaba oružanih snaga SFRJ, broj 2260: ''U cilju poštovanja propisa i sprečavanja eventualne zloupotrebe kod opremanja jedinice teritorijalne odbrane sredstvima NVO iz rezervi JNA, naređujem popunu jedinica teritorijalne odbrane u skladu sa odredbama koje su na snazi. Pod dva: analizirati primljene zahteve, oceniti njihovu opravdanost i prosleđivati SSNO-u. Pod tri: nakon odobrenja taktičkih nosilaca, pripremiti rešenja za ustupanje sredstava NVO. Pod četiri: komande korpusa i pozadinske baze su obavezne da izveštavaju taktičke nosioce ove komande o realizaciji donetih rešenja o ustupanju sredstava NVO štabovima i komandama jedinica TO''. [ vidi detaljnije] Ovo je tabulator 20. Hvala. Nadam se da su sudije pronašle taj dokument i mogle da ga vide na način na koji sam ja to sada pokazao. Prelazimo na tabulator 21. Generale, možda bi ipak bilo bolje da vi odmah date svoj komentar o ovom tabulatoru 20. Šta nam kaže ovaj dokument iz januara 1992. godine o logističkoj podršci Vojske Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ovaj dokumenat je proistekao iz naređenja načelnika Generalštaba iz decembra 1991. godine, a sve se ovo događa u periodu kada, po Vensovom planu, [ vidi detaljnije] JNA treba da napusti određene prostore, a da naoružanje, sredstva i vojna oprema jedinica teritorijalne odbrane treba da budu pod kontrolom međunarodnih snaga. I u tom periodu se vrši dokompletiranje i donaoružavanje nekih jedinica teritorijalne odbrane koje verovatno nisu imale sva sredstva koja im pripadaju po formaciji. Pošto smo ranije već iznosili da su se neke jedinice teritorijalne odbrane, pa i MUP Republike Srpske direktno obraćali komandama na terenu gde su se oni nalazili, načelnik Generalštaba je svojim naređenjem uredio postupak kako se to naoružanje može predavati i kako zaduživati ove jedinice sa onim što im je potrebno. Inače ja prepoznajem potpis generala Kukanjca, u stvari paraf njegov na naređenje načelnika Generalštaba, iako je general Kukanjac dužnost primio tek početkom 1992. godine. Da ne bude zabune što je ovde datum 31.12, a njegov paraf.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Tabulator 21 molim. Ovo je sada dokument iz kojeg sam ranije čitao, onaj od ranijeg datuma, od 31. decembra 1991. godine. Ne, izvinjavam se, ovo je sad drugi dokument, od 07. aprila 1992. godine. ''Na osnovu člana 46. privremenog Pravilnika o nadležnostima organizacijskih jedinica i člana 9. Pravilnika o nadležnosti komande vojne oblasti u miru ...'', ovo je sada naređenje Vladana Šljivića general-potpukovnika za logističku podršku SSNO, i on naređuje: ''Da pozadinsko obezbeđenje svih jedinica i ustanova na teritoriji Republike Srpske Krajine koja je pod kontrolom UNPROFOR-a treba da se pripremi za relokaciju u nove reone ... Razmeštaj izvršiti sopstvenim snagama i sredstvima''. Zatim paragraf 2: ''Formiranje pozadinske baze Glavnog štaba TO Republike Srpske Krajine i zonskih pozadinskih baza i ojačavanje njihovih formacija, u skadu sa zahtevom Glavnog štaba Teritorijalne odbrane RSK ...'' Zatim paragraf 4: ''Sanitetska uprava SSNO u saradnji sa personalnom upravom doneće odgovarajuća rešenja o zdravstvenom osiguranju aktivnih vojnih lica, građanskih lica na službi u Vojsci Jugoslavije i penzionisanih vojnih lica ...''. Šta nam to kaže ukratko o logističkoj podršci koja je dolazila u Republiku Srpsku Krajinu?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Znači formiranje pozadinske baze Glavnog štaba Teritorijalne odbrane Republike Srpske Krajine govori da takva institucija armijska nije postojala na tom prostoru. Pozadinska baza je jedna veoma složena logistička institucija sa brojnim materijalnim sredstvima, sa remontnim kapacitetima i ta se baza formira u skladu sa jedinicama teritorijalne odbrane koje će ostati na ovom prostoru pod kontrolom međunarodnih snaga. I reguliše se u ovoj četvrtoj tačci zdravstveno obezbeđenje onih lica koja ostaju na teritoriji Republike Srpske Krajine, a ja koliko znam, to obezbeđenje je uslužno obavljano u vojno-medicinskim ustanovama u JNA u tom periodu, kasnije Vojsci Jugoslavije, uz materijalno regulisanje troškova lečenja, zbrinjavanja i svega što iz toga proističe. Znači, ovo je sve pripremna faza za stavljanje kompletne teritorijalne odbrane po svim principima kako ona mora da bude konstituisana na prostoru Krajine u vreme dolaska UNPROFOR-a na taj prostor.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I na kraju dokazni predmet 352, tabulator 157. [ vidi detaljnije] Ovo je ponovo van vašeg perioda, ovo je 23. decembar 1993. godine, od Milana Čeleketića, pukovnika, komanda 18. korpusa Srpske Vojske Krajine, pretpostavljam, i radi se, kaže se: ''Naređenje o obezbeđivanju materijalnih sredstava od Vojske SRJ''. Kaže se: ''I pored naređenja i više upozorenja da se obezbeđenje materijalnih sredstava od Vojske Jugoslavije vrši planski i preko Glavnog štaba Srpske Vojske Krajine, i dalje ima pojava da se komande ili pojedinci direktno obraćaju Generalštabu Vojske Jugoslavije ili pojedinim jedinicama. Neposredno obraćanje bez odobrenja Glavnog štaba Srpske Vojske Krajine odaje utisak neorganizovanog i stihijskog rada, a stvaraju se i nepotrebni troškovi ... U cilju sprečavanja samovolje pojedinih komandira i pojedinaca, na osnovu naređenja Glavnog štaba Srpske Vojske Krajine naređujem ... '' i onda sledi naređenje za popunu jedinica koje je poslato direktno komandama korpusa, za dosledno sprovođenje ovog naređenja kao i za slučajeve kršenja ovog naređenja. Ovim naređenjem se znači zabranjuje potčinjenim komandama da se direktno obraćaju Generalštabu. Da li vi imate komentara? Očigledno je da se ovde otkriva podrška Vojske Jugoslavije Komandi 18. korpusa. Da li vi imate nekih komentara o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Pa nemam, mislim, jasno je iz ovoga. Ovo je decembar 1993. godine i to je, iz ovog naređenja se vidi da je bio uređen način kako se snabdevao Glavni štab Srpske Vojske Krajine, a neki pojedinci su mimo takvog naređenja uspostavljali neke direktne veze, preskačući te zvanične kanale. Ja pretpostavljam, samo pretpostavljam, po liniji gde su neka službovali u JNA, a posle toga u Vojsci Jugoslavije, da su hteli te veze svoje da iskoriste za popreko ili direktno snabdevanje, a da to nije išlo preko Glavnog štaba pa se daju upozorenja da se više tako ne radi.

TUŽILAC NAJS: Da li možemo da pređemo na zatvorenu sednicu, molim?

(zatvorena sednica)

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, vraćamo se na jedno nerešeno pitanje iz paragrafa 78.

sekretar: Na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Generale, sada se bavimo različitim aspektima onoga što se događalo sa vojskama Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i njihovom povezanošću sa Vojskom Jugoslavije. Ja sam vas ranije već nešto pitao ali nisam dobro formulisao pitanje, to je bila moja greška. Na osnovu svih ovih različitih faktora, da li se moglo videti da li su ove dve vojske delovale u različitim zemljama ili su na bilo koji način delovale kao da su u jednoj zemlji? Ako mislite da pitanje nije dobro postavljeno ili da ne može na njega da se odgovori, recite to pa ćemo ići dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja sam već dao odgovor. Znači, objektivno postoje dve vojske u dve države, a iz treće države, iz Savezne Republike Jugoslavije, one se tretiraju kao da su vojske te države, Savezne Republike Jugoslavije, jer se vrši finansiranje, kadrovsko obezbeđenje, materijalna podrška. I ja nemam više šta tu da dodam na to.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Molim da sada pređemo na uticaj, ako ga je optuženi imao na savezne i srpske institucije. Na osnovu vašeg iskustva, da li su članovi Predsedništva, odnosno u koju kategoriju političara bi ste ih vi svrstali?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Članovi Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a bilo ih je u prvoj fazi osam, po mojoj oceni, a i inače po ocenama koje su opšte vladale, predstavljali su trećerazredne kadrovske garniture. Mnogi od njih su bili ili nepoznati široj javnosti ili ono što bi se nazvalo politički skorojevići. Stvarnu moć u to vreme imaju republički lideri, a članovi Predsedništva su, ako ja to mogu tako slikovito da kažem, bili ambasadori iz svojih republika i pokrajina u Predsedništvu. Dakle, oni su morali da zastupaju stavove koje su dobijali iz republike. To je moj utisak oko članova Predsedništva i stvarne moći Predsedništva.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kakav je bio položaj optuženog u ovoj strukturi kako ste je vi opisali?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja mislim da on nije imao neki različit položaj u odnosu na predsednike iz drugih republika, ali pošto je on u pitanju, znači nesporno je da je bio jaka politička figura, da je bio autoritativan i da je po toj relaciji bio u mogućnosti i stvarnoj poziciji da utiče na četiri člana tog Predsedništva koji su bili iz uže Srbije, Kosova i Metohije i Vojvodine.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vaš pretpostavljeni Kadijević, da li je on tehnički bio potčinjen optuženom ili nije? Mi znamo odgovor ali vas ipak molimo da nam kažete.
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Nije ni tehnički, a ja mislim ni u bilo kojem drugom pogledu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 88. Da li je optuženi imao bilo kakav uticaj na postavljenja ljudi u srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova? Očigledno da je on imao moć, ali da li je tu moć i iskorišćavao, da li je ostvarivao?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Procedura postavljanja ministara u vladi je jasna. Znači, predlaže ih mandatar za tu vladu, ali ja mislim da nema spora oko toga da za ključne pozicije u vladi, a jedna od takvih pozicija svakako je uvek bilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, da je optuženi sigurno imao tu bitan uticaj na izbor i postavljanje tih ljudi. To su bili ljudi od njegovog osobitog poverenja. Međutim, cela procedura formalizovanja tog stanja je išla kroz Skupštinu, a u Skupštini je uvek većinu imala Socijalistička partija Srbije čiji je on bio predsednik, tako da je lako bilo izglasavati ono što je već bilo kadrovski zacrtano.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Radmilo Bogdanović je bio ministar unutrašnjih poslova Srbije do marta 1991. godine, a njega je zamenio Zoran Sokolović koji je ostao na tom položaju za vreme čitavog sukoba. Da li je to bila prava smena? Da li je Sokolović stvarno preuzeo ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova nakon što je Bogdanović otišao ili je Bogdanović i dalje ostao uticajna ličnost?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Ja mislim da su tačne obe konstatacije. I Zoran Sokolović je preuzeo funkciju ministra unutrašnjih poslova Srbije, ali je još uvek jak uticaj na ključne ljude u Ministarstvu unutrašnjih poslova imao raniji ministar Radmilo Bogdanović. Zoran Sokolović je i po prirodi, po svom karakteru i temperamentu bio čovek tihe naravi i delovao je više kao figura u svemu tome. Stvarnu moć u to vreme, objektivno u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ima čelni čovek Službe državne bezbednosti.

TUŽILAC NAJS: U redu. Ja mislim da bi svedok za sledeći deo više voleo da se pređe na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vojna linija ...

SUDIJA MEJ: Gospodine Najs, približavamo se kraju. Moramo da završimo i napustimo sudnicu bukvalno za dva minuta. Ukoliko želite da pređete na novu temu, ovo bi bio zgodan trenutak.

TUŽILAC NAJS: To je na Sudu da odluči. Paragraf je kratak ali ...

SUDIJA MEJ: U redu. Ostao je još jedan minut, zato završavamo. Gospodine Vasiljeviću, molim vas vratite se u sredu ujutru da nastavite svoje svedočenje.

Sreda, 12. februar 2003. - Svedok general Aleksandar Vasiljević
 
 
Sreda, 12. februar 2003.
Svedok general Aleksandar Vasiljević
Otvorena sednica
Optuženi je pristupio sudu
Početak 09:02h

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, tražio sam da svedok ostane napolju dok ne obavestim Veće o stanju stvari u vezi nekih administivnih pitanja i identifikujem jedan ili dva potencijalna administrativna problema. Voleo bih da nešto od ovoga pogledamo u zatvorenoj sednici ali pre toga da želim da obavestim Veće da će izveštaj koji ste nam tražili u vezi skorašnjeg otkrivanja podataka optuženom biti potpisan i zaveden danas. Lista svedoka za bosanski deo suđenja, koja treba da se uporedi sa listom koja je stigla sa skorašnjim izveštajem u vezi hrvatskog dela suđenja bi trebalo, mislim, da stigne danas ili sutra. Nailazimo na neke ...

SUDIJA MEJ: Dozvolite mi da vas prekinem samo da vidim da li vas pratim. Dobićemo bosansku listu svedoka i ostatak hrvatske liste, je li tako?

TUŽILAC NAJS: Mislim da hrvatska lista verovatno neće, po našem najskorijem opštem izveštaju hrvatska lista je kompletirana. Ako je nedovršena, proveriću.

SUDIJA MEJ: U redu.

TUŽILAC NAJS: Ali bosanska lista je bila samo u vidu skeleta, samo sa brojevima.

SUDIJA MEJ: Da.

TUŽILAC NAJS: Ali sada je dobijate u drugom obliku. Časni Sude, mi počinjemo da se susrećemo sa ozbiljnim problemima u vezi rasporeda, i mnogi od njih su zbog nedavne bolesti optuženog, kada su svedoci dolazili i morali da se vraćaju i prave promene u sopstvenom rasporedu. Znamo da su 05, 06. i 07. mart dani kada Sud ne zaseda ali uz dužno poštovanje, želimo da pitamo da li postoji mogućnost da neki od tih dana Sud ipak zaseda. Moram reći da, kako sada stvari stoje, ambasador Okun (Okun), koji je ovde zadržan oko dve nedelje zbog bolesti optuženog, treba da svedoči 26. ovog meseca i biće mu jako teško da nađe drugi termin. Oficir irske armije vrlo visokog čina treba da svedoči sledećeg dana, 27.ovog meseca, i rečeno nam je da je to jedini dan kada će on moći da svedoči.

SUDIJA MEJ: Da li je on na 92 ...

TUŽILAC NAJS: Da.

SUDIJA MEJ: Da li je on na listi 92bis?

TUŽILAC NAJS: Da, delom je 92bis. A do ta dva datuma mi takođe možemo dosta odmaći sa još jednim važnim svedokom o kome bih ukratko govorio na zatvorenoj sednici. Znam da je Veće tražilo da izbegnemo preskakanje svedoka ukoliko je to ikako moguće i uradićemo sve što možemo da izbegnemo takvu vrstu rešenja sa ovim svedocima. Ali kada se suočavamo sa ovolikim brojem poteškoća i kada su u pitanju ljudi ovog nivoa, ponekad se možemo suočiti sa odgovorom: ''Žao mi je ali ili tad ili nikad.''

SUDIJA MEJ: Govorim u svoje ime, ali čini mi se da, ako se suočavate sa ovakvim poteškoćama koje su posledica bolesti ili tome sličnog, to su pravi, realni problemi i ne mogu se totalno ignorisati obziri prema svedocima, pogotovo ako su svedoci već bili dovedeni u nezgodnu situaciju, kao što neki od njih jesu. Očito da je to stvar koja se mora uzeti u obzir i na kraju će svedoci možda ipak morati da se pozivaju preko reda.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, potrudićemo se koliko god možemo da dokaze učinimo što jednostavnijim i prijemčivijim, ali to je to. Možemo li na kratko u zatvorenu sednicu? Samo na kratko.

SUDIJA MEJ: Da.

(zatvorena sednica)

sekretar: U otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS: Poslednja ...

SUDIJA MEJ: Da.

TUŽILAC NAJS: Još samo jedna vrlo kratka administrativna stvar. Sud zna da je određeni broj izjava 92bis koje su podeljene na engleskom zajedno sa dokaznim predmetima, da su te izjave u sekretarijatu dostupne na engleskom jeziku. Neko je predložio da bi pomoglo, čak bi pomoglo i optuženom, kada bi se spremili paralelni paketi na BHS-u. Mi koordiniramo materijal koji bi se mogao dostaviti. Tehnički govoreći, to bi zahtevalo ukidanje restrikcija na korišćenje materijala jer mislim da oni na BHS-u do sada nisu predstavljani. Mislim da će Veće to videti, pretpostavljam da će Veće u principu to videti kao pozitivnu stvar, da materijal koji je dostupan materijal na engleskom bude dostupan i na BHS, ukoliko je to moguće koordinirati sa sekretarijatom i odraditi na pravi način.

SUDIJA MEJ: U redu. Ako nema ništa drugo što želite da pokrijete, gospodine Najs, ima nešto što ja hoću da pokrenem, a tiče se zahteva u vezi sa pravilom 92bis. Amikusi su uložili prigovore na prihvatljivost ovih izjava i ti prigovori uključuju prigovore na deset svedoka, to je na stranici 8 njihovog podneska. Oni kažu da ne mogu da verifikuju da li je reč o kumulativnom svedočenju ili ne, pošto te izjave tih svedoka koji će svedočiti nisu bile obelodanjene. Nema sumnje da nam možete pomoći oko toga, možete nam reći zašto te izjave nisu dostavljene. U pitanju su svedoci C-025, C-029, Strinović Davor i doktor Grujić. Mislim da je izjava doktora Grujića dostavljena u obliku izveštaja, ali možda bi ste mogli da pogledate ove ostale i obelodanite ih što je pre moguće. Za dodatke izjava se takođe kaže da nisu prevedene na engleski, to je na 13. stranici njihovih primedbi, i možda bi ste vi mogli time da se pozabavite. Ovo su zaista prilično direktna pitanja. Kada je reč o samim izjavama, imamo 64 izjave i jasno je da će biti potrebno da se one pažljivo razmotre. Možda bi adekvatan način bio da se one grupišu, i možda bi onda bilo pametno da se prvo pozabavimo grupisanjem onih na koje su amikusi uložili prigovore na konkretnoj osnovi. U ovom trenutku mislim na B-1732, zatim tu ima svedočenje neke dece, tu su i svedočenja gospodina Mangana (Mangan) i gospodina Dejvisa (Davies). Sve ovo su odvojena pitanja i možda se time možete pozabaviti ove sedmice.

TUŽILAC NAJS: Hvala vam. Znam da su izjave Strinovića i Grujića dostavljene jer su to sudski veštaci. Za druge svedoke kod kojih je došlo do odlaganja naloženo je obelodanjivanje, ali ja ću još to proveriti kasnije tokom dana, a svakako tokom ove sedmice.

SUDIJA MEJ: A što se tiče 05. i 07. marta, za te dane su ugovorene neke stvari pa neće biti moguće da se radi tih dana. Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Pretpostavljam da vi sada ne zaključujete o prihvatanju ovih predloga po pravilu 92bis. Ako se o tome sada raspravlja, ja bih onda želeo da iznesem argumente zbog čega sam kategorično protiv toga, ali ako ćete odrediti neko drugo vreme za to, onda ću to učiniti tada.

SUDIJA MEJ: Imaćete priliku da to učinite. Ono što ja predlažem je da se ove različite izjave grupišu i da se njima bavimo po grupama, a ne globalno. Međutim, to je samo predlog u ovom trenutku, vi ćete imati prilike da iznosite svoj stav. Molim da se uvede svedok.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Dobro.

TUŽILAC NAJS: Paragraf 100 sažetka. Vrlo brzo dolazimo do onoga što će zahtevati prilično značajnu zatvorenu sednicu, dužu zatvorenu sednicu.

SUDIJA MEJ: Gospodine Vasiljeviću, žao nam je što ste čekali, morali smo da se pozabavimo nekim administrativnim pitanjima. Izvolite.

GLAVNO ISPITIVANJE: TUŽILAC NAJS

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Generale Vasiljeviću, možemo li sada da se pozabavimo ''Vojnom linijom'' MUP-a Srbije? Molim vas, recite nam šta znači ovaj izraz i ukratko nam je opišite. Mi ćemo se verovatno baviti detaljima na zatvorenoj sednici, tako da bi bilo dobro da se u ovoj fazi bavite onim materijalom kojim možete, odnosno onim što mislite da je prikladno za javnu sednicu, a zatim ćemo zamoliti Veće da pređemo na zatvorenu sednicu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa pod ''Vojnom linijom'' se podrazumevaju aktivnosti nekih čelnih ljudi MUP-a i Državne bezbednosti Srbije ali i drugih koji su se mimo svoje funkcionalne zakonom propisane dužnosti bavili poslovima koji nisu u njihovoj nadležnosti a odnose se na formiranje paravojnih jedinica i njihovo usmeravanje na pojedinim delovima ratišta.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li su te aktivnosti bile zakonite ili nisu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Te aktivnosti, ako se tiče izvođenja dejstava na ratištu, svakako nisu u nadležnosti ljudi koji se bave ovim poslovima u MUP-u, znači za te poslove nadležne su odgovarajuće vojne jedinice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Intervencija tih konkretnih osoba, da li se to moglo smatrati legalnim, odnosno zakonitim ili nelegalnim ili je to bilo negde između?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa oni su pored svojih legalnih funkcija koje su obavljali u MUP-u i u Državnoj bezbednosti imali jedan deo aktivnosti, ja sam rekao, koji nije u njihovoj nadležnosti. To nije neka posebna ilegalna aktivnost, ali u svakom slučaju nije ni legalna aktivnost.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Reč je o MUP-u Srbije. U kom stepenu je ovo bilo usmereno ka paravojnim grupama? Govorili ste o paramilitarcima. U kom stepenu je ovo bilo usmereno na aktivnost paravojnih grupa?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa neki ljudi iz MUP-a Srbije kao i iz Državne bezbednosti stajali su, na jednoj strani, iza dovođenja nekih instruktora iz inostranstva, pretežno onih koji su bili ranije u Legiji stranaca, koji će kasnije služiti za obuku nekih paravojnih sastava ili direktno njihovo rukovođenje i usmeravanje. Na drugoj strani, angažovani su pojedinci koji su imali svoje kriminalne dosijee u ranijoj prošlosti, koji su takođe konstituisali neke paravojne sastave. Ja mogu kasnije da govorim o tome koji su to sastavi i koji ljudi.

TUŽILAC NAJS: Molim da sada pređemo na zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li vas je u julu ili avgustu 1991. godine Zoran Sokolović (sledeće pominjanje), ministar unutrašnjih poslova Srbije pozvao da dođete na sastanak u njegov kabinet? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta je tamo rečeno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo, rekao mi je da dođem sam kod njega jer ja nisam imao običaj da idem sam u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Kada sam došao, u najkraćem direktno da vam na to odgovorim, rekao mi je da njegovog šefa interesuju podaci o generalitetu. Ja sam pitao: ''Kojeg šefa?'', a on je rekao: ''Nemoj da se šališ, ovo je predsednik Milošević''. Mogu da prepričam taj kontakt ako treba.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta ste vi odgovorili na ovaj zahtev za informacije o generalima? Da li je to bilo prikladno da se vama optuženi na taj način obraća, tražeći informacije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije, ne da nije prikladno nego nije ni redovni put niti je to dozvoljeno. Ja sam rekao da te podatke koje on traži slabo poznajem jer sam malo u Beogradu, a i to kratko vreme koliko sam bio, bio sam na terenu dosta. I onda sam mu rekao da te podatke zna jedan general i to vrlo dobro. On je pitao ko a ja sam rekao ''General Krstić (sledeće pominjanje)'', on je u stvari vodio generalski kadar u personalnoj upravi. A onda je Sokolović rekao: ''Pa znam, ali ja ne znam hoće li on te podatke da da''. Ja sam odgovorio da hoće, ali ako ne postupi kao sa mnom, da to traži direktno nego da za to dobije odobrenje od generala Kadijevića (sledeće pominjanje). I ja sam se izgovorio da imam sastanak, da moram da idem i na tome se ovaj razgovor završio.

TUŽILAC NAJS: Dva paragrafa na zatvorenoj sednici, molim.

(zatvorena sednica)

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je u septembru 1991. godine bilo pokušaja da se Kadijević ukloni sa svog položaja, sa položaja saveznog sekretara?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, bilo je, i to je bilo 29. septembra 1991. godine. Mislim da, hteo bih da napomenem da je četiri dana pre toga, 25. septembra pokušano na sličan način da bude uklonjen general Jurijević Zvonko, tada komandant Ratnog vazduhoplovstva.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Veću bi možda bilo korisno ako bi se podsetilo na strukturu koja je prikazana u dokaznom predmetu 387 tabulator 1, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] mi imamo kopiju koja može da se stavi na grafoskop kako bi pomogla. Ko je učestvovao u ovom pokušaju, generale Vasiljeviću?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Delovi Prve gardijske motorizovane brigade.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To vidimo na desnoj strani ove tabele. Hvala lepo. Kao što se vidi na tabeli, njima je zapovedao pukovnik Mile Mrkšić (sledeće pominjanje).
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ko je još učestvovao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa zgradu su blokirali specijalni policijski sastavi. Ja sam kada se to dogodilo bio na terenu i pozvan sam da se vratim. A kada sam stigao, to je već bila faza u kojoj je general Kadijević bio izolovan u svojoj kancelariji, a pukovnik Mrkšić Mile i tada još pukovnik Vuk Obradović, koji je bio šef vojnog kabineta, i jedan od komandanata vojne policije bili su u kabinetu kod generala Blagoja Adžića (sledeće pominjanje) i ubeđivali ga da prihvati funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ali to nije uspelo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije uspelo zbog toga što prvo, general Adžić je rekao da on u tim njihovim prljavim poslovima neće da učestvuje, ''a ako hoćete'', rekao je, ''možete hapsiti i mene''. I drugi elemenat je bio to što sam ja razgovarao sa pripadnicima vojne policije i ubedio ih da je to nerazuman potez, tako da su se povukli i na tome se to završilo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabela pokazuje da je Prva motorizovana gardijska brigada bila potčinjena šefu kabineta koji je bio umešan, rekli ste da je to Vuk Obradović. Možda se čini kao detalj ali da li je on imao brata Pavića?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je on, taj brat, bio važan član SPS-a u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, ja mislim da je bio i na funkciji potpredsednika Skupštine Srbije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na osnovu vašeg iskustva, da li je Vuk Obradović ikada reagovao na bilo kakav uticaj njegovog brata Pavića Obradovića?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vuk Obradović je imao nekih stavova u to vreme koji su odudarali od opštih stavova i opšte klime u SSNO, i ne samo ja nego veći deo ljudi iz SSNO su to tumačili da je Vuk pod određenim uticajem svoga brata Pavića i da se tim putem reflektuju neki ti politički uticaji prema kabinetu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li vas je 05. marta 1992. godine pozvao Zoran Janaćković koji je u to vreme bio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove da bi ste se sastali sa optuženim? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi pre nego što je došlo do tog sastanka razgovarali o njemu sa generalom Adžićem?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kada sam saznao da sam pozvan na taj sastanak, ja sam o tome obavestio generala Adžića koji je u to vreme zastupao saveznog sekretara za narodnu odbranu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta je on bio u stanju da vam preliminarno kaže u vezi sa tim sastankom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa on je rekao: ''Hvala ti kao čoveku što si mi to saopštio, ali ja znam da njih'', mislio je na generale, ''Slobodan poziva, ali siguran sam da ćeš ti biti prvi i zadnji koji mi je to rekao''.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pre nego što dođemo do samog sastanka, da li je u to vreme Upravi bezbednosti bilo dozvoljeno da referiše, da daje informacije direktno saveznom Predsedništvu ili bilo kom drugom republičkom organu ili je imala obavezu da deluje preko SSNO?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, samo preko SSNO.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na vašem sastanku sa optuženim, šta je on ukratko hteo od vas, ako je išta tražio da mu kažete?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam možda malo u šali, možda malo više neozbiljno tada nastupio. Rekao sam, pošto sam očekivao da će ga verovatno interesovati neki podaci vojne službe, rekao sam da sam u toj službi skoro 30 godina, da mi je posao bio uvek da drugim ljudima postavljam pitanja, a da mi oni moraju odgovarati pa ga molim da me sada ne dovodi u obrnutu poziciju, da on postavlja pitanja a ja da moram da odgovaram. I on se nasmejao i rekao: ''Dobro, kažite ono što mislite da mene može interesovati''.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da. I da li ste vi na to odgovorili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam. Ja sam cenio da je u to vreme najaktuelnija jedna politička neizvesnost bila kako će proći najavljivane masovne demonstracije za obeležavanje 09. marta iz 1991. godine i najiscrpnije sam izneo saznanja vojne službe o tome.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Nakon tog dela vašeg razgovora, da li je on od vas tražio nešto konkretno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije konkretno, ovaj, ništa tražio, rekao mi je da je zadovoljan sa ukupnom informacijom koju sam dao i da nema šta da me pita. A onda mi je rekao da je čuo da mi u Upravi bezbednosti radimo neke informacije i da bi voleo, ako mogu da mu pošaljem da vidi neku od tih informacija. Ja sam mu odgovorio da ja te informacije šaljem redovno MUP-u Srbije, MUP-u Crne Gore i saveznom MUP-u i da ih je i on verovatno dobio. Nakon ovoga mi je odgovorio da on neke informacije dobija ali da nije siguran da li mu MUP svaki put tu informaciju dostavlja. Ja sam rekao ako ne bude dobio i za 01. maj, znači da su je sklonili. I u ovom delu se, znači o ovom problemu se razgovor na tome završio. Ja sam procenio da u stvari je tada optuženi od mene tražio kompletnu informaciju koja je imala četvrti deo, to je bil
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
TUŽILAC NAJS – PITANJE: Časni Sude, vratiću se na dokazni predmet 342, tabulator 11 [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] jer je reč o jednom konkretnom pasusu na koji želim da vam ovog jutra ukažem pažnju, ali možda treba da idemo korak po korak jer se on bavi jednim drugim pitanjem. Vukovar. U vreme događaja u Vukovaru, da li je postojala koordinacija između jedinica teritorijalne odbrane preko Badže, Radovana Stojčića?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam govorio o dve teritorijalne odbrane u Slavoniji. Znači, govorio sam o legalnim jedinicama teritorijalne odbrane iz Srbije koje su dejstvovale na tom prostoru. Jedan od tih odreda je odred iz Valjeva. I govorio sam o drugoj naoružanoj strukturi na teritoriji, koja po mome nije imala obeležja prave teritorijalne odbrane kako bi trebala da bude uređena. Međutim, dolasci Radovana Stojčića na komandno mesto, istureno komandno mesto kod generala Panića očigledno je to bilo u funkciji koordinacije tih jedinica sa drugim snagama.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Koliko je vama poznato, koje jedinice su učestvovale u bitkama za Vukovar?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu da navedem konkretne jedinice, mislim sve jedinice. Bila je Prva gardijska motorizovana brigada pod komandom tada pukovnika Mrkšića (sledeće pominjanje). Bile su jedinice Novosadskog korpusa pod komandom generala Biorčevića. Bila je jedna oklopna brigada iz Kraljeva. Bila je 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Bili su neke jedinice Teritorijalne odbrane Srbije i neke jedinice Teritorijalne odbrane Vojvodine. To je u globalu što znam od jedinica.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pogledaćemo samo par dokumenata, tabulator 26. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim da se stavi pred svedoka i na grafoskop. Ovo je naređenje. Mislim da je datum 19. oktobar, barem na pečatu piše 19. oktobar, iz komande Prve motorizovane gardijske brigade komandi Prve vojne oblasti i Generalštabu oružanih snaga SFRJ: I pored više upozorenja da u reonima dejstava jedinica nisu objedinjena dejstva svih snaga koje se nalaze u tim reonima'', preskačem ostalo, ''naređujem da sve snage koje dejstvuju u zonama dejstva jedinica stavljaju pod komandu komandanata jedinica JNA koja izvodi borbena dejstva u tim reonima''. Zatim detalji na koji način to treba izvršiti. Možda Veće samo može pogledati ostatak ove stranice bez mog čitanja, a mi ćemo u međuvremenu preći na tabulator 27. Ovo je od 15. novembra, naređenje Mile Mrkšića (sledeće pominjanje): ''Regulisanje pitanja prepotčinjavanja - sa ciljem da se ostvari što uspešnija realizacija odluke od 14. novembra i objedinjavanje komandovanja za naredna dejstva, prepotčiniti odred Teritorijalne odbrane Stara Pazova, 80. motorizovanu brigadu ...'', i onda, ''80. motorizovana brigada sa odredom Teritorijalne odbrane Stara Pazova u narednim dejstvima izvršavaće zadatke u skladu sa odlukom od 14. novembra''. Dakle, ovo je naređenje Mrkšića koje prepotčinjava jedinice teritorijalne odbrane u ovoj operaciji, prepotčinjava ih svojoj operativnoj grupi. Te jedinice koje on pretpočinjava, da li su one iz Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Zatim tabulator 28 molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Dolazi od Mrkšića, a upućeno je generalu Paniću, to je izveštaj o evakuaciji vukovarske bolnice. Ako pogledamo izveštaj, paragraf 2: ''Na osnovu vašeg zahteva dostavljamo izveštaj o realizaciji zadataka koje ste postavili naređenjem. Kako ste u zadatku operativne grupe Jug precizirali da operativna grupa Jug u toku prepodneva do 10 časova 19.11. zauzme bolnicu i MUP i očisti od ustaških snaga Vukovar, ovaj zadatak je izvršen do 11 časova 19.11. i obezbeđena je sigurnost kretanja gradom''. Onda se bavi ''raščišćavanjem naselja Mitnica'', problemima sa evakuacijom i transportom civilnog stanovništva koje se šalje u Republiku Hrvatsku, zbog blokade na auto-putu, pošto hrvatska Vlada nije htela da ih primi. Tvrdi se da se sve izvodi u skladu sa Ženevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima: ''Preduzete su mere za učvršćivanje komande i kontrole ...''. Zatim ide raščišćavanje mina, u podpasusu dva: ''Aktivnosti na čišćenju oslobođenog prostora i objekata u Vukovaru od ostataka ustaških snaga - preduzete mere za uspostavu potpune kontrole u gradu''. Zatim se dalje to pominje na sledećoj stranici. Govori se o transportu civila koji je juče vraćen sa autoputa i danas nekoliko puta vraćen sa ugovorenog mesta za predaju u reonu Nuštara. Isto se desilo i sa transportom civila iz reona ''Veleprometa'' koji je nekoliko puta vraćen. ''Regulisali smo da se transport uputi u Šid pošto drugog izbora nismo imali''. To bi bio rezime ovog izveštaja koji je upućen generalu Paniću. Govori se o povređenim, ranjenim i poginulim vojnicima. Možemo li sada pogledati dok se još uvek bavimo temom Vukovara, da pogledamo dva kratka video snimka koji nam mogu pomoći.

(Pušten video snimak)

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ovo je video snimak koji smo gledali prilikom svedočenja prethodnog svedoka. Molim vas da se sada fokusirate na konkretno vojno lice za koje mislimo da će nam ovaj svedok moći, kojeg će ovaj svedok moći da identifikuje. Molim vas zaustavite ovde. Čovek na kojeg je usmerena kamera koji sedi na dnu stola, ko je to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je tada po činu pukovnik Pavković Nebojša (sledeće pominjanje).

TUŽILAC NAJS – PITANJE: On je kasnije postao general?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS: Molim da pogledamo drugi snimak. Nadam se da je on spreman. Ako nije, možemo kasnije na njega da se vratimo.

(Pušten video snimak)

Tekst sa trake:
- Odvode nas kao zločince, otimaju i ono malo ničega, zadnjih uspomena što smo ih mogli prikupiti. S mržnjom i neviđenom okrutnošću naši dojučerašnji susjedi i štićenici lažu o nama kako bi nas poslali u logor ili još bolje, smrt ... jer mrtvi se, misle oni, ne vraćaju osim u snovima. Velepromet, obućara, kasarna, bolnica, samo su neka od mjesta na kojima smo treba ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kasnije ćemo pogledati drugi snimak, bojim se da sada nećemo moći da ga vidimo. U svakom slučaju, ono što smo videli u drugom delu ovog prvog snimka pokazuje ''Velepromet'' i Vukovar. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da budem siguran jer ja taj teren ne znam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ali možete biti sigurni da prvi deo ovog snimka pokazuje pukovnika, a kasnije generala Pavkovića. Upravo mi tehnička kabina pokazuje da ima spreman drugi snimak. Molim da ga pustimo. To je verovatno nešto malo više od zaustavljene slike.

(Pušten video snimak)

Tekst sa trake:
- ... neka, istaknite problem onda, istaknite problem.
- Problem je u tome što vidimo kako se vojnici šetaju po ulici i da prolaze kamioni. Pogledajte eto tamo.
- Mogli ste tamo da idete. Taj most je bio otvoren za saobraćaj.
- Moje kolege su bile tamo.
- Moji vojnici su pratili taj konvoj.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Zaustavite molim. Oficir kojeg vidimo napred, koji ne govori, čija se glava okreće i vidimo profil na mostu sa Šljivančaninom, ko je to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nebojša Pavković.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možete li nam reći koja je bila njegova funkcija u to vreme? Na kom položaju je bio u to vreme dok je bio u Vukovaru?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: On je u Vukovaru boravio kao predstavnik kabineta saveznog sekretara za narodnu odbranu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, bio je predstavnik vrlo visokog organa, najvišeg organa o kojem ste vi govorili.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Taj organ je bio na visokom mestu, morao je imati i visoku funkciju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ovčara. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Molim vas, recite nam nešto ukratko o tome. Reč je o paragrafu 137. Kasnije tokom 1993. godine, da li ste kontaktirali Zjaju Murisa (sledeće pominjanje), mislim da se tako zvao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li vam je on pričao o onome što se desilo u Vukovaru?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možete li nam to ukratko reći?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja sam sa Zjajom Murisem imao jedan veoma kratak kontakt u januaru 1993. godine zbog nekih optužbi da sam ja maltene ukrao neki novac iz Vukovara. I pošto je Zjajo Muris bio komandir specijalne policijske jedinice, ja sam hteo od njega da čujem kolika je količina novca bila i šta je sa tim urađeno jer stvarno nisam znao ništa o tome. On mi je tada rekao da on nije bio angažovan na tom zadatku jer je bio poslat u Ovčaru, i ja sam tada prvi put čuo za takvo mesto, u stvari nije mi ni bilo jasno da li je mesto ili je to štale za ovce. I onda je rekao: ''Ne znate taj deo, kasnije ću vam to ispričati''. I kada se završilo, ovaj, moje suđenje, ja sam imao priliku da sretnem, ovaj, Murisa koji je već bio demobilisani oficir i u najkraćem šta mi je ispričao – da su iz bolnice zarobljenici za koje su postojale sumnje da su presvučeni pripadnici Zbora narodne garde koji su hteli da izvrše, da iskoriste evakuaciju bolnice i da budu evakuisani sa bolnicom, da su bili prebačeni na Ovčaru gde se nalazila 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Njega je neko iz gardijske brigade uputio sa nekoliko policijskih, sa nekoliko policajaca na Ovčaru da ode da vidi šta se tamo događa, jer navodno, po nekim izveštajima, tamo ima problema. Kada se približio Ovčari, po njegovoj priči, čuo je pucnje i o tome preko radio veze obavestio komandu brigade. Rekao je da se tamo puca. I odgovoreno mu je: ''U redu, vrati se nazad, to više nije naš problem''. Nakon izvesnog vremena, nije mi objasnio kada, saznao je od drugih ljudi u brigadi gardijskoj da su tu vukovarski teritorijalci, kako su ih zvali, streljali oko 160 civila. To je u najkraćem što je meni Muris preneo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da pogledamo tabulator 30 i 31. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Vi ste nam na početku govorili nešto uopšteno o jedinicama koje su bile u području Vukovara. Ovde vidimo dokument od 18. oktobra 1991. godine, Šid, pečat Teritorijalna odbrana Vukovara, štab Teritorijalne odbrane Vukovar. ''Legalizacija rada jedinice, odred ''Leva Supoderica'', komandant jedinice Milan Lančužanin. Preostali deo jedinice evidentiran kod komande jedinice, za dejstva jedinice odgovoran komandant Milan Lančužanin'', potpisao Dušan Filipović. Kakve posledice je imalo ovo naređenje u odnosu na ovu jedinicu ''Leva Supoderica''?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ovaj dokumenat upravo ilustruje ono stanje o kojem sam ja govorio, od one takozvane teritorijalne odbrane u Slavoniji. Znači, legalizuje se jedinica. Postavlja se pitanje šta je pre toga bio taj odred ''Leva Supoderica'', znači da nije bio legalan. Sada se kao prima u sastav ovog štaba Teritorijalne odbrane u Vukovaru. Mislim, ovaj dokumenat nema formu kako bi trebalo da, ovaj, normalno postoji. Znači, u najkraćem, ova se jedinica od ovog datuma ima računati da je jedinica teritorijalne odbrane štaba Teritorijalne odbrane u Vukovaru, ali forma po kojoj se radi govori o stanju kakvo je bilo. I drugo, mislim da po onome što znam, ovaj, kasnije, ovo nije Lančužanin Milan nego Lančužanin Miodrag. Znači, Lančužanin Miodrag je bio komandant odreda ''Leva Supoderica''. A iz onoga što sam kasnije saznavao, iz ovog sastava su učestvovali i u likvidacijama na Ovčari.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A ''Leva Supoderica'' sa koje teritorije dolazi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nju su uvek označavali meni kao četničku jedinicu, Šešeljeva jedinica, tako su je zvali. Znači, to je i Zjajo Muris govorio o ''Levoj Supoderici'', jer je meni taj naziv nekako bio veoma čudan, šta je to. I onda je to uvek upotrebljavano da je to Šešeljeva jedinica, da su to radikali njegovi. Kasnije sam saznao i od novinara koji su bili na tom terenu, ovaj, istu kvalifikaciju za tu jedinicu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ako pogledamo tabulator 31, da li Lančužanin ima nekakav nadimak, molim vas?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ima. Njegov nadimak je Kameni.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 31, molim vas. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Ovo je naređenje od, ovo je odluka od 29. oktobra 1991. godine, od operativne grupe o nastavku napada na Vukovar, nastavku ''operacije Vukovar''. Dokument je potpisao pukovnik Mrkšić (sledeće pominjanje) i mislim da se tu odmah prelazi na raspored i na zadatke. I vidimo da je sastav borbenih jedinica, odnosno jurišnog odreda sledeći - Prva motorizovana brigada, onda odred ''Leva Supoderica'', isto tako odred ''Petrova Gora'' i razne druge jedinice koje su stavljene zajedno. Da li onda ovo funkcioniše na način da se potčine, na primer dve grupe, ''Leva Supoderica'' i ''Petrova Gora'' Prvoj motorizovanoj gardijskoj brigadi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Iz ovoga se vidi naređenja da je odred ''Leva Supoderica'' i odred ''Petrova Gora'' u sastavu jurišnog odreda Jedan iz sastava verovatno operativne grupe Jug, odnosno Gardijske motorizovane brigade. Ja bih hteo ovde da ukažem da po tome kako se označava, piše odred ''Leva Supoderica'', odred ''Petrova Gora'', znači ne stavlja se odred Teritorijalne odbrane kako je to, na primer, navedeno u drugim dokumentima, odred Teritorijalne odbrane Valjevo, odred Teritorijalne odbrane Stara Pazova, ovde se jednostavno upotrebljava izraz odred. A to je u stvari ona improvizovana teritorijalna odbrana koja nema sve atribute kakve bi trebalo da ima. Znači više kao neki paravojni sastavi.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Rekli ste nam kako ste vi shvatili Šešelja i ''Leve Supoderice''. Da li znate išta o ''Petrovoj Gori''? To je ja mislim mesto koje se nalazi u oblasti Knina. Ali da li znate išta o toj jedinici, ako je to uopšte bila jedinica?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam o toj jedinici detalje, kome je ona pripadala. Međutim, znam da u Vukovaru, deo Vukovara se zove Petrova Gora i ja pretpostavljam da se radi o jedinici sa tog područja, kao što postoji i Leva Supoderica, isto deo grada, tako da se to ne odnosi ni na kakvu jedinicu iz Knina. To je moja procena.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ostaćemo još na Vukovaru. Vi ste prvo obavestili generala Dimitrijevića (sledeće pominjanje). Kada ste vi prvi put obavestili generala Dimitrijevića o onome što vam je Muris rekao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa to je negde nakon njegovog postavljanja na mesto načelnika Uprave, znači negde ili krajem 1993. godine ili u samom početku 1994. godine. Jer meni nije bilo baš dozvoljeno da mogu da ulazim u Generalštab zbog još svežih tragova boravka Nedeljka Boškovića tamo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Iako ste imali još nekoliko kontakata o Vukovaru, nećemo time da se bavimo detaljno, ali to se sve nalazi u rezimeu pa ako bude relevantno, mi ćemo to da uvedemo. U paragrafu 143, da li ste vi u jesen 1998. godine imali kratak sastanak sa penzionisanim generalom Mrkšićem, on je tada već bio penzionisan?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam. To nije bio sastanak, to je bio kratak iznenadni susret.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I da li je bilo govora o tim događajima u Vukovaru, da li je o njima diskutovano? Ili ako nije diskutovano, da li su se barem spomenuli na ovom sastanku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja sam imao stalno želju, ako bih nekog sreo od tog rukovodećeg sastava brigade, da postavim neka tri pitanja koja su mene interesovala. I tako sam generalu Mrkšiću uspeo da postavim prva dva. To je bilo ''Šta se to dogodilo na Ovčari?''. [ vidi detaljnije] Ja ću govoriti doslovno kako mi je odgovarao. On je rekao: ''Aco, dece mi moje, da sam znao šta će im uraditi, nikad ih ne bi predali''. E ja sam ga onda upitao a kad su saznali, šta je urađeno, zašto nisu obavestili po liniji izveštavanja. A on je rekao: ''Kada smo videli šta su im uradili, onda smo se zakleli da ćutimo''. I treće pitanje nisam stigao da mu postavim jer bili smo u saobraćaju i morao sam da pomerim kola tako da je na ovome završen ovaj kratak susret.

SUDIJA KVON – PITANJE: Generale Vasiljeviću, kakva je vaša procena bila u to vreme, da li ste smatrali da on govori istinu?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Delovao mi je veoma iskreno. Mislim, to je šest, sedam godina nakon događaja koji se zbio. Drugo, ja nisam bio ni u kakvoj funkciji, ja sam bio penzioner, sreli smo se kao dva čoveka i moj je utisak da mu je čak bilo teško kad je to govorio.

SUDIJA KVON: Hvala vam.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, molim vas samo za trenutak. Časni Sude, sada ćemo proći kroz tabulatore 32, 33, 34 i 35 na isti način kao i sa drugima. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Iako nije zgodno uzimati stvari van redosleda, bolje je da ne traćimo vaše vreme a nadam se da ću posle pauze moći da se bolje skoncentrišem na te stvari. Sledeći pasus na stranama od 28 do 32 je obeležen kao pasus koji treba proći na zatvorenoj sednici. Možemo li na zatvorenu sednicu? Neće nam trebati mnogo vremena jer nameravam da se dotaknem samo par stvari. To bi moglo biti i na kraju ovog dela, pa bih ja ukoliko mi dopustite, mogao tokom pauze da se pozabavim nerešenim dokaznim predmetima pre nego što pređemo na Kosovo.

(privatna sednica)

sekretar: Na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Čuli smo Slobodana Lazarevića. Da li je on radio za Upravu bezbednosti? I ako nije, da li je imao ikakav odnos sa pukovnikom Zimonjom, i ako jeste, kakav je bio njegov odnos sa pukovnikom Zimonjom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači kategorički mogu da kažem da Slobodan Lazarević nije imao nikakve veze sa Upravom bezbednosti i njenim organima. Znači, meni je taj čovek apsolutno nepoznat, niti znam niti mi je poznat neki njegov naziv u okviru organa bezbednosti JNA, sasvim je sigurno da nije bio ni aktivni starešina u JNA. Pukovnik Zimonja je oficir Obaveštajne uprave Generalštaba JNA i nalazio se na različitim dužnostima. Koliko ja znam, negde 1991. godine on je na dužnosti u inostranstvu, na dužnosti vojnog izaslanika ili pomoćnika.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Znači, ako je, kao što smo čuli, Lazarević imao zvaničnu vezu sa pukovnikom Zimonjom, onda je to mogla biti i veza sa Upravom za, sa Obaveštajnom upravom Generalštaba JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja za tu njihovu vezu ne znam, ali ako je bio sa njim u službenoj vezi, onda je to po vertikali naslonjeno na Obaveštajnu upravu Generalštaba.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Generale Vasiljeviću, želim da prođemo kroz neke stvari koje sam prevideo ili koje sam odložio iz jednog ili drugog razloga. Ako Veće može da se vrati sada na stranu 25, imam samo par pitanja o Lovasu kao i jedan dokazni predmet u vezi toga. Rekli ste nam gde ste slali svoje izveštaje o Lovasu. [ vidi detaljnije] To je paragraf 135. Da li ste vi primili izveštaj od oficira, od dežurnog oficira u SSNO u vezi onoga što je pronađeno krajem novembra 1991. godine od strane patrole Vojne policije, to jest pronađena su neka tela na farmi Lovas u blizini Dalja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Recite nam u jednoj rečenici sadržaj tog izveštaja, šta je pronađeno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači to je išao izveštaj linijom dežurne službe Vojne policije. Po tom izveštaju iz Prve vojne oblasti, negde krajem novembra 1991. godine na farmi Lovas patrola je pronašla, patrola Vojne policije je pronašla 23 masakrirana leša civila. Oni su ovo mesto snimili i dokumentovali kratko i o tom događaju su obavestili teritorijalno nadležni MUP u Dalju, i dalju istragu oko tog slučaja je preuzeo MUP u Dalju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Svi ovi izveštaji, vaš i ovaj dodatni izveštaj, da li znate da li su oni vodili bilo kakvom krivičnom gonjenju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Trebalo bi verovatno da se pokrene postupak protiv nepoznatog počinioca tog krivičnog dela. Znači o događaju bi trebao kasnije da bude obavešten nadležni teritorijalni tužilac i on bi postavljao zahteve pred organe unutrašnjih poslova koje radnje treba da učine.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ali da li je vama na bilo koji način poznato da li su preduzeti bilo kakvi koraci za krivično gonjenje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam da li je pokretan ovaj prethodni postupak ili kasniji krivični postupak, to je u nadležnosti MUP-a bilo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da sada pogledamo dokazni predmet koji sam odložio, a to je dokazni predmet 342 tabulator 11. [ vidi detaljnije] Ovo je pismo od 23. oktobra 1991. godine od Milana Eremije, zamenika komandanta nadležnog za instrukcije o pitanjima morala i političke propagande, upućeno je komandi Prve vojne oblasti, Odeljenju za moral. Na drugoj strani, paragraf 4, generale, da li vidimo aktivnosti i pojave koje negativno utiču na stanje morala u jedinicama divizije, što se podvači u trećem pasusu i pod crticom kaže: ''U zoni borbenih dejstava nalazi se više grupa raznih paravojnih formacija iz Srbije, od četnika preko odreda ''Dušan Silni'' i raznih samozvanih dobrovoljaca kojima nije osnovni motiv borba protiv neprijatelja već pljačka narodne imovine i iživljavanje nad nedužnim stanovništvom hrvatske nacionalnosti. Prilikom zarobljavanja 80 meštana hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, od strane teritorijalne odbrane Lovasa i odreda ''Dušan Silni'' vršeno je fizičko zlostavljanje nad istima, nakon čega je ubijeno četiri meštana sela Lovas''. I onda se dalje pominje ubistvo još 17 meštana i tako dalje. I onda pod tačkom 5 ''Predlog mera za poboljšanje stanja morala u jedinicama – da se organizovano pristupi razoružavanju paravojnih formacija, posebno odreda ''Dušan Silni'', četnika i Arkanovih vojnika i da se u tu akciju uključe organi vlasti i organi Republike Srbije''. Da li ovaj dokument beleži ono što ste nam vi rekli u vezi sa učešćem paravojnih snaga iz Srbije u onome što se dešavalo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da pređemo na stranicu 27, na četiri navedena dokazna predmeta. Mislim da vas mogu poštedeti jednog od njih, dakle preskočićemo 32 i ići ćemo odmah na tabulator 33. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Da li vam je, generale Vasiljeviću, pokazan neki drugi izveštaj ili izveštaji koji su pokrivali događaje o kojima niste ništa znali iz prve ruke ili čak niste ni čuli o njima, a izgleda po onome kako su napravljeni da su to bili redovni izveštaji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Ovaj sam izveštaj video ovde kada mi je pokazivana dokumentacija. To je izveštaj organa bezbednosti 180. motorizovane brigade, majora Ristić Branislava. Po formi, ovaj dokumenat odgovara organima bezbednosti, a iz istog se vidi da je rađen u jednom primerku i da nije nikome dostavljen.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Mislim da je činjenica da postoji samo jedan primerak tog izveštaja neuobičajena ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ako to notira kao sebi neko saznanje koje će kasnije možda proširivati i produbljavati, onda iz više ovako pojedinačnih dokumenata on može napraviti zbirnu informaciju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Ako pogledate tekst ovog izveštaja gde se navode činjenice, proći ćemo relativno brzo kroz to. Ovaj dokument originalno beleži razgovore koji su privatno obavljeni, gde jedan vojnik kaže oficiru: ''Kad smo skrenuli prema Škabrnji putem, video sam borbeno vozilo BOV (borbeno oklopno vozilo) i jednog mrtvog pripadnika Zengi, a pored njega je bila PAP-ovka. Kad smo ušli u selo, iz jedne kuće teritorijalci i dobrovoljci koji sebe nazivaju četnicima iz jednog podruma su izveli oko 20 civila. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Jedan od njih je imao PAP (poluautomatska puška), njega su odmah odvela iza BOV-a i streljali. Ispred BOV-a su doveli jednu staricu i dva starca, legli ih na zemlju i pucali im u potiljak. Iz jedne od kuća u selu izveli su tri muškarca od kojih je jedan imao 35 godina, a ostala dvojica oko 45. Njih su u dvorištu malo ispitivali i onda ih streljali. Čuo sam po nekim pričama da su ubili neku ženu od 19 godina sa detetom od osam meseci, ali to lično nisam video. Iz podruma jedne kuće izveli su curu, i oca i kćer. Oca su joj odmah ubili iz automatske puške. Nju su oborili na zemlju povukavši za kosu i rekli joj: ''Hoćeš da prođeš kao otac?''. Viknuo sam ''ne pucaj'' i uperio sam pušku u njega. Tu curu smo posle doveli u komandu. Video sam da su grupu od pet civila teritorijalci vodili ispred sebe, a onda ih stavili ispred tenka da bi pokazali put i služili kao štit. Kad smo išli prema Nadinu, videli smo da su teritorijalci zarobili nekog civila. Sa njima je razgovarao Dražić, načelnik Službe javne bezbjednosti ali sam potom čuo od nekih da su i njega ubili''. [ vidi detaljnije] Oficir koji podnosi ovaj izveštaj daje napomenu: ''Iz podataka koje je dostavio Mitrović vidi se da su pojedine grupe teritorijalaca više delovale kao banda nego kao vojska. Ovako ponašanje i njihov odnos izazvao je revolt kod vojnika koji su skoro dolazili u otvoren sukob sa njima da bi zaštitile neke civile hrvatske nacionalnosti''. Dakle, da li ovo vama izgleda kao redovni izveštaj s kraja novembra 1991. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, po formi kako je sačinjen, znači to nije izveštaj, to je njegova beleška, znači službena beleška ili službena zabeleška. A na osnovu ovih prvih informacija, ovaj organ bezbednosti je trebalo da izvrši njihovu proveru i dokumentaciju. Prvo, ovo je vozač borbenog vozila vojne policije, to vozilo ima komandira, starešinu iz Vojne policije. Znači, trebalo je da traži i zvaničan izveštaj komandira Vojne policije koji je bio u tom borbenom vozilu. Da li je on to kasnije radio ja ne znam, ali za ovo što je opisao nemam sumnje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Ako pogledamo sledeću zvaničnu belešku, tabulator 34, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] da li je to još jedna zvanična službena beleška koju ste pogledali? To je kopija. Da li vam se čini da je ona u adekvatnom obliku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da bismo uštedeli na vremenu, neću čitati sve ovo. Ovo dolazi od poručnika, kao što vidimo na trećoj stranici engleskog prevoda i bavi se borbama u selu Škabrnja, kaže da su pripadnici ustaških jedinica i civili ubijeni. Navodi listu ljudi koji su ubijeni i to možemo, detalje možemo sami pročitati. Vidimo da se tu navode konkretno žene starosne dobi koja je iznenađujuća s obzirom na činjenicu da su ubijene. Zatim imamo sledeću izjavu u kojoj se navode razlozi, Veće je čulo za to. Možda sam malo zamenio dokazne predmete, čitao sam nešto što sam mislio da je 34. Sledeći dokument je 35. Dokument iz kojeg sam čitao je izgleda bio dokument broj 35. Dakle, ja sam čitao iz 35, a ovo je sad 34. Molim vas pogledajte sada taj dokument i molim da se stavi pred svedoka. To je beleška. Molim da svedok pogleda i da li to odgovara ...

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ: Ja mislim da ovde mora da postoji nesporazum jer ovo što ja imam pred sobom, što se nalazi u tabulatoru 33, čitano je pod 34, a tu se zaista radi... A ovo što se nalazi kod mene u dokumentima je jedan izveštaj u kome nema ni potpisa, samo je otkucano na mašini.

SUDIJA MEJ: Nemojte se brinuti za to u ovom trenutku, osim ako vi nemate nekih prigovora. Gospodine Najs, molim vas da se pozabavite time.

PRIJATELJ SUDA TAPUŠKOVIĆ: Ima, imam prigovor. Ovaj dokumenat koji se kod nas nalazi u tabulatoru 33 je jedan izveštaj otkucan na mašini na kome nema ničega, ni potpisa, niti bilo kakvog obeležja da je zvaničan dokument.

SUDIJA MEJ: To su pitanja težine koja se pridaje dokaznom predmetu. O tome smo u drugim slučajevima već donosili odluku. Mi ćemo odlučiti o tome kakvu težinu da pridamo kojem dokumentu.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, ovaj dokument koji se odnosi na 23. novembar 1991. godine, tu je jedna stranica, odnosno stranica i po dokumenta na engleskom je tabulator 33 ili bi bar trebalo da bude. Tabulator 34, kako mi je rečeno, kako mi je gospođa Diklić rekla je obrazloženje. Kada sam sugerisao da je dokument koji sam čitao tabulator 34, nisam bio u pravu, zapravo sam čitao dokument 35.

SUDIJA MEJ: Izjava koju mi imamo, ili tačnije koju ja imam pominje motorizovanu brigadu na prvoj stranici tabulatora 34, piše ''beleška o primeni metoda rada''. Imam tri stranice u vezi sa tim i onda dolazi stranica na kojoj piše obrazloženje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da, to je ispravno. Ja sam napravio grešku kada sam rekao da gledamo tabulator 34. Ovo sada je tabulator 34. Gospodine svedoče, molim vas pogledajte ga i recite da li je on u odgovarajućem formatu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I vidimo iz ovog dokumenta da ovaj oficir navodi u okviru obrazloženja da je 25. decembra kontaktirao nekoga, neku osobu u vezi sa informacijom o ubijanju civila u selu Škabrnja. [ vidi detaljnije]  Rečeno mu je da je Goran Opačić dolazio, pričao o tome da je bilo ubistava civila, uglavnom žena i staraca u Škabrnji i da se tu istakao dobrovoljac, četnik, izvesni Jaro, Jare iz Prebilovca u Hercegovini i njegov prijatelj iz iste jedinice. On je bio aktivan vojnik koji je bio u stalnom pokretu, u borbenom stroju sa njima. Dok je jedan starac bežao, jedan aktivni vojnik je skinuo zolju sa ramena i pitao četnika ''Mogu li da ga fotografišem?'' i pogodio ga je raketom. Goran Opačić je rekao da nikada u životu nije vidio grozniju sliku jer je starac raznesen tako da mu je u blizini ostala samo noga. Te noći je čuo da je Zorić, čije ime nije znao i koji je bio negde iz neke jedinice teritorijalne odbrane iz okoline grada, pokazivao ljudima kesu sa ljudskim ušima. Tako je ušao u kafe-bar, pozvao konobaricu i pokazao joj čašu u kojoj je bilo ljudsko uho. Dakle, ovo je obrazloženje. General je potvrdio da je ono napravljeno u adekvatnom obliku. A onda dokazni predmet 35 koji sam ja neispravno nazvao dokumentom 34, u vezi sa njim svedok je već rekao da ima adekvatnu formu, to je službena beleška. Već sam ranije ukratko rekao o čemu je reč tako da se sada ovim neću dalje baviti. Izvinjavam se što sam doveo do konfuzije, možda sada možemo da uvedemo tabulatore 33, 34 i 35. Pre nego što pređemo na Kosovo, želim da se na trenutak vratimo na stranicu 3 ovog rezimea. Dve stvari. Jedna se odnosi na referiranje i podnošenje izveštaja. Generale, vi ste nam već dosta rekli o referisanju i podnošenju izveštaja. Mislim da je komunikacija između vojnih oblasti i SSNO-a u principu išla preko operativnih centara do načelnika Generalštaba. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Išle su informacije i preko operativnog centra.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Savezni sekretarijat je imao pravo da direktno komunicira sa vojnim oblastima. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Savezni sekretar da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da. U redu. Da li je operativni centar pripremao dnevne izveštaje o događajima koji su se odnosili na JNA i koji su distribuirani u SSNO i načelniku Generalštaba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A da li je general Kadijević kada bi primio takve izveštaje direktno komunicirao sa svojim potčinjenim u različitim vojnim jedinicama, na primer u vojnim oblastima a da nije išao preko načelnika Generalštaba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, mogao je direktno da kontaktira.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I na kraju u vezi sa tim jedno drugo pitanje, to je paragraf 20. Govorili ste nam o aktiviranju Vrhovne komande i štaba Vrhovne komande u skladu sa pravnom procedurom i one se po pravilu aktiviraju samo kada dođe do jednog od tri stanja o kojima smo govorili, dakle kada se proglasi jedno od tri pomenuta stanja. U stvari, da li je Vrhovna komanda aktivirana i bez preduzimanja tog adekvatnog koraka, a to je proglašenje jednog od tri pomenuta stanja? Koliko je to vama poznato?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu tačno da znam kada je proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti, ali objektivno su se ratna dejstva odvijala bez obzira da li je to proglašeno ili nije. Znači u Sloveniji je polovinom 1991. godine, polovinom 1991. godine su krenula ratna dejstva i od tada je u naziv uvršten izraz ''štab Vrhovne komande'' i sastajali smo se kao štab. To je više naziv štab Vrhovne komande, u stvari su se sastajala sva ona lica za koje je gospodin sekretar cenio da imaju neku nadležnost u odnosu na situaciju. Znači taj naziv štab verovatno počinje nešto pre nego što je zvanično proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da sada pređemo na Kosovo, stranica 35, u stvari taj deo ipak počinje na stranici 37. Generale, s obzirom na činjenicu da ste 1992. godine prevremeno penzionisani, kako ste opisali, i da ste u određenom stepenu održavali kontakte nakon toga, kako pokazuje vaše svedočenje, da li ste se dobrovoljno javili u službu u Vojsci Jugoslavije kada je NATO napao SRJ?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam, kao i mnogi drugi penzionisani oficiri i generali.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Na koji položaj ste postavljeni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Postavljen sam na položaj zamenika načelnika Uprave bezbednosti Generalštaba.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A to postavljenje je bilo 27. aprila 1999. godine ili približno tog datuma i postavio vas je general Ojdanić (sledeće pominjanje)?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, postavljen sam ukazom predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kratko pre toga, da li ste se sreli sa optuženim i možete li nam ukratko ispričati o čemu ste razgovarali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dva dana pre ovog ukaza pozvan sam na razgovor kod gospodina Miloševića. To je bio jedan neformalan širi, ovaj, razgovor i opcija je prvo bila da ću biti postavljen za savetnika za bezbednost načelnika Generalštaba. Međutim, u toku razgovora saopštio mi je da ću biti postavljen za zamenika načelnika Uprave. Ne znam da li ima nečeg bitnijeg iz tog razgovora da treba da iznosim.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možda bi nam pomoglo ako bi ste nam rekli nešto više o razgovoru. Da li ste vi nešto rekli u vezi sa uslovima pod kojima bi ste obavljali taj posao, dakle, pod kojim uslovima pristajete na ponovni angažman, ponovnu službu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije to adekvatan izraz da sam ja mogao postavljati uslove. Ja sam rekao na interesovanje sad optuženog šta se to događalo sve sa mnom, znači govorio sam između ostalog i o problemima koje su pravili dobrovoljci u ratu 1991. i 1992. godine i da sam imao sukoba, ovaj, na toj relaciji i sa njima i sa ljudima iz MUP-a ondašnjeg i da ne bi hteo ni sada da odstupam od tih principa ako budem reaktiviran. I on mi je rekao: ''Meni takav čovek treba''.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tokom sukoba sa NATO-om general Geza Farkaš je bio načelnik Uprave bezbednosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: On je bio vaš neposredni pretpostavljeni i postavljen je na mesto Aleksandra Dimitrijevića, njegovog prethodnika.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Recite nam nešto ukratko o protoku informacija Uprave bezbednosti u to vreme. Reč je o paragrafu 200. Izveštaji su se sačinjavali za načelnika Generalštaba i ko je imao krajnju odluku o tome, ko je donosio krajnju odluku o tome kuda se šalju ti izveštaji iz kosovskih izvora?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mogu da govorim o izveštajima iz delokruga rada organa bezbednosti. Oni su poslati po vertikali, oni su slati tu po vertikali do uprave bezbednosti, uz selekcije koje su vršene na svakom komandnom nivou niže. O tim informacijama obaveštavan je načelnik Generalštaba, a on je odlučivao šta će od tih informacija ići prema predsedniku Jugoslavije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A to je bio general Ojdanić?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 201. Bilo kakvi zločini sa kojima je Uprava bezbednosti bila upoznata u Prištinskom korpusu, na njih bi se skrenula pažnja generala Lazarevića (sledeće pominjanje), zar ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Trebalo bi.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A on je bio dužan da o tome izvesti koga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: On je trebalo da izveštava na bazi selekcije šta je od značaja, trebalo je da izveštava komandanta Treće armije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I onda bi se ti izveštaji, kada bi to bilo prikladno, predočili generalu Ojdaniću?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to je krajnja instanca.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: General koji je bio na čelu Treće armije tada je bio ko?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: General Nebojša Pavković (sledeće pominjanje).

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A njega smo videli na mostu u Vukovaru?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sastav Generalštaba ste već izneli i verovatno bi bilo lakše kada bih ja to jednostavno pročitao. Ovo je bio Generalštab za vreme ratnog stanja: načelnik Generalštaba - general Ojdanić (sledeće pominjanje), zamenik načelnika Generalštaba - general Svetozar Marjanović, pomoćnik načelnika Generalštaba za operativna pitanja - general Blagoje Kovačević, pomoćnik načelnika Generalštaba za kopnene snage - general Simić, pomoćnik načelnika Generalštaba za mornaricu – vice-admiral Vlade Nonković i pomoćnik načelnika Generalštaba za vazduhoplovne snage - general Bane Petrović. Načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, kao što smi čuli, general Geza Farkaš, pomoćnik načelnika Generalštaba za obaveštajne poslove - general Branko Krga, pomoćnik načelnika Generalštaba za logistiku - general Pantelić. I na kraju, niste mogli, bar prethodne nedelje niste mogli da se setite imena osobe koja je bila na položaju pomoćnika načelnika Generalštaba za moral.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pasus 204. Za vreme vanrednog stanja, kao što smo već čuli, Generalštab postaje poznat, odnosno naziva se imenom štab Vrhovne komande, a predsednik SRJ kao glavnokomandujući Vojske Jugoslavije komanduje Vojskom Jugoslavije putem vrhovne komande. Da li je to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A povremeno se koristi i izraz vrhovni komandant. Prema vašem saznanju, da li je taj izraz postojao u pravnim spisima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam tačno kakav je u spisima ali faktički se radi o vrhovnom komandantu ako to lice komanduje sa vojskom.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I da li je to zvanje odgovaralo optuženom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vrhovna komanda se sastojala od štaba Vrhovne komande i čega još ili koga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vrhovni savet odbrane bi trebalo da bude.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je to uključivalo i ministra odbrane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Za vreme ratnog stanja da li se Vrhovna komanda nalazila na jednom mestu ili je bila raspoređena po raznim mestima u Beogradu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Na raznim mestima i u okolini Beograda.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li su održavani svakodnevni sastanci Vrhovne komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To ne mogu da znam. Znam da se štab Vrhovne komande dnevno sastajao.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Zastupljenost Uprave bezbednosti u Generalštabu ili Vrhovnoj komandi se održavala na koji način?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa Uprava bezbednosti nije bila razmeštana na istom mestu gde je bio i štab Vrhovne komande. Uglavnom je jedan od oficira starijih ili general učestvovao dnevno u radu štaba Vrhovne komande ali je to bilo naizmenično, ne uvek isto lice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da pogledate tabulator 37. [ vidi detaljnije] To je dokument koji su navodno zapisnik sa osme sednice Vrhovnog saveta odbrane održane 25. decembra 1998. godine u Beogradu. Da li ste vi njega pregledali i da li vam se čini da je, da se tu uopšteno odražavaju one stvari kojima se možda na takvom sastanku i bavilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja na takvim sastancima nisam bio, ali po formi kako je sačinjen dokumenat, mislim da odražava funkcionisanje jednog takvog tela.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možemo da vidimo na prvoj strani, nećemo mnogo da čitamo ali vidimo na prvoj strani da je sastav bio sledeći: optuženi predsedava sa predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem i predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, zajedno sa Nikolom Šainovićem (sledeće pominjanje), potpredsednikom savezne Vlade, zatim savezni ministar odbrane Pavle Bulatović, general Ojdanić kao načelnik Generalštaba i Slavoljub Šušić koji je sekretar Vrhovnog saveta odbrane. To je sastav na tom konkretnom sastanku. Ako sada pogledamo stranicu 13 na engleskom, u originalu nema broja strane, ali mislim da je to, bojim se da ipak ne mogu da nađem, možda je to tri ili četiri strane od kraja. To je pasus koji počinje sa sledećim: ''Predsednik Đukanović nije želeo da komentariše kandidate, posebno zato što je lično poznavao samo neke od njih, ali je naglasio kontraverzne informacije o Prištinskom korpusu i njegovom angažmanu na Kosovu''. Da li možete da nađete to? I tu se vidi da predsednik Đukanović, ovde u ovom pasusu predsednik Đukanović u stvari dovodi u pitanje kvalitete Pavkovića. Onda treba da pogledamo sledeći pasus i tu vidimo da se optuženi slaže sa primedbama Đukanovića i da je došlo do greška u pripremama i spiskovima koji su dati zajedno sa predlozima. Nakon što je pregledao dokumente, predsednik Đukanović je rekao da su dati materijali dovoljni. Kada je komentarisao, odnosno objašnjavao dileme o generalu Pavkoviću, optuženi je rekao da nema žalbi ni sa jedne strane o protivzakonitom ponašanju Prištinskog korpusa. U ovom pasusu što se vas tiče, da li se ovde odražava nešto sa čim ste vi u stvari bili upoznati u to vreme? Da li je to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Aha, ja znam samo za opštu situaciju, opštu raspravu oko toga kada je trebalo da se postavi general Pavković. Međutim, ove detalje nemam. Znači ne mogu da dam ocenu o čemu je razgovarano i koji su problemi bili jer je ovde dosta uopšteno to napisano.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A šta se javno znalo u to vreme, to jest šta su znali ljudi kao što ste vi, na visokim položajima u raznim delovima vojske i snaga bezbednosti? Koliko se znalo o naimenovanju Pavkovića i o stavovima optuženog i predsednika Đukanovića?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znate kako, predsednik Đukanović je tada u to vreme bio u jednoj, mogu da kažem, opstrukciji prema optuženom ali i prema Jugoslaviji u celini, i mislim da je on iz tog ugla postavio pitanje zašto mu ovi kadrovski predlozi sa obrazloženjima nisu bili dostavljeni ranije. Znači, on je imao jedan uzdržan stav i verovatno da je nešto konkretnije imao oko stanja na Kosovu i problema o kojima govori, ja pretpostavljam da bi to i izneo. Međutim, za generala Pavkovića (sledeće pominjanje) je u tom periodu bilo šire poznato da on ima široku naklonost predsednika Jugoslavije u to vreme i da je on bitno uticao i na njegov izbor i njegovo postavljenje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možemo li sada da se bavimo nadležnošću optuženog nad MUP-om? Da li je MUP formalno bio deo Vrhovne komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu pouzdano da, ovaj, to tvrdim, ali MUP je bio pod kontrolom, praktično pod kontrolom optuženog po vertikali koja je išla preko ministra unutrašnjih poslova Srbije pa dalje po dubini. Meni nije prisutno da, u vreme dok sam bio na tim funkcijama u ratnom stanju je bilo kada iko iz MUP-a prisustvovao sastancima štaba Vrhovne komande, a to znači da nisu bili ni na sastanku Vrhovne komande.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gospodin Stanišić ponovo, kao načelnik RDB-a, da li je on referisao optuženom i u kom obimu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam u kom obimu ali je sigurno njemu morao i referisati i redovno ga izveštavati, imajući u vidu da je bio njemu neposredno podređen.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Možete li Veću da objasnite, molim vas, proces putem kojeg direktiva optuženog postaje operativni plan vojske čiji je on efektivno bio glavnokomandujući?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu principijelno da to objasnim. Znači, kada se vojsci ili načelniku Generalštaba izda okvirni zadatak i postavi cilj koji treba ostvariti, onda po proceduri u štabu se vrši procena te situacije i pronalaze načini, odnosno daju predlozi o načinu upotrebe oružanih snaga. I taj predlog načina upotrebe načelnik Generalštaba treba da referiše vrhovnom komandantu i Vrhovnoj komandi, i nakon njegove verifikacije on stupa na snagu ili se vrše određene korekcije, ukoliko je takve korekcije neko stavio.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A odobrenje određenog predloga, da li je to u vidu potpisanog dokumenta?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ono što, ovaj, znam to je, znači na takvoj direktivi generalnoj o upotrebi oružanih snaga treba da stoji potpis i ''odobravam'', odobrenje od vrhovnog komandanta. To je i na radnim kartama gde je nacrtan raspored snaga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Jednom kada se taj korak preduzme, sledeći korak je da se izda nalog strateškim grupama u odnosu na odluke o upotrebi Vojske Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I onda dalje ide komandni lanac od strateških grupa do njihovih potčinjenih komandi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U vašem rezimeu vi spominjete da postoje planovi u slučaju vanrednog stanja i u doba mira. Očigledno je da zemlja koja je okružena mnogim drugim zemljama mora da ima planove u slučaju vanrednog stanja, da bi pokrila sve moguće varijante, zar ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li su to bili dokumenti koje je posebno odobrio ili čak potpisao optuženi, čak i ako ih je trebalo upotpuniti u slučaju da stvarno dođe do vanredne situacije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam za to. Ja znam za period u kojem sam službovao u JNA, konkretno su proglašavana vanredna stanja dva puta za situaciju na Kosovu, ali ne znam da li je bilo proglašavanja vanrednog stanja kasnije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Onda se nećemo u ovoj fazi baviti tim pojedinostima. Informacije koje su slate optuženom od Ojdanića, koliko su redovno išli ti izveštaji od njega?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam, ali ja pretpostavljam da je dobijao dnevne izveštaje koje sačinjava operativni centar Generalštaba.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A načelnik Generalštaba je lično bio obaveštavan redovnim izveštajima odozdo na gore, ka njemu a informacija se konsolidovala od nižih jedinica da bi se sačinjavali dnevni izveštaji i ostali izveštaji. Da li je to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I da li je bilo još nekih izveštaja kojima je Ojdanić izveštavan izvan ili nezavisno od operativnih centara koji su se u stvari bavili većinom redovnih izveštaja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je. On je imao nadležnost da komanduje sebi potčinjenim strategijskim grupacijama i od njih je mogao dobijati i usmene izveštaje, mogao je tražiti posebne izveštaje. Znači, to je odvojeno od one linije koja ide linijom operativnog centra.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sada ćemo se pozabaviti sastankom od 01. juna 1999. godine kada ste otišli na Kosovo da obiđete jedinice Uprave bezbednosti. Dok ste bili tamo da li je vas pozvao general Pavković na sastanak zajedničke komande? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, ali mi nije rekao da se radi o sastanku, rekao je da dođem kod njega.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I kada ste došli tamo, da li ste shvatili da je u toku sastanak, da se radi o sastanku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ubrzo je počeo taj sastanak. Sastankom je rukovodio gospodin Šainović. Sa njim je došao na taj sastanak Anđelković Zoran. Od generala JNA bili su general Pavković, general Lazarević, ja i pukovnik načelnik bezbednosti u Prištinskom korpusu sa kojim sam i došao na taj sastanak. Iz MUP-a su bili prisutni general Đorđević, general Stevanović i general Lukić.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Mislim da ste spomenuli pukovnika Stojanovića. Da li je on bitan, da li je on bio tamo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa on je načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je identifikovan neko ko je bio odsutan?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao je general Đorđević da je odsutan general Ilić i da neće biti prisutan na sastanku.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A koji je bio razlog zašto je on tog dana bio odsutan, tog 01. juna 1999. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po obrazloženju, on je bio na nekom zadatku oko vršenja asanacije bojišta.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A reč koju mi koristimo, to jest reč koju vi koristite za to je šta? Šta znači ta reč koje ste upotrebili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je propisana procedura uklanjanja leševa ljudi ili životinja i drugih opasnih materija koje bi mogle da utiču negativno na zdravlje, na izazivanje epidemije ili druge negativne posledice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je reč koju ste upotrebili ''asanacija''?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, asanacija bojišta.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je objašnjenje zašto je general Ilić odsutan vas navelo da zaključite da je on uobičajeno ili redovno prisustvovao takvim sastancima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je tamo bio i predstavnik državne bezbednosti, RDB-a?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vi ste pogledali broj stolica, odnosno mesta za stolom i do kakvog ste zaključka došli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je to upražnjeno mesto na kojem je verovatno trebalo da bude general Ilić. Na vrhu stola kao predsedavajući bio je gospodin Šainović. Njemu gledajući sa leve strane bili su generali ili pukovnik kojeg sam naveo. Na desnoj strani je bio Zoran Anđelković i generali MUP-a i na suprotnoj strani stola od gospodina Šainovića bio je general Lukić.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tom prilikom, mi ćemo ovo vrlo brzo da prođemo, ali želim da pomognete sudijama u vezi sa tim ko je imao ovlašćenje. Ko je imao ovlašćenje, ko se otkrio kao neko ko ima nadležnost i ovlašćenje, kako je to postalo jasno? Rekli ste da je Šainović bio predsedavajući. Kako su se prema njemu ponašali ostali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa i prema mestu na kojem se nalazio za ovim stolom, ali i prema odnosu svih prema njemu i po činjenici da je on praktično rukovodio tim sastankom, gospodin Šainović je znači imao dominantnu ulogu u tome.

SUDIJA MEJ: Gospodine Najs, mi danas moramo na vreme da prekinemo raspravu. Nastavićemo sutra. Koliko mislite da vam još treba vremena za ovog svedoka?

TUŽILAC NAJS: Mislim da mi je potrebno bar vreme do prve pauze.

SUDIJA MEJ: Sada prekidamo raspravu. Generale Vasiljeviću, molimo vas da se vratite sutra u 9 sati ujutro u sudnicu.

IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
Četvrtak, 13. februar 2003. - Svedok general Aleksandar Vasiljević

Četvrtak, 13. februar 2003.
Svedok general Aleksandar Vasiljević
Otvorena sednica
Optuženi je pristupio sudu
Početak 09:05h

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Najs.

GLAVNO ISPITIVANJE: TUŽILAC NAJS

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sada smo otprilike na paragrafima 215 i 216 i 217. Generale Vasiljeviću, juče ste nam govorili o sastanku [ vidi detaljnije] kojem ste prisustvovali 01. juna 1999. godine i poslednja tema o kojoj smo govorili su bila ovlašćenja, očigledna ovlašćenja koja je imao Šainović (sledeće pominjanje). Da bi smo o tome nešto više rekli, da li se sećate da ste nam govorili po kom su redosledu ljudi ulazili u tu prostoriju gde je održan sastanak i kako su ljudi reagovali, odnosno kako su se odnosili prema Šainoviću i kako su reagovali kada je Šainović ušao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ja sam već opisao kakav je bio raspored za stolom gde smo sedeli. Poslednji su došli na taj sastanak gospodin Šainović i Anđelković. Kada su ušli u tu salu, mi smo svi ustali i nakon što su oni seli za sto sastanak je počeo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A sastanak je bio u sali za konferencije u jednom soliteru u Prištini i svi ste sedeli za konferencijskim stolom. U drugom delu prostorije bili su drugi pripadnici Prištinskog korpusa i Treće armije i bavili se kartama i radili slične stvari. Ovo samo da bi sudije imali predstavu kako je to izgledalo.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To je vas navelo na zaključak da je ta prostorija imala određenu funkciju, da je bila neka vrsta komandne prostorije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, bila je neka vrsta komandne prostorije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, bavili su se kartama, kretanjem neprijatelja i sličnim stvarima. Da li se tokom tog sastanka razmatralo šta se dogodilo tokom prethodnih 24 sata, ali ništa drugo sem tih 24 sata se nije razmatralo detaljno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to je bio jedan kratak, rutinski izveštaj šta se događalo u prethodna 24 sata. Prvo je general Lazarević (sledeće pominjanje) izneo kratka zapažanja o dejstvima NATO-a. Posle toga je general Đorđević (sledeće pominjanje) iz MUP-a izneo o dejstvima MUP-a. I tu nije bilo nekog, neke posebne situacije koju bih zapamtio kao nešto specifično. Završeno je sa kratkim jednim rezimeom šta treba u toku narednog dana da se uradi i uglavnom je bilo govora kod generala iz MUP-a da u toku narednog dana treba da se izvrši čišćenje terena negde na području Drenice (Drenica). To je uglavnom taj kratak deo sa sastanka.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kada je reč o aktivnostima MUP-a, da li je Šainović trebalo da odobri te aktivnosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije bio takav tok sastanka niti je klima takva da je formalno to tada trebalo da se zaključi. Konstatovano je jednostavno da je sve u redu i da sve ide po planu, kako je i dogovoreno. Znači to je jedna dosta komotna, ja bih rekao atmosfera u kojoj se ti ljudi verovatno svaki dan sastaju.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U redu. Sada imamo dva dokazna predmeta, časni Sude, i da bi smo uštedeli na vremenu, mislim da možemo da preskočimo tabulator 39. Sledeći dokazni predmet je 320, tabulator 57 za koji želim da ga svedok samo na kratko pogleda. Generale Vasiljeviću, ovo je dokument za koji mislim da vam nije poznat. Vi ste ga razgledali kada ste došli ovde. Da li vam se forma ovog dokumenta čini uobičajenom i šta vam ovaj dokument govori o koordinacionoj funkciji zajedničke, združene komande u odnosu na Vojsku Jugoslavije i MUP?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovo je plan rada stanice veze i radi se o radio mreži. Upravna stanica, to je Zajednička komanda koja ima tajni naziv ''Paštrik'', a onda je pored ovoga navedeno još 12 učesnika u toj radio mreži gde ima jedinica iz Vojske Jugoslavije i jedinica iz MUP-a.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Molim da se sada vratimo na tabulator 40 dokaznog predmeta 387, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] molim da se stavi engleska verzija na grafoskop. Generale, ovo je dokument od 17. aprila 1999. godine, štab Vrhovne komande, upućeno komandnom mestu. Kaže: ''Veza - Zajednička komanda za Kosovo i Metohiju, naređenje, strogo poverljivo ... Sugestije - nastaviti sa sveobuhvatnim pripremama''. Zatim se navode razne druge stvari a potpisao je Ojdanić (sledeće pominjanje). Kakvo je vaše tumačenje ovog dokumenta kada je reč o tome šta je Zajednička komanda mogla da uradi, odnosno kakve instrukcije je mogla da da Vojsci Jugoslavije? Takođe, možda je to još važnije, kako da shvatimo Ojdanićevu funkciju u svemu ovome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa iz ovog dokumenta se vidi da je prethodno postojala zapovest Zajedničke komande za Kosovo i Metohiju u kojem je verovatno regulisan način upotrebe snaga, i pretpostavljam da je komandant Treće armije o tome obavestio načelnika Generalštaba. A onda on daje sugestije šta bi trebalo da se koriguje u tome. Međutim, to je interesantno, to da on daje sugestije, on je u stvari načelnik štaba Vrhovne komande i nije uobičajeno da on daje sugestije. Bilo bi sasvim normalno da on naređuje kako da se snage upotrebe. Znači, iz ovoga se vidi jedna pozicija te Zajedničke komande, koja je u stvari neka vrsta dvojnosti, gde postoji zapovest za upotrebu snaga na Kosovu koja obavezuje komandanta Treće armije da tako i postupi, a on opet ima štab Vrhovne komande i svog pretpostavljenog od koga traži mišljenje, a ovaj mu daje sugestije. Znači, to je jedna dvojnost koja se pojavljuje i koja nije tipična za način komandovanja.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I na kraju, šta vama govori ovaj dokument u vezi sa tim ko je tu imao glavnu reč, Pavković – Šainović ili Pavković – Ojdanić, da to sad pojednostavimo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da je u najneugodnijoj situaciji bio Pavković (sledeće pominjanje) jer je on praktično imao u neku ruku dva komandanta, jedan koji je bio dole na licu mesta na Kosovu, koji vidim daje zapovesti, a ima i subordinaciju po vertikali, prema načelniku Generalštaba. Sad, da li je ta sugestija imala snagu koju daje načelnik Generalštaba, snagu zapovesti, ja to ne znam kako su postupili po tome, ali neka dvojnost postoji.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je Šainović imao ulogu od kritičnog značaja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja mislim da jeste, ali ja ne mogu da budem decidan u tome zato što nisam bio u situaciji da to mogu da konkretno i vidim. Ali mislim da jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 41, dokazni predmet 387. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Vraćamo se u avgust 1998. godine, generale. Ovo je jedan dugačak dokument tako da ćemo ga samo pogledati i zatražiti vaš komentar. Molim vas, stavite prvu stranicu na grafoskop. Vidimo da je ovo dokument komande Prištinskog korpusa, istureno komandno mesto Đakovica. To je odluka o zajedničkom angažovanju snaga MUP-a i Vojske Jugoslavije. Vidimo da se govori o odluci, o borbenom poretku, o zadacima jedinica. Na drugoj stranici se pominje, molim stavite drugu stranicu na grafoskop, pominje se vatrena podrška, mere borbenog obezbeđenja, pozadinsko obezbeđenje. Na trećoj stranici se pominje tehničko obezbeđenje, intendantsko obezbeđenje, zatim sanitetsko obezbeđenje, saobaraćaj, prikupljanje oduzetog oružja. Zatim na dnu strane piše ''Komandovanje i veza - komandovanje borbenim dejstvima vršiće Zajednička komanda za Kosovo i Metohiju sa isturenog komandnog mesta Prištinskog korpusa u Đakovici. Vezu organizovati po planu veza koju će sačiniti načelnik veze Prištinskog korpusa''. I onda, to piše na poslednjoj strani: ''Sadejstvo sa snagama MUP-a organizovati u toku priprema i u toku borbenih dejstava'', i potpisao je Nebojša Pavković. Upućeno je MUP-u Republike Srbije, komandi Posebnih jedinica policije i na razne druge adrese. Generale, kada pogledate ovaj dokument iz 1998. godine, šta nam on govori o ovlašćenjima Zajedničke komande i nad MUP-om i nad Vojskom Jugoslavije, da li su oni u to vreme delovali pod svojim sopstvenim lancem komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvo, ovaj dokumenat je vojnički korektno sastavljen. Vidi se u ovoj poslednjoj tačci komandovanja i veza da komandovanje vrši Zajednička komanda. Ovde vojska praktično sadejstvuje sa snagama MUP-a koje izvode dejstvo i to uglavnom, iz ovoga se vidi, vatrenom podrškom. Da li je o ovome bio obavešten Generalštab, ja to ne znam. Znači, po ovome što cenim, Zajednička komanda je imala u stvari izvršnu komandu u angažovanju snaga na Kosovu i Metohiji, s tim da je u njoj postojao vojni deo i verovatno i deo iz MUP-a koji je rukovodio jedinicama MUP-a, a onaj ko je tada bio na čelu Zajedničke komande, on je bio kao najstarije lice koje je o svemu odlučivalo. To je što mogu iz dokumenta da vidim, s obzirom da ja tada nisam bio u službi.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 42 molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Sada se vraćamo na vreme kada ste vi bili u službi, to je 29. maj 1999. godine. Od načelnika štaba Vrhovne komande, generala Ojdanića, upućeno komandantu Treće armije lično, to je dakle dokument štaba Vrhovne komande, kojim se podsećaju da treba da obave različite zadatke. Šta vama, generale Vasiljeviću, pokazuje ovaj dokument u vezi sa ovlašćenjima koje je Ojdanić (sledeće pominjanje) imao u ovoj fazi i koja se vide na osnovu ovog dokumenta?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Možda malu nedoumicu može da mi predstavlja ovo što se ne kaže ''naređujem'' nego ''upozoravam''. Međutim, da sam ja komandant koji je primio ovaj dopis iz štaba Vrhovne komande, ja bi ovo shvatio kao naređenje. Znači, ipak se ovde upozorava šta treba da se učini. Po mome, to ima snagu naređenja koje je obavezno za komandanta Treće armije jer on u preambuli kaže da postoje podaci o nekim dejstvima koja se mogu sprovoditi i upozorava na te podatke. Moglo je da se tu napiše i naređenje, ali ja mislim da je smisao, jer bez obzira na naziv ''upozoravam'', ima snagu naređenja.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala lepo. Tabulator 43. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] To je poslednji dokazni predmet u ovom bloku pitanja. Ovo je dokument od 07. jula 1998. godine, dakle, to je pre vašeg vremena u službi, to je komanda 125. motorizovane brigade, i dokument je potpisao Dragan Živanović. U zaglavlju piše ''Zabrana izvođenja akcija bez znanja i odobrenja Zajedničke komande za Kosovo i Metohiju'' i onda se kaže da se na osnovu naređenja Zajedničke komande od ranijeg datuma u cilju povećanja efikasnosti izvršenja zadataka naređenjem zabranjuje izvođenje bilo kakvih akcija jedinica iz sastava bez odobrenja Zajedničke komande. Verovatno da je to sve što bi trebalo da pogledamo u ovom dokumentu koji se sastoji iz tri strane u prevodu, a vi nam recite na koji način se ovo uklapa u vaše shvatanje operacija, odnosno delovanja Zajedničke komande u 1999. godini?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa isto ima znači snagu jedne, neke mini vrhovne komande dole koja rukovodi zajedničkim dejstvima MUP-a i Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji. Ovde se očigledno radilo i može da se nasluti da je bilo pojedinačnih upotreba nekih jedinica ili da je tražena podrška jedinica Vojske Jugoslavije jedinicama MUP-a, a da to nije bilo verifikovano preko Zajedničke komande, i da je možda dolazilo do nekih improvizacija pa možda i problema u toj koordinaciji. I ovime se na neki način zavodi red u tom lancu komandovanja, a i dalje ostaje da je Zajednička komanda ta koja u stvari naređuje dejstva, konkretna dejstva na Kosovu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, ovo je na neki način bilo, uopšteno govoreći, adekvatno za angažovanje višestrukih snaga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS: Iako se u to vreme činilo da ima izvesne neorganizovanosti, kao što ste rekli. Hvala lepo. A sada prelazimo na kratku zatvorenu sednicu. Paragrafi 219, 220 i 221.

(zatvorena sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Idemo na paragraf 224, vrlo kratko. Za slučaj da to možda postane relevantno, možete li nam vrlo ukratko pomoći sa Vojno-teritorijalnim komandama? Šta su bile te komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vojno-teritorijalne komande su postojale u JNA i to su komande koje vrše mobilizaciju, vode vojnu evidenciju i vrše uput regruta u armiju. One su bile potčinjene komandi armije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A kada govorimo o području koje nas posebno zanima, da li je vojno-teritorijalna komanda u Prištini bila nadležna za Kosovo, a vojno-teritorijalna komanda u Nišu za ostatak južne Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I kada su bile operativne, nalazile su se pod komandom brigada Vojske Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne pod komandom brigada već pod komandom armije, ako mislite na komandu vojnog okruga.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li se možete setiti nekih primera? Na primer, odredi vojno-teritorijalne komande u Istoku, Klini i Đakovici.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vojno-teritorijalni odredi su jedinice koje se nalaze u sastavu vojnih odseka kao nižih komandnih struktura u okviru komande vojnog okruga. Znači, to su jedinice koje su pre svega namenjene za kontrolu teritorija na kojoj se nalaze. Međutim, vojno-teritorijalni odredi mogli su biti upućivani i angažovani i van teritorije na kojoj su matično locirani. Znači, to je rezervni sastav i bilo je takvih slučajeva da, na primer, konkretno sa Sedmom pešadijskom brigadom iz Kruševca ide i vojno-teritorijalni odred, na primer iz Brusa, sa tog područja i on se pridaje, znači komandi brigade i ulazi praktično u njen sastav i pod njenu komandu. Mislim da to ništa nije vanredno nego redovna procedura i pojava.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A sada hajde da pogledamo tabulator 44 dokaznog predmeta 387. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] To je dokument, ako pogledate prvu stranicu, molim poslužitelja da stavi prvu stranicu, to je dokument od 26. juna 1998. godine, to je dakle pre nego što ste se vi ponovo aktivirali i kaže: ''Na osnovu strogo poverljivog naređenja komande Treće armije'', strogo poverljivo, broj i tako dalje, ''i pogoršane političko-bezbednosne situacije na prostoru Kosova i Metohije, a u cilju odbrane i zaštite građana od šiptarskih i terorističkih grupa, naređujem ...''. Naređenje dolazi od Pavkovića (sledeće pominjanje). Dakle, on kaže: ''Naređujem - izvršiti organizacijsko-tehničke pripreme za podelu naoružanja i municije na ruke vojnim obveznicima raspoređenim u ratne jedinice Prištinskog korpusa, vojnu oblast Priština i 202. pozadinsku bazu''. I zatim pri kraju tačke 3, drugi paragraf tačke broj 3, kaže se: ''Na osnovu izrađenih spiskova izvršiti pozivanje vojnih obveznika po manjim grupama u kasarne i organizovati podelu i zaduženja naoružanja po selima nastanjenim srpskim i crnogorskim življem. U toku izvršenja ovog zadatka posebnu pažnju posvetiti merama bezbednosti, tajnosti i maskirnoj disciplini''. Zatim pod tačkom 6: ''Nakon izvršene podele, izvršiti pripremu i organizaciju naseljenih mesta za odbranu''. I zatim dalje kaže: ''Za svako mesto zadužiti aktivnog starešinu koji će neposredno rukovoditi pripremom''. I dalje: ''Komandanti vojnih odeljenja su odgovorni za ovo organizovanje u svojim zonama odgovornosti, u saradnji sa MUP-om'' a zatim u tački 8 stoji: ''Zabranjujem formiranje i angažovanje bilo kakvih dobrovoljačkih jedinica osim onih koje sačinjava lokalno seosko stanovništvo, odnosno žitelji sela''. Generale, vi ste videli ovaj dokument. Da li ste pre nego što ste videli ovaj dokument znali da su postojale takve vrste odbrane sela?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam znao.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dakle, ako pogledamo ovaj dokument, osim ukoliko vi ne pronađete neki detalj koji bi sugerisao da taj dokument nije pouzdan, recite nam šta vam kaže taj dokumenat o prirodi plana koji se navodi u dokumentu? Da li je to bio tajni plan?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja ne bih mogao to da nazovem kao da postoji tajni plan. Ovde se radi o podeli naoružanja i vojne opreme rezervnom sastavu jedinica JNA, to je Vojska Jugoslavije u to vreme, koje je uslovljeno konkretnom političko-bezbednosnom situacijom na terenu. Nije ekscesno da se to oružje i oprema može podeliti rezervistima koji pripadaju određenoj ratnoj jedinici Vojske Jugoslavije dole na prostoru Kosova i Metohije. Međutim, ovde se upozorava, znači, na mere tajnosti, da se za to ne sazna. Znači ta podela oružja je mogla da ide i tako legalno, po naređenju, znači proceni se situacija da je to oružje neophodno da bi se jedinica brzo formirala u slučaju potrebe, i onda se, da se ne bi gubilo vreme, naoružanje i oprema podele vojnim obveznicima na čuvanje. Ovo je naređenje išlo prema korpusu iz komande armije, ja mogu samo da pretpostavim da to ni komandant armije nije uradio na svoju ruku već verovatno da je to došlo iz Generalštaba. E sada ...

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dobro. To nam je verovatno dovoljno. Ali, dakle, činjenica je da vi niste za to znali dok niste videli dokument ovde, pred sudom.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A sada paragraf 226. Da li je štab Vrhovne komande imao dva prijemna centra za dobrovoljce za Vojsku Jugoslavije za koje ste vi znali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To je bilo regulisano tako da se dobrovoljci integrišu u Vojsku Jugoslavije a ne da se cele dobrovoljačke jedinice integrišu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, bilo je striktno naređenje oko tog postupanja.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 230, štab MUP-a za Kosovo je na čelu imao generala Lukića. To ste nam, čini mi se, već rekli. Da li ste vi iz toga zaključili da je postojala koordinacija operacija MUP-a po direktivama Zajedničke komande?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Paragraf 233. Da li su na Kosovu delovale neke specijalne jedinice MUP-a?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pozabavićemo se detaljnije jednom ili dvema. Da li je postojala SAJ, specijalna antiteroristička jedinica kojoj je na čelu bio Živko Trajković?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li su postojale interventne brigade i odredi PJP (Posebnih jedinica policije) na opštinskom nivou?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mislim da brigade interventne nisu bile na opštinskom nivou nego su to krupniji sastavi, a odredi posebnih jedinica policije su bili po opštinama.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Postojala je i jedna operativna grupa, to se zvalo OPG i ona je bila deo posebnih jedinica policije, zar ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To nije operativna grupa nego operativno poterna grupa. Znači, postojale su operativno-poterne grupe i više ih je bilo.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da, to sam rekao, odnosno to sam hteo da kažem. Da li je po vašem shvatanju pukovnik Goran Radosavljević zvani Guri bio opšti komandant Posebnih jedinica policije na Kosovu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mogu da kažem samo delimično nešto što su mi organi bezbednosti na Kosovu referisali između ostalog i o tom stanju. Znači, i oni su imali podatke da tim grupama komanduje čovek pod nazivom Guri i imali su i njegov pozivni znak sa radio stanice. Koja mu je stvarno funkcija bila, ja ne znam. Po saznanju organa bezbednosti, te grupe su bile pod njegovom komandom.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta ste vi procenili, ko je bio glavnokomandujući Posebnih jedinica policije u Srbiji u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja koliko sam upoznat, to je bio general Stevanović.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Koliko je vama poznato, kolika je bila veličina operativno-poterne grupe?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je sve iz podataka koje su mi davali organi bezbednosti kada sam bio na Kosovu, to su bile manje grupe, od 20 do 30 ljudi, lako naoružane, uglavnom od mesnog stanovništva sa tog terena.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A sada da na brzinu pogledamo dokazni predmet 319, tabulator 38. Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat unutrašnjih poslova, policijska stanica Đakovica. To stoji u zaglavlju dokumenta. Ovo je spisak pripadnika trećeg voda četvrte čete 123. interventne brigade. I to je, dakle, vod od 24 ljudi. I zatim, ako gledamo dalje, na 13. stranici vidimo ostatak liste. Kako se ovo podudara sa vašim razumevanjem uloge posebnih jedinica policije u tom području u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dakle, vidi se da postoji 123. interventna brigada i da je ovo spisak sastava trećeg voda četvrte čete. Pošto je ovde Ministarstvo unutrašnjih poslova, znači policijska stanica u Đakovici verovatno da je ovaj vod svakako iz Đakovice, a možda je i cela četa interventne brigade bila na području Đakovice.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Specijalna jedinica Resora državne bezbednosti, odnosno JSO raspolagala je kojom opremom i kakvim uniformama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je Jedinica za specijalne operacije Službe državne bezbednosti. Ona je imala specijalnu opremu, da tako kažem najkvalitetnije vrste i posebne kategorije. Karakteristični su bili po maskirnim uniformama, i da su nosili crvene beretke, a imali su i specifične šešire. Zatim, imali su, mogli su biti prepoznati po specijalnim vozilima ''Hamer'' sa kojima su se kretali na teritoriji Kosova, a imali su različito naoružanje, od protivavionskog mitraljeza do klasičnih automatskih pušaka i automata.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kako se zvala ta jedinica i njen komandant?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nju su i po znaku koji je nosila zvali ''Sivi vukovi'', a komandant jedinice je bio Milorad Ulemek zvani Legija.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je vama izgledalo da su oni imali prethodno borbeno iskustvo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mislim da jesu, da to nije sporno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: A ko je bio nadređeni Legiji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa prvi nadređeni je Franko Simatović, a jedinica je praktično pod komandom načelnika Resora državne bezbednosti u to vreme, Radeta Markovića (sledeće pominjanje).

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Čućemo nešto i o sastanku koji ste vi imali sa optuženim u maju 1999. godine, ali da sada spomenemo samo jedan element toga. Da li je tom prilikom Rade Marković potvrdio upotrebu i razmeštanje Jedinica za specijalne operacije u jednom kosovskom selu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste. Konkretno se radi o selu Jezerce (Jezerce).

TUŽILAC NAJS: A sada molim zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li su Arkanovi (sledeće pominjanje) ''Tigrovi'' bili prisutni na Kosovu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, jesu.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Gde su bili stacionirani, pod čijom komandom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prema informacijama koje smo mi imali a koje je kasnije na sastanku potvrdio i Rade Marković lično, oni su bili u Kosovu Polju i naši izvori informacija su nam rekli da tamo ima stotinak ljudi. Rade Marković je tvrdio da je stotinak njih odgovorilo ali da je on uzeo samo trideset kao dobrovoljce. Oni su bili razmešteni u posebnom jednom kampu, da ga tako nazovem, u nekom objektu u Kosovu Polju i po onome kako je izjavio Rade Marković, zbog toga što su prethodnih dana počinili neki zločin, ubili su neki bračni par Albanaca, on je naredio da se vrate sa Kosova.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pod čijom komandom su oni bili, prema vašem shvatanju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Izveštaj je bio organa bezbednosti da se nalazi pod komandom čoveka pod nazivom Guri.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: U to vreme koliko je široko bila poznata Arkanova reputacija i shodno tome potencijal za poteškoće koje su za sobom donosili Arkanovi ''Tigrovi''?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa zna se kakva je reputacija njegova bila, mislim to je jedan duži period i duža priča, ali iz tih prvih saznanja o formiranju Srpske dobrovoljačke garde u tom prvom jezgru od oko tridesetak ljudi kojih je bilo, gotovo da nije bilo lica koje nije bilo već kažnjavano za razna krivična dela. Drugo, oni su i javno nosili dugo oružje iako je njegovo zaduženje i nošenje bilo posebnim propisima regulisano. Imali su reputaciju koja je poznata svima, da su učestvovali u mnogim nedelima.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Prema vašim informacijama da li je Arkan imao neke službene identifikacione isprave?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, on je imao to još iz perioda one Jugoslavije i nikad bez tih isprava nije bio. Međutim, i pripadnici njegovog rezervnog sastava su imali iste legitimacije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Još nekoliko detalja pre nego što pređemo na sastanak sa optuženim. Subordinacija MUP-a Vojsci Jugoslavije u vreme ratnog stanja. Da li vam je poznato da li je Ojdanić (sledeće pominjanje) od optuženog zatražio da izda naređenje o potčinjavanju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je MUP to poštovao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Koliko ste vi shvatili od Ojdanića ili iz drugih izvora, šta se dogodilo kada je Ojdanić skrenuo pažnju optuženom na taj problem?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po onome što mi je ispričao general Ojdanić, to je bilo negde kasnije nakon njegovog penzionisanja, on mu je rekao ''Da, dobro, taj će se problem rešiti'', ali nismo mi naređenje pisali zbog problema sa MUP-om Srbije nego da se MUP u Crnoj Gori stavi pod kontrolu vojske. I to mi je pokazao general Ojdanić iz njegove radne beležnice, i dobro se sećam da je to bilo zapisano crvenom olovkom. Dakle, ta potčinjenost praktično nije na terenu zaživela.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Tabulator 45 dokaznog predmeta 387 molim. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Ovo je jedan kratak dokument od pukovnika Mileta Stanojkovića. Molim stavite samo prvu stranicu na engleskom na grafoskop. Datum je 19. april 1999. godine, Treća armija, štab Vrhovne komande, sektor za operativno-štabne poslove, dolazi sa komandnog mesta. Piše: ''Na osnovu naređenja predsednika Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa članom 17. Zakona o odbrani, u cilju obezbeđenja svih učesnika naređujem: potčinjavaju vam se jedinice i organi unutrašnjih poslova u vašim zonama odgovornosti. Komandanti Prve, Druge i Treće armije i Ratne mornarice svojim naređenjem regulisaće sva ostala pitanja koja proističu iz tačke 1. ovog naređenja''. Da li ovo odgovara vašem shvatanju uloženih napora da se potčine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ovo su, ovako su išla naređenja linijom komandovanja i to ništa nije sporno. Znači, o ovome su obaveštene komande na terenu, da se prepotčinjavaju jedinice MUP-a u pogledu komandovanja i njihove upotrebe. Pitanje je samo da li je to zaživelo, a ja koliko znam nije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Hvala. Molim da pogledamo tabulator 46 dokaznog predmeta 387. Kao što ćemo videti, ovo je dokument koji je došao otprilike sedam, odnosno osam dana nakon vašeg sastanka sa optuženim. Datum je 25. maj 1999. godine i dolazi od generala Pavkovića (sledeće pominjanje). Odnosi se na prepotčinjavanje jedinica i organa Ministarstva unutrašnjih poslova komandi Treće armije, tačnije komandi Prištinsko-Niškog korpusa i podnosi se zvaničan izveštaj o prepotčinjavanju snaga MUP-a snagama Vojske Jugoslavije. Možete pogledati na brzinu. U paragrafu broj 2 se kaže: ''Neizvršenje naređenja o prepotčinjavanju direktno je impliciralo probleme na planu sadejstva jedinica''. Paragraf 3 kaže: ''Režim bezbednosti na teritoriji do sada nije zaživeo u praksi u duhu zakona''. Pogledali ste ovaj dokument. Kakve komentare imate o njemu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ovo samo potvrđuje što sam već rekao. Komandant Treće armije praktično moli načelnika Generalštaba da se nešto učini na nivou Vrhovne komande da ta subordinacija profunkcioniše. Međutim, za mene je ovde interesantno i drugo pitanje. Dole postoji Zajednička komanda i upravo bi ta Zajednička komanda trebalo da razrešava ovaj problem, a ne da se opterećuje načelnik Generalštaba sa tim, jer dole neku izvršnu komandu ima gospodin Šainović (sledeće pominjanje) koji je upravo radi toga tamo, da koordinira aktivnosti vojske i MUP-a. I sledeće, vidi se da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije praktično nije prosledilo, ako je dobilo naredbu, a pretpostavljam da jeste, nije je prosledilo da se ona realizuje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da vidimo da li sam vas dobro razumeo. Da je postojala istinska želja za saradnjom u Zajedničkoj komandi da se ostvari prepotčinjavanje kao što je navedeno u ovom dokumentu, vi bi ste onda očekivali da se ovi problemi ne usmeravaju na način na koji se usmeravaju već da se oni usmeravaju ka Šainoviću?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, znači on je imao nadležnost nad organima MUP-a takođe, ali je prvi problem da iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, vidi se, nije spušteno to naređenje potčinjenim sastavima MUP-a.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: I poslednji dokument u ovom bloku je tabulator 47, dokazni predmet 387. [ vidi detaljnije] To je dugačak dokument, ja ću samo tražiti vaš komentar o njemu, a kasnije ga možemo detaljno pogledati. To je dokument od 27. maja 1999. godine, komanda Prištinskog korpusa, upućeno je komandi MUP-a i to je naređenje za razbijanje i uništenje ŠTS-a (Šiptarsko-terorističke snage) u reonu Prekaze (Prekazi). I tu se navode detalji. Veće može da vidi različite međunaslove kojima se određuju poglavlja. Kako vam izgleda ovo naređenje po samoj svojoj formi? Da li je to zapovest koja je u adekvatnom obliku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, i vojnički vrlo korektno urađeno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: To je naređenje generala Lazarevića i upućeno je komandi MUP-a. Mislim da je ovo kopija iz MUP-a. Da li je to tačno? Ukoliko nemate nikakav komentar, možemo da pređemo na drugu temu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kada su počinjeni zločini na toj teritoriji, da li je Vojska Jugoslavije imala jurisdikciju nad tim zločinima? I ako jeste, ako su znali za zločine, da li su vodili istragu u vezi sa tim zločinima, da li se time bavila vojna policija i pravosudni sistem, odnosno da li je to predavano civilnim organima u određenim fazama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Iz obilaska organa bezbednosti na području Kosova i Metohije po onome što sam informisan, a i kasnije što sam imao priliku da saznam, svi otkriveni slučajevi i zločina i pljački bili su procesuirani i postupci su vođeni preko vojnih tužilaštava Prištinskog i Niškog korpusa. I znam samo za jedan slučaj u vreme dok sam bio na Kosovu da su se imale indikacije, to se radi o Gornjoj Klini (Kline), da je počinjen zločin a da se nije baš brzo reagovalo. Nadležnosti za utvrđivanje odgovornosti za zločin stoji iz toga koja je jedinica na tom terenu delovala, da li MUP, da li Vojska Jugoslavije. Ako je delovao MUP, onda je nadležnost bila civilnih pravosudnih organa, odnosno MUP-a i obrnuto, ako je to bilo u zoni dejstva i posledica dejstva Vojske Jugoslavije, onda je o tome morao da bude obavešten vojni tužilac. On je naređivao vojnoj policiji da vrši uviđaj i dalja procedura je ulazila u sudski postupak.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Konkretan zločin oko kojeg nam možete pomoći, to je događaj u Rožajima 18. aprila 1999. godine. [ vidi detaljnije] Da li je to počinila jedinica srpskog MUP-a?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je počinila jedinica, po izveštaju organa bezbednosti, kojom je komandovao neki Dragan Stojanović koji je sa većim brojem vozila praktično bio u poteri ili proterivanju jedne grupe civila koji su se sklonili na područje Rožaja u mesto Kaluđerski Laz. Kada su ih tu pristigli, likvidirali su veći broj lica, oko deset ih je bilo ranjeno, među njima jedna devojčica i jedna žena. I vojna policija je saznala za taj događaj i izvršila je jedan uviđaj, hitni uviđaj. Ranjene je prebacila u zdravstvene ustanove i o tome obavestila nadležni MUP u Rožaju. Šta je dalje urađeno, ja ne znam.

TUŽILAC NAJS: Molim da pređemo na kratku zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li se 08. maja 1999. godine zamenik načelnika Uprave bezbednosti Prištinskog korpusa sastao sa vama u Beogradu i obavestio vas da je služba bezbednosti svesna zločina koji su počinjeni prema civilima? Da li ste vi od njega zatražili da napiše izveštaj o onome što vam je rekao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi obavestili o tom izveštaju generala Farkaša (sledeće pominjanje) i to na proslavi Dana JNA, odnosno Vojske Jugoslavije? Da li je Farkaš taj izveštaj prosledio Ojdaniću i da li je onda Ojdanić detalje o tome preneo optuženom 14. maja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imam male ispravke u ovome što ste rekli. Znači, general Geza je obavešten odmah nakon dobijanja prvih tih informacija sa Kosova, a on je obavestio generala Ojdanića (sledeće pominjanje) ne na Dan Vojske Jugoslavije jer je to 16. jun nego na dan bezbednosti, 13. maja 1999. godine. I 14. maja nas je general Ojdanić obavestio da je on o tome informisao sada optuženog i da je zakazan sastanak o problemu zločina za 17. maj.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je generalu Pavkoviću naređeno da dođe u Beograd da bi raportirao generalu Ojdaniću o navodnim zločinima i da li ste vi takođe dobili instrukcije da prisustvujete i da obezbedite informacije koje je prikupila vaša služba?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, tačno je to.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je 16. maja održan sastanak Generalštaba kojem su prisustvovali Pavković, Farkaš, pukovnik Gajić i vi i na kome se raspravljalo o kriminalnim aktivnostima i takođe o tome kako taj materijal prezentirati optuženom sledećeg dana? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Bio sam i ja na tom sastanku.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li su u tom materijalu bili detalji o grupama dobrovoljaca i problemima koji postoje sa centrima za regrutaciju dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Spomenut je jedan problem, jedan slučaj samo koji je bio problematičan, u prihvatnom centru u Grockoj gde je jedna grupa dobrovoljaca prošla bez uobičajene procedure proveravanja i obuke. Ali to je bilo samo uzgredna informacija. Osnovno je bilo saznanje o zločinima koje su počinili pripadnici Vojske Jugoslavije.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je general Pavković tvrdio da MUP optužuje vojsku za počinjene zločine, a on je tvrdio da zločini nisu počinjeni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. On je konkretno izneo optužbe koje su išle od strane MUP-a prema Vojsci Jugoslavije čak za nekih oko 800 lica, a da se po svim ispitivanjima koja su izvršili organi Treće armije radilo o odgovornosti za smrt, ali ne i za zločine 271 lica. Nakon predočavanja tih podataka MUP-u, onda je MUP izašao sa svojim podacima, da oni pod svojom odgovornošću imaju 326 lica. I onda se pojavio problem da ove dve cifre kada se saberu to nije 800. I sećam se da je o tome diskutovano 16. uveče.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Sastanak sa optuženim je bio narednog dana na istom mestu, na mestu gde je bila Vrhovna komanda, gde je održan i prethodni sastanak?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Meni je to bio prvi sastanak tog kao nekog štaba, na tom komandnom mestu. Mislim, u redu, tačno je.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ko je prisustvovao sastanku sa optuženim? [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Od generaliteta je bio general Ojdanić, general Nebojša Pavković, general Farkaš Geza, ja i pukovnik Gajić. Sa druge strane je bio gospodin Šainović i Rade Marković.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li ste vi prezentirali informaciju o izveštaju o zločinima koje su počinili Vojska Jugoslavije i dobrovoljci na Kosovu? Možete odgovoriti sa da ili ne.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: General Pavković je izneo svoju priču i pomenuo tela u Jezercu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, da se vojska optužuje za ta dela a ona u tom reonu nije ni dejstvovala.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je Rade Marković (sledeće pominjanje) rekao nešto o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nakon izlaganja mog i generala Pavkovića u diskusiju se uključio Rade Marković. On je rekao da su dobrovoljci nužno zlo koje prate svaki rat, da je tačno da je on uputio 100, dobio ponudu od Arkana za 100 njegovih pripadnika iz jedinice ''Tigrovi'', da je uzeo 30, to sam već pričao, i da on isto zna da je Boca koji je spominjan bio na Kosovu ali da je obavešten od Đorđevića da je on vraćen nazad.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je vođena bilo kakva rasprava o broju ubijenih u vezi sa brojkama koje ste pominjali i koje su iznesene prethodnog dana?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, to je izneo general Pavković u svom izveštaju kao i inače probleme u tom optuživanju od strane MUP-a, optuživanju vojske da je ona počinila zločine a da kod njih takvih slučajeva nema.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta je optuženi rekao, pre svega Markoviću, u vezi sa tim šta treba da uradi da bi rešio problem dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: On je rekao da treba da se sastane sa ministrom Vlajkovićem i generalom Đorđevićem i da reši taj problem sa tim dobrovoljcima konkretno o kojima se govorilo, i da im kaže da njima zbog toga neće biti skinuta glava, ali da nema razloga da ih štite. To je jedno. I drugo je rekao da ovakvi drastični slučajevi koji su bili navođeni moraju da budu hitno sankcionisani i razrešavani i da ti nazovi Srbi koji se tako ponašaju i čine zločine nanose veliku štetu svemu tome što je Jugoslavija do sada u ratu učinila. Onda je skrenuo pažnju da treba da se pojača obezbeđenje granice prema Republici Srpskoj, da treba da se vodi računa da se opet neka dobrovoljačka jedinica negde ne pojavi na Kosovu pa da imamo probleme sa njom i da posebno treba obratiti pažnju na moguće ubacivanje snaga sa područja Albanije i iz Makedonije i da vodimo računa, to se dobro sećam kada je rekao, ''... da nam ne pobodu zastave kao gotovu granicu na Kosovu''. To je iz, to su bitne te stvari iz izlaganja. Ima više detalja, ali mislim da nije bitno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Ministar unutrašnjih poslova Stojiljković (sledeće pominjanje) nije bio prisutan. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Da li je bilo šta rečeno o njemu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nama nije obrazlagano a bilo je čudno. Bilo je pet generala iz Vojske Jugoslavije a ni jedan od generala koji komanduju snagama javne bezbednosti na Kosovu, i nije davano nikakvo objašnjenje zbog čega oni tu nisu prisutni.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Vratićemo se na neke druge karakteristike tog sastanka koje su vas možda iznenadile, ali u ovom trenutku nam recite da li je Šainović išta rekao i ako jeste šta je pričao? Ukratko nam to kažite.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, on je rekao da prvi put čuje za taj centar i prisustvo Arkanovih (sledeće pominjanje) ljudi u Kosovu Polju, i da će da proveri tačnost te informacije. Zatim oko dobrovoljaca je rekao da ima ljudi koji kupuju i to za veću svotu novca uniforme pripadnika vojske ili MUP-a da bi tako mogli da upadnu na teritoriju Kosova i da pljačkaju. I predlagao je da se možda, da nije loše da se na Kosovo uputi neki organ neutralan iz Beograda koji bi ispitao sve to što je navedeno na sastanku.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kakva je bila reakcija optuženog na tu preporuku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tu preporuku je u svom izlaganju prvi bio spomenuo general Pavković koji je predlagao da se formira državna komisija kao neutralno telo koja će ispitati sve navode koje idu od strane MUP-a ali i od vojske i da se utvrdi objektivna istina, šta je tačno od tih optužbi. Meni je bilo karakteristično da je optuženi to potpuno preskočio, kao nešto što nije ni spomenuo, a mislim da je imalo potrebe da se angažuje.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li se sećate bilo čega što je optuženi rekao tada kada nije reagovao na takvu vrstu preporuke? Dakle, da li je rekao bilo šta o Vojsci i razlici između Vojske i MUP-a?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, govorio je da je vrh Vojske dobro definisan ali da ministar Stojiljković (sledeće pominjanje) sa generalom Đorđevićem treba da sredi stanje u MUP-u. Govorio je i to i oko toga da treba da se obezbedi preko Generalštaba bolji rad komande armije u Podgorici, a ne da kad uhvate neku grupu terorističku iz Peći vraćaju je nazad na Kosovo da bi tamo bila isleđivana umesto da se to čini u Crnoj Gori. Mislim, to su neki detalji još, a ima dosta detalja sa sastanka, ja ga mogu celog reprodukovati ali ne znam koliko je interesantno.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Prisustvo Arkanovih ''Tigrova'' je bilo suprotno politici ili zakonu o uključivanju dobrovoljaca, odnosno dobrovoljačkih jedinica. Kada je to pomenuto i da li je na to optuženi reagovao? I ako jeste, kako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije uopšte reagovao na to, kao da nije spomenuto.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je izrazio neko iznenađenje, da li je postavio bilo kakvo pitanje kako se to moglo desiti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Čak je i gospodin Šainović izrazio sumnju da su oni dole na Kosovu iako je pre toga Rade Marković nedvosmisleno rekao da ih je 30 otišlo sa njegovim znanjem i odobrenjem.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je sam optuženi na bilo koji konkretan i određen način doprineo tome kako, na koji način rešiti problem kriminala, odnosno problem dobrovoljaca?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa izuzev onoga što sam rekao, da drastični slučajevi moraju da se rešavaju, da onaj Boca mora da bude predat, ovaj, pravosudnim organima, nije više bilo reči oko toga. Bio je jedan zaključak kao da postoje neki problemi u saradnji između organa vojne bezbednosti i Službe državne bezbednosti Srbije, dao je zadatak da ta saradnja mora da bude normalizovana, da treba što pre održati zajednički sastanak na kojem treba razrešiti navodne međusobne probleme i to je od onoga što je on rekao. A to je imalo za posledicu da u Generalštabu ovaj sastanak, mislim, znam da je general Ojdanić 28. maja održao sastanak sa vojnim pravosudnim organima kojima je ...

SUDIJA MEJ: Prekinuću vas sada, generale Vasiljeviću, vreme je za pauzu.

TUŽILAC NAJS: Imam još samo jedno pitanje, uz vašu dozvolu, i time bih mogao da završim ovu temu o sastancima.

SUDIJA MEJ: U redu, sada ćemo napraviti pauzu na 20 minuta.

(pauza)

- Izvolite sesti.

SUDIJA MEJ: Izvolite gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Pa da završimo vaš iskaz o sastanku 17. maja. [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Već ste spomenuli neke reakcije optuženog. Kada se sastanak završio, da li ste vi svi otišli iz prostorije ili su neki ljudi ostali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mi generali smo otišli a optuženi je rekao Radetu Markoviću (sledeće pominjanje) da ostane.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Da li je još neko ostao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ostao je optuženi, gospodin Šainović i Rade Marković.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Imajući u vidu okolnosti pod kojima se odigrao sastanak i svrhu sastanka, da li se vama to činilo normalnim, prikladnim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Razlog je bio normalan da se takav sastanak održi. Nije bilo normalno da se na njemu ne nalaze i ne učestvuju ljudi koji najbolje znaju situaciju na terenu, to su bili generali Đorđević, Stevanović, Lukić. I mislim da je tu svakako bilo mesto i ministru unutrašnjih poslova, Vlajku Stojiljkoviću.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Dobro, idemo dalje. Na osnovu vaših poseta tom području i na osnovu izveštaja koje ste primili, sada govorimo o paragrafu 262, kada su, prema vašem sudu, jedinice Vojske Jugoslavije vodile najintenzivnije operacije, u kojem tačno periodu, od datuma do datuma?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu da dam tačne datume, ali u svakom slučaju to je bilo u toku aprila 1999. godine.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Između 23. marta i aprila ili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tada, znači od početka sukoba sa NATO pa negde do kraja aprila.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Prilikom vaših poseta terenu u mesecu junu da li ste primetili razaranja u ruralnim područjima? Da li ste primetili mrtvu stoku? Da li ste išta primetili u vezi broja civila?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, s tim da nisam viđao mrtve civile nego ih je manje bilo van urbanih sredina. Znači, ceo taj ruralni deo je bio praktično napušten i prazan. U gradovima je situacija bila normalna.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Kada govorimo o izveštajima o zločinima koje su vama podnele jedinice Uprave bezbednosti na Kosovu, da li je jedan izveštaj govorio o dobrovoljcima kojima je komandovao pukovnik Slobodan Stošić?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije pukovnik nego potpukovnik Stošić i u njegovom sastavu, u sastavu njegove jedinice bila je jedna manja grupa dobrovoljaca.

TUŽILAC NAJS – PITANJE: Šta su, prema vašem shvatanju, oni učinili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne prema mom shvatanju nego prema konkretnim saznanjima. Dobrovoljci pod nadimcima Dugi i Oto likvidirali su šest ili sedam Albanaca civila i bacili su ih u bunar, to je u selu Gornja Klina (Kline e Eperme), i taj bunar su zatrpali. I kada sam za taj slučaj saznao, onda sam naredio da se uputi patrola policije, vojne policije da izvrši uviđaj na tom mestu. Međutim, nisu mogli da priđu jer je taj reon već bio pod kontrolom terorista šiptarskih. Pokrenut je postupak i Stošić i ova lica su pritvorena i suđenje je bilo u Vojnom sudu u Nišu.

TUŽILAC NAJS: Molim kratak prelazak na zatvorenu sednicu.

(zatvorena sednica)

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej.

SUDIJA MEJ: Da li želite da nešto kažete na otvorenoj ili na zatvorenoj sednici?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Pa pošto ste ovo raspravljali na zatvorenoj sednici zbog bezbednosti svedoka, možemo li da raščistimo stvari koje su potpuno jasne? Koliko sam ja razumeo, svedok je ...

SUDIJA MEJ: Vratićemo se na privatnu sednicu.

(zatvorena sednica)

UNAKRSNO ISPITIVANJE: OPTUŽENI MILOŠEVIĆ

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, vi svedočite otvoreno, zar ne, javno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li ste vi tražili u nekom prethodnom postupku i kontaktima koje ste imali sa drugom stranom da ne svedočite javno, da svedočite tajno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ni u jednoj fazi niste tražili da svedočite tajno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: U vezi sa ovim želim da stavim primedbu gospodine Mej jer ovo je ko zna koji put da mi pod šifrom imamo svedoka koji nije tražio da svedoči tajno a tretira se kao svedok koji svedoči tajno što, priznaćete, veoma sužava prostor u kome ja ili moji saradnici mogu da prikupljaju informacije koje se tiču tog svedoka.

SUDIJA MEJ: U redu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: I molim da se ta praksa ukine.

SUDIJA MEJ: U redu, primili smo k znanju. Primili smo to k znanju, nećemo sada o tome raspravljati. Mi ćemo u dogledno vreme pokrenuti to pitanje sa Tužilaštvom. Izvolite, nastavite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kada ste postali general JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mislite kada sam unapređen?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, kada ste postali general? Kada ste unapređeni u čin generala?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 22. decembra 1990. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To je bilo još vreme mira, vreme postojanja još SFRJ i vreme redovnog i regularnog dolaska do tog čina kroz svu proceduru koju je predviđao Zakon o vojsci i pravila koja ga prate. Je li tako? Da li to podrazumeva da ste vi morali da završite sve vojne škole ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li to znači da ste morali da završite sve vojne škole koje su vas za to kvalifikovale i da niste preskočili ni jednu vojnu školu uključujući i školu nacionalne odbrane i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To znači da je, da bi ste došli do tog čina, morali ste da pokažete sasvim dovoljan nivo znanja o propisima SFRJ, a posebno o onima, od Ustava do Zakona o odbrani, kojima se reguliše funkcionisanje oružanih snaga. Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nije baš tako, nije postojao predmet u Vojnoj školi da se izučava ustav, to je više stvar opšteg poznavanja ili opšte kulture.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ali pretpostavljam da kao generalu koji je redovno došao do tog čina, da li smatrate da je osnovana pretpostavka da su vam poznati propisi o oružanim snagama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U globalu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li vam je poznato po definiciji, a ja ću vam citirati član 240. Ustava Jugoslavije, član 240. stav 2: ''Oružane snage'', preskočiću sad Socijalističke Republike Jugoslavije i tako dalje ''čine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije kao zajedničke oružane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i građana ...''

prevodilac: Molimo da čitate malo sporije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U redu, čitaću sporije. ''... i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije kao zajedničke oružane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i građana Jugoslavije i od Teritorijalne odbrane kao najšireg oblika organizovanog oružanog opštenarodnog otpora''. To vam je poznato, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije sporno ništa.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije sporno ništa. Znači, oružane snage su jedinstvene i sastoje se od JNA i Teritorijalne odbrane. Član 313. kaže ''Predsedništvo SFRJ je najviši organ rukovođenja i komandovanja oružanim snagama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije''. To takođe nije sporno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, komanduje oružanim snagama koje čine JNA i Teritorijalna odbrana. Predsedništvo SFRJ utvrđuje plan upotrebe oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u slučaju rata i naređuje upotrebu oružanih snaga u miru. Predsedništvo SFRJ može određene poslove rukovođenja i komandovanja oružanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsedništvu za poslove koji su na njega preneseni. To sve nije sporno i to je vama poznato. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, i vi to čitate i vama je poznato isto.
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Naravno da je i meni poznato. Ja vam zato postavljam pitanja jer se ovo odnosi na početak vašeg svedočenja u kome ste vi izneli tvrdnje koje su suprotne ovim propisima o tome kako teritorijalnom odbranom komanduje predsednik republike u republici i tako dalje, što iz citiranih propisa proizilazi nije tačno. A ja ću vas podsetiti i na Zakon o opštenarodnoj odbrani koji pretpostavljam da ste čitali s obzirom da ste bili general JNA, i Zakon o opštenarodnoj odbrani je trebalo da vam bude poznat. Da ne citiram ponavljanja da su oružane snage jedinstven oblik organizovanja, to nije sporno. U članu 88. stoji: ''U Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu obrazuje se Vojni savet. Vojni savet pored saveznog sekretara za narodnu odbranu sačinjavaju načelnik Generalštaba, zamenik saveznog sekretara, podsekretar, pomoćnici, glavni inspektor narodne odbrane, komandanti armija, komandanti Teritorijalnih odbrana republika i komandanti Teritorijalnih odbrana autonomnih pokrajina''. Dakle, svi zajedno. Je li to sporno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne bi trebalo da bude.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E sada u ovom delu gde se govori o rukovođenju i komandovanju oružanim snagama pa se ponavlja da Predsedništvo kao najviši organ komanduje oružanim snagama i onda idu sve njegove, sva njegova ovlašćenja i onda se kaže: ''Imenuje i razrešava dužnosti na predlog nadležnog republičkog, odnosno pokrajinskog organa komandanta Teritorijalne odbrane republike, odnosno komandanta Teritorijalne odbrane autonomne pokrajine''. Dakle, komandante teritorijalne odbrane kao sastavnog dela oružanih snaga svake republike i svake autonomne pokrajine imenuje Predsedništvo SFRJ kao vrhovni komandant oružanih snaga. Je li to sporno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije, zato što su obično generali pa se piše ukaz ali predlog ide iz republike.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Član 111. kaže sledeće: ''Rukovođenje i komandovanje u teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti teritorijalne odbrane i starešine jedinica u ustanovama teritorijalne odbrane, u skladu sa zakonom''. A član 115. kaže: ''Komandanti Teritorijalne odbrane republika i komandanti Teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina odgovaraju Predsedništvu SFRJ u smislu člana 113. ovog Zakona''. Je li to sporno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne bi trebalo, za normalnu situaciju ne bi trebalo da bude sporno, kada postoji cela SFRJ i celo Predsedništvo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Savezni sekretar za narodnu odbranu može izdavati naređenja, obavezne instrukcije i druge akte komandantima teritorijalne odbrane u poslovima izvršavanja akata Predsedništva SFRJ, iz ovih članova koji se nabrajaju, i poslovima rukovođenja i komandovanja oružanim snagama koje prenese na njega Predsedništvo SFRJ. Dakle, vi ste ovde, izlazeći u susret ovoj drugoj strani, implicite objašnjavali kako je teritorijalna odbrana u nadležnosti predsednika republike. Kao što vidite, teritorijalna odbrana nije u nadležnosti predsednika ni jedne republike pa ni tada u mojoj kao predsednika Republike Srbije već u nadležnosti oružanih snaga, odnosno vojne strukture. A sami ste, samo da to potvrdimo, govorili da je teritorijalna odbrana u zonama odgovornosti vojnih oblasti potčinjena komandama tih vojnih oblasti. Je li tako?

SUDIJA MEJ - PITANJE: Tu je bilo nekoliko pitanja. Prvo pitanje je bilo da teritorijalna odbrana nije bila u okviru nadležnosti, odnosno kompetencije predsednika ni jedne republike, uključujući i Srbiju, već je bila u nadležnosti oružanih snaga, u okviru vojne strukture i u okviru vojne oblasti. Generale, da li se vi slažete sa tim ili ne?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Časni Sude, ja imam prvo jednu obavezu da kažem, da ja ovde nisam došao da izlazim bilo kome u susret, niti Tužilaštvu niti optuženom nego da govorim istinu u meri koliko je znam. To je samo odgovor na jednu upadicu. I drugo, sve ovo što je pročitano iz Zakona, to se odnosi na neko normalno stanje u kojem postoji jedinstvena SFRJ i stanje u kojem postoji Predsedništvo kao kolektivni komandant. Ja koliko se sećam, ovaj, u Ustavu Srbije, ja mislim da je to iz 1989. ili 1990. godine, optuženi će to verovatno bolje znati jer ima te propise kod sebe, bila je jedna odredba da ako se, znači ja je parafraziram, ako se neke odluke donose koje idu na štetu interesima Srbije i odbrane, onda važe odredbe iz tog Ustava. Ja sam rekao da to parafraziram. Sve ovo što je pročitano odnosi se na normalnu situaciju. Međutim, ako ja sad mogu da postavim pitanje svedoku, ako nije imao nikakvih ingerencija prema teritorijalnoj odbrani, ja se sećam da je jednom prilikom vršio smotru jedne brigade teritorijalne odbrane, a ne znam na osnovu čega i na osnovu kojih ovlašćenja ako nema nikakve ingerencije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To nije smotra nego vežba teritorijalnih odbrana na koju me je pozvao komandant Teritorijalne odbrane Srbije da vidim kako to izgleda i to je, kao što vi dobro znate, bila uobičajena praksa da civilne vlasti budu pozvane na neku vežbu ili na neku drugu, kako bih rekao, aktivnost čak i vojnih jedinica a ne samo teritorijalne odbrane, što kod mene nije bio slučaj, ja se nisam mnogo bavio time.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Drago mi je da ste pomenuli ovaj član Ustava Srbije i očekivao sam da ga pomenete pa ga slučajno imam kod sebe. U njemu piše ...

prevodilac: Molimo da čitate polako.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo polako ću čitati, uvažavam upozorenje prevodioca, jer je tačno da je Republika Srbija celovit ustav donela i ima sva prava i dužnosti kao svaka država. Ali piše lepo, to je član 135. i tu piše: ''Prava i dužnosti koje Republika Srbija koja je u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ima po ovom Ustavu, a koja se prema saveznom Ustavu ostvaruju u Federaciji, ostvarivaće se u skladu sa saveznim Ustavom'', a Republika Srbija je, kao što znate, nadam se da to nećete poreći, svim svojim ponašanjem podržavala Jugoslaviju, podržavala tu federaciju a i u skladu sa svojim Ustavom u kome kaže da njena prava i dužnosti ...

SUDIJA MEJ: Zaustaviću vas, ovo je samo dugačak govor. Koje je vaše pitanje za svedoka?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je, dakle, poznato da upravo po tom Ustavu Srbije, prava i dužnosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu SFRJ, ima po ovom svom Ustavu, a koja se prema saveznom Ustavu ostvaruju u federaciji ostvarivaće se u skladu sa saveznim Ustavom, da se Srbija toga pridržavala?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Gde, u republici će se ostvarivati?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U republici će se ostvarivati?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne, ne. Njena prava se ostvaruju u skladu sa saveznim Ustavom, ona koja ima po tom ustavu ostvaruju se, a koja se rešavaju u federaciji, ostvaruju se u skladu sa saveznim Ustavom. Dakle, ovim Republika Srbija naglašava da sve što je u skladu sa saveznim Ustavom, a što pripada njenim pravima ona ustupa saveznom Ustavu. Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pitanje je kako je u praksi bilo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A pa dobro, ja ne znam šta vi i kakve primere imate u praksi. Da li ste vi na osnovu nekog svog primera u praksi izveli zaključak, na primer, pošto ste upotrebili reč ''pretpostavljam'' kada vas je pitao gospodin Najs, ako su bili prisutni pripadnici teritorijalne odbrane, pomenuli ste, na primer iz Valjeva ili iz nekog drugog mesta u Srbiji tamo ...

SUDIJA MEJ: Pitanje molim, pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: ... i na pitanje da li je dobio saglasnost predsednika Republike Srbije, vi ste rekli ''pretpostavljam da je bila potreba'', da vi to pretpostavljate.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Po ovim svim propisima, kao što vidite, takva saglasnost niti je tražena niti je bila potrebna jer su oružane snage upotrebljavale jedinice teritorijalne odbrane u zoni svoje odgovornosti. Je li vam ova karta predočena na početku? Rekli ste čak da nije ni ispravna jer granice vojnih oblasti nisu ovako nacrtane nego nešto malo, rekli ste istočnije, ova granica Prve vojne oblasti. Da li je sporno da granice vojnih oblasti ni u kakvom smislu nisu pratile granice republika, zone odgovornosti vojnih oblasti nisu bile podešene po republičkim granicama već su jednostavno po teritoriji Jugoslavije bile podeljene na tri vojne oblasti koje su zanemarivale bilo kakve granice republika.

SUDIJA MEJ: Dozvolite svedoku da odgovori. Dozvolite svedoku da odgovori, nemojte da postavljate beskonačna pitanja.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije to sporno što ste rekli. I ja sam to isto rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, vrlo dobro. Da li je sporno, ja sam zapisao šta ste rekli, u prostoru gde je JNA, da je teritorijalna odbrana potčinjena JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To sam u beleškama vašeg ispitivanja zapisao. A posebno ako su u pitanju borbena dejstva mora biti potčinjena JNA. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Samo ne znam o kojoj teritorijalnoj odbrani govorite jer ja sam govorio o dve vrste teritorijalne odbrane kad se tiče Slavonije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja govorim, ja ne znam za dve vrste teritorijalne odbrane, ja znam za pojam teritorijalna odbrana koja se formira na teritoriji u skladu sa zakonom. Ako vi mislite na vrstu teritorijalne odbrane koja je formirana u istočnoj Slavoniji kao posebna teritorijalna odbrana, to je drugo, ali to onda treba da objasnite.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam to objasnio. Možda vi treba da objasnite koja je to druga vrsta teritorijalne odbrane.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa pretpostavljam da pošto vi kažete da postoje dve vrste teritorijalne odbrane da onda to vi treba da objasnite a ne ja, ja ne znam za dve vrste teritorijalne odbrane.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam objašnjavao o toj teritorijalnoj odbrani i u čijem, na čijem čelu su se nalazili ljudi iz vašeg MUP-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Doći ćemo na to. Prvo, to nije moj MUP, to je MUP Republike Srbije, a i tu ste napravili niz stručnih grešaka koje generalu koji je čak bio na čelu Uprave bezbednosti ne bi smele da promaknu.

SUDIJA MEJ: Ne, ne. Nemojte se uopšte truditi da odgovorite na to pitanje. Takva vrsta komentara je potpuno nepotrebna. Vi takve komentare morate da utemeljite, da ih podržite. Nemojte da dajete tako opširne komentare ako ne možete da ih potkrepite. Ono što bi ste trebali da radite je da postavljate pitanja a ne da iznosite ovakve komentare.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ja postavljam pitanja gospodine Mej, molim vas, sa najvećim zadovoljstvom, pošto je ovo vrlo koristan svedok, na žalost ne za drugu stranu kako ona misli jer ćemo isterati na čistinu tu istinu.

SUDIJA MEJ: Gospodine Miloševiću, molim vas idite dalje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa upravo o tome govorim da takve greške ne bi smele da promiču. Da li ste vi ovde na insistiranje gospodina Najsa odgovorili kako šef DB-a odgovara predsedniku republike? Jeste tako rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije bilo nikakvog insistiranje, znači ja sam rekao da je šef Državne bezbednosti u periodu za koji ja znam bio direktno vezan za vas. To je jedno. I drugo, dozvolite, i drugo da kad ste postali predsednik Jugoslavije onda ste tog šefa SDB-a izmestili iz Republike Srbije i vezali ga za sebe. I to je tačno. I ništa nije od mene iznuđeno da to kažem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. E sad da vas pitam, je li Resor državne bezbednosti jedan od resora Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, bar je u to vreme bio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači po propisima, govorite kakvi su propisi?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, o propisima govorim, o ustavu, o zakonu, o Zakonu o Ministarstvu unutrašnjih poslova, o unutrašnjim poslovima i tako dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je sve tačno, tako je regulisano.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali šef Resora državne bezbednosti ima svog nadređenog. Da li je to ministar unutrašnjih poslova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Trebalo bi da bude.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači načelnik Resora državne bezbednosti odgovara prvo ministru unutrašnjih poslova. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Trebalo bi da bude.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je ministar unutrašnjih poslova član Vlade Republike Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I on sprovodi zakone Republike Srbije i odgovoran je Vladi Srbije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ništa nije sporno u tome kako je propisano. Ja vas molim da mi postavite pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Postavljam pitanje, kako onda pravite šemu kako šef Državne bezbednosti odgovara direktno meni i vezan je za predsednika Republike? Vi ste napravili šemu vojske koja takođe ima neke nekorektnosti ali na to ćemo doći kasnije, pa ste pokazali tačno kako je šta povezano. A ovu šemu koju ste napravili, napravili ste je napamet i u skladu sa ovim što ova optužba ovde govori.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ma ne, nemojte mene dovoditi stalno u vezu, da sam ja u dosluhu sa optužbom. Ja sam ovde došao da svedočim ne ni protiv vas ni u vašu korist, došao sam da govorim istinu u meri u kojoj znam. A konkretno ovo što sada vi govorite, meni su poznati svi ti propisi i tu ništa nije sporno, ali je druga situacija kako je zaista bilo, i ne možete sporiti da je šef Državne bezbednosti prvo postavljen po vašem izboru, znači to govorim od 1991. godini, 1990. godini kad sam došao u Upravu bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ko je bio šef Državne bezbednosti kad ste vi došli u Upravu bezbednosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zoran Janaćković. Znači čovek koji je bio, koliko ja znam, pre toga van ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zar nije pre toga bio Tošić, na primer, pre Zorana Janaćkovića? Vi ga niste zatekli, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam, ja sam tada bio odsutan.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa je bio Zoran Janaćković.

SUDIJA MEJ: Da se vratimo na gospodina Janaćkovića. Generale, vi ste bili prekinuti kada ste davali odgovor. Rekli ste ''Zoran Janaćković, znači čovek koji je bio, koliko ja znam, pre toga van ...''. Da li ste hteli još nešto da dodate?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prekinut sam ovom bujicom reči pa ne mogu da dođem do izražaja. Zoran Janaćković nije čovek koji je radio u Službi državne bezbednosti, znači nije imao nikakva iskustva iz rada organa unutrašnjih poslova i postavljen je na jednu profesionalnu funkciju očigledno po preporuci i naklonosti optuženog jer znam da su bili vrlo bliski i intimni.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam hteo da raščistimo to kako stoji, to u skladu sa propisima i da li je to tako funkcionisalo, a ako nije, otkud vama saznanje da to nije tako funkcionisalo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu odmah da odgovorim jednim delom na to. Na sastanku od 17. maja 1999. godine [ vidi detaljnije] na kojem nije bio prisutan ministar unutrašnjih poslova Srbije, vi dajete zadatak načelniku resora Službe državne bezbednosti da prenese ministru šta vi govorite, kao da je on stariji od ministra.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Naprotiv, da li je vama poznato da je taj načelnik Resora državne bezbednosti pomoćnik tog ministra, pa pošto ne prisustvuje ministar nego prisustvuje njegov pomoćnik, šta ima logičnije od toga nego da pomoćnik koji prisustvuje jer ne prisustvuje ministar mu prenese to što je bilo na sastanku, kao što bi ste vi svom pretpostavljenom preneli kad on nije bio prisutan na sastanku? Šta ima logičnije od toga? On predstavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, on je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova po svojoj funkciji na koju ga je imenovala Vlada i svakodnevno na kolegijumu ministra unutrašnjih poslova svako referiše iz svog resora o onome što je aktuelno, kao što i vi referišete na ...

SUDIJA MEJ: Moram vas zaustaviti zato jer ovo odlazi daleko van uobičajenog pitanja. Generale, možete li odgovoriti na ovo što optuženi kaže ili želite da pojasni svoje pitanje?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ma prepoznajem šta sam trebao da budem pitan. Odmah da kažem, znači nije normalno da se mlađem prenosi šta treba da kaže starijem, a da sam ja bio u toj poziciji, ne zato što sam bio u vojsci, znači iz zaključka koji sam imao, ja bih lično preneo onom ko je meni prvi podređen, znači da ne kažem da se igramo gluvih telefona. Govori se šefu Resora državne bezbednosti kao navodno potčinjenom ministru unutrašnjih poslova šta je rekao predsednik da mu se prenese. Zašto ga predsednik ne pozove?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A otkud znate da ga nisam pozvao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa zato što ja upravo to ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li vi to znate da ga ja nisam pozvao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja samo znam da ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li znate, na primer, generale da ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, samo trenutak. Postavili ste pitanje. ''Kako znate da ga ja nisam pozvao na sastanak?'', to je bilo pitanje.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam da na sastanku nije bio niko od generala iz MUP-a ni ministar unutrašnjih poslova, kad govorim o tom sastanku 17. maja. A da li ste vi posle toga prenosili ja to ne znam, pretpostavljam da ste i preneli, ali ja sam samo rekao šta ste rekli Radetu Markoviću, da on prenese ministru ono što je govoreno na sastanku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To vama nije logično, da upozna ministra sa svim što je rečeno na sastanku? Nije vam to logično?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Meni prvo nije logično da na tom sastanku bude pet čelnih generala iz Vojske Jugoslavije, a da se ne udostoji niko od bar približnog ranga iz MUP-a koji znaju stanje na terenu da dođu na taj sastanak. Znači, to mi nije logično.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, vi na primer ne znate, ali mi ćemo doći na taj sastanak jer on pada na kraj svedočenja pa ćemo doći na taj sastanak. Ali slučajno, da li vam je poznato da je trebalo da prisustvuje ministar i da se nepun sat pre sastanka izvinio zbog visoke temperature, ali je rekao ''Pa tu je Rade, on će mi preneti sve'', i da tu nema nikakvih problema, što je uobičajeno, što nije nikakva, nikakva drama i da neko može da bude ili ne bude prisutan na sastanku? To nije nikakav tajni sastanak za ministra unutrašnjih poslova ili za nekoga od vas iz vojske.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sada ja da odgovorim. Naprotiv, ne bi trebalo da bude tajna nikakva, ali prvo, vi niste rekli nama zbog čega nema ljudi, odgovornih ljudi iz MUP-a, iz javne bezbednosti. Ako je ministar bolestan, nisu valjda temperaturu dobila još tri generala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Što, ja treba vama da se pravdam da li je neko na sastanku ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije to stvar pravdanja, to je stvar jedne korektnosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da se vratimo, da se vratimo na ovo, doći ćemo mi na taj sastanak, doduše možda će vam biti neprijatno kad pogledate neke stvari vezano za to, neprijatno u vezi sa ovim što ste rekli ovde.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nema problema.

SUDIJA MEJ: Ne, ne, gospodine Miloševiću. To nisu prikladni komentari. Ako imate pitanja, postavite ih ali nemojte komentarisati.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Prema tome, kada uzmemo u obzir propise koje sam vam pročitao, način na koji je funkcionisala Vojska i oružane snage Jugoslavije, recite mi da li je logično to što ste konstatovali da je komandant Teritorijalne odbrane Vojvodine general Mandarić u to vreme bio na komandnom mestu generala Panića (sledeće pominjanje), komandanta Prve armije? Je li to logično?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam to naveo kao pozitivan slučaj, gde jedinice Teritorijalne odbrane Vojvodine dejstvuju da je tu i njihov komandant.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Prema tome, to je potpuno u skladu sa propisima.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Apsolutno, taj deo koji sam naveo je u skladu sa propisima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim lepo, samo da to raspravimo. Vi ste tu pomenuli u tom kontekstu da sam ja govorio da Srbija nije u ratu. Šta tu ima loše? Pa naravno da Srbija nije bila u ratu. Mi jesmo podržavali Jugoslaviju i podržavali JNA u njenim funkcijama ali Srbija nije bila u ratu. Ili vi smatrate da je Srbija bila u ratu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu sada da odgovorim?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zato vas pitam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A iz toga da Srbija nije bila u ratu, a da vi kažete da je Srbija podržavala JNA, zbog čega se nije reagovalo na neodazivanje hiljada vojnih rezervista? Ja mislim da ih je bilo negde oko 12.000 za koje su bile podnešene krivične prijave zbog izbegavanja vojne službe.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To pitanje je u nadležnosti vojske ne organa Republike Srbije, generale. Vi to dobro znate.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Vojska postavlja zahtev MUP-u da takva lica mora pronaći i privesti Vojsci.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. To je prilično nevažno pitanje za ovo vaše svedočenje pa ćemo ići dalje. Ima nekoliko stvari koje ste vi ovde pominjali kao nekakve činjenice. Ja idem redom kako ste govorili, a verovatno prema zamisli gospodina Najsa on ide i na neke sporedne stvari, pa na glavne, pa se vraća, priličan krkljanac mu je u tom programu njegovom. Ali molim vas, vi kažete govoreći o naoružavanju da su paravojni sastavi u istočnoj Slavoniji imali neke trofejne puške, automate ''tompson'' (Thompson) za koje ste vi pretpostavili da su iz skladišta Teritorijalne odbrane Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam tako rekao. Rekao sam da znam da je takvo naoružanje bilo u sastavu Teritorijalne odbrane Srbije. Znači, to znam pouzdano, a onda pretpostavljam da je to iz tih skladišta bilo podeljeno na tom terenu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, vi pretpostavljate da je to iz tih skladišta dato u istočnu Slavoniju? To je vaša pretpostavka?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam i bliže odrednice koje nisam navodio. Znači konkretno da je iz jednog skladišta Teritorijalne odbrane u okolini Beograda na putu prema Valjevu, iz tog skladišta je otišao deo naoružanja za Slavoniju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa vi ste ovde pominjali razna lica koja su učestvovala u deljenju oružja, neke pukovnike, neke oficire i tako dalje. Koliko sam shvatio, to nije išlo nikakvom linijom naloga sa više instanci JNA koja je inače bila u posedu tih magacina nego je išlo po nekakvoj zavičajnoj liniji, neko je nekome hteo da pomogne ili da uradi bez neke naredbe koja bi došla sa vrha, ''dajte'', ''isporučite'', ''naoružajte'' i tako dalje. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim to da bude onda jasno. Onda ste uzeli za primer jedan zahtev koji ste i sami nazvali megalomanskim. Ovde je prikazan kao dokazni predmet da se tamo negde u Bosni obraća rukovodstvo i traži od vojske da za potrebe policije da, ne znam, helikoptere, oklopna vozila, neke bovove, nekakvo naoružanje, sredstva veze i tako dalje. Vi ste za taj zahtev rekli da je megalomanski a eto, traži se to od vojske. Je li tako? Naveli ste to.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ali to se radi o različitim vremenskim periodima. Ova pojedinačna podela oružja po nekoliko komada ili možda i nešto veća količina, to je period negde prve polovine 1991. godine, a ovi zahtevi o kojima vi govorite odnose se na 1992. godinu, dakle u fazi pripremanja snaga teritorijalne odbrane i MUP-a u Krajini da se konstituišu kao jedinice koje će ući kasnije pod međunarodnu kontrolu. Znači, to su dva različita vremenska perioda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, ali ovde se radi o Bosni, ne radi se uopšte o Hrvatskoj.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vi niste rekli ni da li je Bosna ni ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa vi ste rekli da je u Bosni i prikazali ste dokument koji se odnosi na Bosnu. Ovde je pokazan dokument koji je popis stvari koji se tražio u Bosni. Tada nije bilo reči uopšte o UNPROFOR-u u Bosni.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pojasniću. Znači, to su jedinice koje isto traže naoružavanje jer su prema Krajini, to je centar Banja Luka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Moje pitanje je sledeće, generale.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li tom zahtevu udovoljeno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije. A šta onda dokazuje nekakav zahtev nekog lokalnog rukovodstva upućen vojsci, a vojska tom zahtevu nije udovoljila? Šta to onda dokazuje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ništa ne dokazuje. Znači, ja sam rekao da je to bio megalomanski zahtev, i nije udovoljen.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Niste rekli nije udovoljen nego ste samo rekli ''zahtev je megalomanski'' i tako dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali tom zahtevu nije udovoljeno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja koliko znam nije.

prevodilac: Molimo govornike da prave pauze između pitanja i odgovora

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, napravićemo pauze između pitanja i odgovora zbog prevodioca. Rekli ste da su u jesen 1990. godine bili prisutni u Krajini neki funkcioneri MUP-a Srbije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kad je Babić ovde svedočio, on je uspeo da nabroji trojicu koji su bili u razna vremena tada. Koliko vi možete da nabrojite tih koji su bili 1990. godine u Krajini, a Krajina je takođe u Jugoslaviji, u Hrvatskoj, u Evropi i tako dalje? Ovi građani Jugoslavije eto bili u Krajini, koliko je njih bilo tamo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Iz tog perioda o kojem vi govorite znam za jednoga.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači jedan funkcioner MUP-a Srbije je bio 1990. godine u Krajini.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja za taj deo znam, možda ih je bilo više ali za jednog znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li se onda na bazi toga da je taj funkcioner, a možda je poreklom iz tog kraja, slučajno taj o kome govorimo je poreklom iz tog kraja, kao što i vi znate, pa je bio u kraju iz koga je poreklom, da li to dozvoljava konstataciju koju ovde čujemo s druge strane funkcioneri MUP-a Srbije boravili u Krajini 1990. godine? Evo ja boravio u Dubrovniku i 1990. godine i 1991. i 1989. i tako dalje, na letovanju.

SUDIJA MEJ: To nije važno. Nije važno šta kaže Tužilaštvo ako vi sada citirate izjavu kao što ste rekli druge strane, pretpostavljamo da to znači Tužilaštva. Nije na svedoku da odgovara na pitanja o tome šta su oni rekli. On može svedočiti samo o onome što je on sam čuo ili video.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, onda nije sporno da, što se vašeg ličnog saznanja tiče, vi znate samo za jednog čoveka koji je radio u MUP-u Srbije a bio 1990. godine u Krajini. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Radi se, prvo, o visokom funkcioneru MUP-a Srbije, ne o običnom. To je prva stvar. Druga, on nije bio u privatnoj poseti u Krajini i u Kninu već je dolazio po sasvim određenim poslovima i o tome smo imali izjave koje smo prikupili krajem 1990. godine kada smo radili na dokumentovanju ilegalnog naoružavanja i kod Srba u Hrvatskoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, da ne pominjemo imena pošto to vama smeta, je li taj čovek poreklom iz Krajine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam njegovo poreklo. Po prezimenu i imenu pretpostavljam da bi mogao da bude.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Pa ja onda mogu da vam kažem da je poreklom iz Krajine. Da li ste vi tvrdili, pošto to ću takođe da osporim ali da li ste vi tvrdili da je Kapetan Dragan bio čovek DB-a i da ga je DB dovela iz Australije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po saznanjima koja smo prikupili jesam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hvala lepo. Rekli ste da su oko Šida se pojavile neke paravojne formacije za koje se nije znalo ko ih šalje. Jeste tako rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to je konkretno za onaj kamp gde je vršena obuka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas, da li je to njih iko slao ili su to bili neki dobrovoljci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja konkretno mogu da navedem slučaj koji i vi znate, kada je gospodin Šešelj držao miting negde, ili na Trgu Republike ili kod Doma sindikata i slao dobrovoljce na ratište. To je prenosila televizija.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, vi dobro znate da su sve opozicione partije držale mnoge mitinge pa ne bih mogao baš da se setim svakog mitinga, niti su me baš mnogo interesovali, ali je li tačno da su sve opozicione partije držale mnogobrojne mitinge u to vreme? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije problem, nije to odgovor na ovo što sam vam rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A ja vas sad pitam za sledeće. Pošto ste vi naveli ''Dušan Silni'', Mirko Jović, pa onda Srpsku gardu SPO-a, pa Srpska radikalna stranka, praktično sve veće opozicione stranke formirale su neke dobrovoljačke odrede. Je li tako bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tada su se utrkivali da dokažu svoje srpstvo upravo sa time.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste. Je li sporno da je reč isključivo o opozicionim strankama u Srbiji tada?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam tada o tome govorio u svom iskazu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, da li je možda Socijalistička partija kao vladajuća stranka formirala neke svoje dobrovoljačke odrede ili su svi ovi odredi koje ste vi nabrojali bili formirani od strane raznih opozicionih stranaka?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam naveo deo iskaza u intervjuu BBC u seriji ''Umiranje Jugoslavije'' (The Death of Yugoslavia), gde je gospodin Šešelj izjavio da je naoružavao i slao svoje dobrovoljce po zadatku Jovice Stanišića, a da to Jovica nije ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, generale. Da li to znači da vi ovde svedočite na osnovu gledanja BBC?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nego na osnovu onoga što sam čuo šta je izjavio gospodin Šešelj javno, a to je jednim delom pričao i kad se pojavio i u Vukovaru.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Ako budemo imali vremena, pitaću vas šta ste još gledali na BBC, ali to je ono što vi kažete da ste videli na BBC. Molim vas, da li je sporno da su, dakle, opozicione stranke formirale te paravojne formacije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne bi trebalo da bude.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije sporno, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali nisu samo one.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Čekajte, je li možda neka Socijalistička partija formirala neku paravojnu formaciju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa vi to sada svodite na partije. Ja ne govorim o partijama.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa vi ste rekli da su opozicione partije sve formirale neke formacije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, ali pored toga i ljudi iz MUP-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E sad ćemo da, sad ćemo da dođemo na to, samo molim vas dozvolite da vas pitam. A da li je sporno, dakle, da su te opozicione partije, upravo te koje su formirale te formacije, nastojale da mene i postojeći režim u Srbiji sruše i 09. marta 1991. godine [ vidi detaljnije] i sve vreme, i sve vreme punih deset godina? Je li to sporno? A da se ograničimo na 1991. godinu ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, postavili ste pitanje, dozvolite svedoku da sada odgovori. Generale, postavljeno vam je pitanje o 09. martu 1991. godine, dakle, vrlo konkretno pitanje. Možete li odgovoriti?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači mogu da odgovorim da je u Srbiji od stranke do stranke zavisio odnos prema aktuelnom predsedniku. Znači, to su promenljivi odnosi bili, od apsolutno desne opozicije do koalicije sa SPS-om.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, možemo li da idemo dalje? Ako su te opozicione stranke koje su formirale ove odrede bile organizovane, da su ti odredi bili organizovani od strane policije za koju tvrdite da sam je ja kontrolisao, ako je to tačno, onda je policija radila protiv mene, a ako policija nije radila protiv mene, onda to što vi kažete ne može biti tačno. Je li tako ili nije, generale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nego?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači policija je organizovala paravojne formacije opozicionih stranaka koje su radile protiv postojeće vlasti, postojeće vlade, postojećeg predsednika i tako dalje, policija postojeće vlasti?

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, dozvolite svedoku da odgovori na to kako bi se to razjasnilo, a onda idemo na pauzu. Izvolite generale. Možete li odgovoriti na ovo pitanje ili želite da optuženi razjasni pitanje?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa jasno je. Ja prvo nisam tvrdio da su te paravojne grupe stranačke organizovali ljudi iz MUP-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači ne tvrdite da su te paravojne ...

SUDIJA MEJ: Pa dozvolite mu da završi. Gospodine Miloševiću, dozvolite svedoku da završi. Nemoguće je da završi ako ga stalno budete prekidali. Generale, molim vas da nastavite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U redu, ali ja sam shvatio da je to ono što tvrdi, a ako ne tvrdi, onda može da završi odmah.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Evo vam mog odgovora - i tamo gde su znali za to, nisu preduzimali mere po zakonu nego su tolerisali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, da vas pitam nešto. Znate li vi koliko je ekstremista, koliko se muslimanskih ekstremista sa teritorije Srbije i Sandžaka borilo kao dobrovoljci u armiji Alije Izetbegovića (sledeće pominjanje)? Je li veliki broj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam.

SUDIJA MEJ: Sada se udaljavamo. Idemo na jednu sasvim različitu temu, u sasvim različitom pravcu. Sada idemo na pauzu. Pauza od 20 minuta.

(pauza)

- Izvolite sesti.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, postavio sam vam pitanje da li znate koliko je dobrovoljaca muslimanskih ekstremista iz Sandžaka išlo da se bori u armiji Alije Izetbegovića, znači iz Srbije. Vi ste odgovorili da ne znate, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, tako je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A zar nije vaš posao pošto ste bili na čelu obaveštajne, odnosno Uprave bezbednosti JNA da upravo to znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, to bi upravo trebala da radi Služba državne bezbednosti Srbije jer se radi o građanima Srbije a ne o vojnim licima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, a recite mi, ako Državna bezbednost nije sprečila te ekstremiste koji su išli da se bore u redovima vojske Alije Izetbegovića, da li iz toga možete da izvučete zaključak da ih je Državna bezbednost slala tamo da se bore?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja to nisam rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A zašto izvlačite zaključak da je Državna bezbednost slala ove dobrovoljačke jedinice ovih opozicionih partija koje ste navodili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam rekao da je slala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nego da nije sprečila?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači da je mogla da spreči ako je imala saznanja, a neka saznanja je imala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kako onda nije sprečila ove iz Sandžaka da idu da se bore tamo? I tamo je morala da ima po istoj logici saznanja.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja ne znam da li su imali saznanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To ne znate.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zamenjena je sada teza.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Ne bih rekao da je zamenjena teza. A recite mi, molim vas, pošto kažete imali ste podatke o jednom visokom funkcioneru MUP-a u Krajini, je li to znači da ste vi tog visokog funkcionera MUP-a kao Služba bezbednosti, Uprava bezbednosti JNA obrađivali pa ste tako došli do tih podataka?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, da smo ga obrađivali ja bih imao mnogo više podataka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa imate li ili nemate operativne podatke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imam operativni podatak da je boravio u Krajini, da je imao svoj pseudonim, da se predstavljao drugačije nego što jeste i da je bio u kontaktu sa Martićem oko organizovanja Srba dobrovoljaca koji kasnije ulaze u kamp u Golubić.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. A recite mi molim vas, pošto ste imali taj podatak o jednom funkcioneru policije iz Srbije koji je građanin Jugoslavije i dakle boravi na teritoriji Jugoslavije, i to je vama sumnjivo, da li ste imali podatke o nekim predstavnicima policija ili sličnih službi stranih država koji su bili na tom terenu u to vreme i oko tog vremena, ako ste evo našli podatak za tog jednog, za tog iz Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vi opet sada zamenjujete ono o čemu pričamo. Ja mogu da govorim i o tim saznanjima oko paravojnog organizovanja koje su činili i ljudi iz MUP-a Hrvatske upravo na tom području.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, iz MUP-a Hrvatske, ali da li još nekih stranih zemalja? Jeste li imali te podatke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, na području Krajine ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A jeste li imali na području Hrvatske te podatke, mislim Hrvatske u celini?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je jedan slučaj oko Opatovca, meni se čini, gde su pronađena tela sa ličnim ispravama stranih državljana, ali bar vi treba da znate da Služba bezbednosti JNA nije bila svemoguća služba koja kontroliše sve i svakoga. Ona je imala svoj delokrug rada i nešto što je dolazilo kao uzgredna, sporedna informacija i to je primano, ali nije bila orijentacija niti zadatak Službe bezbednosti u JNA da prati sve što se događa u Jugoslaviji.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ako tvrdite da Služba bezbednosti vojske nije bila svemoguća, što ja uvažavam naravno, da li to važi isto i za Službu državne bezbednosti, da ni ona nije mogla biti svemoguća?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne govorim o svemogućnosti u smislu da ne može da dođe do određenog podatka nego da nije svemoguća u smislu da treba da radi i skuplja težišno podatke koji nisu u njenoj nadležnosti. Znači isto tako i Služba državne bezbednosti ne može da zna stanje u armiji jer za to nije nadležna, ali je nadležna i odgovorna da zna stanje među građanima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nego koliko je moguće, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li smo onda razjasnili to da nije tačno da je policija Srbije stajala iza ovih paravojnih formacija koje ste vi navodili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Koje konkretno formacije?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa evo ove, vi ste naveli ''Dušan Silni'', Mirko Jović, SPO, SRS, praktično sve opozicione partije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači može se razgovarati pojedinačno. Ja nemam saznanja da je Služba državne bezbednosti stajala iza odreda ''Dušan Silni'', ali stoji činjenica da je taj odred sa područja Srbije došao tamo i stoji činjenica da sam ja dva dana nakon što sam dao informaciju SSNO-u o zločinu u Lovasu, [ vidi detaljnije] takvu informaciju dao i MUP-u Srbije, smatrajući da je on nadležan za ta lica koja su sa područja Srbije došla praktično na područje Hrvatske. Nije mi poznato da su oni reagovali na to i pored toga što je zločin bio počinjen. Dao sam podatke konkretno za 12 lica koje smo identifikovali, od kojih je jedan bio po prezimenu, koliko ja znam, Grk. Prema tome, mislim da je sve jasno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Upravo nije to jasno zbog toga što vi govorite o tome da je policija Srbije trebalo, po tome što vi kažete, da deluje na teritoriji Hrvatske da bi raščistila neki zločin koji se desio na teritoriji Hrvatske. To nije njena nadležnost. Zar to nije bila odgovornost vojske koja je bila, pod čijom je kontrolom bila ta teritorija?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Znači što se tiče vojske, prijave su podnete, obavešten je vojni tužilac, obavešten je sa aspekta da su dva vojna lica, komandant i zamenik komandanta odreda iz Valjeva delom učestvovali u tom događaju, ali Službi državne bezbednosti, MUP-u Srbije dostavljeni su poimenični podaci za 12 lica iz tog odreda koji su u stvari naterali Hrvate da budu živi štit.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li je, da li ste vi došli do saznanja da policija Srbije nije ništa preduzimala prema licima koji su bili državljani Srbije i koji su izvršili neke zločine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam, nisam, to nisam rekao, nemojte tako.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li znate da se u Srbiji još 1992. ili početkom 1993. godine sudilo pojedincima za ratne zločine izvršene u Bosni i Hercegovini jer se ustanovilo da su njihovi državljani, odnosno da su naši državljani?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam. Znam samo za slučaj ''Žutih osa'' i suđenje negde u Loznici, meni se čini da je bilo u Loznici. Za druge slučajeve ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije vam poznato da su preduzimane mere protiv izvršilaca krivičnih dela?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Koliko sada vidim, u Beogradu tek sada teče suđenje za neka lica koja je MUP Srbije svojevremeno pritvarao, a onda posle toga ih isporučivao po navodno stvarnoj nadležnosti u Republiku Srpsku gde su bili pušteni na slobodu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li to odgovornost Republike Srbije za to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sada ta ista lica se sude u Beogradu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa šta je vaše objašnjenje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa mislim da je jasno šta sam rekao, znači da je izvršena, da je tada tolerisano to. Pronađen je modus da one koje je trebalo osuditi, u roku od 24 sata se isporuče i predaju u nadležnost navodno drugom mesnom nadležnom MUP-u, a građani Srbije su bili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Bili su građani Srbije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja ne znam za taj podatak, ali voleo bih kada bi mi dali podatke o tim građanima Srbije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam konkretno za Lukića da je građanin Srbije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kog Lukića?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Iz te grupe koja je učestvovala u likvidaciji tamo negde oko Višegrada. [ vidi detaljnije]  

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zar on nije građanin Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja koliko znam nije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam čuo za to ime, ali mi je poznato da je to građanin Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Pomenuli ste jedinicu ili sam ja to pogrešno zapisao, jedinicu ''Crnogorac''. Jeste li tako rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Rekli ste ne znate ko je bio u sastavu te jedinice.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Poimenično ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali znate ko je komandovao tom jedinicom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znao sam podatke o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ko je komandovao tom jedinicom? Mislim ako spada u nešto što ne ugrožava vašu bezbednost odgovorite, ako ne spada, nije problem.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja mislim da sam na privatnoj sednici to ime spominjao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da ne spominjemo ime, je li on otišao tamo kao dobrovoljac ili ga je neko poslao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja to ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To ne znate. Dobro. Govorili ste o tome da vas je o prisustvu nekih funkcionera obavestio pukovnik Petrović koji je bio organ bezbednosti tamo negde u istočnoj Slavoniji. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pukovnik Petković, ne Petrović.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Petković, da Petković.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I još, ovaj, bilo je i drugih starešina.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I rekli ste da su neki funkcioneri MUP-a dolazili na prostor Šida u posetu kod generala Aranđelovića ili Anđelkovića, komandanta divizije, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Aranđelovića.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Aranđelovića, komandanta divizije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I da je, rekli ste da je taj vaš pukovnik Petković udaljavan sa tih sastanaka.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li to znači da je on dolazio na sastanke sa njima pa ga je onda komandant udaljio ili su ovi došli u posetu komandantu divizije i razgovarali sa njim, pitali ga o situaciji, prikupljali informacije i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, znači video ih je da su došli kod komandanta i hteo je da prisustvuje, a onda mu je rečeno da on nema potrebe da tu bude.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To znači da se pitanje nije ticalo pitanja bezbednosti, možda su došli privatno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ne znam zbog čega bi stalno privatno dolazili u posetu najodgovornijim komandantima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro recite mi, pošto ste ...

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, mislim da je to bilo na privatnoj sednici i ne znam zašto svedok nije mislio o tome.

SUDIJA MEJ: Generale, ako želite da pređemo na privatnu sednicu, recite to.

SVEDOK VASILJEVIĆ: Pošto smo ovaj deo načeli, ako je to dalje tema, ostaćemo na otvorenoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pazite, dakle, ustanovili smo činjenice da vaš organ bezbednosti, pukovnik Petković nije prisustvovao tim razgovorima ali vas je on obavestio o sadržini tih razgovora. Kako vas je mogao obavestiti ako nije tim razgovorima prisustvovao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nemojte govoriti ono što nisam rekao. Ja nisam rekao da me je obavestio o čemu su razgovarali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, vi ne znate o čemu su razgovarali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Samo polako da objasnim, znači da objasnim ono što sam govorio, da je neprirodno da organi unutrašnjih poslova dolaze kod komandanata a dolaze verovatno službeno, a da tome ne prisustvuje, samo dozvolite, da tome ne prisustvuje organ bezbednosti jer ako se radi o problemima bezbednosti, onda je on za to nadležan.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, jeste li malopre upotrebili reč ''verovatno službeno''? A šta ako nisu došli službeno? Vi pretpostavljate verovatno službeno, to je vaša pretpostavka.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam rekao verovatno službeno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, rekli ste, sad baš ste upotrebili reč ''verovatno službeno''.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Eto, u redu, da je verovatno službeno, ali jesu li privatno dolazili, je li vi znate zbog čega su dolazili?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja ne znam ni da su dolazili, ali vi ste objašnjavali, da uzmemo sad drugi primer, da ste još 1989. godine, dok ste bili komandant divizije u Sarajevu i kad ste dolazili kod jednog generala, vašeg kolege na višem položaju, kod njega zaticali jednog kasnije visokog funkcionera Državne bezbednosti. Da li pretpostavljate da su se oni privatno poznavali i razgovarali i posećivali se?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Komanda nije mesto gde se privatne posete primaju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hoćete da kažete da vas niko nikad nije privatno posetio na vašem radnom mestu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači dok sam bio u Upravi bezbednosti, ako mi je privatna poseta dolazila onda nije mogla da bude u mojoj kancelariji nego sam morao da idem u sobu za posete, isto i kao general.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To govorite o Generalštabu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I po drugim komandama, propis je svuda isti, soba za posete.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači komandant neke armije ako mu dođe privatna posete ne sme da primi tog privatnog posetioca u svojoj radnoj sobi nego mora da ide u sobu za posete?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Komandant sme svašta, ali ja govorim o propisima, a ovde je očigledno da to nisu bile službene posete i da je to bilo građenje odnosa koji će kasnije doći do svog finala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To bi trebalo da bude neka vaša pretpostavka, da je neko 1989. godine gradio odnose sa nekim, neko iz Državne bezbednosti gradio odnose sa nekim u vojsci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Isključujete privatna poznanstva, druženja i tako dalje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da sam o tome dovoljno govorio i da onaj ko treba da izvuče zaključak, može da izvuče zaključak.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa ti zaključci nisu toliko duboki da se ne mogu izvući. Nisam siguran da li je ovo pitanje raspravljano na zatvorenoj sednici, ja ga nemam ovde zabeleženo da je na zatvorenoj, ali evo pomenuću vam samo 28. juni 1992. godine kada je general Panić (sledeće pominjanje) nešto naredio. Je li to bilo na zatvorenoj sednici? To ste pitani, to su vas pitali.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da se setim tog 28. juna 1992. godine.

SUDIJA MEJ: Postavite pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa moje pitanje je, kako sam ovde zapisao, da je komandant teritorijalne odbrane Panić naredio, dakle Panić koji je komandovao tim područjem, sećate li se sada?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da ali nije 28. juni nego 28. januar 1992. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Onda sam ja pogrešno pročitao kako sam zabeležio, 28. januar. U redu. Je li to bilo na zatvorenoj sednici?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Može da se kaže i na otvorenoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Može i na otvorenoj. Dakle, komandant teritorijalne odbrane tražio da se Arkanova (sledeće pominjanje) jedinica skloni sa tog terena, a neko vam je rekao da je Radovan Stojičić tada rekao da neće biti problema jer će biti u sastavu brigade koju će formirati MUP Srbije. Jeste li tako rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije spomenut komandant teritorijalne odbrane, verovatno ste napravili lapsus, znači izašla je naredba o raspuštanju i razoružavanju paravojnih sastava.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ta je naredba bila potpuno na mestu, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, 10. decembra.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je bila naredba Predsedništva. I po toj naredbi ovi sastavi se ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Raspuštaju.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisu se do tada raspustili pa je onda general Panić naredio pukovniku Petkoviću da stupi u kontakt sa Stojičićem i da ga na to upozori. Rekao sam šta mu je odgovoreno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ali vi kažete da je Stojičić tada rekao da neće biti problema jer oni ulaze u sastav brigade koju formira MUP Srbije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste to rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A je li formirao MUP Srbije neku brigadu na području istočne Slavonije? Je li vam poznato da je bila neka brigada MUP-a Srbije na području istočne Slavonije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja govorim samo ono šta je njemu odgovorio, a ne šta je on posle toga uradio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne, vi govorite šta vam je neko rekao da je neko nekom rekao, a ne šta je on odgovorio.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije to baš u takvom banalnom smislu nekakvog prepričavanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Čekajte, ja vam postavljam pitanja o materijalnoj činjenici. Da li je po vašem saznanju formirana bilo kakva brigada MUP-a Srbije na teritoriji istočne Slavonije, molim vas?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa morao bih da se prisećam sad da bih došao do takvog podatka, a imao sam podatak da u takvu brigadu, da u takvu jedinicu ulaze i neki od sastava koje sam navodio, deo ljudi iz onih sastava koje sam ranije navodio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, zar nije to nešto nelogično? Da li se onda radi o formiranju jedinica koje su izvršile vlasti Krajine na tom području? Nije mi poznato da je postojala bilo kakva brigada MUP-a Srbije na tom području, je li vama poznato? Meni nije pa vas zato pitam, je li vama poznato da je bila neka brigada MUP-a Srbije na području istočne Slavonije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imam ja, ovaj, jedan deo što bih vas pitao. Zašto general Života Panić kaže pukovniku Petkoviću da za Arkanove sastave upozori Stojčića Badžu da treba da budu rasformirani? Šta on ima sa time? Evo, to je pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa ono što ste vi rekli, da je deo tih ljudi ili neko od tih ljudi građanin Srbije pa mu skreće pažnju da građani Srbije, dobrovoljci koji su tu došli, treba da se uklone sa tog prostora. To verovatno može da bude. Koje drugo objašnjenje možete imati vi? Je l' vi imate drugo objašnjenje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta je vaše objašnjenje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imam objašnjenje da je Arkanov sastav tada bio pod apsolutnom kontrolom ljudi iz MUP-a Srbije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Na osnovu čega zasnivate to, na čemu zasnivate tu tvrdnju da je Arkanova dobrovoljačka garda bila pod MUP-om Srbije? To prvi put čujem.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A da li ste čuli da su imali službene legitimacije Državne bezbednosti Srbije?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam čuo da je Arkan imao službenu legitimaciju Državne bezbednosti saveznog MUP-a, odnosno saveznog Sekretarijata za unutrašnje poslove u vreme kada je na čelu tog saveznog Sekretarijata savezni sekretar bio Stane Dolanc. To sam čuo, i vi verovatno to znate bolje od mene.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Te su legitimacije menjane.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne znam da li su menjane. A da li je tačno ovo što vam kažem da, da li je tačan taj podatak da je imao dokumenta saveznog SUP-a u vreme SFRJ, kada je na čelu tog saveznog SUP-a bio Stane Dolanc, Slovenac, dakle vodeći slovenački političar?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to nije problematično iz tog ranog perioda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, to je tačno, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pretpostavljam da jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E pa dobro, onda da se ne bavimo više tom farsom o ovome, o Arkanu i MUP-u Srbije, ako je jasno da je to bio savezni SUP iz nekadašnje SFRJ.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ne, nemojte imputirati ono što nisam rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi ste pomenuli, a sami odlučite da li vas ovo ugrožava i da li treba da pređemo na zatvorenu sednicu, sastanak 25. februara 1992. godine u Vukovaru, gde ste naveli koja su lica bila i gde kažete da su oni odlučili da se postavi komandant Teritorijalne odbrane u Vukovaru. [ vidi detaljnije] Je li vam treba zatvorena sednica za to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ako nećemo imena upotrebljavati neće trebati.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, da li mogu da upotrebim jedno ime koje vam ne preti, to je ime Gorana Hadžića koji je bio tada predsednik Istočne Slavonije, predsednik Skupštine ili predsednik Vlade Autonomne oblasti Istočne Slavonije. Pa je li u njegovoj nadležnosti bilo da postavi komandanta Teritorijalne odbrane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa sad šta je u nadležnosti, kad bi ste čitali sad one zakone koje ste čitali na početku, onda bi to proizašlo da je to nekakva improvizacija. Ali nije moj cilj rasprave bio da o tome razgovaramo nego da su dva čoveka iz MUP-a Srbije postavljena za komandanta i načelnika štaba Teritorijalne odbrane.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, recite mi da li su ta dva čoveka za koja vi tvrdite da su iz MUP-a Srbije, ja ne mogu da vam to kažem jer su meni ta imena nepoznata, da li su oni bili tada na dužnosti u MUP-u Srbije ili su došli tamo kao dobrovoljci i da su poreklom iz tih krajeva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja ne mogu da shvatim kako aktivno lice može da postane dobrovoljac.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zašto ne može ako napusti svoju službu i ako kao dobrovoljac ode negde?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa onda treba da napusti prvo službu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Otkud znate da nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zato što sam rekao da su iz MUP-a Srbije došli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa nisu mogli da rade i u MUP-u Srbije i da budu u teritorijalnoj odbrani tamo, to je nemoguće, oni su morali da imaju neki posao u MUP-u Srbije. Dakle, taj posao nisu mogli da obavljaju ako su otišli tamo u teritorijalnu odbranu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam samo to rekao, da su iz MUP-a Srbije došli i postavljeni na tu funkciju. I drugo, da je i Stojčić Badža, ovaj, isto bio funkcioner MUP-a Srbije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa u vreme kad je to radio nije bio funkcioner MUP-a Srbije.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kako bi mogao da obavlja svoju funkciju u MUP-u Srbije ako je bio tamo dobrovoljno, da pomogne odbranu u istočnoj Slavoniji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To bih već morao na privatnoj sednici, ako treba da odgovaram o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ovo je logično pitanje, ono vam ne traži privatnu sednicu.

SUDIJA MEJ: Svedoku bi bilo lakše da odgovara na privatnoj sednici. Preći ćemo na privatnu sednicu.

(privatna sednica)

sekretar: Časni Sude, na otvorenoj smo sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U redu, rekli ste da je neko bio postavljen, očigledno od nadležnog organa, tamo na čelo Teritorijalne odbrane, a rekli ste, istovremeno i paralelno govoreći o drugim stvarima, da su postavljene aktivne starešine na čelo TO Krajine, aktivne starešine JNA. Jeste tako rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Upućivane su na funkciju u Teritorijalnu odbranu i u Ministarstvo odbrane Krajine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Postavljane aktivne starešine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bili su aktivni, pa po proceduri koja ide postavljani su tamo, ali su bili pre toga aktivne starešine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li to potvrđuje da je Teritorijalna odbrana bila pod kontrolom JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Na tom prostoru jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Imam sad da vas pitam nešto u vezi sa onim finansiranjem. Govorili ste da je Jugoslavija, Vojska Jugoslavije finansirala, finansijski pomagala Vojsku Republike Srpke i Vojsku Republike Srpske Krajine, i Srbija je, što nije sporno, finansijski pomagala. Pa mi, molim vas, odgovorite na jedno sasvim jednostavno pitanje. Da li je Vojska Jugoslavije, pošto ste vi to jako povezali, imala ikakve naredbodavne funkcije u odnosu na bilo kakva borbena dejstva Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nemam takva saznanja, bio sam van aktivne službe.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, da li je onda jasno da se tu radi o odvojenim vojskama, o odvojenim institucijama, o odvojenim državama od kojih se, dakle, mora odvojiti materijalna pomoć koja nije sporna? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A zašto se iz jedne vojske urgira u drugu vojsku da joj se pošalju ljudi koji se nisu hteli odazvati pozivu?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nisam razumeo šta ste rekli.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zašto se dopisima iz jedne vojske šalju zahtevi drugoj vojsci da joj pošalju oficire koji se nisu hteli odazvati, ako su to dve odvojene vojske u apsolutnom smislu?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pre svega, da li je jasno da su za vreme postojanja SFRJ sve to bili oficiri jedne vojske koja se zvala Jugoslovenska narodna armija?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li ste vi ovde govorili o sastanku Branka Kostića i Veljka Kadijevića sa Alijom Izetbegovićem, gde su se oni dogovorili da se pripadnici JNA poreklom iz Bosne i Hercegovine vrate u Bosnu i Hercegovinu? Jeste pominjali taj sastanak?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesam, ali ne radi se o generalu Kadijeviću nego Blagoju Adžiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ja sam napravio grešku. Dakle, Branko Kostić, potpredsednik Predsedništva Jugoslavije i Blagoje Adžić u vreme kad je već zamenio Kadijevića, je li tako, u svakom slučaju broj jedan general u vojsci tada, imaju sastanak sa Alijom Izetbegovićem na kome Izetbegović traži da se pripadnici JNA poreklom iz Bosne i Hercegovine vrate svi u Bosnu i Hercegovinu. [ vidi detaljnije] Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, i da napuste ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da napuste JNA i da dođu u Bosnu i Hercegovinu. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to je pre svega mislio na Bošnjake, kako se sada zovu, ali je isto tako tražio i da građani koji nisu sa teritorije Bosne i Hercegovine napuste, a pripadnici su JNA, da napuste Bosnu i Hercegovinu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE:
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta znači, šta znači etničko pročišćavanje? Pročišćavanje od Srba koji nisu rođeni u Srbiji, je l' to hoćete da kažete?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne samo to. Znači mogu da vam kažem da je od mene jedan visoki general tražio da udaljim iz službe sve one koji nisu Srbi i Crnogorci, pa čak i Hrvata koji je otkrio veoma značajan slučaj u Hrvatskoj koji je poznat celoj javnosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I ja sam to odbio da uradim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi ste ispravno to odbili da uradite, ali mi recite da li vam je, generale, poznato da to nikada nije bila politika Jugoslavije, ni politika političkog rukovodstva ni Jugoslavije ni Srbije da se bilo ko po nacionalnoj osnovi udalji iz Vojske Jugoslavije? Na kraju krajeva, i 1999. godine vaš prvi nadređeni, načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije bio je Mađar, a bilo je generala i Muslimana, i Albanaca i svih nacionalnosti u Vojsci Jugoslaviji, jedino u Srbiji i Crnoj Gori. A da kažem u Srbiji, za ono vreme dok sam ja bio predsednik, niko nije zbog nacionalnih razloga diskriminisan. Je li vam to poznato, generale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sad ću da vam odgovorim. Prvo, kad smo razgovarali 05. marta 1992. godine oko toga zašto mi je pomeren sa funkcije zamenika general Tumanov koji je Makedonac, vi ste mi doslovno odgovorili: ''Kada budu u makedonskoj armiji postavili Srbina za zamenika šefa njihove službe bezbednosti, e onda ćemo mi Tumanova da postavimo ovde za načelnika''. Znači, to je jedan primer.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa nije Tumanov uopšte tada smenjen zbog toga.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja ne ulazim, ovaj, zašto je smenjen.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To nema nikakve veze.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pisalo nam se tada i da li smo oženjeni Muslimankama, u podacima koje ste vi dobijali, pa ste te podatke i 2000. godine dobijali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To nije tačno, ali 'ajmo dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je ovo što govorim. I drugo, kad govorite o Gezi, to nije sporno, da je Mađar, državljanin Jugoslavije. Ja ne znam da li vam je poznato da, kada je vaš ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković dolazio kod generala Ojdanića na jedan sastanak i pitao da li je general Ojdanić sam, kada mu je ađutant rekao da je unutra Geza, meni je neprijatno ovo što govorim, ali moram da kažem, on je rekao: ''Zar tog Mađara još držite ovde?''. Ja vam govorim, nemojte, ako je meni to neprijatno da kažem onda opredelio sam se da to ipak progovorim. To ne izmišljam. Ja govorim o klimi koja je postojala. Nije sporno da je bilo generala i Albanaca i Mađara ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I Muslimana.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I Muslimana, ništa nije sporno, ali ja znam da su i mnogi drugi časni ljudi, od brojnih pilota Slovenaca, Hrvata koji su učinili nešto što možda ni Srbi ne bi uradili u to vreme, isto morali da odu sa funkcije. Tako je skidan i komandant Ratnog vazduhoplovstva i svi ostali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam vas pitao. Koji komandant ratnog vazduhoplovstva je skinut?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zvonko Jurijević.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li ste možda pratili kad sam ovde pustio traku razgovora Kadijevića i Tuđmana posle potpisivanja primirja u Igalu u prisustvu lorda Karingtona, kad Tuđman kaže Kadijeviću: ''Evo, nije ti se vratio ni Jurijević'', a Kadijević mu kaže: ''Nek mu služi na čast što se nije vratio, znam ja zašto se on nije vratio'' i tako dalje. Prema tome, Jurijević nije smenjen nego je ostao kada je otišao na jedan vikend u Zagreb i nije se više vratio u Beograd. Prema tome, zašto govorite to kad to nije tačno, kad imamo, što bi se reklo, materijalne činjenice da je on napustio ...

SUDIJA MEJ - PITANJE: Čekajte, čekajte, dozvolite svedoku da opiše razgovor za koji vi tvrdite da je na traci. Generale, možete li nam biti od pomoći u vezi sa tim konkretnim slučajem?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu. Znači, pogrešili ste. Ne radi se o Zvonku Jurijeviću nego verovatno o generalu Tusu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tus je otišao još pre njega i postao načelnik Generalštaba Hrvatske.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Molim vas, molim vas.

SUDIJA MEJ: Dozvolite svedoku da završi.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jurijević je penzionisan, meni se čini 08. ili 09. februara 1992. godine i sada živi u Beogradu i nigde nije otišao, a proganjan je bio, to znam lično, nožem i pištoljem po beogradskim ulicama jer je proglašavan izdajnikom, a veći je Jugosloven od mene.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam vam citirao ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A o gospodinu, dozvolite, gospodinu Tusu, Tus nije pobegao, Tus je u redovnoj proceduri penzionisan i otišao da živi gde mu je bila porodica u Zagrebu. Znači, ne radi se o njegovom dezerterstvu iz JNA. On je penzionisan i otišao u Zagreb. Kasnije je ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kad je penzionisan?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači penzionisan je u junu 1991. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Je li to u vreme kad i vi sami kažete da ja nisam imao nikakav uticaj na vojni vrh?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa na onaj vojni vrh u kojem sam ja bio, a to su najbliži saradnici ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ima jedan vojni vrh, nema sto vojnih vrhova, nego ima jedan vojni vrh.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa sada ima neki ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, nemojte se molim vas preklapati. Pre svega, dozvolite svedoku da završi odgovor, nemojte prekidati njegov tok misli. Dakle, govorimo sada o vojnom vrhu.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači, to je jedan dosta neodređen izraz, ko su generali u vojnom vrhu. Ja vojnim vrhom smatram saveznog sekretara, načelnika Generalštaba i njihove najbliže saradnike koji čine kolegijum saveznog sekretara, a ima i drugi visokih generala koji su bili u Generalštabu a nisu pripadali onome što ja zovem vojni vrh. A po mojim saznanjima, vi na taj vojni vrh u toj fazi niste imali bitan uticaj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nisam imao nikakav uticaj. Što znači bitan uticaj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači bitan zbog toga što je bilo nekih generala, a ja sam primer naveo, sa kim ste vi direktno razgovarali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sa kim sam direktno razgovarao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je bilo na zatvorenoj sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas, to nije ništa zatvoreno, sa kim sam to razgovarao ja pa na taj način vi zaključujete da imam uticaj na vojni vrh?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sada samo kažem da je neuobičajeno da predsednik jedne republike, bilo koje, može da komunicira bez znanja njegovog pretpostavljenog sa bilo kojim od generala, a vi ste to tada uradili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Čekajte molim vas, ne vidim da je ovo pitanje za zatvorenu sednicu, nadam se da ćete se složiti. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U redu je, šta treba da raspravimo?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas, vi kažete da sam ja telefonom razgovarao sa Životom Panićem. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Života Panić je tada bio komandant Prve armije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta je bio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je zamenik načelnika Generalštaba za kopnenu vojsku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, za kopnenu vojsku, u svakom slučaju bio je na funkciji nadležan za kopnenu vojsku. Da li vi znate, prvo ja sam generala Panića samo površno poznavao i par puta sa njim kontaktirao, da li vi znate da tada kada sam ga ja tražio, ja sam odgovorio na njegov poziv, odnosno spojili su me jer je on mene tražio? A znate zašto me je tražio, što je opet stvar vaše unutrašnje procedure a ne moje, jer ja sam vaspitan čovek pa se javim na telefon kad me neko traži. Tražio me je da se žali da policija Srbije ...

TUŽILAC NAJS: Časni Sude.

SUDIJA MEJ: Izvolite.

TUŽILAC NAJS: To su paragrafi 118 i 119, svedok se sada na otvorenoj sednici možda dovodi u situaciju u kojoj nema mogućnosti ni za šta drugo sem da se složi sa predpostavkama optuženog.

SUDIJA MEJ: Idemo onda na zatvorenu sednicu.

(privatna sednica)

sekretar: Na otvorenoj smo sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ja sam razumeo da ću imati ponedeljak i utorak sledeće nedelje da ispitam ovog svedoka, zato što sam počeo moje ispitivanje danas kasno poslepodne, pa želim da mi odgovorite na to, da me ne bi posle iznenadili nekim skraćivanjem koje bi mi poremetilo unakrsno ispitivanje. On je počeo pretprošle nedelje da svedoči.

SUDIJA MEJ: Samo trenutak. Hajde da rešimo taj problem. Po nekoj slobodnoj proceni, izgleda da ćete imati oko sedam sati i 45 minuta. Ali to je okvirni proračun. Stoga, mislim da ćete imati sutra i ponedeljak za ispitivanje, radite na osnovu toga.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Da, ali to bi bilo manje od dva ipo dana, gospodine Mej, a svedok je davao iskaz cela tri dana. Sutra je drugi dan, ponedeljak je treći, dok je glavni tužilac imao više od tri dana.

SUDIJA MEJ: Računali smo to na časovnoj osnovi, ne na dnevnoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Pa onda preračunajte to u časove i ispašće isto.

SUDIJA MEJ: To je trenutna odluka. Prekinućemo sada i sastati se ponovo sutra ujutru u 9:00.

Petak, 14. februar 2003. - Svedok general Aleksandar Vasiljević
 

Petak, 14. februar 2003.
Svedok general Aleksandar Vasiljević
Otvorena sednica
Optuženi je pristupio sudu
Početak 09:15h

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, pre nego što optuženi nastavi sa unakrsnim ispitivanjem, možete primetiti da mi ovog jutra pomaže gospodin Teunens (Theunens). Hteo bih vam skrenuti pažnju na to. On je jedan od članova Tužilaštva koji je pomagao u pripremanju ovog svedoka, i takođe će, u neko dogledno vreme, svedočiti kao ekspert Tribunalovog odseka za vojnu analizu. Iz svih ovih razloga, mislio sam da bi trebalo uvesti u zapisnik da je on danas prisutan u sudu.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

UNAKRSNO ISPITIVANJE: OPTUŽENI MILOŠEVIĆ

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, generale, hajde da sumiramo našu diskusiju o nadležnosti Jugoslavije nad vojskama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Da li je istinito i tačno da Jugoslavija nije imala nikakve nadležnosti u pogledu komandovanja ovim vojskama, odnosno komandom nad ovim vojskama?
SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: U kom periodu?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tokom celog perioda., tog vremenskog perioda o kome vi svedočite. Ako neko ima još nešto da doda, ja ću ih naknadno pitati.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa, ja sam objasnio da je Teritorijalna odbrana na teritoriji Kninske Krajine bila potčinjena i pod komandom JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sve dok se JNA nije povukla, kao što je bilo predviđeno Vensovim planom, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. To sam i ja rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. U redu. A sada, kada se JNA povukla sa teritorije Bosne i Hercegovine i teritorije Republike Srpske Krajine prema Vensovom planu, i pošto su formirane vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, odnosno Srpska Vojska Krajine, da li je JNA imala bilo kakvu kontrolu i nadležnost nad komandama tih vojski?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa JNA tada nije postojala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je Vojska Jugoslavije imala bilo kakvu nadležnost nad tim vojskama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U to vreme, ja nisam bio oficir u aktivnoj službi da bih mogao da odgovorim na to pitanje direktno, ali vam mogu dati neke informacije koje sam znao i neke podatke koje sam saznao od oficira i starešina koji su iz Vojske Jugoslavije prešli u redove Vojske Republike Srpske ili Vojske Republike Srpske Krajine, da bi se potom vratili u vojsku, odnosno u JNA. Takođe znam za prisustvo visokih funkcionera iz takozvane ''Vojne Linije'', koji su za vreme operacije ''Pauk'' bili na komandnim položajima sa kojih su mogli da izdaju naređenja.

SUDIJA MEJ: Pustite ga da završi, nemojte ga prekidati. Izvolite generale, nastavite sa odgovorom. On odgovara na vaše pitanje o informacijama koje smo imali. Dobro, imate li bilo šta da dodate, generale?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa, samo da završim započetu rečenicu. Dakle, neki od vodećih ljudi su bili u glavnoj komandi za vreme akcije ''Pauk''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, ja sam vas pitao nešto veoma konkretno, a to je da li je Vojska Jugoslavije imala bilo kakvu komandnu nadležnost nad vojskama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine? Nisam vas pitao da li su šljive dobro rodile te godine niti da li je bilo ko dolazio u posetu.

SUDIJA MEJ: Ne, gospodine Miloševiću, to je bio veoma nekorektan komentar. On je odgovorio na vaše pitanje.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da ste me pitali za šljive, rekao bih vam o situaciji sa šljivama. Ali, vi ste me pitali da li je Jugoslavija učestvovala …

SUDIJA MEJ: Generale, nemojte. Samo ćete ovo da produžite. Izvolite, gospodine Miloševiću, nastavite sa pitanjima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ono što sam vas pitao je da li je Vojska Jugoslavije imala bilo kakvu nadležnost ili komandu nad Vojskom Republike Srpske, Vojskom Republike Srpske Krajine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I moj odgovor je da ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ne znam. Znam o detaljima o kojima sam vam pričao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I ne znate da su oni imali svoj štab i osoblje i vrhovnu komandu? Ne znate nista o tome? Ne znate ko je postavio razne komandante u Vojsci Republike Srpske i Vojsci Republike Srpske Krajine? Ne znate ništa o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa, upoznat sam sa time, ali ne znam, u stvari znam da su činovi koji su dati morali biti odobreni kasnije u Jugoslaviji. Takođe znam, i dopustite mi da još jednom ponovim, ovo nije vezano za vojsku Jugoslavije, da su neki od vodećih ljudi MUP-a imali komandne položaje u akciji ''Pauk''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, pa vi ste izgleda usredsredili svu svoju pažnju na taj MUP. Koja god da je tema, vaš odgovor je MUP.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa takva je bila situacija.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, da, doćićemo do toga. Doćićemo do toga, a imaćemo i druga pitanja, takođe vezana za tu specifičnu temu. Ali vi ste rekli ovde, i to sam ja notirao, zapisao sam vaše reči, rekli ste da je jedna vojska bila uporedo sastavljena od MUP-a, i da je taj MUP, vi ste upotrebili tu reč, postao armada. To je reč koju ste upotrebili? Da li je to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam naglasio to na način na koji vi to sada radite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U redu. Ali ste upotrebili reč ''armada'', zar ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nisam upotrebio reč ''armada''. To nije reč koju ja koristim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U redu. Dobro, pogledajte na transkriptu i videćete sami, a i ljudi u Jugoslaviji koji su sve ovo gledali. Ali recite nam, koliko se proširio MUP? Koliko se on povećao, i kako je u stvari ova uporedna vojska formirana? Koliko je MUP uopšte, zato što vi kažete, vi to zapravo tvrdite, koliko je MUP uopšte imao pripadnika?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa, tu vrstu informacije zadržavam kao poverljivu i tajnu, kao službenu tajnu, i pretpostavljam da nam vi možete dati bolji odgovor na to. Ali iz informacija i podataka prikazanih ovde tokom predstavljanja dokaza, videli smo da su postojale interventne brigade, da su postojali odredi, da su imali helikoptere, da su imali transporetere, oklopna vozila, a to je nešto što oni prethodno nisu imali. I videli ste na osnovu zahteva koji je bio izdat, a i vi i ja smo primetili da je to bio megalomanski zahtev, traženje od SUP-a Banja Luke da se obezbede tehnički resursi i oprema koja je pripadala vojnim jedinicama.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je to MUP Srbije tražio, da li je MUP Srbije zahtevao to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne pričam o MUP-u Srbije, ali znate veoma dobro da je MUP Srbije dobio od vojske ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Samo trenutak, generale. Samo trenutak. Da raščistimo stvari. Možete li molim vas da odgovarate na moja pitanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali vi me stalno prekidate i ja ne mogu da vam dam odgovor.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa ne mogu da vam postavim jedno pitanje a da mi vi date odgovor na nešto drugo. Ono što vas ja pitam je koliki je MUP bio, zato što se vi fokusirate na MUP i nazivate ga armadom i tome slično. Dakle, koliki je on u stvari bio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa, ja nemam nikakve zvanične podatke, ali ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, dajte nam onda neki primer.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa, bilo je objavljeno da je bilo oko 90 hiljada ljudi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dobro, u redu. To je ono što vam ja kažem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zar nije žalosno da jedan general, prvi čovek obaveštajne službe, mora da koristi podatke i informacije koje je načuo, glasine na ulici, po nekim ćoškovima i u kafićima? Da li vi smatrate za ozbiljno svedočenje kad citirate brojku od 90 hiljada ljudi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa nemojte me držati za reč. Siguran sam da vi imate podatke i brojke koje će moći da pokažu činjenično stanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, ja ih imam.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dobro, onda ih prikažite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Stoga kažem da je sramno da vi tako nešto tvrdite.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa ja ne radim u obaveštajnoj službi MUP-a pa da mogu da imam takvu vrstu informacija kojom vi kao predsednik republike raspolažete.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja vidim da ste imali. Da li je vaša obaveštajna služba radila uporedo sa samo jednim članom MUP-a, i onda kažete da niste imali posla sa obaveštajnim radom celog MUP-a?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nismo. To su sve činjenice i brojke, informacije koje su nam stizale povremeno od ljudi koji su bili proterani od strane tako nekih ljudi, pretpostavljam da vi to znate.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Rekli ste da su bili maltretirani. Ko je to maltretirao i proterao ove ljude?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zar nismo na javnoj sednici?

SUDIJA MEJ: Da, jesmo.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za oficire.

SUDIJA MEJ: Da li želite da pređemo na zatvorenu sednicu?

SVEDOK VASILJEVIĆ: Da, to bi bilo dobro. Hvala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ja se protivim, ulažem prigovor.

(privatna sednica)

sekretar: Na otvorenoj smo sednici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, generale. Ja imam neke podatke za 1991. godinu, takođe i za 1995. godinu, i ova brutalna policija, armada i tako dalje, najviše kad je imala, znači 1995. godine, je 32.000. To je bez Državne bezbednosti, ceo Resor državne bezbednosti u celoj zemlji imao je ukupno 3.500 zaposlenih. A ovo 32.000 od toga vam je, na primer, 3.000 vatrogasaca koji su takođe radnici Ministarstva unutrašnjih poslova, 6.000 administrativnog osoblja, pošto znate da izdaju pasoše, saobraćajne dozvole, vozačke dozvole, mnogo administrativnih poslova, daktilografa, sekretarica, tehničara i tako dalje. A evo vam, policija opšte nadležnosti, dakle ono što je na ulici i održava red i mir, patrolira i tako dalje, to je 14.000, govorim o 1995. godini. A 1991. godine je bilo 10.000, ja vam sad govorim veću cifru, saobraćajna policija 3.000, pogranična policija 3.000

SUDIJA MEJ: Svedok mora dobiti priliku da odgovori na sve ove brojke. Generale, da li želite nešto reći u vezi ovoga što vam je do sada iznešeno?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To se verovatno odnosi na stalni sastav policije, a ne na rezervni sastav. To je prvo. I drugo, možda bi bilo interesantno da se iznesu podaci iz 1999. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo imam 1999. godinu. Oni su zaista spektakularno različiti. Ukupno 36.000, 6.000 u administraciji, 3.500 vatrogasaca, povećani su za 500 vatrogasci, 3.000 kriminalistička policija, 3.500 pogranična policija, i ona je povećana za 500, 4.000 saobraćajna policija, a ukupno 16.000 policija opšte nadležnosti. Unutar toga su vam i te posebne jedinice policije i tako dalje, o kojima vi govorite kao o nekim posebnim formacijama, a njih su, da li znate to generale, sačinjavali policajci koji rade na svojim radnim mestima pa onda kad se formira ...

SUDIJA MEJ: E sada se već udaljavamo od teme. To je već jedna zasebna tema. Generale, vi morate imati priliku da odgovorite na brojke koje su vam navedene. Želite li nešto reći o tome pre nego što se počnemo baviti specijalnim jedinicama?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam imao priliku da imam ovakve podatke i da ih mogu nabrajati, od vatrogasaca preko saobraćajaca, ali ne znam gde je pripadala ta jedinica koju sam spomenuo, ovaj, ''Škorpija'' o kojoj je i vama bilo ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nemam pojma.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nemate pojma?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nemam pojma o jedinici ''Škorpija''.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kako nemate pojma kad smo vam referisali 17. maja?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta ste referisali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To što sam na zatvorenoj sednici govorio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A referisali ste da postoji neka dobrovoljačka jedinica negde, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne dobrovoljačka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nego?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači pripadnici SAJ-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A Specijalne antiterorističke jedinice?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa ona se zvala Specijalna antiteroristička jedinica a ne ''Škorpije''.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja zato pitam kako su ''Škorpije'' u toj jedinici.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To mi nije poznato ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A dalje ne mogu ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije mi poznato da su ''Škorpije'' u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici. Može neko da se zove kako hoće, ali Specijalna antiteroristička jedinica ima svoju formaciju i zna se kako se zove.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, kao i Arkanovi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kao i Arkanova jedinica za koju se zna kako se zove, koja je isto u sastavu ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je vama poznato da Arkan uopšte nije bio na Kosovu za vreme rata 1999. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam gde je Arkan bio, ali ja sam govorio o ljudima iz njegovog sastava.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa koliko sam ja shvatio, ljudi koji su bili sa njim u dobrovoljačkim jedinicama su se prijavili kao dobrovoljci i koliko sam tada dobio podatak o kome vi svedočite, ja se toga ne sećam, ali vi svedočite pa da uzmemo da je tako, da je samo 30 njih primljeno kao dobrovoljci i da su ostali vraćeni upravo zbog određenih problema za koje su organi smatrali da mogu da postoje. Jeste vi tako rekli?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam kako sam rekao. Nisam baš tako. Znači, između ostalog je bilo rečeno da su prethodnog dana ubili ljude. To je prva stvar a druga je da gospodin Šainović ne zna da se Arkanovi sastavi nalaze u Kosovu Polju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, hoćete li da mi odgovorite nešto, ako vam je stalno Šainović, Šainović je, poznato vam je, bio potpredsednik Savezne vlade.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I od strane Savezne vlade, kao potpredsednik Savezne vlade zadužen za Kosovo u Metohiju, u vreme boravka OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), i predsednik naše Komisije za saradnju sa OEBS-om na Kosovu i Metohiji. Pregovarao sa Rugovom (sledeće pominjanje), sa drugim političarima tamo, održavao niz političkih sastanaka ...

SUDIJA MEJ: Ne. Ono što morate da uradite je da postavite pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ako je rekao da on ne zna za tu jedinicu pa zašto mu ne bi verovali da ne zna za tu jedinicu. Je l' smatrate da je govorio neistinu ako ne zna za tu jedinicu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ne. Ja upravo kažem da je čudno što ne zna.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ako on ne zna, kako bih ja mogao znati?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Od Radeta Markovića koji vam je te podatke rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: On mi je rekao, po vašem tvrđenju, te podatke na tom sastanku na kome je bio i Šainović prvi put, i Šainović je rekao da to ne zna.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja vas ne razumem šta ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li se to tada dogodilo?
 SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja vas ne razumem šta govorite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Opisali ste sastanak, samo imaćemo prilike da o tom sastanku govorimo, to je bilo na javnoj sednici pa ćete da, pa ćete moći da odgovarate na to. Opisali ste sastanak i rekli ste da postoji, da je Rade Marković rekao da postoji 30 ljudi dobrovoljaca koje su oni primili, a da su ostale vratili i da je Šainović na to rekao, kad sam ja pitao šta je s tim, da on ne zna za to. Pa kako sam ja mogao znati ako on ne zna? A on je saznao ako je to ...

SUDIJA MEJ: Nije na ovom svedoku da odgovara na ono što ste vi znali, što niste znali, odnosno mogli znati ili niste mogli znati. On je opisao šta se desilo. Vi ste ranije postavljali pitanja, mislim da smo stigli do Šainovića.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Doćićemo i na taj sastanak pošto ga je svedok prilično ovako razvodnio, videćemo ga u celini pa ćemo onda da razgovaramo o tom sastanku, ali da se sad zadržimo na policiji, da se zadržimo na policiji. Dakle, kao što vidite, potpuno netačne podatke iznosite o policiji, eto, a drugo ...

SUDIJA MEJ: On je dao svoj odgovor na to. On je na to odgovorio, dajte da idemo dalje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li znate da je relativni odnos policajaca u Srbiji 1995. godine, na primer, ne 1991. bio 1 na 434 građanina i to ukupno zaposlenih u policiji? Ja ne znam u drugim zemljama da li se tamo računaju vatrogasci i sve ovo drugo, ovo je ukupno sve, i administracija i sve. U Francuskoj je 1 prema 266 građana, u Italiji 1 sa 338, Holandija, Britanija, jedino Japan ...

SUDIJA MEJ: Ne, ne. Gospodine Miloševiću, šta želite da kažete, šta je poenta?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Poenta je u tome što se ovde, kako bih rekao, širi fama o nekoj velikoj policiji u Srbiji, a policija u Srbiji je bila manja od gotovo svih evropskih zemalja u odnosu na broj stanovnika. A Srbija je bila u ratnom okruženju ...

SUDIJA MEJ: U redu. Ne koristite vreme na efikasan način, vi ćete moći da izvedete svoje dokaze kada za to dođe trenutak. Čuli ste šta je svedok rekao, rekao je da to ne uključuje rezervne snage, a prema njegovom svedočenju, rezervne snage su delovale. Da li su delovale ili nisu, to ćemo možda mi morati da odlučimo, ali nema svrhe da vi sada raspravljate o tome da li je bilo mnogo policajaca ili nije bilo mnogo policajaca. To nas neće nigde odvesti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Rezervni sastavi su mogli da budu samo u ratu, a svedok govori o 1991. i 1992. godini, i vi govorite o tome. Prema tome, to su, gospodo, stvari koje su neuporedive.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu li da prokomentarišem samo kratko? Iz podataka koje ste vi naveli, znači 1991. godine je bilo negde oko 10.000 zaposlenih u policiji.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja kažem bilo je zaposlenih 1991. godine 22.000 ukupno, bez Državne bezbednosti koja konstantno drži broj od 3.500, a da je od toga policije opšte nadležnosti bilo 10.000, saobraćajne 2.000, pogranične 2.000, kriminalističke 3.000, vatrogasci 2.000 i ostalih je ...

SUDIJA MEJ: Ne, čuli smo te podatke. Dozvolite svedoku da završi svoj odgovor.

SVEDOK VASILJEVIĆ - ODGOVOR: Eto, neka je i 20.000, opet je duplo uvećano, ali nije mi to poenta u razgovoru. 1992. godine u martu mesecu u stalnom sastavu one JNA bilo je ukupno 36.000 stalno zaposlenih, a sada izvucite podatke koliko ima zaposlenih u MUP-u i opet se nasmejte, a ja kažem da je to koliko i u Generalštabu i celoj JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa kako možete takve stvari da kažete vi kao general? Pa policajac je zaposlen, a vojnik nije zaposlen.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam govorio o vojnicima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa vojnici vam, pa policija nema vojnike koji su nezaposleni i koji su na odsluženju vojnog roka. Vi govorite o zaposlenima u vojsci, to je oficirski i podoficirski kadar. To su profesionalni vojnici koji primaju platu. U policiji svaki policajac je profesionalan i prima platu i ne postoje vojnici u policiji koji su na odsluženju policijskog roka. Prema tome, armija većinom se sastoji od vojske koja je na odsluženju vojnog roka i manjinom od oficira, sem ukoliko ne tvrdite da više ima oficira nego vojnika. A ja vam govorim ukupan broj zaposlenih u Ministarstvo unutrašnjih poslova, uključujući administraciju, uključujući tehničare, uključujući vatrogasce i sve drugo. Vi ste rekli 90.000 ...

SUDIJA MEJ: Ne. Dozvolite da se time pozabavimo na sledeći način. Gospodine Miloševiću, kao i obično vi raspravljate sa svedokom a niste tu da bi ste to radili. Generale, da li ima nešto što želite da kažete u vezi sa ovim?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam da broj zaposlenih, stalno zaposlenih u MUP-u i broj stalno zaposlenih u celoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji je skoro da ih ima više u MUP-u nego u JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E kažite mi koji su to brojevi, molim vas.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam vam ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Koliko je ukupno bilo stalno zaposlenih u JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 36.000, rekao sam vam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 36.000. Koje godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 27. mart 1992. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Cela JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Uzećemo vam onda taj podatak kao vašu tvrdnju, pošto moram da štedim vreme. Ja želim samo još pre nego što pređemo na neka konkretna pitanja o kojima je trebalo, o kojima bi trebalo da znate, hoću još da vas pitam sledeće. Je li ovako izgledao vojni vrh u ratu 1991. godine: Veljko Kadijević (sledeće pominjanje), govorim sad o nacionalnom sastavu, Jugosloven, Blagoje Adžić, načelnik Generalštaba – Srbin iz Bosne i Hercegovine; Josip Gregorić, zamenik i podsekretar iz Hrvatske – Hrvat; Stane Brovet (sledeće pominjanje), zamenik saveznog sekretara – Slovenac; Mile Ružinovski, načelnik Prve uprave, to je operativna uprava i najvažnija koliko znam u Generalštabu – Makedonac; komandant ovog severozapadnog bojišta s komandom u Zagrebu Konrad Kolšek – Slovenac ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Zaustaviću vas jer umesto da čitate trebalo bi da postavite pitanje. Generale, ako se u bilo kom trenutku ne slažete sa onim što se kaže prekinite, to je jedini način na koji možemo da se bavimo ovakvim ispitivanjem. Da li se vi do sada slažete sa ovim što je optuženi pročitao?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To što je pročitao to je tačno i odnosi se na prvu polovinu 1991. godine a ne na kasniji period. Konkretno, general Gregorić je penzionisan i na njegovo mesto je došao general Šljivić Vladan. General Kolšek je takođe skinut sa dužnosti komandanta Pete vojne oblasti i došao je general Avramović Života (sledeće pominjanje). Zatim, smenjen je general Ružinovski kada je bio upućen za komandanta Druge operativne grupe u istočnu Hercegovinu i to posle nekoliko dana, zbog reagovanja navodnog da su tamo Crnogorci i drugi ljudi koji ne mogu da dozvole da im komanduje Makedonac. I da dalje ne nabrajam. Ali je činjenica da 04. decembra 1991. godine 41% sastava, u Ratnom vazduhoplovstvu samo govorim, nisu bili Srbi i Crnogorci, znači bili su ljudi svih nacionalnosti. Bilo je 2% Mađara, bio je 1% Albanaca. A kod letačkog sastava, 52% su bili Srbi i Crnogorci, a 48% ljudi drugih nacionalnosti. Međutim, ta se slika u narednom periodu, u toku druge polovine 1992. i 1993. godine bitno promenila i to po raznim osnovama, znači ljudi su skidani jer nisu imali ni državljanstvo i došli su iz drugih sada država. Neki su ostali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, hajte vi prvo da odgovorite na moja pitanja pa ćemo onda da, ako vi imate nešto da dodate, lako da dodate. Je li ovaj spisak koji sam vam do sad pročitao tačan?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja vas pitam, evo 1991. godine, je li to tačno ili nije? Nemojte da mi objašnjavate šta se kasnije dešavalo, doći ćemo na razloge promena.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dozvolite, ja vam govorim, onda dajem vam drugu sliku kraja 1991. godine, i to je 1991. u kojoj je ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta se vas tiče, kakvu sliku, ja vas pitam da odgovorite je li ovo tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije tačno kako vi tumačite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači nije bio Aleksandar Spirkovski (sledeće pominjanje), Makedonac, komandant ovog centralnog bojišta, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kada?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U Beogradu.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kada, koji period?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 1991. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije do kraja 1991.

SUDIJA MEJ: Zaustaviću vas za trenutak. Pročitajte ono što vi tvrdite da je bilo stanje 1991. godine, saslušaćemo to i onda ćemo nastaviti da se time bavimo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nek ospori bilo koje ime. Pročitaću vam, pročitaću vam 16 imena. Dakle, pod 1. Veljko Kadijević, savezni sekretar; Blagoje Adžić, načelnik Generalštaba; Josip Gregorić, zamenik saveznog sekretara i podsekretar; Stane Brovet, zamenik saveznog sekretara i podsekretar; Mile Ružinovski, načelnik Prve uprave Generalštaba.

sekretar: Molimo da čitate sporije radi transkripta.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo sporije ću. Konrad Kolšek, komandant severozapadnog bojišta, komanda u Zagrebu; Spirkovski, načelnik centralnog bojišta, komanda u Beogradu; Andrija Silić, takođe Hrvat, načelnik štaba centralnog bojišta; Života Avramović, načelnik jugoistočnog bojišta, komanda u Skoplju; Božidar Grubišić, komandant Ratne mornarice; Anton Tus, načelnik Ratnog vazduhoplovstva; Zvonko Jurijević, zamenik Ratnog vazduhoplovstva. Znači, kad je Tus penzionisan, kako vi kažete, na njegovo mesto je ponovo došao Hrvat Jurijević. Ivan Radanović, načelnik Centra visokih vojnih škola u Beogradu; Ibrahim Alibegović, načelnik Ratne škole; Tomislav Bjondić, načelnik komandnog štaba na Akademiji.

SUDIJA MEJ: Koje nacionalnosti su oni bili?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Evo ovako je bilo. Kadijević – Jugosloven; Adžić – Srbin iz Bosne i Hercegovine; Josip Gregorić – Hrvat; Stane Brovet – Slovenac; Mile Ružinovski – Makedonac; Konrad Kolšek – Slovenac; Aleksandar Spirkovski – Makedonac; Andrija Silić – Hrvat; Života Avramović – Srbin; Božidar Grubišić – Hrvat; Antun Tus – Hrvat; Zvonko Jurijević – Hrvat; Ibrahim Alibegović – Musliman, Ivan Radanović – Hrvat; Tomislav Bjondić – Hrvat; Mate Petar – Hrvat. Nacionalna struktura ovih 16 najvažnijih generala u vojnom vrhu JNA – jedan Jugosloven, dva Srbina, i to zajedno iz Bosne i Srbije ukupno dva, Hrvata osam, Slovenaca dva, Makedonaca dva i Musliman jedan. Da li sam ja ikakav uticaj imao na ovaj vojni vrh, kažite vi meni?

SUDIJA MEJ – PITANJE: Ne. Sada ste prešli na potpuno drugu stvar. Prvo da se pozabavimo spiskom koji ste pročitali, pošto general svedoči a ne vi. Da li je spisak kojeg je optuženi pročitao za 1991. godinu ispravan ili nije?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Samo za jedan period 1991. godine, za prvu polovinu 1991. i za neka lica, a za neka do septembra 1991. Božidar Grubišić nije bio u 1991. godini komandant Ratne mornarice, on je bio pomoćnik saveznog sekretara za narodnu odbranu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zašta?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Za kadrove i politiku i tako dalje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači nije tačno da je Grubišić bio komandant Ratne mornarice 1991. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Drugi je admiral koji je Srbin, mogu da mu se setim prezimena ako je to bitno, a načelnik štaba mu je bio Hrvat, Božo Erceg. Od ovih koji su navedeni, smenjeni su, kako sam rekao, general Ružinovski, odmah par dana nakon postavljenja za komandanta Druge operativne grupe na zahtev, koliko ja znam, iz Crne Gore da ga kadrovi ne prihvataju jer je Makedonac. Smenjen je general Spirkovski i postavljen Života Panić. Smenjen je Andrija Silić i kasnije će biti zatvoren i vođena istraga protiv njega u 1993. godini. Smenjen je general Kolšek i na njegovo mesto je postavljen Života Avramović. I mogao bih još da navodim od tih smena koje su bile, ali samo mogu da dam jasan odgovor, ako se kaže 1991. godine, ovo je tačno, delimično tačno stanje, ali rekao sam, ili do juna 1991. godine ili najkasnije do septembra kada su izvršene smene, intenzivne smene. General Zvonko Jurijević nije bio, nije došao na mesto zamenika načelnika Generalštaba za Ratno vazduhoplovstvo, on je bio komandant Ratnog vazduhoplovstva.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja i ne kažem da je došao za zamenika, on je bio zamenik načelnika Ratnog vazduhoplovstva.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, to je ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Zamenik Tusov, a kad je Tus otišao, on došao na njegovo mesto, Jurijević. Je li tačno ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije. To se u vojsci zove načelnik štaba.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, on je druga ličnost u Ratnom vazduhoplovstvu. Je li tako? Tus je bio komandant, Jurijević načelnik štaba, obojica Hrvati. Kada je Tus otišao u penziju, dotadašnji načelnik štaba Jurijević postao je komandant. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači bio Hrvat pre njega, otišao ovaj u penziju, ponovo Hrvat došao na mesto komandanta Ratnog vazduhoplovstva.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, i 25. septembra 1991. godine se pokušava pučem u Ratnom vazduhoplovstvu, pučem iza kojeg stoji Božidar Stefanović se pokušava skinuti Zvonko Jurijević.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dajte molim vas, od ovog spiska koji sam pročitao, šta ste vi osporili? Jedino da Grubišić nije bio komandant Ratne mornarice nego pomoćnik saveznog sekretara za narodnu odbranu. Je li to tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne. Ja sam jasno rekao, ako niste razumeli neću da ponavljam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li ima nešto što je još netačno na ovom spisku? Tvrdite da Grubišić nije bio na ovom položaju.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: O kom periodu vi govorite?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: O 1991. godini, generale.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kojeg meseca? Godina ima 12 meseci.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pitam u 1991. godini.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Netačan odgovor, neprecizno pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa ja ne znam do kog je sata i minuta, meseca i dana neko bio. Ja imam ovaj spisak u 1991. godini i pitam vas je li on tačan.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Odgovorio sam šta je tačno i do kog perioda i kad više taj spisak nije tačan u 1991. godini.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači na kraju 1991. godine Veljko Kadijević nije bio savezni sekretar za narodnu odbranu, Blagoje Adžić nije bio načelnik Generalštaba. Je li tako? Pa da idemo dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Niste u pravu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jesu bili ili nisu bili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Do 08. januara 1992. godine Kadijević je bio savezni sekretar za narodnu odbranu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači bio je cele 1991. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa je li Adžić bio cele 1991. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ništa ja to nisam sporio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa šta sporite?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A krenite dalje, krenite na Spirkovskog.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ja sam vam pročitao spisak iz 1991. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sve u redu, pa vi pitate za Blagoja Adžića. Pitajte za Spirkovskog.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nemam vremena da ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: E pa sad.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam vam pročitao sva imena i nemam vremena da idem od jednog do drugog niti ću time da se bavim. Pitam vas samo, znači 1991. godine, kad su ti sukobi počeli, da li je ...

SUDIJA MEJ: Svedok je odgovorio. Ono što bi on trebalo da ima, da bi vi bili pravični prema njemu, on treba da ima spisak pred sobom. Ako želite da postavljate još pitanja o tome, onda morate da stavite kopiju ili original pred svedoka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Staviću to, to nije sporno ni za svedoka, on samo pokušava da bude od velike pomoći ovom Tužilaštvu, da i ono što je nepobitno na neki način relativizuje ...

SUDIJA MEJ: Ne, ne, gospodine Miloševiću. Komentari vam ne pomažu. Dajte da idemo dalje sa pitanjima. Ako želite da on ima pred sobom kopiju tog spiska, onda mu stavite kopiju, ako ne, da pređemo na drugu temu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Može neko da uzme da napravi kopiju, ja nemam.

SVEDOK VASILJEVIĆ: Ako dozvoljavate, meni ne treba ovaj spisak, znam sve napamet.

SUDIJA MEJ: Ali je dobro da Veće ima kopiju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, molim vas da mi, ako je moguće, samo odgovarate na pitanja kratko, pošto će mi vreme biti ograničeno. Postaviću vam čitav niz pitanja koja se tiču vremena o kome svedočite i događaja o kojima bi trebalo da nešto znate. Da li je tačno da, nakon pobede HDZ-a na izborima 1990. godine, da se tamo odmah pristupilo pravljenju raznih ekspert timova za vojna pitanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tada sačinjen projekat hrvatskih oružanih snaga sa brojnom veličinom od 44.000 ljudi za sva tri vida, Ratno vazduhoplovstvo, mornarica i kopnena vojska?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je na osnovu tog projekta razrađen plan posebnog nastupa prema starešinama JNA, posebno hrvatske nacionalnosti, sa ciljem razbijanja JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tada Boljkovac (sledeće pominjanje) izjavio da je Hrvatska za ove ciljeve spremna da žrtvuje 25.000 ljudi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je polovinom 1990. godine održan sastanak između delegacije HDZ-a i slovenačkog DEMOS-a, upravo radi usaglašavanja taktike nastupa prema JNA i njenom razbijanju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, bio je tada sastanak, i još je jedan sastanak bio u januaru 1991. godine, kod Otočca na Krki, tačan je taj podatak.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je na osnovu tog navedenog dogovora kojeg potvrđujete, dogovora rukovodstava HDZ-a i DEMOS-a 09. jula 1990. godine, Slovenija počela pripreme za stvaranje svoje vojske? I da je Jelko Kacin, zamenik ministra odbrane Slovenije u Centru za obuku TO u Poljščanima kod Ljubljane pred sekretarima narodne odbrane izneo da će Slovenija već u septembru saveznim organima uputiti ultimativne zahteve da 60% regruta služi vojni rok u Sloveniji, 35% u Hrvatskoj, a samo 5% u ostalim delovima SFRJ, i da će već u decembru te godine 90% regruta da ostavi u Sloveniji, a 10% u Hrvatskoj? Sećate li se tih podataka?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to je 1990. godina.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je Kacin na pomenutom sastanku najavio da ukoliko savezni organi ne prihvate taj zahtev, da će Slovenija prestati da uplaćuje u savezni budžet i da će uputiti poziv svim starešinama da napuste JNA radi stvaranja slovenačke vojske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je to koordinirano sa rukovodstvom Hrvatske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tada dogovoreno da se od savezne države preuzmu sve ingerencije iz domena odbrane, da se to u celini stavi pred njihovu nadležnost, da se izvrši detaljno pročišćavanje kadrova u sekretarijatima narodne odbrane, teritorijalnoj odbrani, Ministarstvu unutrašnjih poslova i da se na sve funkcije u tim institucijama postave provereni kadrovi Hrvatske, odnosno slovenačke nacionalnosti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je polovinom 1990. godine u Hrvatskoj, znači 1990. godina, polovina te godine, da se pristupilo prilično masovnom formiranju dobrovoljačkih odreda kao zamena za teritorijalnu odbranu koja je bila višenacionalna i da je to, znači sredinom 1990. bila preteča, ti odredi, preteča Zbora narodne garde?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam za podatak iz jula 1990. godine, odnosno polovine jula 1990. godine oko formiranja dobrovoljačkih sastava koji su imali tada naziv Hrvatska narodna garda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Upravo sredina 1990. godine znači, dobro, polovina jula 1990. godine, da ne cepidlačimo za 15 dana. A da li je tačno da je polovinom juna 1990. godine, dakle sad polovinom juna 1990. u Hrvatskoj pokrenuta kampanja smenjivanja rukovodećih kadrova u teritorijalnoj odbrani? Smenjeno je oko 60% kadra, i u okviru te kampanje smenjivanja rukovodećih kadrova u TO, 25. juna 1990. godine Špegelj (sledeće pominjanje) je uputio depešu svima u TO u vezi smene kadrova jer je bilo otpora takvoj politici. I onda ih tom depešom obaveštava i obavezuje da izvrše pročišćavanje kadrova TO i da u tom pogledu usko koordiniraju sa rukovodećom strukturom u opštini. Da li vam je to poznato?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za tu depešu. Nisam siguran u mesec i u datum kada govorite, ali znam za pročišćavanje kadrova u Ministarstvu odbrane Hrvatske, kada je za ministra došao general Špegelj, znači odmah je otpustio 20 radnika koji su pretežno bili Srbi. To se uklapa u ovaj kontekst o kojem vi govorite, ali ne znam tačno koji je mesec.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je preko odbora HDZ i Katoličke crkve vršeno intenzivno vrbovanje za ove dobrovoljačke odrede?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vršena je provera kadrova za te dobrovoljačke sastave. Znači ocenu podobnosti njihove davali su ili Katolička crkva ili mesni odbori HDZ-a. Ja ne znam da su oni regrutovali, koliko znam to su radili mesni odbori HDZ-a, ali ocenu podobnosti je davala, između ostalog, i Katolička crkva.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je tada iz zapadne Hercegovine primljeno na obuku 220 pripadnika jer je Hrvatska već tada zapadnu Hercegovinu smatrala svojom teritorijom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imali smo takve podatke.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tačno je, dakle?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je među tim angažovanim bio veliki broj lica koja su zbog teških krivičnih dela osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, kao i oni koji nisu služili vojni rok pa da bi popunili brojno stanje, iz zatvora u Valdanosu, u Lučkom, u Zagrebu, u Rakiću puštaju se na slobodu svi zatvorenici koji su osuđeni zbog pljačke i razbojništva, ubistava i sličnih krivičnih dela? Da li znate za to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne tako kako ste vi naveli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kažite kako.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači nije zatvor u Valdanosu nego zatvor u Valbadonu kod Pule. A ova mesta druga koja ste naveli, to nisu zatvori nego su bili kampovi za obuku i boravak ovih jedinica koje su formirane. Znači u Rakiću nije bio zatvor, ni u Lučkom, u Lučkom je bila baza MUP-a. Znači, to nisu zatvori. Tačno je to da je zatvor jedan, Valbadon kod Pule. A Valdanos je na južnom primorju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, može da bude greška u imenu. A da li je tačno da su tu angažovani upravo, da su angažovana ta lica koja su bila osuđena na kazne za krivična dela, kriminalci i tako dalje, da su regrutovani kriminalci? O pojavi govorim.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je, kao što su i u nekim paravojnim sastavima u Srbiji isto bili kriminalci.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja shvatam vašu potrebu da objasnite odmah da ima to nešto tako i u Srbiji, ima verovatno i u Francuskoj i u Engleskoj, ali evo sad vas pitam za Hrvatsku.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da se tada, tačnije 27. jula 1990. godine raspisuje konkurs za prijem, kako kažu, redarstvenika u MUP, pod uslovima da su kandidati moralno politički podobni i tako dalje, tako da su svi koji su tajno bili regrutovani kasnije pretvoreni u redarstvenike Zbora narodne garde i stacionirani u školskom centru u Zagrebu? Je li vam poznato to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, u nešto malo drugačijem, drugačijoj situaciji. Znači, prvo su bili objavljeni podaci u beogradskoj štampi oko formiranja Hrvatske garde, ja mislim da je to bilo 25. jula 1990. godine i onda na reakciju da su, da je konstituisanje te organizacije otkriveno, MUP je ove koje je ranije primio u ove nelegalne dobrovoljačke sastave, njih je pokrio naknadnim konkursom od 27. jula. A taj konkurs je izašao po svim okvirima kako je izlazio i u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj, on je podrazumevao moralno-političku podobnost, proveru i za takav sastav da su morali imati i odslužen vojni rok. Oni su u stvari izlaskom tog konkursa pokušali da legalizuju onaj deo koji je dotle rađen nelegalno. I u tome je korekcija. Nije bio školski centar samo za te sastave u srednješkolskom centru u Zagrebu nego upravo i u onim mestima koje ste vi naveli da su zatvori a nisu zatvori, Lučkoj i tako dalje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, to u više školskih centara.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U više školskih centara.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali da razjasnimo, dakle to što je objavila beogradska štampa o formiranju nelegalnih formacija, bila je tačna informacija koju je objavila, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa su oni onda, pošto su videli da je stvar izašla na videlo i štampa napisala, na brzinu legalizovali nelegalnu situaciju koju su pre toga stvorili. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su ti sastavi već u tom periodu bili naoružani automatskim oružjem?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U kom periodu?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Već u tom periodu o kome govorimo, dakle sredina 1990. godine, odnosno juli, evo da se ispravim, juli 1990. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam za period od kraja septembra ili početka oktobra, znači to pouzdano znam da su bili naoružani automatskim oružjem a pre toga čime su naoružani, ne znam. Ali od početka, od kraja septembra i početka oktobra upravo iz kontigenta oružja koji je uvezen bio iz Mađarske su sastavi naoružani. Čime su pre toga naoružani, ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je već tada Teritorijalna odbrana u Hrvatskoj bila selekcionirana po nacionalnoj osnovi? Već tada, dakle sredinom 1990. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Teritorijalna odbrana nije, naročito republički štab Teritorijalne odbrane. I dalje je ostao general Novoselić koji je bio Hrvat. Međutim, Sekretarijati za narodnu odbranu koji su bili pod jurisdikcijom Ministarstva odbrane, u njima je izvršeno temeljito kadrovsko pročišćavanje. A da li je negde u nekom opštinskom štabu teritorijalne odbrane takođe vršeno pročišćavanje, ja ne mogu to da kažem. Sekretarijati narodne odbrane jesu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li je tačno da je faktički Hrvatska od juna 1990. godine intenzivno radila na formiranju svoje vojske i da se tada sprovodila intenzivna obuka ovih sastava sa težištem na bojevim gađanjima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Oni su obuku počinjali, po mojim saznanjima, sa gađanjem, a predstavljali su se da su redarstvenici, odnosno da su policija. Koliko je meni poznato, policija prvo uči propise, pa tek posle toga upotrebu oružja. Kod njih, to znam da je bilo obrnuto. To su tačni podaci.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno, generale, da je avgusta 1990. godine Vladimir Šeks, Ivan Vekić, Branimir Glavaš (sledeće pominjanje), jesu vam poznata sva ta imena?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jesu li oni sve visoki funkcioneri HDZ-a? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Te nove vlasti u Hrvatskoj? Oni su tada, znači u avgustu 1990. godine dogovorili formiranje naoružanih delova, naoružanih odreda zapravo, naoružanih odreda na teritoriji Sremsko-baranjske oblasti i formiranje grupa za tihe likvidacije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači ono što ja pouzdano znam, znam za Glavaša koji je bio sekretar za narodnu odbranu u Osijeku, da je Merčepovoj (sledeće pominjanje) grupi podelio 100 pušaka i oko 300 kilograma eksploziva. I znam ono što zna cela Jugoslavija, kasnije iz emisije koja je prikazivana, da je Glavaš imao grupe za tihe likvidacije, odnosno Merčep je imao grupe za tihe likvidacije i da je ubijen posle televizijske emisije čovek koji je to govorio, Ostojić Zvonko (sledeće pominjanje). [ vidi detaljnije] 

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, ja sam navodio taj primer, da je posle televizijske emisije taj čovek ubijen nekim svedocima koji su to poricali pa mi je drago da je to tako. Ja sam vam rekao, ovaj će svedok biti veoma koristan. Je li to, da li su to bile grupe za tihe likvidacije, pre svega, viđenijih Srba, oficira JNA i komunista, je li tako? To su otprilike kriterijumi bili.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je Glavaš, pošto kažete Glavaša znate, imao jednu takvu grupu koja je brojala 17 pripadnika, svi su identifikovani, dok je Merčep takođe imao svoju grupu od kojih su samo četiri lica identifikovana kao članovi grupe. Glavaš (sledeće pominjanje) je za terorističke akcije po mojim podacima dao Merčepu 1000 pušaka i 300 kilograma eksploziva.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, nije hiljadu pušaka, za 100 pušaka smo imali podatak.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I koliko eksploziva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačan je podatak za 300 kilograma.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 300 kilograma eksploziva.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da. Vi imate sada tu verovatno neke detalje, ja mislim da su oni u osnovi tačni. Ja sad ne mogu da kažem da li ih je bilo 17 kod Glavaša ili kod Merčepa, ali ta mi cifra prolazi kroz sećanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali u to vreme, sredinom 1990. godine, kad su formirane te grupe i kada su počele tihe likvidacije i taj teror bio je potpuni mir u Jugoslaviji i nije bilo nikakvih sukoba. Da li su u to vreme Srbi nekog ugrožavali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ako govorite o tom periodu to je do, to je do polovine 1990. godine, meni nije poznato da je bilo takvih ekscesa.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tada bila formirana i teroristička grupa ''Hrvatska uzdanica''? Jeste čuli za terorističku grupu ''Hrvatska uzdanica'', jačine 80 ljudi od čega je u Osijeku 40 pod komandom Damira Horvata? Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno, to je Damirova izjava organima bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su još leta 1990. godine, dakle u to vreme kada je bio potpuni mir, otpočele masovne provokacije i otvoreni napadi i pritisci na JNA, njene pripadnike i članove porodica starešina?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ti su pritisci sa vremenom eskalirali, ali negde od avgusta i septembra 1990. godine, znači imamo registrovane konkretne provokacije i čak lišavanja slobode nekih pripadnika JNA. Ja mogu da se prisetim, ovaj, iznosio sam te podatke i kad sam bio ispitivan. Znači, pamtim podatak od 1988. do kraja 1991. godine registrovano je u celoj Jugoslaviji 459 napada na pripadnike i objekte JNA. Od toga 200 je bilo u 1991. godini, a 106, od tih dve stotine 106 su bili u Hrvatskoj. To su podaci za 1991. godinu, ako idemo u neke detalje. A kada su počeli, ja mislim da je to, prvi slučajevi su bili od avgusta, preko septembra i kasnije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 1990. godine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 1990. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Dobro.

SUDIJA MEJ: U redu, ovo je pogodan trenutak da napravimo pauzu.

(pauza)

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej, pre nego što nastavim, s obzirom da je danas petak i blizu smo sredini dana, molim vas da naložite da mi se dostavi redosled svedoka za iduću nedelju pošto je krajnje vreme da ga imam.

TUŽILAC NAJS: Upravo sada se ta lista kopira, i imena su na listi. No, ja mislim da je optuženi već dobio obaveštenje o svim tim ljudima koji dolaze sledeće nedelje, još na prethodnoj listi.

SUDIJA MEJ: U redu. Izvolite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, da li je tačno da je još 22. avgusta 1990. godine, dakle 1990. godine, u Velikovcu patrola MUP-a Hrvatske presrela vojno vozilo koje je bilo na zadatku normalnom, redovnom, mirnodopskom, izvršila pretres, maltretirala starešine i vojnike, oduzela im oružje i tako dalje? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vi imate konkretan datum i konkretan događaj, ja znam one podatke koje sam vam rekao o tim napadima koji su krenuli negde od avgusta, septembra meseca. Mislim, tog konkretnog događaja baš ne mogu da se setim ali rekao sam, orijentaciono, od avgusta su krenuli ti napadi. Da li je to bio prvi ili neki drugi, ja to ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se sećate događaja 19. ili 20. septembra 1990. godine, oko 23 i 30 časova specijalci MUP-a kod Rakitja napadaju na vojno vozilo, maltretiraju starešine, privode ih u MUP bez ikakvog razloga? [ vidi detaljnije]  Da li se sećate tog događaja? Morali ste o tome imati izveštaj s obzirom na dužnost koju ste obavljali.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za taj događaj ali to nisu Rakići, to je Rakitje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Rakitje, rekao sam Rakitje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Meni je prevedeno kao Rakić. Taj je događaj bio, znam to detaljno, pouzdano. To su bila dvojica starešina sa aerodroma koji su se vraćali kući a išli su iza kamiona koji nije bio označen kao MUP-ovo vozilo i pre nego što će taj kamion skrenuti u Rakitje, tu je baza MUP-a, ova su dvojica starešina presretnuta, napadnuta i sprovedena u MUP zbog sumnje da su pratili to vozilo i oko toga je posle intervenisao Boljkovac (sledeće pominjanje) da budu pušteni, sa izvinjenjem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je 02. decembra 1990. godine u selu Mikanovci kod Vinkovaca, inače je to selo pretežno naseljeno srpskim stanovništvom, izveden pokušaj likvidacije pripadnika JNA, vojnika i starešina, tako što je na komunikaciju postavljena barikada sa ekserima da bi se izvršilo prevrtanje, uništenje motornog vozila i povredili ljudi ili stradali ljudi? [ vidi detaljnije] Da li se sećate tog događaja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne sećam se sela.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Decembar 1990. godine, selo Mikanovci kod Vinkovaca.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za Vinkovce. Ja sam imao izveštaj da je to kod Vinkovaca, negde oko kasarne, ali mislim ne sećam se sela, sećam se tog događaja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali je tačan događaj. Da li je tačno da je još polovinom jula 1990. godine, u stvari da su 17. jula organi bezbednosti JNA otkrili nagoveštaje o ilegalnom pravljenju vojne formacije Zbora narodne garde i ti podaci su dati u javnost, kao i podaci o formiranju Garde kao tajne vojne organizacije i da je na tome intenzivno radila Državna bezbednost i MUP Hrvatske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa rekao sam vam već to. To je bilo vezano za raspisivanje onog konkursa. Rekao sam to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je služba vojne bezbednosti po zadacima Predsedništva SFRJ otkrivala i dokumentovala na teritoriji Hrvatske upravo te paravojne snage u pripremanju akcije za razoružavanje i rasformiranje paravojnih sastava u Hrvatskoj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije po zadacima Predsedništva, po zadacima saveznog sekretara za narodnu odbranu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To nije neka
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To nije neka velika razlika, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa razlika je bila u tome što u Predsedništvu su bili ljudi iz republike u kojoj se upravo to tajno radilo, zbog toga Predsedništvo nije bilo obavešteno

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se sećate da je još 20. avgusta 1990. godine Branislav Petričević, sekretar narodne odbrane u Sinju, iz kontigenta pripadajućeg naoružanja teritorijalne odbrane, a zatim i kupovinom preko radne organizacije ''Sport'' u Splitu podelio oružje članovima HDZ-a na terenu i da je ovo oružje u selu Otok delio mesni župnik? Da li se toga sećate, da li ste imali o tome izveštaj? Govorim o 20. avgustu 1990. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam datum, ovaj, sada precizno, mislim da je to taj period. To je tačno, a s tim da su pre toga u Kninu organizovane već mesne straže od Srba, zbog pokušaja dva dana pre toga da budu razoružane policijske stanice u Obrovcu i Benkovcu od specijalnih snaga MUP-a iz Zagreba.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A zašto je specijalna jedinica MUP-a iz Zagreba razoružavala policiju, redovnu, zvaničnu policiju u Obrovcu i Benkovcu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Verovatno da je to bio deo onog plana koji je bio u Hrvatskoj i to nije jedina stanica gde je to činjeno, znači iz mera neke sigurnosti, njihove procene da bi to oružje moglo biti podeljeno Srbima. Ali kako ste spomenuli nabavku ovog oružja preko radne organizacije ''Sport'' u Splitu, i Srbi su kasnije dobijali oružje preko radne organizacije ''Sport'' u Beogradu. To sam iznosio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ta radna organizacija ''Sport'' je inače bila u Beogradu, a ovo u Splitu su njihove prodavnice verovatno. I u Kninu je bila prodavnica te radne organizacije ''Sport'', koja je trgovala legalno sportskim naoružanjem. Je li tako? Lovačkim oružjem. Je li to tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije moglo da se dobije oružje ako se nije imala dozvola i odobrenje od MUP-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, ovo naoružavanje o kome vas pitam je bilo nelegalno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Način na koji je rađeno, znači tolike količine oružja su objektivno nelegalne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Naravno. Da li je tačno da je dva dana ranije, ovo sam vas pitao za 20. avgust, znači 18. ...

SUDIJA MEJ: Imamo problem sa transkriptom. Samo trenutak. Trebaće minutu ili dve da se to sredi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Da li mogu da nastavim?

SUDIJA MEJ: Je li sve u redu?

sekretar: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 18. avgusta 1990. godine predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Split Goran Pavlov radi na formiranju paravojnih jedinica od proverenih kadrova HDZ-a, jačine 400 ljudi, pod nazivom Hrvatska nacionalna garda. Tada je već on, prema podacima kojima ste vi, koliko ja znam, raspolagali, imao sačinjen spisak starešina JNA u Splitu i u okolnim garnizonima koje je trebalo likvidirati. Jedinicom za tihe likvidacije tada rukovodi privatni ugostitelj i član HDZ-a Marko Đaja (sledeće pominjanje). Jesu li tačni ti podaci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam tačan datum, ali podaci su tačni.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je polovinom avgusta 1990. godine na području Kaštela kod Splita takođe formirana dobrovoljačka jedinica mesnog HDZ-a kojom komanduje sekretar narodne odbrane u Kaštelima Krešimir Vuljak koji je podelio tada 20 automatskih pušaka i nekoliko stotina pištolja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da početkom oktobra 1990. godine počinju aktivnosti na intenzivnom ilegalnom naoružavanju Hrvatske iz inostranstva i to iz Mađarske, iz Austrije, u saradnji sa Slovenijom, iz Bugarske, iz luke Burgas i Varna brodovima ''Lipa'' i ''Karolina'', avionima. Tada je utvrđeno da je samo iz Čehoslovačke dva puta uvežena elektronska oprema i više hiljada pištolja ''zbrojovka'', zatim iz Ugande ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Čekajte, na ovo se mora odgovoriti. Svedok mora imati priliku da odgovori na ovo. Generale, možete li vi odgovoriti na navode koji su vam izneseni? Prvo, dakle, da su početkom oktobra izvršene aktivnosti i da se Hrvatska ilegalno, odnosno protivzakonito naoružavala iz inostranstva, naveden je niz zemalja. Dakle, molim vas da odgovorite prvo na taj prvi deo pitanja, da li je bilo takvih aktivnosti prema vašim saznanjima ili ne?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa jeste, s tim da su te pripreme za ove aktivnosti bile pre oktobra, znači u toku avgusta su te pripreme bile već u toku, a prvi veliki kontigent oružja je otkriven 10. na 11. oktobar 1990. godine. I tačni su ovi podaci o brodu ''Lipa'' i ''Karolina'', s tim da se to radi o januaru 1991. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A jesu tačni podaci da je samo iz Čehoslovačke uvezeno više hiljada pištolja ''zbrojovka'', zatim transport iz Ugande? Poznato vam je ime Kikaš (sledeće pominjanje), je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Uveženo je 5.000 pištolja u dva navrata preko aerodroma Zagreb, a Kikašev avion je praktično tamo negde u avgustu mesecu, julu, avgustu 1990. godine. Izvinjavam se, 1991. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta je bilo u tom avionu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U tom avionu je bilo, koliko se sećam, 620 automatskih pušaka SAR, veća količina eksploziva i diverzantske opreme.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, da li je tačno da je u tom periodu JNA, odnosno vaši organi otkrili ukupno devet kanala ilegalnog naoružavanja Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije? Po podacima koje ja imam, šest kanala za Hrvatsku i po jedan za Sloveniju, Bosnu i Kosovo i Metohiju. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste. Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su još tada separatisti na Kosovu i Metohiji intenzivno naoružavani preko Hrvatske i Slovenije a u centrima Teritorijalne odbrane Slovenije su obučavani pripadnici terorističkih grupa UČK (Oslobodilačka Vojska Kosova) i drugih, u čemu je posebnu ulogu imao tadašnji njihov u Sloveniji sekretar Janez Janša?

SUDIJA MEJ: Jedno po jedno pitanje, molim vas. Jedno po jedno. Dakle, prvo je obuka grupa separatista na Kosovu. Iznesen je navod da su oni naoružavani i obučavani u Hrvatskoj i Sloveniji. Možete li nam biti od pomoći u vezi sa time?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu. Ima korekcije u odnosu na ovakve podatke. Uprava bezbednosti je imala jedan otkriven kanal oružja koji je išao iz firme ''Kinteks'' u Bugarskoj prema Albancima na Kosovu. Radilo se o pištoljima. Tada UČK ne postoji, postoje ilegalne organizacije na Kosovu koje imaju formirane štabove po principu kriznih štabova, ilegalne štabove za vojno organizovanje, a deo Albanaca u Zagrebu, pre svega iz Kulturno-zavičajnog kluba ''Škendija'', po prethodnom dogovoru sa čelnicima HDZ-a rade na prikupljanju dobrovoljaca Albanaca koji žive na području Hrvatske. I meni nije poznato da su oni kao kompaktna grupa otišli na obuku, ali je njihovo upućivanje vršeno preko ljudi, znam im konkretno imena, podaci su bili da ih ima oko 2.000. Među njima je bio i jedan broj penzionisanih ili demobilisanih oficira Albanaca JNA. Ne znam u Sloveniji da su se ove aktivnosti odvijale. Tamo su bila dva oficira, jedan od njih je Maljoku Naim koji je bio suđen na Vojnom sudu, drugi je Demiri Fadil, isto suđen na Vojnom sudu 1986. godine. Živeli su u Ljubljani i za njih mi je poznato da su kasnije bili u jedinicama UČK.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam upotrebio upravo izraz, kada sam vam postavio pitanje, da se tu radilo o budućim pripadnicima terorističkih grupa UČK, što ste vi upravo sada potvrdili. Tačno je da tada nije UČK tako nazivana, ali to su ljudi koji su se kasnije pojavili u okviru terorističkih grupa UČK. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I vi kažete čak i više nego što sam vas pitao, da ih je bilo oko 2.000 koji su tamo naoružavani i obučavani.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tu potpuno jasna inostrana veza sa tim naoružavanjem Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije i da li je to u kontekstu priprema za razbijanje Jugoslavije i za rat protiv Jugoslavije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ovo je krupan zaključak. Ja mogu da govorim samo o konkretnim saznanjima. Znam za umešanost mađarskih državnih organa u isporuku oružja Hrvatskoj u oktobru 1990. godine i znam za prećutni stav tadašnjih bugarskih vlasti da tolerišu izvoz oružja iz firme ''Kinteks'' na područje Jugoslavije. I sećam se da je jedan visoki britanski službenik iz britanskog Forin Ofisa (Foreign Office) upozoravao bugarske diplomatske predstavnike u Londonu o saznanjima oko broda ''Lipa'' koji je trebao da isplovi, no on je ipak isplovio bez obzira na tu reakciju. Znači, ne bih mogao da kažem da je to bila neka međunarodna zavera jer je britanski Forin Ofis upozoravao Bugare da će oružje ići u Hrvatsku i da to može da izazove rat.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja imam taj podatak.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali to nije u kontekstu ceo svet ili ceo zapad. Ja sam izneo konkretne podatke.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sasvim konkretne. Da li je tačno da je utvrđeno da je u tom periodu, dakle, sredinom 1990. godine za ilegalno naoružavanje Hrvatske utrošeno 192 miliona dolara?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam da li je utrošeno ali u svim tim kanalima to je bila suma koja je stajala na raspolaganju, nelegalnog novca.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Imali ste podatke o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imali smo podatke o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je krajem 1990. i početkom 1991. godine, upravo u to vreme intenzivnog naoružavanja, ilegalnog naoružavanja linijom HDZ-a i MUP-a, MUP otvorio 18 novih policijskih postaja, kako oni to kažu, većinom tamo gde su živeli Srbi ili u nacionalno mešovitim sredinama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu, otvarane su te stanice i mislim da je to taj broj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da istovremeno upadaju u sekretarijate unutrašnjih poslova u kojima su bili Srbi, razoružavaju ih, oduzimaju oružje od rezervnog sastava Srba i otpuštaju ih s posla?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da ovo što ste naveli, da je to prvo bilo pa posle formiranje ovih stanica. To nije bio, koliko ja znam, jednovremen proces.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Prvo je bilo otpuštanje veliko s posla, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, pročišćavanje kadrova. Ne znam, vi imate dosta ovih pitanja, ne znam u kom je kontekstu to ovoga što sam ja sada govorio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U kontekstu događaja o kojima svedočite, generale.

TUŽILAC NAJS: Časni Sude, mogu li ja samo da ukažem na nešto?

SUDIJA MEJ: Da.

TUŽILAC NAJS: Ja se pitam koliko će sve ovo da traje. Sva ova pitanja su izvan raspona glavnog ispitivanja.

SUDIJA MEJ: Da, naravno.

TUŽILAC NAJS: Većina njih je uključena u rezime koji sam priložio, iz razloga koje sam naveo pre rezimea. Relevantnost ovih pitanja može biti veoma ograničena ili sumnjiva. Ne želim da ispadne da sam pogođen nečim što bi odgovaralo optuženom ali treba da postoji ograničenje u vremenu koje on može da prevede unakrsno ispitujući svedoka izvan raspona onoga što je pokriveno glavnim ispitivanjem.

SUDIJA MEJ: Ne slažem se. Ono što se desilo u Hrvatskoj pre ovih događaja može da bude relevantno, zato se ja ne slažem s vama jer bavili smo se naoružavanjem Srba pa možda treba da se bavimo i naoružavanjem Hrvata.

TUŽILAC NAJS: Naravno, na Veću je da odluči koliko daleko treba ići sa ovim. Zapažanje svedoka je tačno, bez obzira na to.

SUDIJA MEJ – PITANJE: Tačno je da to ide izvan njegove izjave i izvan njegovog glavnog ispitivanja, ali bez obzira na to, mi dozvoljavamo da unakrsno ispitivanje ide izvan raspona ukoliko je relevantno. I po mom mišljenju, ovo jeste relevantno. Generale, ako možete pomozite nam samo sa sledećom stvari. Iznešeno je da su Hrvati imali 193 miliona da potroše na naoružanje. Mislim da je to bilo pitanje. Nije rečeno u stvari čega, koje valute, rečeno je 193 miliona. Možete li nam pomoći oko toga?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam da li je bio pogrešan prevod, ja znam za cifru 192 miliona dolara. Da li je to sve utrošeno, ja ne znam. Znam da je jedna količina novca koja je plaćena Hrvatima za oružje zbog prekida kanala, zbog presecanja kanala, oružje je ostalo i dalje u Mađarskoj i da se vodi spor oko vraćanja tog novca.

SUDIJA MEJ: Da, izvolite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja sam rekao 192 miliona, možda je nekom greškom na transkriptu se potkralo 193, ali to ne čini veliku razliku. Da li je tačno da u Kninskoj Krajini tada, upravo sredinom 1990. godine, veliki broj naoružanih ekstremista preti Srbima koji su uplašeni i počinju da se naoružavaju radi svoje odbrane i zaštite golog života?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je prisutno, po tim saznanjima koja smo tada imali, bilo je nekontrolisane upotrebe tog oružja koje je bilo podeljeno. Oružje je deljeno, znači prvi kontigent automatskog oružja iz Mađarske koji je uvežen, on je stigao u skladište Mostine kod Splita. I to je oružje onda podeljeno uglavnom po mestima oko Krajine, i došlo je do otkrivanja, kroz nekontrolisanu upotrebu tog oružja, da ima naoružanih Hrvata. I ja ne mogu da sporim da su onda i Srbi počeli, možda iz tog straha, da takođe nabavljaju ovo lovačko oružje o kojem sam govorio, ali ja mislim da to nije bila samo njihova pojedinačna aktivnost nego da je tu ipak stajala i organizovana aktivnost, da se Srbi organizuju, kako su govorili, za odbranu ako bi bili napadnuti. Ja sam rekao da smo mi, ja ne pretendujem da smo znali sve podatke, ali u to vreme smo pratili i naoružavanje Srba. Po tim podacima je bilo oko 1.300 cevi, ali je činjenica da su oni oružje vratili posle izlaska naredbe Predsedništva u januaru 1991. godine, 09. januara je bila naredba, [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] i da su se, da su najvećim delom to oružje vratili i uklonili su bili barikade. I ako govorim već o tom periodu, činjenica je da Hrvati oružje nisu vratili. Do 19. januara, ja ako sam preširok mogu biti prekinut, do 19. januara kada je isticala naredba o opštem razoružanju u Hrvatskoj, od strane Hrvata je vraćeno 147 pušaka od čega su 11 samo bile ''kalašnjikovi'' iz Mađarske, drugi deo oružja je uglavnom bilo lovačko ili neko trofejno. To je što znam o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali da se vratimo na ovo što ste upravo sad rekli. Govorili ste o tome da je preko Splita došlo naoružanje za hrvatske ekstremiste na područja oko srpskih naselja, pre svega u Krajini i da su oni, kako vi kažete ovde, neodgovorno upotrebljavali to oružje. Mi to zovemo inače šenlučenje kad se puca, trešti okolo i tako dalje, pokazuje se da si naoružan. Da li je to onda bio opravdan strah srpskog stanovništva na tim prostorima kad su videli da se oko njih naoružavaju, da pucaju, da li je bio opravdan strah i da li su oni opravdano počeli da ...

SUDIJA MEJ: To je pitanje o kojem će možda raspravno Veće morali da odluči, da li je neko delovao u samoodbrani ili nije. To nije na ovom svedoku da kaže.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej, na ovom svedoku je da kaže šta je čemu prethodilo, da li je prvo došlo do tog naoružavanja.

SUDIJA MEJ: Da, on može to da kaže, ali izvlačenje zaključaka iz toga je na nama a ne na njemu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li je prvo došlo, generale, do tog naoružavanja hrvatskih ekstremista i do te pucnjave ili kako kažemo šenlučenja, pa onda do nastojanja Srba da i oni pribave neko oružje? Da li je ovo prvo prethodilo ovom drugom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je dosta teško da ja sada mogu decidno da odgovorim, ali ono što decidno znam, znači prva velika organizovana količina automatskog naoružanja podeljena je kod Hrvata iz kontigenta koji je uvežen iz Mađarske. Vremenski, ja mislim da dobijanje ovog oružja iz radne organizacije ''Sport'' iz Beograda ide negde iza tog perioda.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hvala lepo. Da idemo dalje, da štedimo vreme. To sam želeo samo da ustanovim. Da li je vama poznato da se u isto vreme vrši ilegalno naoružavanje, kada je nakon ovog uvoza oružja iz Mađarske, to je bilo 11. oktobra kako ste rekli, stigao i prvi kontigent u skladište Mostine sa automatima MGV iz slovenačkog ''Gorenja'' 22. oktobra i da je to oružje preuzeo izvesni Đaja koji je preuzeo i deo naoružanja i diverzantske bodeže za tihe likvidacije i tako dalje? Imali ste podatke o tome. Je li tako ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za jednu količinu MGV-a iz Maribora i tačan je ovaj podatak oko preuzimanja nekog dela oružja i opreme od strane Đaje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da sednica Predsedništva SFRJ za koju je data informacija i dokazi o ilegalnom naoružavanju u Hrvatskoj, a ta informacija je išla iz vaše službe, odnosno iz SSNO, tada nije održana jer je bio odsutan Vasil Tupurkovski, ali je, međutim, Mesić tu informaciju odneo u Hrvatsku gde su bili šokirani da je to poznato JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to je poznato. Međutim, tu se radi o situaciji u kojoj je predsedavao tadašnji predsednik Borisav Jović (sledeće pominjanje). Ta informacija, pošto je bila veoma selektivna, nije deljena članovima Predsedništva ranije nego na početku sednice. Gospodin Jović je tu informaciju dao članovima Predsedništva, a onda tu tačku nije raspravljao. I zakazuje se sledeća redovna sednica, to je tek 09. januara. I posledice iz toga su bile i mogle da budu katastrofalne. Bio je ugrožen čovek koji je radio u tom kanalu, na otkrivanju tog kanala. Ali je drugi interesantniji deo što kad su došli do te informacije, a došli su iste večeri preko gospodina Mesića koji je odmah otputovao u Zagreb, onda su probali da povuku oružje koje su podelili po liniji HDZ-a, ali kako oružje niko nije hteo da vrati onda su, mi smo to u Upravi bezbednosti tako nazvali, napravili manevar sa oružjem. Odštampali su preko 50.000 legitimacija rezervnog sastava MUP-a i te legitimacije podelili članovima HDZ-a da bi mogli da opravdaju zašto imaju oružje kod sebe. Ja sam dužan da kažem da je kasnije savezni MUP vršio kontrolu i inspekciju i ustanovio niz nepravilnosti i da je o tome bio obavešten savezni sekretar za unutrašnje poslove, gospodin Gračanin. Međutim, sa tim podacima se nije izlazilo u javnost.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, posledica ovog otkrića ilegalnog naoružavanja je bila fiktivna legalizacija time što je odštampano, ja ovde imam podatak, 54.000 legitimacija rezervne policije Hrvatske i to je tačno, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao 50.000, ne znam, moguće je i 54. 000. Znam za 50.000.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali je to bio način da se ne vrati oružje nego da ostane u rukama.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne samo to, to je bio način da se prikrije da se po liniji HDZ-a pravila paravojska.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li je nesumnjivo da se po liniji HDZ-a pravila paravojska?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da, kad je doneta odluka Predsedništva o razoružavanju svih paravojnih sastava, da su tada ovi hrvatski paravojni sastavi vratili samo 150 cevi, od toga svega 11 ''kalašnjikova''? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao 147 cevi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 147, dobro. I sve je to bilo u stvari neki krš osim 11 kalašnjikova, praktično nisu vratili ništa. Možemo li tako zaključiti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Može. A zbog toga je gospodin Mesić (sledeće pominjanje) tražio u Predsedništvu da se produži rok za vraćanje oružja još za 48 sati. To je bilo 19. januara. A iste večeri smo imali podatak, proveren i dokumentovan televizijski, da je ministar Špegelj (sledeće pominjanje) doneo odluku da oružje neće biti vraćeno već da treba da bude ceo sastav stavljen u mere pripravnosti i da se krene u blokade vojnih objekata. Konkretno je izvršena, deo koji znam jer sam tada bio u Virovitici, bila je blokirana kasarna u Virovitici. [ vidi detaljnije] I vraćeno je, vojnici koji su pokušali da idu na lekarski pregled u Zagreb su bili uhapšeni od ovih naoružanih civila oko kasarne. I tek je iza toga došlo do spuštanja tenzija, na intervenciju i Predsedništva i saveznih organa jer je i vojska bila uvela mere pripravnosti nakon toga. To je što znam o tom događaju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, taj porast tenzija isključivo je posledica neizvršavanja odluka Predsedništva i daljeg zadržavanja naoružanja i nevraćanja naoružanja kojim su bile naoružane paravojne formacije. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu da izvodim zaključke, ja iznosim samo činjenice.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Vi ste pomenuli da su Srbi koji su kupili bili neke lovačke puške i pištolje preko radne organizacije ''Sport'' vratili oružje. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam da su delimično vratili. Međutim, Srbi su imali jedan deo automatskog naoružanja jer je gospodin Martić već tu negde, ja mislim 18. ili 19. avgusta 1990. godine, nakon onog pokušaja upada MUP-a u stanice milicije u Obrovcu i u Benkovcu, podelio oružje rezervnog sastava MUP-a rezervnom sastavu MUP-a i verovatno još nekome ko se i dobrovoljno javio. Ja koliko znam, to je bilo nešto oko stotinak automatskih pušaka i puškomitraljeza, nešto, ne znam tačne podatke, ali imali su i oni izvesnu količinu automatskog oružja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ali kad je Predsedništvo naredilo da se razoružaju, Srbi su oružje vratili, hrvatska strana nije oružje vratila.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Poluautomatsko oružje znam da je svo vraćeno, a lovačko nije u potpunosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja i ne pitam za lovačko. A da li se sećate da je Mesić molio da se produži rok za dva dana za vraćanje oružja zbog toga što su bili upozoreni da će armija reagovati na neizvršenje odluke Predsedništva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam to već.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je tada umesto vraćanja oružja vršena mobilizacija?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam i to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, tačno. A da li je tačno da su Srbi bili ubeđeni, oni su vratili oružje, da će i Hrvati vratiti oružje, da će tu da se ispoštuje odluka Predsedništva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam u šta su oni bili ubeđeni, ali znam da su prihvatili tu naredbu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tada, na osnovu ovoga što je se znalo i kontrolisano da li je sve vraćeno, da je u Kninskoj Krajini bila vrlo mala količina oružja, nekih 100 i nešto pušaka i tri mitraljeza, je li tako, i da je sve to vraćeno, da su Srbi u uverenju da će svi vratiti oružje vratili to oružje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ta se brojka odnosi na automatsko oružje i stanice milicije i ono je vraćeno. I to sam rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da. Da li možemo da konstatujemo, dakle po naredbi Predsedništva [ vidi detaljnije - sledeće pominjanje] Srbi su vratili oružje, po Vensovom planu [ vidi detaljnije] Srbi su ponovo vratili oružje, dakle dva puta su vraćali oružje? Ovde smo ustanovili kada je Kiruđa svedočio da su tek posle napada na Maslenicu 1993. godine [ vidi detaljnije] u januaru ponovo uzeli oružje jer ih UNPROFOR nije zaštitio. Dakle, dva puta su vratili oružje, je li to ono što vi znate?

SUDIJA MEJ: Ovaj svedok ne zna šta je rekao neki drugi svedok, ne možete mu postavljati pitanja o tome.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li znate da su vratili oružje i drugi put, kad je došao UNPROFOR?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja što znam, to je oružje stavljeno pod međunarodnu kontrolu, dakle uskladišteno i stavljeno pod međunarodnu kontrolu, a ove druge komentare ja nemam. Znači ove podatke sam izneo i da ih ne ponavljam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. A da li se sećate, na primer, podataka da su Srbi u Krajini tada prodavali kravu, na primer, da bi kupili pušku upravo zbog toga što su se osećali ugroženim?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je takvih slučajeva, dve krave je trebalo da se proda za jednu pušku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je, pomenuli ste ovaj brod ''Lipa'', to je 31. decembar 1990. godine, 17 tona naoružanja, preko Varne, osam kontejnera isporučeno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se podatka o osam kontejnera, a ne znam težinu u tonama. Sećam se i firme koja je to prevozila, ''Zagrebtrans''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A sećate li se da je sve to bilo deklarisano kao viski i cigarete što se prebacivalo na Krk, a po deklaraciji brod je trebalo navodno da plovi za luku Bizerta?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, to su naša operativna saznanja koja smo imali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je tadašnji predsednik Hrvatske, Tuđman (sledeće pominjanje), posle prikazivanja filma o Špegelju (sledeće pominjanje) i ilegalnom naoružavanju čvrsto obećao Predsedništvu SFRJ razoružavanje svih paravojnih formacija i kažnjavanje odgovornih lica?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam u to vreme bio u Zagrebu i meni je to tako preneto iz Uprave bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali tako nije postupljeno. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: On je, meni se čini 26. januara, davao izjavu sličnu ovome što ste vi rekli, dao je izjavu u javnosti. Međutim, koliko znam, dan kasnije on je išao na konsultovanje u Austriju i nakon toga, kada se vratio, promenio je odluku. Onda je rekao da nije naoružavan HDZ nego da je naoružavan MUP Hrvatske, da je Hrvatska imala pravo na to i da jugo armija neće moći da hapsi hrvatske građane. I tada je okružni tužilac u Bjelovaru pokrenuo krivični postupak protiv mene zbog navodno neovlašćenog hapšenja civila u Hrvatskoj, i onda je izdata i poternica za mnom.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A sa kim se Tuđman sastao u Austriji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da se setim, sa nekim iz austrijskog državnog vrha.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je tada negde, dakle i posle tog obećanja pa promene njegovog stava posle dobijanja instrukcija u Austriji, Žarko Domljan, visoki funkcioner HDZ-a, mislim da je čak bio i predsednik Sabora jedno vreme, na sednici tog Glavnog odbora HDZ-a koji oni zovu Središnji odbor HDZ u Zagrebu izjavio da je pokušaj razoružavanja Hrvatske poslednji udar u pokušaju sprečavanja osamostaljivanja Hrvatske? Sećate li se toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se jer nije jedini koji je tako govorio. Nakon te kampanje posle 27. januara, znači to je bila široka kampanja u tom smislu i u tom duhu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li se sećate da je tada bilo govora o tome da se intenziviraju veze sa Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, liderima kosovskih Albanaca radi pritisaka prema Srbiji i pritisaka na razbijanje Jugoslavije? Je li se sećate toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je bilo i ranije, pre ovoga o čemu sada govorite. Znam da su bili kontakti sa gospodinom Rugovom (sledeće pominjanje) i znam za kontakte Špegelja sa Fikretom Abdićem (sledeće pominjanje), kojem je nakon uvoza oružja iz Mađarske nudio jednu količinu naoružanja za naoružavanje tamošnjih Muslimana, a isto tako i u kontaktu sa Rugovom oko Albanije, oko Kosova.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je Marko Nobilo, savetnik Tuđmana, nakon prikazivanja filma o Špegelju 31. januara 1991. godine izneo da je hrvatsko vrhovništvo konačno shvatilo da Hrvatska nema perspektivu u SFRJ i da je zato Tuđman ostvario brojne kontakte sa zapadnim predsednicima od kojih je dobio podršku za otcepljenje? Sećate li se toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bilo je operativnih podataka takvih.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa sad pošto ste vi najnadležniji da date odgovor na ovo moje sledeće pitanje, želim prvo da vam kažem da je ovde bilo, upravo na mestu na kome vi sedite sad, osporavanja onog filma o Špegelju ...

SUDIJA MEJ: Ne, ne. Kao što sam već rekao, nema nikakvog smisla ovom svedoku iznositi navode drugih svedoka. Sve što on može reći je njegov vlastiti iskaz. Naravno, ne sumnjam da će te vi od njega tražiti da komentariše ono što su rekli drugi svedoci, međutim, to nije pravilno pitanje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U redu, onda ću ga direktno pitati o onome što on zna, da li je taj film o Špegelju (sledeće pominjanje) bio isfabrikovan, lažan, falsifikovan ili je bio autentičan i tačan?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Svi prikazani materijali u tom filmu, sada govorim o materijalima koje je tajno snimila Služba vojne bezbednosti, znači stojim kategorično da su apsolutno autentični. U otkrivanju ilegalnog uvoza oružja napravljeno je 19 i po sati televizijskog snimanja tajnog, od kojih je samo mali deo ušao u taj film koji je pravljen. I bilo je oko 120 časova fono snimanja. Znači, stojim kategorički iza toga da je film autentičan po materijalu koji je prikazan, a ja u njegovom montiranju i načinu gde su uzimane javne izjave i paralelno postavljane sa tajnim snimcima, što je neko nazvao montaža, nije montirana laž, znači sklopljena je istina. To je deo koji ja znam. A različite su izjave bile iz januara 1991. godine, kad je taj film prvi put ugledao svetlo javnosti od Špegelja koji je tada potpuno negirao autentičnost bilo čega, a onda je čovek koji je, treći čovek koji je učestvovao u toj emisiji, Barišić iz MUP-a Hrvatske dao ocenu da po njegovom znanju je materijal, prikazani materijal autentičan. Dakle, od tog kategoričkog negiranja u januaru mesecu kasnije ministar Špegelj priznaje da je bio neoprezan prema jednom čoveku i da je taj to uspeo da snimi. Znači, nije ni on kategorički više kasnije negirao. Pa pošto sam već govorio bio o onom filmu ''Umiranje Jugoslavije'', ja mislim da je i Perica Jurić tu dao komentare o tom filmu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, samo trenutak. Želim da nam general razjasni odgovor. Znači, vi ste rekli da su snimci korišćeni u filmu autentični i to možete reći zato jer ti snimci dolaze iz Službe vojne bezbednosti, ali nisam sasvim shvatio šta ste rekli u vezi sa montažom. Rekli ste nešto u smislu, u vezi toga kako je i gde je to montirano, odnosno kako je to korišćeno sa javnim izjavama. Dakle, rekli ste nešto o tome što nisam do kraja shvatio. Možda vi niste želeli da iznesete nikakav komentar o montaži tog filma, ali ako želite nešto reći o tome, molim vas da nam to kažete nešto jasnije.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Hvala. Ja sam ovde možda i nepotpun, to je više zbog vremena, da ne oduzimam vreme optuženom. Ponavljam, materijal koji je prikazan u filmu kao tajni snimci organa bezbednosti apsolutno su autentični i neposredno sam učestvovao u akcijama tog tajnog snimanja. Znači, ja ih nisam dobijao od nekog drugog organa bezbednosti nego sam neposredno organizovao te akcije i učestvovao u tom snimanju. I taj sirovi materijal ja sam lično donosio u Beograd saveznom sekretaru za narodnu odbranu i taj materijal opet vraćao nakon prikazivanja i gledanja kod mene u Zagreb i niko nije mogao da ga fabrikuje ili prepravlja. To je prvi deo da li je materijal autentičan. Ja odgovaram za autentičnost materijala i originalni snimci su čuvani dugo u Upravi bezbednosti, ako nisu u međuvremenu stradali. Drugo, kad sam govorio o montaži, montaža filma je i stručni izraz kad se neki film pravi od različitih sekvenci. I čovek koji režira film u osnovi se bavi montažom pojedinih elemenata da bi nešto dokazao. Film je montiran, u tom tehničkom smislu, kombinovanjem šta su javno izjavljivali na sednicama u Saboru Hrvatske ili na Televiziji Hrvatske pojedini čelni ljudi, od Franje Tuđmana preko Špegelja do drugih, a oni su govorili ''mi nismo naoružavali HDZ''. A onda su puštani delovi tajnog snimanja gde Špegelj govori da se naoružava HDZ pa ga ministar Boljkovac upozorava da to nije trebalo da ide preko HDZ-a nego da je trebalo sve podvesti pod MUP. Pa je onda opet puštana sekvenca iz neke druge javne izjave, a onda je puštan tajni snimak, šta ti ljudi zaista govore u četiri oka kad su međusobno. Dakle, to nije montaža u smislu pravljenja neistine nego načina sklapanja i konfrontiranja sa onim šta su ti ljudi javno izjavljivali, a šta su u stvari tajno radili. Ja ne znam da li sam sada bio jasan.

SUDIJA MEJ: Da, jeste. Hvala. Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da uprostimo pitanje generale, pošto ste sami rekli da to niste dobili iz druge ruke nego lično organizovali u funkciji na kojoj ste bili i pošto ste videli film koji je prikazan javnosti, je li taj film u potpunosti bio istinit?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hvala lepo. Da li je tačno da je Špegelj (sledeće pominjanje) govorio tada ''Naša apsolutna koncepcija je da sve oficire ako zatreba ubijamo već na kućnim pragovima jer za otvoreni sukob sa JNA još nemamo dovoljno snaga''? Da je otprilike to bio prilaz koji su oni imali u to vreme?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sad ne mogu da potvrdim da li su te sve reči apsolutno citirane ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Neka bude parafraza, nije bitno, ja čak, ne morate da tretirate kao citat.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To sam hteo da kažem. Znam da je organizovao pripremanje starešina upravo preko kojih sam ja došao do tih podataka, inače Hrvata, da treba sprečiti da oficiri na znak uzbune mogu doći do kasarne, da ih treba likvidirati na kućnom pragu. Na upozorenje oficira da, kako ubijati ljude kući, on je doslovno rekao da se ništa ne pita, ''Sve se šiša, sve ide dole''. Znači, sada govorim doslovne reči, ne pita se da li je žensko, da li je muško i opet ''sve se šiša, sve ide dole''. Znači, to su doslovne reči. Drugi deo. Kod podoficira koji je bio uhapšen, jedan je od suđenih, preko njega je nastojao da se formira grupa koja će u kasarni na njegov znak likvidirati dežurnog oficira, razoružati stražu, zatvoriti, on je rekao sve Srbe u podrume, dati im čašu vode, a Albancima i Muslimanima podeliti po pet metaka i pustiti kući ko hoće. Drugog podoficira, koji je takođe suđen, pripremao je za razoružavanje granične karaule na kojoj je radio i izuzimanje oružja i podele oružja Hrvatima po selima koje je navodio. To su snimci koji su prvo dobijeni fono snimanjem 14. oktobra 1990. godine, kojima je bio prisutan ministar Boljkovac, u čijim su se kolima vozili, a onda sam ja dobio zadatak da se to, ako može da se snimi i televizijski. I najveći deo tog materijala je snimljen. Radi potpune istine, dužan sam da kažem da je već 22. ili 23. oktobra 1990. godine te prve originalne televizijske snimke gledao i gospodin Jović u kabinetu kod generala Kadijevića (sledeće pominjanje). Dakle, on je bio upoznat još polovinom, druge polovine oktobra sa tim materijalom. Ja sam imao priliku, ako ne rastežem ovo, da kad sam se sreo sa gospodinom Jovićem pitam zašto nije uhapšen Špegelj jer uglavnom sam ja bio kasnije optuživan zašto on nije uhapšen. U stvari je to bila odluka na Predsedništvu, da će postupak protiv Špegelja da teče u redovnom sudskom postupku, dakle uputi se poziv, on će na poziv da se odazove i doći na sud, a ako se ne odazove, onda će se za njim tragati. I kada sam ja pitao gospodina Jovića zašto nije uhapšen Špegelj, onda je on rekao: ''A šta bi se i promenilo da smo ga uhapsili?''. Znači, to je bio odgovor.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A kako objašnjavate, molim vas, što ovde očigledno ima vrlo interesantnih događaja i detalja, ako je to što ste vi već imali na raspolaganju imao i savezni sekretar Kadijević i predsednik Predsedništva Jugoslavije već u oktobru, kako je moguće da se problem razoružavanja i informacija kojom se obrazlaže predlog da se razoružaju te formacije nađe na Predsedništvu SFRJ tek u decembru? To je gotovo dva meseca.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jedno je imati početne podatke, a drugo je obraditi ceo problem do kraja. Paralelno naoružavanje nije vršeno samo na području Virovitice i Podravine, ja sam iznosio podatke oko podele oružja preko magacina i skladišta u Mostinama. Za hapšenje onih koji su bili odgovorni za to predviđeno je bilo skoro 40 lica, od tog Vujaka kojeg ste vi spominjali, preko drugih ljudi, predsednika Izvršnog veća opštine Split, i ta akcija je bila spremljena za 03. na 04. decembar 1990. godine, a onda je odloženo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Što ih niste pohapsili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Možete pitati gospodina Jovića za to a ne mene.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa je li Jovićev posao da naređuje hapšenje ovih predsednika izvršnog odbora ili toga, kako se zove, koga sam ja pomenuo ali sam prevrnuo stranu, ne mogu da se setim, sad ste rekli da sam ga pomenuo i tako dalje? Je li to posao predsednika Predsedništva ili posao organa bezbednosti koji ustanove da se ilegalno naoružava, da se dovodi u opasnost integritet zemlje, ustavni poredak i tako dalje? Zar za izvršenje zakona treba odluka predsednika Predsedništva?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, u ovom slučaju je trebala.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Moram da kažem da to ne razumem.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jer, ne znam ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, recite mi, molim vas, kad već pominjemo, ali pre toga, dakle konstatovali smo, evo ja sam vam, koliko imam po evidenciji, postavio sam vam u međuvremenu kad smo prešli sa onih opštih stvari nekih 60-ak pitanja na koja ste sva potvrdno odgovorili, a u vezi sa kojima je suprotna strana nešto reagovala da li imaju direktnu vezu. Pa prema tome, recite mi, kad imamo u vidu znači sve ono što se događalo tamo, znači pominjali smo Glavaša, odrede za tihe likvidacije, ubijanje Srba, pucanje u Kninskoj Krajini, naoružavanje koje je prethodilo naoružavanju Srba, ugrožavanje njihove bezbednosti, njihov strah za goli život i tako dalje, dakle sve to što se događalo, da li je jasno da se radilo o oružanom nasilnom, o oružanoj nasilnoj secesiji Hrvatske od Jugoslavije, protivustavnom, oružanom i nasilnom aktu secesije, pripremanju od vrha ...

SUDIJA MEJ: Ja vas moram ponovo upozoriti da je to pitanje o kojem će raspravno Veće na kraju morati da donese odluku jer se radi o mešanom činjeničnom i pravnom pitanju. No, ono što možete učiniti je da svedoku postavite pitanje o tome kako je on shvatao situaciju tada, sa kakvom je on situacijom bio suočen, šta se njemu tada činilo. To ga možete pitati ako hoćete.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Pretpostavljam, gospodine Mej, ako pitam generala Aleksandra Vasiljevića da očekujem odgovor o njegovom stavu a ne o stavu ne znam čijem.

SUDIJA MEJ: Ne, ne. Već sam vam rekao da to nije pravilno postavljeno pitanje. Vi ste mešali činjenice i pravna pitanja, a o tome raspravno Veće treba da odluči. Idemo na neku drugu temu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je, generale, ovo za vas kao generala JNA bio očigledno, da li je bila očigledna oružana secesija Hrvatske od Jugoslavije i napad na Jugoslaviju i na njene institucije?

SUDIJA MEJ – PITANJE: Ne, ne. Već sam doneo odluku da to ne smete da radite. Generale, možda možete da odgovorite na sledeći način. Na temelju vašeg sopstvenog iskustva i vaših ličnih saznanja, recite nam kako je JNA reagovala u toj situaciji?
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mogu prvo da kažem da sva lica koja su bila uhapšena i koja su suđena pred Vojnim sudom u Zagrebu u prvoj polovini 1991. godine okrivljena su bila za krivično delo oružane pobune protiv ustavom utvrđenog poretka. To je jedno. I mislim da, po mom utisku koji sam ja imao i zbog toga sam taj posao i radio, često mnogo rizikujući, i drugi ljudi koji su na njemu radili, mi smo smatrali da se vrše pripreme za nasilno otcepljenje Hrvatske od Jugoslavije. I na to su ukazivali ne samo podaci koji su ovde bili pokazani već i kad je došlo do sukoba u Sloveniji, kada je Tuđman (sledeće pominjanje) pozvao Aliju Izetbegovića (sledeće pominjanje) da pozove sve oficire Bošnjake, i vojnike, da napuste JNA. Njemu je cilj bio da se oružani sukob koji je pripreman protiv JNA u Hrvatskoj prenese i u Bosnu i u Makedoniju. Mi smo to u vojsci nazivali otvaranje južnog fronta. I dva njegova savetnika poslati su, jedan u Sarajevo, a drugi u Skoplje, ako treba mogu imena da navedem. Mi smo bili ubeđeni da možemo odbraniti Jugoslaviju ako se svi ti sastavi razoružaju, bez razlike ko je to oružje nosio, bez razlike na nacionalnost i pripadnost. Međutim, na sednici Predsedništva koja je održana u martu takva odluka nije podržana. I iza toga su krenuli, pre svega, napadi na JNA, i znam za zvanične dopise koji su išli linijom MUP-a Hrvatske, da se u budućoj komunikaciji više o JNA ne govori kao ''Jugoslovenska narodna armija'' nego kao ''okupatorska vojska''. A pošto mi je prilika, mogu i da kažem jedan podatak – od preko 2.700 zarobljenih pripadnika JNA u Hrvatskoj, 85% ih je zarobljeno u kasarnama, 15% u stanovima, a gotovo niko na otvorenom prostoru i u otvorenoj borbi. Politika je bila, kako su govorili, da vojska ostane u vojarnama, dakle u kasarnama. Te su kasarne blokirane i ljudi su ubijani u njima. U Bjelovaru je ubijen moj oficir bezbednosti, kapetan Jovanović koji je radio takođe u kanalu za otkrivanje oružja. On, njegov komandant pukovnik Kovačević i potpukovnik Vasić, pomoćnik za moral, skinuti su goli do pojasa i likvidirani pred strojem vojnika. [ vidi detaljnije] Imam televizijske snimke o tome.

SUDIJA MEJ: Izvolite, gospodine Miloševiću.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Još jedna, možda u ovom trenutku ne izgleda mnogo bitna ali možda će kasnije biti bitna, na izgled ne mnogo značajna činjenica. Da li se sećate da je bilo pravdanja u vezi sa tim ilegalnim kupovinama oružja, da SSNO nije dozvolio da MUP Hrvatske nabavlja oružje u našoj domaćoj fabrici, u zavodima ''Crvena zastava''? A ja vam postavljam pitanje – da li je tačno da SSNO nije odbio davanje saglasnosti MUP-u Republike Hrvatske da izvrši nabavku oružja u ''Crvenoj zastavi'', što je tražio kako je tvrdio Špegelj, već da Špegelj 05. oktobra u Mađarskoj ugovara nabavku oružja iako mu još nije stigao odgovor SSNO o nabavci oružja u ''Crvenoj zastavi''? I da SSNO nije stavio veto na zahtev Hrvatske već je odgovorio da to treba da bude selektivno, da jednu količinu može da nabavi odmah, a da se druga nabavka planira za proizvodnju u narednoj godini, jer je smatrao tada SSNO da se radi o redovnoj nabavci oružja za policiju u obnavljanju naoružanja i tako dalje? Ni taj izgovor nije bio istinit.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je da je odgovor Hrvatskoj poslat u zakonom predviđenom roku, znači u roku od mesec dana. I taj odgovor ima ovu sadržinu o kojoj ste govorili. Odgovor je poslat 10. oktobra, a po onome što smo mi imali već dokumentovano Špegelj je pet dana pre toga već ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: 05. oktobra.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 05. oktobra je bio u Mađarskoj sa Zdravkom Mršićem, tada ministrom spoljnih poslova Hrvatske.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je Špegelj od samog dolaska na dužnost ministra zalagao za izraziti radikalizam, da se pređe na napade na kasarne i vojska razoruža, da se likvidiraju starešine, njihove porodice, da se upada sa diverzantskim grupama u vojne objekte, da se likvidiraju dežurni organi, stražarsko obezbeđenje i da mu to čak ni Tuđman nije prihvatio, da se on žalio na Tuđmanovu neodlučnost?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno, to je on napisao i u svojoj knjizi ''Sećanje vojnika''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pomenuli ste da je nudio naoružanje Fikretu Abdiću za koga on kaže da se ovaj skamenio i odbio ga, što je meni verovatno jer Abdić nije bio čovek koji bi se upustio u bilo kakvo krvoproliće. Onda je nudio oružje Rugovi, tražio da Albanci na Kosovu odmah počnu oružanu pobunu i tako dalje. Jeste li imali podatke o svemu tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Govorio sam već o tome.

SUDIJA MEJ: Ovo je pogodan trenutak za pauzu. Idemo sada na pauzu jer je uobičajeno vreme. Pauza od 20 minuta.

- Molim ustanite.

(pauza)

SUDIJA MEJ: Izvolite gospodine Najs.

TUŽILAC NAJS: Razgovarao sam sa svedokom ...

sekretar: Sada smo na otvorenoj sednici.

TUŽILAC NAJS: Možemo li onda molim vas da pređemo na zatvorenu sednicu?

(zatvorena sednica)

SUDIJA MEJ: Sada bih se pozabavio jednim administrativnim pitanjem, mislim da bi bilo dobro da to sada obavimo, pre nego što se nastavi unakrsno ispitivanje. Ranije tokom ove sedmice sam pominjao zahtev da se dozvoli prihvatanje 64 izjave po pravilu 92 bis i mi smo razmišljali koji bi bio najbolji način da se to uvede sa stanovišta argumenata. Mi predlažemo da se prvo bavimo izjavama na koje su amikusi već izneli svoja zapažanja i primedbe, time se ove izjave stavljaju u jednu drugu kategoriju u odnosu na ostale, i to su B-1732, zatim C-1201, zatim C-1231, C-1150 i C-1090. Naćićemo vremena naredne sedmice, pronaćićemo pogodan trenutak kada će biti zgodno da se saslušaju argumenti u vezi sa ovim konkretnim izjavama i verovatno ćemo se onda, kada je reč o ostalim izjavama, baviti njima deo po deo. Ne znam da li možda možemo da se bavimo njima sa stanovišta lokacije, možda ovo sad nije pravi trenutak da o tome raspravljamo.

TUŽILAC NAJS: Zahvaljujem vam se na ovome. Mogu li da potvrdim da su vaši zahtevi u vezi izjava onih svedoka rešeni, odnosno izjave koje nisu bile obelodanjene sada su obelodanjene.

PRIJATELJ SUDA KEJ: Molim vas da to ne bude ponedeljak jer u ponedeljak ja nisam u mogućnosti ...

SUDIJA MEJ: Dobro, neće biti u ponedeljak, to ćemo izbeći. Generale, izvinjavam se što smo vas zadržali zbog ovoga. Gospodine Miloševiću, izvolite nastavite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, vi ste spomenuli sednicu Predsedništva SFRJ od marta 1991. godine. Da li se sećate da je tu bio predlog da se uvedu vanredne mere upravo zbog događaja koje ste opisivali i zbog neizvršavanja obaveza Hrvatske o razoružanju i raspuštanju paravojnih formacija? [ vidi detaljnije] Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se sećate da je tada na sednici Predsedništva bilo četiri prema tri da se donesu vanredne mere, ali da one nisu donete samo zato što Drnovšek nije bio na sednici?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da se naoružavanje Srba u Hrvatskoj u stvari intenzivira tek posle te sednice Predsedništva SFRJ, to je bio 12. mart 1991. godine, kada je odbijen predlog SSNO o zavođenju vanrednog stanja i kad je propao pokušaj Predsedništva da se razoružaju paravojni sastavi u SFRJ?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nemam neka konkretna saznanja kolike su te količine naoružavanja bile, znači to ne mogu da dam kao pouzdanu činjenicu, ali kao opšti zaključak stoji da je iza toga krenulo njihovo ponovno organizovanje, ponovo barikade.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Posle propadanja ovih pokušaja da se dođe do razoružavanja onoga što ih ugrožava?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, posle te martovske sednice.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. A da li je tačno da je tada Tuđman (sledeće pominjanje) sa Izetbegovićem (sledeće pominjanje) razgovarao o otvaranju koridora radi nesmetanog propuštanja vojnih dezertera, pre svega starešina JNA, a radi konkretizacije tog dogovora šalje svoje predstavnike u Bosnu i Hercegovinu i istovremeno se sastaje sa Rugovom? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja imam samo podatak oko upućivanja predstavnika u Makedoniju i u Sarajevo. To je bilo više radi koordinacije aktivnosti koje treba da se sprovodu u ove dve republike, da se po sličnom receptu uključe u proces secesije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li se može onda konstatovati da je to bio njihov dogovor o međusobnoj vojnoj saradnji u funkciji secesije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je bilo nastojanje Tuđmanovo da se takav dogovor postigne, s tim da mislim da u Makedoniji taj proces nije krenuo, između ostalog zbog toga što smo uspeli da postignemo kooperativnost kod ministra unutrašnjih poslova Makedonije koji je priznao jurisdikciju Saveznog MUP-a. A taj proces je jednom bio odložen u Bosni i Hercegovini, isto zbog kooperativnosti tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Alije Delimustafića. Međutim, taj proces će kasnije, tamo negde od marta, praktično krenuti drugim tokovima jer je ''Patriotska liga naroda'' kao paravojna organizacija Stranke demokratske akcije krenula bila već u akcije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: SDA, Stranka demokratske akcije, to je Izetbegovićeva stranka, je li tako? A ta Patriotska liga naroda je delovala kao teroristička organizacija, praktično. Je li tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne bi mogao da kažem taj naziv teroristička, mislim ispravan je naziv paravojna organizacija koja je imala u svojim planovima i neke takve aktivnosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kad kažete takve, mislite na terorističke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mislim na specijalne jedinice diverzantske koje su formirane za takve aktivnosti, a čija je upotreba morala da se verifikuje na kriznom, vojnom kriznom štabu Patriotske lige u Sarajevu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno, da li se sećate podatka da je bilo četiri ili pet diverzantskih sabotažnih grupa koje su u periodu 1991. do početka januara 1992. godine bile otkrivene? Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste. Na prostoru Bosne i Hercegovine, sećam se najkarakterističnijeg dela, pokušaja miniranja kompozicije vojne na železničkoj stanici u Brčkom.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U Brčkom. A odakle je bila ubačena ta grupa na teritoriju Brčkog? Je li tačno da je bila ubačena iz Hrvatske, upravo da izvede napad na vojne objekte na železničkoj stanici u Brčkom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste. Oni su uhvaćeni na mostu na Savi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, da li je tačno da je druga grupa bila na području Vojvodine, a isto ubačena iz Hrvatske, i da su je sačinjavali 17 pripadnika i da su onda probali da se uvuku u kasarnu u Somboru?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno, to je kasnije bilo, već su počela dejstva širih razmera u Hrvatskoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je uhvaćena treća grupa u nameri da sruši most u Šćepan Polju, na mestu koje spaja Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu? Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ta grupa nije uhvaćena. Otkriveni su podaci o tome i to je dato bilo i Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore i MUP-u Bosne i Hercegovine da se taj objekat pojačano obezbedi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su dva brata, pripadnici diverzantske grupe uhvaćeni u Bosanskom Šamcu kad su prevozili naoružanje i opremu za 100 ljudi u Lištici?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je. To se radi o braći Kovač, ali to nije diverzantska grupa. Znači njih dva su vršili ilegalno prebacivanje kompletne opreme za oko 100 ljudi i uhvaćeni su u Bosanskom Šamcu, ja mislim, ili Bosanskom Brodu kod onih punktova koje su zajedno postavili MUP Bosne i Hercegovine i vojna policija JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U to vreme je bila, može se reći, saradnja između JNA i MUP-a Bosne i Hercegovine da se spreči ilegalni protok naoružanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je u istom periodu otkriveno više kanala i grupa koji su pokušavali ovaj uvoz oružja u Hrvatsku iz celog sveta? I da li znate ko su neposredni izvršioci ilegalnog uvoza oružja, pored ovog iz Mađarske, iz Italije i Velike Britanije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Uprava bezbednosti je radila na nečemu što je bilo nazvano šifrovanim nazivom ''Kanal'', njime je operativno pokrivan kontigent, veliki kontigent oružja u luci Konstanca (Konstanza) u Rumuniji. Radilo se o oružju koje je nekada bilo, koje je nekada pripadalo PLO-u (Palestinska oslobodilačka organizacija) dok je Čaušesku (Ceaucesku) bio na vlasti. I tačno je da su emisari iz Hrvatske pokušali da to oružje uvezu, to je period od 06. avgusta, taj podatak znam, 06. avgusta 1991. godine. I onda je, preko tih operativnih pozicija uticalo se da to ne ide kopnenim putem jer kasnije granica prema Mađarskoj nije bila objektivno pod kontrolom JNA nego je izvedena kombinacija da se oružje iz bezbednosnih razloga mora prebaciti brodovima, dva broda oružja. U jednom znam da je bilo preko 50.000 ''kalašnjikova'', ali je bilo i težeg naoružanja, bilo je topova i protivavionskih oruđa. Taj izvoz je odlagan, da bi se pronašao brod i prevoznik, pa je onda oružje istovarivano, jedanput zbog nekog ratnog rizika i potrebe da se doplati osiguranje, i tako dalje. I da prekratim priču, znači to su dva broda oružja iz Konstance koja nisu, dok sam ja bio u aktivnoj službi, pokrenuta iz Konstance za Hrvatsku. A novac je bio uplaćen.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste li išta znali o uvozu oružja iz Italije i Velike Britanije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam sigurno za oružje iz Italije i bio sam u kontaktu sa šefom italijanske obaveštajne službe, generalom Raponijem (Ramponni) na sastanku u Beogradu, gde smo dali podatke o tom kanalu i u Đenovi (Genoa) je nakon toga italijanska policija uhapsila pet hrvatskih trgovaca oružjem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A za Veliku Britaniju ne znate ništa?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da se setim, a rekao sam vam za Veliku Britaniju da je britanski Forin Ofis reagovao na saznanja o onom brodu ''Lipa'' i upozorio bugarsku ambasadu u Londonu da ne bi bilo dobro za mir na prostorima Jugoslavije da se to oružje nađe na tom području. Znači, znam za taj podatak.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je 05. maja 1991. godine Tuđman (sledeće pominjanje) u Trogiru održao sastanak sa čelnicima HDZ-a i organima vlasti iz dalmatinskih opština, [ vidi detaljnije] kada je izneo ocene da JNA ugrožava hrvatsku demokratiju, da je trebalo i ranije, ali da ni sad nije kasno da se organizuje protesno okupljanje ispred Vojno-pomorske oblasti u Splitu radi blokade komande Vojno-pomorske oblasti, sa najmanje 5.000 ljudi, i da se JNA samo na taj način može naterati na drugačije ponašanje? Da li ste imali te podatke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imali smo. Ne znam za tu cifru, da je rekao 5.000 ljudi, on je tu u stvari odgovarao na pitanja zašto hrvatsko vrhovništvo nešto ne učini da disciplinuje JNA, kako su govorili. I on je doslovno rekao: ''Nemojte to od mene tražiti, okupite se i izađite sutra i blokirajte komandu VPO (Vojno-pomorske oblasti) i vi to tražite''. I onda je, preko nezavisnih sindikata u Splitu i njihovog, ja mislim da je bio predsednik, Jure Šundov, organizovan veliki skup, blokirana je komanda i tada je izvršen napad, oružani napad na komandu i na vojnu policiju koja je bila na obezbeđenju u oklopnom transporteru. [ vidi detaljnije] Tada je ubijen vojnik Gešovski, ranjen je tada poručnik Egerić i davljen je bio jedan vojnik na transporteru koji je teškom mukom uspeo da se uvuče i zatvori poklopac.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, samo da preciziramo. Ovaj sastanak u Trogiru gde Tuđman daje sugestiju njima da se okupe je bio 05. maja, a već sutradan 06. maja je došlo do okupljanja i ubijanja ovih pripadnika JNA ispred komande Vojno-pomorske oblasti. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, i skidanje jugoslovenske zastave sa jarbola i stavljanje šahovnice.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da. A da li je tačno da je nakon ovog događaja upravo MUP Hrvatske sklonio radi zaštite organizatora ove akcije Juru Šundova i dva policajca, neposredne izvršioce zločina, kao i neke koji su već ranije bili poznati da su vršili ilegalno naoružavanje?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam samo za Juru Šundova i za dva policajca koji su ubili i ranili pripadnike armije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Recite mi da li je tačno, da li je tačan ovaj podatak koji ja imam da ste vi, odnosno Uprava bezbednosti vojske posredovali u razmeni Ivana Begonje, Mate Sabljića, Branka Glavinovića i Ronalda Zvonarića, to su Splićani koji su udavili vojnika u Splitu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam posredovao u toj razmeni. Ta razmena je izvršena po odluci saveznog sekretara. U toj razmeni je razmenjen i Kikaš, on je kanadski državljanin koji je učestvovao u uvozu oružja sa avionom ''Boing'' iz Ugande. Razmenjen je tada general Aksentijević (sledeće pominjanje), kojeg su bili uhapsili pripadnici hrvatskog MUP-a na ulazu u Zagreb i još sedam oficira, razmenjeno je tada 19 uhapšenih oficira bezbednosti u Hrvatskoj, i sedam pilota koji su bili oboreni. Znači ukupno je njih 34 pripadnika armije, na čelu sa generalom Aksentijevićem, bilo razmenjeno za ovu takozvanu grupu splitskih davitelja koji su već bili izašli iz nadležnosti JNA i bili prebačeni na izdržavanje kazne u zatvoru u Foči.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Gde, u zatvor u?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U Foči.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U Foči. A dobro, s obzirom na to šta su oni izvršili, da li su to bila lica koja su se mogla smatrati ratnim zarobljenicima? Recite mi samo sa da ili ne.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I ja tako mislim. S obzirom da nisu, dakle, bili ratni zarobljenici, kako je moglo da dođe do njihove razmene za zarobljene pripadnike JNA na području Hrvatske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mi smo imali stav saveznog sekretara za narodnu odbranu da sve zarobljene pripadnike Zbora narodne garde možemo razmeniti, ako treba, za samo jednog uhapšenog ili zarobljenog pripadnika JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Koliko ja razumem, na prvom mestu je bila stavljena briga o bezbednosti pripadnika JNA i to je bio razlog.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je ovim razmenama prisustvovala nekakva delegacija ili neki predstavnik Crvenog krsta, kako je to inače dogovoreno i propisano, naročito onoj u Zagrebu kada ste isporučili Kikaša i ostale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prisustvovao je čovek ispred hrvatskih vlasti, predsednik, koliko ja znam, jevrejske opštine u Zagrebu, i nisam siguran da li su bili pripadnici Crvenog krsta, to ne mogu da se setim. Znam da je bilo problema u realizaciji te razmene jer su jednog poručnika, oficira bezbednosti iz Gospića, zvao se Dušpara Ivan, i nisu ga doveli na razmenu, ja nisam hteo da prihvatim razmenu bez njega. Razlog zbog čega nije doveden na razmenu je zato što je prvo, dva puta nakon izvođenja iz zatvora u Gospiću, lica koja su ga sprovodila su, dva puta je fingirano njegovo streljanje. Pošto je ostao živ, nije doživeo infarkt, onda su ga premlatili u nekom ugostiteljskom objektu nadomak Zagreba i pošto je bio sav plav od batina, nisu smeli da ga daju dok se malo ne oporavi. I dobili smo ga uz garanciju, dva dana kasnije, sa još uvek vidnim tragovima batina.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da se malo pomerimo od ovog događaja u Splitu i porekla tog događaja koji smo, nadam se, tačno utvrdili. Da li je tačno da je 24. odnosno 25. jula 1991. godine kod Suhopolja, to je na komunikaciji Podravska Slatina – Virovitica, zaustavljeno vojno vozilo od strane Zbora narodne garde, da je otvorena vatra, da je tada teško ranjen major Radoslav Vučković, komandant graničnog bataljona i još dva vojnika? [ vidi detaljnije] Da li se sećate tog događaja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se zbog toga što je, Vučkovića sam znao lično dok sam radio u Virovitici, on je skidao sa patrolom svojom, skidao je poternice koje su bile za mnom rasturane. Ja mislim da je jedan od razloga napada na njega bio i taj. On je teško ranjen, i vojnik i prebačen je posle bio na VMA. Kada se oporavio, raspoređen je na dužnost u Užičkom korpusu i onda ga je kao komandanta ubio neki pijani rezervista pred strojem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je istog dana oko 22 sata na 300 metara ispred kasarne u Vinkovcima na barikadi koju su postavili pripadnici MUP-a Hrvatske bez ikakvog povoda ubijen stariji vodnik Goran Mihailović i teško ranjen stariji vodnik Boban Kalinančević i da su izvršioci zločina, iako identifikovani, jednostavno ostali nekažnjeni bez ikakvih posledica? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je da su ubijena ta dva podoficira i tačno je da je u to vreme u Vinkovcima napravljena bila, kao voštana figura, glava komandanta koji je bio živ, ali je nabijena bila na kolac, kao da mu je odsečena, i sa takvom se glavom hodalo oko kasarne radi izazivanja psihoze nesigurnosti. Ovaj stariji vodnik se zove Kalimančević.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kalimančević, da. A niste mi odgovorili da li vam je poznato da su lica koja su to izvršila identifikovana ali da nisu kažnjena?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu toga da se setim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. A da li je tačno da je 25. jula, odmah iza ponoći, pola sata posle ponoći, izveden oružani napad od strane MUP-a Hrvatske na vojnu jedinicu koja je obezbeđivala most kod Bogojeva?[ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, znam za taj događaj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je 18. septembra teroristička grupa hrvatske vojske napala na vojnu kolonu u Studenim Vrelima kod Lištice, [ vidi detaljnije] kada je ubijen vodnik Vojko Čeh i jedan vojnik, a na strani napadača ubijen je Ludvig Pavlović koji je bio pripadnik ustaške terorističke organizacije i pripadnik terorističke grupe koja je 1972. godine bila ubačena i likvidirana na Raduši u Bosni i Hercegovini, a on je tada preživeo? Kod tog Pavlovića je tada pronađena službena legitimacija ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Udaljavamo se, sada se jako udaljavamo. Iznosite jako puno detalja. Bavite se događajima iz 1991. godine. Da li je ovaj događaj, generale, kada je ubijen ovaj vodnik 18. septembra, da li je to nešto oko čega nam možete pomoći?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mogu. To je bio podoficir vojne policije, inače Slovenac po nacionalnosti. Ludvig Pavlović je pušten pomilovanjem od strane gospodina Mesića (sledeće pominjanje), kada je postao predsednik Predsedništva, pušten je na slobodu i odmah nakon toga on je ušao u hrvatske oružane snage u zapadnoj Hercegovini i tu je poginuo. I tačno da je kod njega pronađena službena legitimacija MUP-a Hrvatske. Ja sam taj primer iznosio gospodinu Aliji Izetbegoviću 05. februara 1992. godine i kasniji slučaj kidnapovanja još jednog oficira, to je kapetan pilot Stojčinović Dragan u Mostaru. I tada mi je Alija Izetbegović rekao: ''Ma pustite mi zapadnu Hercegovinu, ona nikad nije bila u Bosni''. Znači, dosta ignorantski je primio te podatke o tome jer je mnogo ekscesa bilo u zapadnoj Hercegovini koja je, po mojoj slobodnoj proceni, ako imam pravo da je dam sada, tretirana kao sastavni deo Hrvatske, a da to aktivnom predsedniku u to vreme nije mnogo smetalo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je to već bilo u vreme kada je postojao dogovor Tuđmana, Izetbegovića, slovenačkog rukovodstva i ovih drugih koje smo pominjali, emisari u Makedoniji, na Kosovu i tako dalje, da se, da njihovi kadrovi napuštaju JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvi poziv Tuđmana Izetbegoviću sa apelom da treba da pozove pripadnike Bošnjake da napuste JNA bio je 30. juna 1991. godine, dakle, četvrti dan ili treći dan nakon što su počeli sukobi u Sloveniji. I ne bih mogao da kažem da je on to prihvatio. Znači, ja ne znam da je postojao neki njihov dogovor oko pravljenja nekog saveza po modelu kako su to Hrvatska i Slovenija uradile ranije. Ali, znam da je na sednici saveznog Saveta za zaštitu ustavnog poretka, nakon što smo izneli ove podatke šta se dešava u zapadnoj Hercegovini predloženo bilo gospodinu Izetbegoviću da pošalje jedan demarš Tuđmanu u kojem će reagovati i zbog toga i zato što se teritorija opštine Neum koja pripada Bosni i Hercegovini koristi za prelazak snaga ZNG-a iz Metkovića, dakle sa prostora zapadne Hercegovine prema Dubrovniku. Znam da nije hteo da prihvati da se taj zahtev prosledi, a bio je predlog Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li bi prihvatanje tog predloga smanjilo tenzije i otklonilo neke opasnosti od mogućih sukoba na tim prostorima tada?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da ne, mislim da je to već vreme u kojem su događaji mnogo odmakli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, vi kažete da je to negde od sredine 1991. godine kada nesumnjivo Slovenci, slovenački kadrovi po instrukciji svog rukovodstva i hrvatski kadrovi po instrukciji svog rukovodstva napuštaju JNA. Je li tako? Od sredine 1991. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kampanja je bila velika u javnosti oko navodnog pucanja JNA po nacionalnim šavovima, to je bio izraz. Ja mislim da do tog pucanja po nacionalnim šavovima nije došlo i dao sam podatke konkretno oko Ratnog vazduhoplovstva, koliki procenat starešina nije bio srpske ili crnogorske nacionalnosti. Ali je kampanja širena da se JNA raspada po nacionalnoj osnovi. I nije došlo do osipanja JNA na prostoru Bosne i Hercegovine povlačenjem Muslimana iz JNA, ja mislim da je veliki deo tih ljudi bio opredeljen i verovao je u Jugoslaviju. I tek na kraju celog tog procesa, kada se konstituisala Savezna Republika Jugoslavija, kada je priznata samostalnost Bosne i Hercegovine, mali je broj ljudi koji je dezertirao iz JNA. Videli su kuda to ide, podnosili su legalne zahteve i odlazili iz vojske. Ali to je karakteristično za, na primer, mart i april, naročito april 1992. godine. I mnogi su ostali časni oficiri.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vama je poznato, pretpostavljam, doduše tada ste već bili u penziji, da je veliki broj Muslimana, evo da govorimo o području Bijeljine ili Dervente i tako dalje, bio u redovima Vojske Republike Srpske i branio zajedno sa njima od muslimanskih ekstremista svoje gradove i sela.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mislim da je to idealizovana predstava da je to tako bilo. Bilo je, na žalost, i ružnih događaja i scena. Ja sam imao oficira pukovnika Muslimana koji je bio načelnik bezbednosti u Ljubljani i koji se povukao sa svojom vojskom u Bosnu, a supruga koja je Slovenka izvršila je samoubistvo spaljivanjem u stanu. On je zbog toga dobio infarkt jer nije mogao ni na sahranu da joj ode. Kada je počeo rat u Bosni, on je još bio na bolovanju u svom rodnom mestu, ja mislim negde oko Bosanskog Novog, nisam siguran sada. Njega su Srbi blokirali i držali pod blokadom. Imao je, bio je u stvari pod nekom vrstom policijskog časa kad je mogao da izađe da nešto kupi ili da izađe iz svoje kuće. Kuću mu nisu porušili. Uspeo je da ode u Nemačku i bio je u logoru za izbeglice i tamo je i umro. I on je jedan slikovit primer kako su prolazili neki časni oficiri i kakva je klima zahvatila tada taj prostor. Dakle, Srbi koji su mu trebali pomoći, ja sam čak i molio neke starešine koje sam znao da povedu računa o njemu, znači glava mu je ostala živa, ali je bio pod jednom blokadom i to je istina.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ima mnogo tih tragičnih pojedinačnih primera, ali molim vas da ustanovimo jednu stvar. Pošto ste vi govorili o, i o ilegalnom naoružavanju, i o deljenju oružja, posebno na teritorijama na kojima su bili okruženi Srbi, i o incidentima u nacionalno mešovitim sredinama, da li je tačno da je, sa druge strane, u jedinicama teritorijalne odbrane koje su formirali lokalni Srbi bilo i Hrvata koji su hteli da brane SFRJ?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam da je na toj liniji Pokret – Savez komunista za Jugoslaviju animirao bio svoje članstvo, a to je članstvo bilo višenacionalno, da se odazove svojim pozivima i pristupi u JNA. Oni nisu išli kao organizovana grupacija niti sa svojim bilo kakvim stranačkim ili ideološkim obeležjima i u tom smislu, ja mogu da potvrdim da su bili i Hrvati i Muslimani, u osnovi komunisti, koji su se uključili u JNA. Šta je sa njima kasnije bilo kada je stvorena Vojska Republike Srpske, ja ne znam. Znam za ovaj period postojanja JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li znate za neki slučaj komandanta neke brigade, Muslimana, u Vojsci Republike Srpske, na primer?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, na to ćemo doći kasnije. Da li se sećate kad su MIG-ovi našeg Ratnog vazduhoplovstva, kažem našeg, jugoslovenskog, JNA, pratili helikoptere MUP-a Hrvatske sa pripadnicima Zbora narodne garde koji su želeli da se iskrcaju u Obrovcu i Kninu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je suština te intervencije bila da vojska time spreči da izbije veliki sukob upadom tih specijalaca na područje te, na područje teritorije na kojoj su živeli Srbi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvi i osnovni razlog zbog čega je Ratno vazduhoplovstvo reagovalo je bio čisto praktične i formalne prirode. Nalet tih helikoptera nije bio najavljen redovnim putem kontroli letenja, a kada su s njima stupili u kontakt, dali su pogrešnu relaciju. I to je bio formalni razlog u kojem se, bez obzira o kojoj se letilici radi, da im se naredi, letilica je bila prinuđena da se vrati i da sleti na polazište. To je jedan zakonski okvir koji je i ispitivan, zašto su vraćeni, znači to je bio pravi okvir. Ali koliko sam ja imao podatke o tom slučaju, u helikopteru su pevane ustaške pesme, negde ''Zaklaćemo ko sa nama neće'' i bilo je očigledno da se priprema prebacivanje ovih specijalaca prema nekoj stanici milicije ili ja ne znam čemu, radi onog razoružavanja i to je i poslužilo da se ti helikopteri vrate nazad, ali zakonski osnov je za to postojao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, da li možemo da konstatujemo da se nikako ne može tvrditi da je ta akcija vazduhoplovstva da zaustavi helikoptere bila bilo kakav oblik onemogućavanja funkcionisanja hrvatske pravne države?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, hrvatska pravna država je tu prekršila pravne odredbe o prijavi naleta.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja vas pitam zato što je svedok Milan Babić ovde rekao da su oni zaustavljeni da bi se onemogućilo funkcionisanje pravne države hrvatskih regularnih snaga.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja mislim da on nije bio upoznat sa činjenicama da bi to moglo da daje takvu ocenu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ili postoji neki drugi razlog. Dobro. A recite mi, molim vas, šta znate o Pakracu? Odnosno da budem precizniji, pošto moramo da štedimo vreme, da li je tačno da je 02. marta 1991. godine u Pakracu 600 pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Hrvatske izvršilo raciju po srpskim kućama, pretrese, maltretiranje, prebijanja i tako dalje, i da Srbi tada beže u zbegove?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jedan deo je tačan, ovaj, toga što ste naveli. Znači, prethodilo je svemu tome da su Hrvati, pripadnici te policijske stanice u Pakracu, negde slično po principu kako je to znatno ranije u avgustu urađeno u Kninu, oterani su iz te stanice i otpor je bio u tome da nisu hteli da prihvate da stave tada važeća hrvatska obeležja, odnosno šahovnicu na tu policijsku stanicu. Dakle, prvo je došlo do otpora ljudi iz te policijske stanice da se prihvate ta obeležja koja je naturala aktuelna vlast u Hrvatskoj. Iza toga je došlo do intervencije 615 pripadnika specijalnih snaga MUP-a Hrvatske koje je predvodio, tada ne znam po činu šta je bio, verovatno je bio inspektor, Markač, čini mi se Stjepan. I ja kada sam došao u Pakrac, ja sam zatekao masu tih policajaca koji se kreću po odeljenjima po deset, kao vojska, i dosta civila prislonjeno uza zid koji se pretresaju. Ne znam da su upadali u kuće, to nisam mogao da registrujem. Moje upućivanje u Pakrac je bilo na osnovu toga što su neki Srbi koji su pobegli iz Pakraca prešli na bosansku stranu i, koliko znam, iz nekog Sekretarijata za narodnu odbranu nazvali ili vas ili nekog u Beogradu i rekli da je u pakračkoj crkvi zatvoreno 40 Srba koje će zaklati i zapaliti. I ja sam zbog toga bio upućen od Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu u Pakrac da proverim šta se dešava. U crkvi Srbi nisu bili zatvarani ali je crkva bila posednuta kao vojni objekat jer je na zvoniku bio puškomitraljez kao vatrena tačka. I došlo je do pucanja Srba ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A ko je poseo to?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Hrvatski MUP.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hrvatski MUP je poseo crkvu i stavio puškomitraljez na zvonik?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, jer je to bila istaknuta visinska tačka sa koje se kontrolisao grad. A onda stoji činjenica da su Srbi sa obližnjeg brda Kavarija zapucali na policijsku stanicu [ vidi detaljnije] i tada je ranjen, teže ranjen jedan pripadnik MUP-a i posle toga je došlo do intervencije, došlo je u stvari do pucanja iz oklopnog transportera MUP-a na dva vojnika koji su bili na obezbeđenju deset borbenih vozila koja su došla u Pakrac. To nisu bili tenkovi, bilo je nešto oklopnih transportera i kamiona, ali oni se još nisu mešali niti ulazili u Pakrac. Onda su pucali na tu kućicu gde su ova dva stražara bila i nakon toga je došlo do ulaska vojske u Pakrac, tih 10, 12 kamiona i borbenih vozila koji su razdvojili srpske i hrvatske snage. Inače te noći u Pakracu je bio gospodin Degoricija koji je tog dana primio dužnost zamenika ministra unutrašnjih poslova Hrvatske. Podneli smo bili krivičnu prijavu protiv ove dvojice članova posade oklopnog transportera zbog pucanja na vojsku, ali nikad nije realizovana jer su ih sklonili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A ko ih je sklonio?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sklonio ih je MUP. Pošto se tu sada, ovaj, raspitujete u detalje, znači sklonjeni su na način kako su sklonjeni i oni iz Trstenika koji su napadali na mene 1999. godine, da nikad taj proces nije završen. Znači sklonio ih je MUP, to sam jasno rekao. Iza toga je došlo do sastanka dela Predsedništva koji je predvodio gospodin Mesić, bio je gospodin Bućin, meni se čini da je bio i Bogić Bogićević, bile su druge odgovorne starešine iz Pete vojne oblasti, i ja sam na tom sastanku učestvovao. Spor je nastao zbog toga što se tvrdilo da nema izbeglica Srba po šumama oko Pakraca, a ja sam ponudio bio gospodinu Mesiću da ode na teren i da to vidi. Iz toga je izašao jedan konflikt moj sa njime. To je oko Pakraca. Situacija je posle tu bila smirena, razdvojene su te snage i to je priča koju ja znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, da li možemo da izvučemo jedan sasvim kratak i čist zaključak, vojska je isključivo izvršila razdvajanje snaga koje su bile u sukobu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Apsolutno. I da to nije uradila, sigurno bi došlo do velikog sukoba, bukvalno je bila u sendviču između MUP-ovih snaga i srpskih snaga. Ali od kad je vojska ušla u Pakrac, prestala je pucnjava, uhapšeno je bilo 40 pripadnika MUP-a i nekih drugih Srba za koje su verovatno cenili da su bili iz SDS-a i bili su prebačeni u Bjelovar. Uslov za vraćanje te stanice u normalno stanje bilo je da se, da MUP Hrvatske ovih 40 Srba vrati nazad u Pakrac. I oni su vraćeni, a koliko sam ja video, bili su prebijeni.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Svi su bili prebijeni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisu svi, ne mogu da kažem svi, ali video sam povređenih ljudi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da je posle ove akcije kakvu je napravio u Pakracu, hrvatski MUP sličnu akciju izveo na Plitvicama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je. Ja sam rekao, to je moj utisak kad sam o tome nekad nekome govorio, da su se oni nakon tog Pakraca ohrabrili da krenu sa vojnim akcijama širih razmera jer tada se MUP Hrvatske, znači od Pakraca, MUP Hrvatske se praktično ponaša kao hrvatska vojska. Oni su marševali u tri kolone iz Zagreba u potpunom vojničkom poretku, u Pakracu su upotrebljavani po principu kako se upotrebljava vojska, a ne kao patrole MUP-a, išli su po vodovima, po odeljenjima. I to je, po mome, već prvi, prva legalizacija budućih hrvatskih oružanih snaga Hrvatske.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U kom smislu legalizacija?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa izašli su sa 615 pripadnika policije koji deluju kao vojska.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa to je demonstracija prva delovanja kao vojske a ne legalizacija. Tu nema ništa legalno, koliko ja razumem. Je li ima ili nema?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa dobro, može da se nazove kako hoćete. Legalizacija je izvršena u junu meseca, postrojavanjem Zbora narodne garde na stadionu i smotrom koju je vršio zna se ko.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E sada, u vezi sa Plitvicama opet i ulogom JNA. Da li je tačno da je iz Desetog korpusa u Zagrebu na Plitvice nakon ovih sukoba između Zbora narodne garde i meštana srpske nacionalnosti bila upućena samo jedna manja grupa iskusnijih organa bezbednosti, isključivo radi praćenja stanja na terenu i prikupljanja obaveštenja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije baš tako.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A šta je tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je, princip je kada negde vojna jedinica izlazi na teren, onda sa tom jedinicom idu i organi bezbednosti. Dakle, oni su bili, pre svega, zbog toga što je veliki deo jedinica izašao na taj prostor, upravo radi razdvajanja srpskih i hrvatskih snaga.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Upravo to hoću da vas pitam. Molim vas, je li tačno, dakle, da kad je nastao sukob na Plitvicama između ZNG-a i građana, [ vidi detaljnije] da je JNA išla samo da razdvoji i da umiri taj sukob?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Apsolutno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da se nije stavljala ni na čiju stranu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Apsolutno.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da idemo dalje onda.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I prvi komandant te komande na Plitvicama je bio general, Hrvat.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: General?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Hrvat po nacionalnosti, inače su menjani. Više je generala tu prošlo, jedan od njih je bio general Rašeta (sledeće pominjanje).

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su 02. maja sličnu akciju imali nameru da izvrše MUP-ovci u Borovu Selu, sa onim napadima na Borovo Selo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja tog 02. maja nisam u Beogradu niti u Upravi bezbednosti i ja nemam tu nekih detalja, ovako preciznih, kao mesta gde sam učestvovao, ali znam da je intervenisala bila jedinica, meni se čini iz Osijeka, opet na razdvajanju tog sukoba između pripadnika ZNG i naoružanih Srba na tom prostoru, i da je bila otvorena vatra na tu kolonu negde na izlasku iz Osijeka, na vojnu kolonu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se sećate ili možete da potvrdite činjenicu da je nakon toga 29. juna Radio Vukovar pozvao sve muškarce Hrvate da se sa dugim oružjem javljaju na zborno mesto?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je išlo preko radija, to svi znaju da je bilo tako.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A sećate li se poznate izjave Zvonka Ostojića iz Vukovara da je već tada bio sačinjen spisak za likvidaciju uglednijih Srba sa područja istočne Slavonije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Taj događaj je bio znatno ranije, bio je sedam meseci, osam meseci pre toga.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, da, pre toga.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali znatno ranije. Znači mi smo taj podatak otkrili i dokumentovali u decembru 1990. godine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ti događaji sa spiskovima za likvidaciju, tihim likvidacijama, proterivanju, otpuštanju i tako dalje, datiraju od 1990. godine pa na dalje, do izbijanja sukoba. Je li tako ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja znam za ta dva slučaja koji su već navedeni, to je Ostojić Zvonka i onoga Damira iz ''Hrvatske uzdanice'', oko tih spiskova za likvidaciju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je u avgustu 1991. godine, da su ubijena dva vojnika, ranjen jedan oficir, to je bilo 25. avgusta, a ranjeno je i šest vojnika i starešina u Vukovaru? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je pre toga blokirana kasarna u Vukovaru od strane Zbora narodne garde i odsečena, tako da vojnici i starešine nisu 20 dana imali ni struju, ni vodu ni bilo kakvo snabdevanje? I osim što je blokirana, da je bila napadana različitim projektilima i da već 14. ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Generale, moram vas prekinuti. Generale, mislim da ste ranije rekli da ne znate ništa o Vukovaru jer ste napustili službu, ali možda sam pogrešio.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vi ne biste smeli da pogrešite, ali ja sam bio u aktivnoj službi kada se to događalo u Vukovaru.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Ovo je 1991. godina, gospodine Mej ...

SUDIJA MEJ: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da vam ponovim pitanje. Da li je tačno da je pre toga blokirana kasarna u Vukovaru od strane Zbora narodne garde i da oni 20 dana nisu imali ni struju, ni vodu, ni snabdevanje, da su napadani različitim projektilima, da je već 14. septembra među pripadnicima JNA bilo mrtvih, ranjenih? Da nisu imali ni vode, ni hrane i da, jednostavno su bili potpuno blokirani. Je li to tačno ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mnogo pitanja ima u ovome što ste naveli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, kažite šta od toga nije tačno.

SUDIJA MEJ – PITANJE: Samo trenutak. Ostavite svedoku da odgovara na vaše navode jedan po jedan jer nije pravično, ni prema kome nije pošteno kad sve to ovako natovarite na jednu gomilu. Generale, prvo pitanje je bilo sledeće – da li je tačno da je kasarna u Vukovaru bila blokirana od strane ZNG tokom 20 dana?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Bila je duže, kažem pre onog događaja koji sam malopre pitao, već 20 dana je bila blokirana.

SVEDOK VASILJEVIĆ: Dozvolite da odgovorim.

SUDIJA MEJ: Da.

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Dva vojnika koja su ubijena i koja je naveo optuženi, ubijena su pri izlasku u grad. I tada kasarna još nije bila pod apsolutnom blokadom. 14. septembra 1991. godine je stigao, stigla je depeša koja je doneta na sastanak kolegijuma generala Kadijevića na kojem sam bio prisutan, dramatična depeša da se kasarna u Vukovaru nalazi već 20 dana pod blokadom, da su utrošili poslednje rezerve hrane i vode koju su imali, da imaju više ranjenih kojima ne mogu da pruže pomoć, da ima više poginulih koje ne mogu da sahrane, ne mogu da izađu na krug nego ih drže zamotane u čaršave i da taj smrad leševa veoma negativno utiče na sastav.[ vidi detaljnije] I zamoljena je, zamoljen je Generalštab da im pruži pomoć. General Kadijević je naredio admiralu Brovetu da izađe odmah sa sastanka i da nazove, meni se čini, Vejnensa (Wijnaendts) i da mu kaže, da prenese Franji Tuđmanu da ''ukoliko odmah'', govorim tačno reči, ''da ukoliko odmah ne bude deblokirao kasarnu u Vukovaru, imaće veliki rat''. I vratio se admiral Brovet na taj sastanak i rekao da je to preneo gospodinu Vejnensu, ja mislim da je on, to ne mogu da budem apsolutno siguran ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Podsetiću vas ja.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I da je on zamolio za strpljenje Generalštaba u naredna 24 sata. Nakon toga je izvestio general Rašeta iz Zagreba da je uhapšen general Aksentijević sa još sedam oficira koji su se vraćali sa službenog zadatka i da mu je preneto od nekih čelnih ljudi iz hrvatskog rukovodstva da je Tuđman rekao da se Hrvatska brani u Vukovaru, a da ona ne napada nikoga. I tako je sutradan, 15. septembra pokrenute su veće jedinice JNA i dat zadatak deblokiranja kasarne. To je moj deo koji mogu da posvedočim jer sam bio učesnik i ovo mi je ostalo u apsolutnom sećanju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, potpuno je nesporno da je 14. septembra, kada je stigla ta depeša, kasarna bila već 20 dana pod blokadom sa mrtvima, ranjenima, bez struje, bez vode i u jednoj bezizlaznoj situaciji, čak tako bezizlaznoj da nisu mogli da sahrane mrtve jer nisu mogli da izađu na krug od pucnjave sa svih strana. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno, tako sam rekao. A tog 15. septembra, sutradan, krenulo se u opšte blokade svih vojnih objekata u Hrvatskoj. Znači od 15. septembra su blokade svih vojnih objekata i tada je blokirana bila komanda vazduhoplovnog korpusa u Zagrebu, [ vidi detaljnije] blokiran je ceo Varaždinski korpus koji se predao 21. septembra, koliko ja znam, a garnizon u Bjelovaru je ostao još sedam dana u pružanju otpora. To je garnizon u kome je major Tepić podigao skladište u vazduh jer se nije hteo predati i to je garnizon gde su nakon upada HDZ-a u kasarnu pred strojem vojnika streljani komandant, pomoćnik za politički rad i organ bezbednosti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li može da se konstatuje da je blokada svih kasarni u Hrvatskoj tada izvršena na osnovu odluke rukovodstva Hrvatske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se sećate da je Brovet posle razgovora koji vi pominjete sa lordom Karingtonom, za šta ga je Kadijević zadužio na tom sastanku, rekao da Karington poručuje Kadijeviću da JNA treba da se uzdrži od akcija narednih 24 sata kako bi on dogovorio sa Tuđmanom deblokadu kasarne? Je li tačno da je JNA ispoštovala taj rok, da je sačekala 24 sata da se dogovore lord Karington i Tuđman da se izvrši deblokada kasarne i da je intervenisala tek posle potpuno jasnog stava da se kasarna neće deblokirati, a ona je bila u stanju koje ste opisali? Je li tačno da je ispoštovala i taj rok?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam da je od 15. septembra tek, da su tada počele pripreme za oslobađanje i deblokiranje kasarne u Vukovaru.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li ta operacija JNA imala bilo kakav drugi cilj osim deblokiranja i oslobađanja kasarne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prvi cilj je bio to i ja za njega znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li imate saznanja o tome kako su ubijani vojnici u Vukovaru i kako su polivana benzinom i paljena tela vojnika JNA u Vukovaru od strane ovih paravojnih formacija koje su tamo dejstvovale?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za jedan deo. Znam za poginule pripadnike vojne policije u prvom naletu kad su ušli u Vukovar, ali znam od ranije iz onog perioda kada smo radili na otkrivanju ilegalnog uvoza oružja u Hrvatskoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, vi ste ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Samo dozvolite, dozvolite da odgovorim. Znači, pre toga je bila kampanja na jednom partijskom skupu, ovaj, kada je Vuk Drašković govorio da su srpske zemlje tamo gde su srpski grobovi. Ja ne znam da li se vi toga, obično se toga ne sećate. A onda je rukovodstvo HDZ-a u Osijeku sa Šeksom na čelu donelo odluku da poginule pripadnike JNA na prostoru Hrvatske ne treba sahranjivati jer će onda dolaziti Srbi na njihove grobove jer je to rekao Vuk Drašković, i tada je doneta odluka o njihovom spaljivanju. Elementi iz ovoga što sada pričam se nalaze delom u dnevniku Marina Vidića koji je bio komandant kriznog štaba i poverenik Hrvatske za odbranu Vukovara i koji je bio zarobljen, i taj dnevnik je bio zaplenjen, predat je bio sudu. I bilo je tih slučajeva spaljivanja vojnika. Koliko, ja ne mogu precizno da iznesem, ja znam da je u prvom naletu poginulo i ranjeno skoro 20 pripadnika JNA iz vojne policije pri upadu u Vukovaru.

SUDIJA MEJ: Sada moramo završiti današnju sednicu, već smo malo prešli preko dozvoljenog vremena, a u ovoj sudnici se danas posle podne nastavlja suđenje po drugom predmetu. Gospodine Miloševiću, da bi ste mogli da se pripremite tokom vikenda, mogu vam reći da imate još 4 sata i 15 minuta za unakrsno ispitivanje ovog svedoka. Zato vaše unakrsno ispitivanje morate podesiti tako da ga možete završili u zadatom roku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Gospodine Mej, ja sam vas pitao juče da li ćete nam dati neko vreme i u utorak. Ovo što sad kažete, praktično mi dajete na raspolaganje samo ponedeljak.

SUDIJA MEJ: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: To je onda ukupno dva i po dana, manje od dva i po dana. Glavno ispitivanje je ...

SUDIJA MEJ: Time ćete dobiti ukupno gotovo osam sati, a to je malo duže od vremena koje je dobila optužba. Dakle, rasprava se sada prekida.

- Molim ustanite.
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
I-mate 30 Pro

Ponedeljak, 17. februar 2003. - Svedok general Aleksandar Vasiljević

Ponedeljak, 17. februar 2003.
Svedok general Aleksandar Vasiljević
Otvorena sednica
Optuženi je pristupio sudu
Početak 09:05h

SUDIJA MEJ: Da, gospodine Miloševiću, izvolite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ: Pre nego što nastavim, imam utisak, gospodine Mej da niste imali u vidu da smo i u petak počeli sa priličnim zakašnjenjem zbog ovog vašeg transporta pa bih vas ljubazno zamolio da razmotrite da mi i sutra date produžetak vremena. U petak smo kasnili pola sata, jutros takođe evo 10 minuta, a i gospodin Najs je potrošio nešto vremena u petak.

SUDIJA MEJ: Imamo na umu vreme koje je izgubljeno tokom vašeg unakrsnog ispitivanja. Ne znam zašto smo zakasnili danas, trebali smo početi na vreme, ali ćemo se o tome raspitati. U svakom slučaju, svako zakašnjenje se beleži i razmotrićemo da li vam je potrebno još vremena. Vi ste tražili još malo vremena sutra, a to delom zavisi od toga kako ćemo danas napredovati, da li će se vreme uzalud trošiti u unakrsnom ispitivanju ili neće. Izvolite, počnite.

UNAKRSNO ISPITIVANJE: OPTUŽENI MILOŠEVIĆ

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja se nadam da ćemo efikasno koristiti vreme, što racionalnije. Da napravimo sad jednu ekskurziju u ona vaša prva saznanja o zločinima na Kosovu o kojima ste govorili uglavnom. Vi ste ovde svedočili da ste prva saznanja o tome dobili negde u maju mesecu. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi ste o tome obavestili načelnika štaba Vrhovne komande generala Ojdanića (sledeće pominjanje)?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je l' imate vi one svoje beleške, koje sam video da koristite, kod sebe?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nisam koristio nikakve beleške.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Govorim o beleškama koje ste koristili kad ste davali, vaše zabeleške, pribeleške koje ste koristili kada ste davali izjavu istražiteljima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nemam kod sebe, ali znam sve šta je napisano.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Da li je tačno da u vašim beleškama stoji da je general Ojdanić tom prilikom izričito izneo stav i svoj, dakle štaba Vrhovne komande i vrhovnog komandanta, odnosno moj, naglasio i jedno i drugo, da se zločini koji su počinjeni ne smeju sakrivati i da se počinioci moraju kazniti?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To nije rekao general Ojdanić, ja nemam tako zapisano, imam zapisano da ste to vi rekli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali je i on rekao, kada ste prvi put pre sastanka sa mnom, moj stav je i on vama saopštio. Je li tako ili ne?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, 16. maja uveče je to rekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja imam ovde kasetu pa možemo da je pustimo ako bilo šta tu ima što se ne sećate.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sećam se svega, nije problem.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, nije sporno kod prvih saznanja o zločinima da vam je rečeno da je moj stav, stav Vrhovne komande, stav načelnika štaba Vrhovne komande da se zločini ne smeju prikrivati i svi se moraju kazniti. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da je tadašnji načelnik štaba Vrhovne komande, general Ojdanić, naredio da general Pavković (sledeće pominjanje), tadašnji komandant Treće armije, dođe u Beograd u vezi sa referisanjem o tim informacijama koje su vaši organi već prikupili?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je takođe tačno da je Ojdanić tom prilikom naredio i vama i Pavkoviću da se prikupi relevantna dokumentacija o zločinima i da je rekao da je zakazan zajednički sastanak sa civilnom bezbednošću?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je posle sastanka. Vi ste dali zadatak na sastanku 17. maja da se dve službe, vojna i Državna bezbednost ne smeju međusobno sukobljavati, da je državni interes da one sarađuju i to je na sastanku 17. maja. [ vidi detaljnije]  A 16. maja mi o tome nismo raspravljali, niti 13. maja kada smo obavestili prvi put generala Ojdanića. Znači na tom sastanku 17. maja vi ste dali zadatak da se sastane vrh jedne i druge službe i razreše eventualni međusobni problemi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To je bila moja reakcija na iznete probleme da vojne i policijske službe prebacuju, odnosno da vojska i policija prebacuju odgovornost jedni na druge.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li sam ja tada rekao da država ne sme da toleriše ni jedan zločin?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vi ste rekli da krupni zločini obavezno mora da se reše i da se sankcionišu, a da ne sme država da dozvoli da dve službe se međusobno sukobljavaju i da hoćete da znate za svaki problem u saradnji. I onaj ko bude opstruisao tu saradnju, on šteti interesima države i upotrebili ste reč ''to je ravno sabotaži''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I insistirao sam da organi čiji je to posao međusobno sarađuju i na vojnoj i na civilnoj strani i da ne sme ništa da ostane sakriveno. Je li tako bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Onda ćemo da uštedimo vreme. Da li je tačno da je, možda ćemo uštedeti vreme za kasete, da li je tačno da je prema Pavkovićevim informacijama evidentirano 271 ubijeno lice za koje je odgovorna vojska, 326 za koje je odgovoran MUP, to je bilo 597 lica? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, rekao sam to ranije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li su podaci koje je izneo MUP bili veći od podataka koje je iznela vojska? Broj koji je izneo MUP je bio veći od broja koji je iznela vojska?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Prema podacima koje je izneo general Pavković 16. maja [ vidi detaljnije] na pripremnom sastanku za ovaj sastanak sa vama, rečeno je da MUP optužuje vojsku za skoro 800 lica, a onda da je izvršeno usaglašavanje 271 i 326, pa je to bilo manje od 800.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali je MUP izneo svoje procene podataka, odnosno svoje podatke kojima je raspolagao koji, čiji je broj bio veći od podataka koje je iznela vojska?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li to podrazumeva, dakle, da MUP nije skrivao podatke kada je izneo više brojeve nego one koje ste imali vi?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Zavisi od koga se podaci skrivaju. Ako je u pitanju bila vojska, pretpostavljam da nisu skrivali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nije reč o vojsci nego je reč o zajedničkom sastanku i civilnih i vojnih organa. Vi ste rekli ko je bio na sastanku. Bio je vojni vrh, je li tako, bio je načelnik Generalštaba odnosno štaba Vrhovne komande, i vi koji ste referisali.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Usaglašavanje 271 i 326 nije bilo na sastanku na kojem smo bili sa vama.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Naravno da nije. Vi ste izneli referat na sastanku sa mnom, izveštaj o tome šta je, kako je i tako dalje, i o čemu se radi. Znači, pre toga ste usaglasili podatke sa policijom.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je radio general Pavković verovatno dole na Kosovu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U svakom slučaju podaci koji su usaglašeni pokazivali su veći broj kod policije. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se iz toga može zaključiti da policija nije nastojala da prikrije bilo kakav zločin koji je izvršio neko za koga je ona morala biti odgovorna?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu ja da dajem ocene i da zaključujem šta su oni mislili. Ja sam izneo činjenice.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Onda je to činjenica da su izneli veći broj. Da li je tačno, po onome što vi znate, i po onome za šta su vaši organi bili odgovorni, ovde su odgovorni organi, dakle vojni organi bezbednosti, civilni organi bezbednosti, vojni tužioci, civilni tužioci, vojno pravosuđe, civilno pravosuđe? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam zašta, zašta mislite?

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Za progon ovih zločina. Da li su organi, dakle, u okviru vaših saznanja, mislim, dakle na vojne, preduzeli mere da se sve radnje i svi izvršioci izvedu pred sud?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja koliko znam za vojne organe jesu, čak i po završetku ratnih dejstava jedno lice je pronađeno i uhapšeno koje se skrivalo, 26. juna u Valjevu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je pored toga što sam naglasio da ne sme da se sakrije ni jedan zločin, da li se sećate da sam naglasio i pobrojao ceo vrh Ministarstva unutrašnjih poslova i naglasio da niko od njih nema ni jedan razlog da bilo koga štiti? Bila je reč o nekim paravojnim formacijama koje su počinile, odnosno čiji su pripadnici počinili neki zločin. Je li tako stoji u vašem, u vašim beleškama?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne samo da stoji u beleškama nego je tako bilo. To ste rekli Radetu Markoviću da prenese, doslovno ste rekli, Rođi i Vlajku.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da, i da nema niko razloga nikoga da štiti.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da im se neće zbog toga seći glava.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali da moraju odgovaraju.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali da krivci moraju da odgovaraju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da krivci moraju da odgovaraju. Da li možemo da konstatujemo iz svega onoga što ste vi tada saznavali da je reč o pojedinačnim krivcima koji su izvršili zločine, a ne o nečemu za šta bi se mogla okriviti bilo kakva, rekao bih instanca u lancu komandovanja?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To bi moglo po ovim mojim saznanjima sa tog sastanka da bude samo delimično tačno, zato što smo na tom sastanku izneli podatak za jednu grupu o kojoj smo vam referisali, da je nakon počinjenog zločina u Podujevu (Podujeve) umesto da budu lišeni slobode, ponovo su vraćeni u Gnjilane (Gjilan) gde su takođe počinili zločin.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li sam ja na to rekao da ta grupa mora da odgovara?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, ali drugo ste pitanje postavili. Postavili ste pitanje u lancu komandovanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Upravo u lancu komandovanja, da li je bilo ko naredio da se izvrši nešto što bi se moglo nazvati zločinom? A za taj primer koji ste izneli, tu grupu, neću ovde da otvaram imena pošto imena ne želite da se otvaraju na otvorenoj sednici, za tu grupu sam rekao da moraju da odgovaraju, ti za koje ste referisali da su počinili zločin moraju da odgovaraju. Jesam tako rekao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li sam naglasio tada, upravo zbog tog pomenutog pitanja međusobnog prebacivanja odgovornosti, da službe i jedna i druga moraju da rade za državu a ne za bilo koga drugog, i da moraju međusobno da sarađuju u državnom poslu a da država ne sme da toleriše, kategorično, ne sme da toleriše ni jedan zločin? Je li tako rečeno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tako ste rekli o odnosu saradnji službi, a da krupni zločini moraju da budu rešeni i da država ne može da ih toleriše.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne, svi, rekao sam svi drastični akti moraju da se raščiste, a svaki zločin je drastičan akt, svaki zločin. Ne postoji silovanje koje je sitan zločin ili ubistvo koje je sitan zločin nego svaki drastičan akt mora da se razreši. Tako sam rekao.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, tako ste rekli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li sam na tom sastanku, da li se dobro sećate pošto ste vi pomenuli ovu formaciju koja je, kako ste rekli, izvršila zločin a ja rekao da moraju da odgovaraju, da li sam tada rekao da proverite da nema još koja paravojna formacija na Kosovu koja nam se može pojaviti posle nedelju dana?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sa nekim novim zločinom i tako dalje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li to, da li je vama poznato da je od samog početka bilo zabranjeno bilo kakvo prisustvo paravojnih formacija i da su komandanti imali naređenje da svaku paravojnu formaciju odmah razoružaju i hapse?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Što se tiče vojske, za to naređenje znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa vi ste general pa pretpostavljam da morate znati za to naređenje. Na kraju krajeva, vi ste govorili o naredbi Vrhovne komande koja je u vidu direktive data strateškim grupacijama. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li se sećate da ta direktiva sadrži obavezu i odgovornost da se striktno poštuje ratno pravo, da se vodi računa o ratnim zarobljenicima, da se pogotovo vodi računa o civilnom stanovništvu i sva ova pitanja koja pominjemo sada, a za koja ova lažna tužba mene tereti? Je li bilo u toj direktivi to sve?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Bio je čak mali podsetnik koji je svakom pripadniku armije, pa i meni, kad sam reaktiviran, dat na korišćenje sa izvodima.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Znači osim direktive čak i podsetnik o tome kako se mora poštovati, poštovati građanska prava i tako dalje, i zaštititi civilno stanovništvo od svega. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tako je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pošto ste vi vodili obaveštajnu upravu, odnosno ne obaveštajnu nego Upravu bezbednosti, da li se sećate njihovih, kad kažem njihovih mislim na UČK, beležaka koje su vašim organima došle do ruku, iz kojih se vidi ''u trenutku napada NATO na Jugoslaviju napasti vojsku i policiju, a civilno stanovništvo izvlačiti'', kako oni kažu, ''u bezbednije reone'', odnosno Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. To u njihovim dnevnicima stoji. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam za to, nisam tada, verovatno je to zbog toga što tada nisam bio u aktivnoj službi, ali ne znam za to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je poznato da je scenario bio da se isteraju civili sa Kosova i da je to bio opšti scenario po kome smo mi optuživani za deportiranje, za deportaciju Albanaca na Kosovu?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je vama poznato, pošto ste vodili Upravu bezbednosti, da je bilo koji organ sa bilo kog nivoa, makar i opštinskog nivoa, naredio da se deportuju Albanci, da se isteruju sa Kosova?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam za takva naređenja, ali znam za slučaj koji sam ovde navodio, u Kaluđerskom Lazu, da je jedna grupa gonjena do opštine Rožaje i da su tamo likvidirani. [ vidi detaljnije] Taj sam slučaj iznosio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To spada u one zločine za koje smo rekli da moraju da se otkriju i njihovi počinioci izvedu na sud.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Prema tome, to nije sporno. Moje je pitanje da li je bilo bilo kakvog ...

SUDIJA MEJ – PITANJE: Samo trenutak. Dozvolite da dobijem odgovor, da se odgovor zabeleži. Reč je o zločinima počinjenim u Rožaju. Optuženi tvrdi da je to jedan od zločina za koje se kaže da počinioci treba da budu izvedeni na sud. Da li je to tačno ili nije, generale?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam iznosio u prethodnom svedočenju taj slučaj i ime lica koje je učestvovalo u toj grupi koja je gonila ove, ovu grupu Albanaca, i naveo sam primer dve žene i devojčice male koje su bile ranjene, koje je vojna policija smestila u bolnicu i izvršila uviđaj. A šta je rađeno, da li su gonjeni, ja to ne znam, to je podatak negde od, ja mislim 23. ili 24. aprila kad još nisam bio u aktivnoj službi. Ali znam za taj slučaj i iznosio sam slučaj iz Mitrovice, iz postupanja nekih grupa tamo šta se dešavalo sa civilima, ali ja ne znam za stav i naređenje da se to radi. Ja znam za neke pojave koje su registrovane.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Stav i naređenje je bilo da se takvi slučajevi hapse i izvode pred sud. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kod vojske znam pouzdano za takvo naređenje.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A čiji je mogao da bude stav da se ovakav zločin napravi, da se ubiju te devojčice i da se jure u Rožaju osim nekog kriminalca?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam šta je sa njima rađeno. Ja mogu sada šire da odgovorim na to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nemojte samo da gubimo vreme, molim vas.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U redu, kratko.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas, vi ste 02. juna boravili na Kosovu upravo povodom zločina. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I to ste boravili od 02. do 07. juna?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Od 01. do 07.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Od 01. do 07. juna, upravo u vezi sa tim zločinima o kojima smo govorili 17. maja na sastanku?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne samo oko zločina. Inače je jedno kompleksan obilazak organa bezbednosti, a između ostalog i detaljnije sagledavanje tog pitanja zločina.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim vas, da li je tačno da ste vi uspeli da evidentirate tada kad ste bili, da evidentirate sve - od ubistava, likvidacija, silovanja do pljačke imovine, posebno ono što su učinili pojedinci iz redova vojske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne sve, neke karakteristične slučajeve o kojima su referisali organi koje sam obilazio.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, recite mi da li ste igde ustanovili da je bilo koji, makar i najnižeg nivoa komandir čete naredio da se izvrši zločin ili je uvek bio reč o pojedinačnom zločinu nekoga ko je počinio samovolju i ko je izvršio zločin? Da li ste ustanovili bilo kojeg komandanta ili komandira najmanje jedinice da je naredio da se izvrši zločin?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nije bilo podataka da je bilo ko naredio, a bilo je dva slučaja gde je bio tolerantan odnos prema onima koji su to samovoljno počinili.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jesu li i ti koji su imali tolerantan odnos takođe odgovarali?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Molim da idemo dalje onda. Da idemo dalje. Da li je tačno da su uglavnom zločini koje ste vi istraživali, dakle gde su se smatrali odgovornim pripadnici vojske, uglavnom bili počinjeni od strane rezervista ili dobrovoljaca koji su bili uključeni u jedinice, da je bio ogroman broj ljudi i da je među njima svakako bilo takvih pojedinaca? Je li to uglavnom bila karakteristika, uglavnom je bila reč o rezervistima ili dobrovoljcima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li se sećate da je glavni kriterijum na prijemnim mestima za dobrovoljce morao da bude psihički, kako bih rekao, psihička stabilnost pa tek onda ustanovljavanje je li fizički sposoban? Naravno, fizički mora da je sposoban, ali poseban je akcenat bio da se ne primaju u dobrovoljce ljudi koji mogu da budu nervno labilni ili za koje može da se posumnja da bi mogli da se u borbenim dejstvima ogreše o zakon?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, i selekcija je izvršena kod 50% prijavljenih.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: To znači pola je po tim kriterijumima odbačeno od onoga što se javljalo kao dobrovoljci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, nemamo vremena da se više bavimo ovim pitanjima i uštedeli smo vreme da ne moramo da puštamo trake pa ću sada da se vratim tamo gde smo stali. Da li je tačno, vraćam se sad na Vukovar, generale, da li je tačno da su zločine, bar po onome što mi znamo, u tom području uglavnom vršili lokalni kriminalci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam da li su, ni da li su lokalni ni da li su pre toga bili kriminalci, jer odred ''Dušan Silni'' koji sam spominjao nije sa tog lokalnog terena.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa poreklo smo mu ustanovljavali, čini mi se, i to nije bilo sporno. A da li je tačno da ste vi 1998. godine imali jedan susret sa Šljivančaninom (sledeće pominjanje) i da li je tačno da je tom prilikom on vama rekao da je imao sukob sa lokalnim civilima koji su i njega hteli da ubiju zato što je štitio zarobljenike? I kada je počeo da ih izvodi i tretira u skladu sa pravilima službe, te zarobljenike, da je zbog toga, da su onda zbog toga morali da obezbede te zarobljenike da im se ništa ne bi dogodilo? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je moj razgovor sa njim bio 1997. godine i tačno je kako ste ga interpretirali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li vam je rekao da je i prilikom oslobađanja nekih zarobljenika u kasarni u Vukovaru, da su ti isti civili ili teritorijalci provalili u kasarnu zbog čega je morala vojska da prebacuje zarobljenike na sigurnije mesto, upravo da bi ih sačuvala od razgnevljenih teritorijalaca koji su reagovali na zločine koji su pre toga počinjeni?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je on postupio kao jedan častan čovek, smatrajući da zločini koji su oni počinili ne mogu da budu opravdanje za drugi zločin? Zločin nikad ne može biti opravdanje za zločin.

SUDIJA MEJ: Nije na svedoku, samo trenutak, nije, dakle na svedoku da kaže da li se Šljivančanin ponašao na častan način ili ne. Sve što svedok reći je ono što je čuo da mu Šljivančanin kaže. Nije na njemu da procenjuje o tome da li se radilo o časnom potezu ili ne. Izvolite.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li su posle toga jedini nadležni organi na teritoriji bili organi Vlade SAO Krajine, posle pada Vukovara? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam tu organizaciju vlasti kako je bila, ali pošto je vojska tamo ostala, onda znam da je kasnije, da su uspostavljene vojne komande mesta. Znači, stanje je bilo da postoji civilna vlast kao izvršna vlast, ali su postojali i vojni organi još neko vreme.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kad kažete vojni ne smatrate pod tim JNA nego lokalnu teritorijalnu odbranu. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Do kraja 1991. godine ja mislim da su još postojale komande mesta.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Recite mi, vi navodite da ste o slučaju Ovčara [ vidi detaljnije] prvi put čuli od osobe koja se preziva Muris, a koji je bio komandir antiterorističkog voda. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali on nije bio na Ovčari, koliko sam shvatio iz vašeg objašnjenja. Je l' sam ga ja dobro razumeo ili ne, mislim na vaše objašnjenje.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po onome što mi je on ispričao, on je bio upućen da dođe na Ovčaru zbog saznanja da tamo postoje neki problemi, i kada je prišao do Ovčare, čuo je pucnje i o tome izvestio komandu. Dokle je on stigao, da li do prostora gde su bili zarobljenici ili u blizini tog prostora, ja ne znam. Doslovno je rekao: ''Kada sam stigao do Ovčare, čuo sam pucnje i o tome sam izvestio''.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali on ne zna šta se tamo događalo, on nije mogao da ustanovi šta se događalo tamo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tada nije, kasnije je saznao i on.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kasnije, kao i vi, mogao je saznati samo od nekoga ko je možda mogao biti direktan svedok, ali on tamo nije bio. Je li tako? A da li je tačno da ste vi sva dalja saznanja dobili u razgovoru prvo sa, kako sam shvatio iz vaše izjave, novinarom Jovanom Dulovićem koji je rekao da ni Radić, ni Mrkšić, ni Šljivančanin nisu imali ništa sa dešavanjima u Ovčari? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne samo preko njih, ima više lica koja sam ja naveo u izjavi koju sam davao pred Vojnim sudom. Ta sam sva lica naveo sukcesivno, kako sam šta od koga saznavao, ali najviše detalja u prvoj fazi sam dobio preko ovih novinara. Tačno je da su mi to rekli što ste i vi sada naveli.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, a osim toga što ste čuli od njega, pošto je on nezavisan, on je novinar, nema nikakve veze sa zločinima, osim toga što ste čuli od njega, da li je ono što ste kasnije prikupili kao podatke potvrđivalo upravo ovo što vam je i on govorio i što su i drugi govorili, da ni Radić, ni Mrkšić, ni Šljivančanin nisu imali ništa sa dešavanjima na Ovčari? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste, tako je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li ste došli do saznanja da je bilo kakve veze sa događajima na Ovčari imala JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imala je veze zbog toga što su ti zarobljenici bili praktično tada pod kontrolom JNA, pod kontrolom 80. motorizovane brigade koja, u čijem se reonu nalazio prostor na kojem su bili čuvani.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hoćete da kažete u zoni odgovornosti te brigade?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rasporedu te brigade.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ali koliko sam ja shvatio, upravo su vam neki ljudi sa kojima ste razgovarali davali informaciju o tome šta se tamo dogodilo i da u stvari vojska s tim nije imala nikakve veze. Je li to tačno ili nije?

SUDIJA MEJ: On vam je sad već dao odgovor na to – jer su zatvorenici praktično bili pod kontrolom JNA, odnosno 80. motorizirane brigade tamo gde su ih čuvali.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Generale, da li su pre zločina koji se desio ti ljudi bili u rukama vojske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jesu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li su kada su ubijeni bili u rukama vojske?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li ste vi ovde u glavnom ispitivanju ispričali svoj susret sa Mrkšićem koji vam je, po vašem kazivanju, rekao: ''Da smo znali šta će se dogoditi, nikad ih ne bismo predali tim tamo lokalnim organima''? Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tako je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vi ste povodom Ovčare razgovarali i sa tadašnjim vojnim tužiocem koji je vodio detaljnu istragu. I da li vam je on rekao da suđenje nije počelo jer je tužilaštvo utvrdilo da ...

SUDIJA MEJ: Samo trenutak.

TUŽILAC NAJS: Mislim da stvari trebaju ući u zapisnik. Ovo o čemu se sada govori nije spominjano prilikom direktnog ispitivanja. Svoje dokaze o onome što je Mrkšić rekao ograničio sam samo na kraj njegove izjave. Koliko se ja sećam, ja mogu pronaći navode o tome šta je rekao Mrkšić, to jest on je rekao nešto u smislu da je to tek saznao na kraju, ''saznali smo šta su im radili i zakleli se da ćemo to čuvati kao tajnu''. U stvari, ako bolje razmislim, možda je prvo izjavio ovaj duži deo. Ali to je paragraf na koji sam se ja primarno oslanjao, jedini paragraf.

SUDIJA MEJ: U redu, neka to uđe u zapisnik.

TUŽILAC NAJS: Ja se ne mogu sad tačno setiti da li je moja namera bila da taj paragraf bude nešto na šta ću se oslanjati ili je to možda došlo kao deo jednog dužeg odgovora.

SUDIJA MEJ: U mojim beleškama stoji da je 1998. godine Mrkšić svedoku na pitanje šta se dogodilo na Ovčari rekao ''Kunem se u svoju decu, da sam znao šta će im uraditi, nikada ih ne bi predali''.

TUŽILAC NAJS: U redu. Možda je moje sećanje pogrešno, ali i dalje ostajem pri svojoj tvrdnji.

SUDIJA MEJ: Samo trenutak, da završimo. Zatim je on upitan, kako dalje piše u mojim beleškama, zašto nije informisao liniju komunikacija. Mrkšić je na to rekao da kada je saznao šta je urađeno, oni su se zakleli da će zauvek ćuteti.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vrlo dobro što ste posetili na to. Dakle, pošto su ovi koji su znali za to o tome ćutali, je li tako, kako je neko drugi mogao znati o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam na koji period mislite. Ja sam ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Na taj period dok se nije saznalo, posle događaja prilično, kad su oni prošli.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam rekao kada sam saznao prvi put.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Razgovarali ste sa tadašnjim vojnim tužiocem koji je vodio detaljnu istragu. Da li vam je on onda rekao da suđenje nije počelo jer je tužilaštvo utvrdilo da Radić, Mrkšić i Šljivančanin nisu odgovorni za zločine na Ovčari? Je li tako bilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, i da je ustanovljeno koja su lica osnovano sumnjiva i da su materijali predati nadležnom civilnom tužilaštvu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Vrlo dobro. Dakle, mi ne ulazimo sada u bilo kakva objašnjenja da li može jedan zločin da pravda drugi zločin, to je van svake diskusije, ali ja želim da mi odgovorite na pitanje, kao i onda o tome šta se desilo pre, a šta posle? Da li je tačno da je Marin Vidić zvani Bili, koji je bio poverenik hrvatske Vlade za Vukovar i čiji ste dnevnik zaplenili kad ste ga uhapsili, odgovarao je posle, ali imao je dnevnik koji ste zaplenili, je li tako, bio je visoki funkcioner HDZ-a i vlasti u Sremsko-baranjskoj oblasti? I izneo je u tom dnevniku, iz toga ste mogli da vidite, izneo je teške optužbe protiv Merčepa, da je on glavni krivac za sukobe u Vukovaru i Sremsko-baranjskoj oblasti. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tako je izneo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li ste imali podatke o tome da je još od 1990. godine, od onog sastanka na Trpinjskoj cesti gde su bili i Šeks i ostali, bio napravljen plan da se Srbi otpuštaju sa posla, da se isteruju i ako nikakve, da se zastrašuju i izbacuju iz oblasti, i ako nikakve mere ne uspeju, da se onda likvidiraju? Sećate li se toga?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam da je postojao napravljen plan, ali znam da je to zagovarano i da je, u tom konceptu su i stvarane grupe za tihe likvidacije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Koliko po vašem, generale, saznanju su ubili Srba te grupe za tihe likvidacije, pre nego što je uopšte došlo do bilo kakve pobune na tom prostoru, srpskog stanovništva, protiv tog nasilja i terora?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nemam te podatke oko ubijenih civila. Znam, a i vi ste iznosili podatke oko ubijanja vojnika, starešina.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, neka saznanja i o civilima morate imati, mislim kao građanin, ako ne kao oficir bezbednosti. Nemate nikakva saznanja o tome?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nemam, nažalost. Ne tvrdim da nije bilo ali ja tih saznanja nemam, ne mogu da se setim.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro. Znate li da ih je bilo i da ih je bio priličan broj? Da li to znate?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, da li je tačno da je taj isti Marin Vidić, u tom istom dnevničkom zapisu koji ste vi konfiskovali kad ste ga hapsili, rekao da za Borovo Selo nisu krivi Srbi i da hrvatska vlast ništa nije preduzimala da spreči Merčepa iako je sve bilo poznato o njegovim nedelima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da, ima u njegovoj izjavi to.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li znate za napade na garnizon u Vinkovcima, kada je na garnizon palo preko 6.000 projektila, po izveštaju koji je tada objavljen?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam, i taj podatak je tačan, i to je u kontekstu onog podatka kada je pravljena od, kao voštana figura, odsečena glava komandanta garnizona.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sad da vas pitam nešto o vašim saznanjima u vezi sa Dubrovnikom. Da li je tačno da je upravo u vezi sa događajima u Dubrovniku, u zapadnoj Hercegovini da su već bili naoružani sastavi HOS-a (Hrvatske obrambene snage)? Ne kažem KOS-a nego HOS-a.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je. To je prva polovina 1991. godine i otkrivena su 24. maja 1991. godine tri kamiona oružja koja su iz skladišta u Lučkom doturena na područje Čapljine i podeljena članovima HOS-a.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je tačno da se u Dubrovnik iz Metkovića i Opuzena ubacuju pripadnici Zbora narodne garde?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je, i zbog toga su predsednik Skupštine opštine Neum i ministar unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine tražili sastanak radi intervencije, da se to spreči da Bosna ne bi bila uvučena u rat.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su tada pripadnici Zbora narodne garde u Dubrovniku pravili garnizon iako je Dubrovnik bio demilitarizovan grad? Nije bilo nikakvih vojnih objekata, nikakve vojne posade na teritoriji opštine Dubrovnik i Dubrovačkog primorja i Konavla i tako dalje, do tada dok ga oni nisu militarizovali. Je li to tačno?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Imali smo saznanja da se u Dubrovniku nalaze snage, naoružane snage ZNG.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da, nakon upravo ovih pritužbi koje ste sada pomenuli predsednika Neuma, što je teritorija Bosne i Hercegovine, to je jedino mesto gde Bosna i Hercegovina izlazi na more, da je 29. novembra 1991. godine sa aerodroma u Mostaru izvršeno kidnapovanje vojnog pilota Dragana Stojičevića, [ vidi detaljnije] a ubijen je milicionar MUP-a Bosne i Hercegovine na obezbeđenju mosta kod Čapljine? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je 28. novembra.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I kapetan je Dragan Stojčinović. Tačan je taj podatak, i on je bio zatvoren kasnije u vojnom zatvoru u Splitu. I tačan je podatak oko ubistva milicionera Bosne i Hercegovine na obezbeđenju u Čapljini.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, s obzirom na ovo što ste maločas govorili o početku 1991. godine i stvaranju tih oružanih formacija, da li je bila jasno postojanje, da li je vama kao organima bezbednosti bilo jasno postojanje namere da Hercegovina treba da se pripoji Hrvatskoj?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne znam za zvanično neku deklaraciju ili napisan stav kad treba da bude pripojena, ali cela klima i događaji na tom prostoru su oslikavali stanje kao da je to deo već Hrvatske.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da u stvari i sve te operacije kojima je rukovodio Bobetko, da to u stvari nije bila nikakva odbrana Dubrovnika već jednostavno operacija podele Bosne i Hercegovine i nastojanje da se razbukti rat na području Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne mogu to da kažem zato što je to kasniji period u odnosu na moju službu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A dobro, znate li išta šta su bili razlozi što je JNA blokirala Dubrovnik? [ vidi detaljnije]
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Sa vojničkog aspekta ja znam da je 20. septembra 1991. godine zbog toga što su bili blokirani garnizoni u Vojno-pomorskoj oblasti i luka, ratna luka Lora u Splitu, da su uvedeni delovi Užičkog korpusa i delovi iz Podgoričkog korpusa u zapadnu Hercegovinu i da je preuzeto obezbeđenje, pojačano obezbeđenje aerodroma u Mostaru. I time su, preko pravca od Nevesinja prema Mostaru i od pravca Gacka prema Čapljini snage JNA su izašle na levu obalu Neretve što je trebalo da bude neka vrsta i pretnje, a i snaga u gotovosti da se garnizoni Vojno-pomorske oblasti, ako treba i silom deblokiraju iz zaleđa, preko zapadne Hercegovine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, generale, ja ...
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A u tome, sad ću odgovoriti na to pitanje, a u tome snage ZNG-a koje su ušle u Dubrovnik praktično su se nalazile u zaleđu ovih snaga koje su izbile na obalu Neretve, i stoga su počela dejstva i sa tim snagama jer su išli napadi u istočnoj Hercegovini. Već pri dovođenju snaga preko Stolca prema Čapljini izvršen je napad na kolonu Treće partizanske divizije i tu je bilo nekoliko poginulih pripadnika JNA. Zatim u još jednom selu, zapadnije, isto je došlo do napada na vojnu jedinicu gde je došlo, ja mislim da je bilo oko 10, 11 poginulih. Znači već su krenuli bili napadi, praktično iz pozadine i u bok snagama JNA koje su izašle na Neretvu. To je sa vojnog aspekta što ja znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, to što vi znate, da li to potvrđuje da JNA nikakav napad nije izvršila, da je na JNA izvršen napad?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: U ovim slučajevima o kojima ja govorim, te podatke znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, napad je izvršen na jedinice JNA.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam koja su to mesta i koje su to jedinice.

SUDIJA MEJ – PITANJE: Dozvolite svedoku da završi odgovor. Hajde da razjasnimo iskaz svedoka. Koliko sam ja shvatio, vi kažete, generale, da je JNA dobila pojačanje kako bi mogla izvršiti uspešnu pretnju. Rekli ste zatim da je bilo akcija u istočnoj Hercegovini. Možete li nam reći na osnovu informacija koje ste vi primili o tome, ne na osnovu onoga što ste pročitali o tome nakon tog vremena, dakle recite nam na osnovu informacija koje ste imali u to vreme šta se to tačno dešavalo oko Dubrovnika?

SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja konkretno oko dejstava oko Dubrovnika nisam imao direktnih zapažanja od organa bezbednosti. Znači, ja sam dobijao podatke linijom organa bezbednosti o bezbednosnoj problematici i o slučajevima napada na jedinice JNA, ukoliko se radilo o diverzantskim grupama. Izneo sam taj podatak napada na kolonu Treće partizanske divizije koja je preko Stolca išla prema Čapljini. A konkretno oko dejstava oko Dubrovnika, ja nemam saznanja.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, ali imate li objašnjenja što je onda blokiran? Koliko sam shvatio vaše objašnjenje, bez obzira što o konkretnim dejstvima nemate saznanja, vaše objašnjenje, ako sam ga ja dobro razumeo, zašto je blokiran Dubrovnik bilo je da se time hteo izvršiti pritisak da se deblokiraju kasarne koje su tada bile blokirane i garnizoni ugroženi. Je li to razlog?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Nego šta je onda razlog? Objasnite onda šta je razlog.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam da se nalaze snage praktično na boku i u pozadini rasporeda JNA. Znači, nije bila vršena blokada Dubrovnika da bi se deblokirala luka Lora.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znači to nije bila paralelna neka aktivnost.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Razumem.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Nego se radilo o tome da se snage ZNG-a nalaze bočno i u pozadini u odnosu na raspored snaga koje su izašle na Neretvu, a deo tih snaga, ne iz Dubrovnika nego od ovih ubacivanih iz Metkovića je izvršio napad na neke kolone JNA koje su bile izdužene u dovođenju. Ja pretpostavljam da zbog toga što su počela dejstva iz Dubrovnika po snagama JNA, da su se tako i razvile te ratne operacije na tom području.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Sad ste rekli, dakle, iz Dubrovnika se dejstvovalo po JNA i tako je počeo taj sukob kod Dubrovnika. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To je što ja znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A je li znate podatak o tome da su paljene automobilske gume da bi se privukla medijska pažnja kako, kako JNA pali Dubrovnik artiljerijskom vatrom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Znam za taj podatak.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li on istinit?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Po podacima koje smo mi imali bilo je tačno, znači da je pravljen veliki dim i medijski spektakl da bi se stvorilo nepoverenje i napad svetske javnosti na to što se radi oko Dubrovnika kao istorijskog spomenika.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, vi ste objasnili šta su bili, da sad ne vraćam ja i da vas interpretiram jer je sve zapisano na transkriptu i traci, šta su bili razlozi tih operacija. Recite mi sasvim direktno odgovor na jedno kratko pitanje. Da li je Srbija imala ikakve veze sa operacijama oko Dubrovnika?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja koliko znam nije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: E sada da pređemo na drugu temu. Nije baš ovo neka reprezentativna karta, ovo je karta razgraničenja vojnih oblasti u SFRJ, ali pošto je ovde bilo iznošeno kako je Srbija imala nameru da postane Velika Srbija pa neke granice da postavlja, stalno se ponavlja neki Karlobag, Karlovac, Virovitica i tako dalje, da li ste ikad vi čuli da se pominju bilo kakve tačke, linije i tako dalje, do koje bi trebalo da se proširi Srbija u Hrvatskoj ili koje bi trebalo da zauzme JNA u Hrvatskoj da bi se kao proširila Srbija? I da li ste ikad čuli o nekakvoj ideji o Velikoj Srbiji?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Od nikoga u vojnom vrhu tako nešto nisam čuo, a kao građanin sam slušao česte priče oko toga na mitinzima, i navodio sam u ranijem svedočenju te primere.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Kakvim mitinzima?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam na kojim mitinzima, ''gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje'', znači sećate se.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Hoćete da kažete Vuk Drašković (sledeće pominjanje).
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa dobro i Vuk Drašković i Šešelj i drugi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste čuli nekog iz vlasti ili nekog iz Socijalističke partije da takve stvari govori?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja nisam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ja pokušavam da preskočim neka pitanja. Da li je tačno, generale, da je u Bosni i Hercegovini još polovinom septembra 1990. godine JNA otkrila paravojno organizovanje Stranke demokratske akcije na čijem je čelu bio Alija Izetbegović (sledeće pominjanje)?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, polovinom septembra 1990. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: 17. septembra.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A da li je tačno da su 15. oktobra 1990. i 24. decembra 1990. godine održane dve sednice vojnog vrha i Predsedništva Bosne i Hercegovine radi razgovora o bezbednosnoj situaciji i sprečavanju međunacionalnih konflikata?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tačno je.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A ovo paravojno organizovanje SDA bilo je na osnovi islamskog fundamentalizma. Je li to tačno? Septembra 1990. godine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne mogu da govorim na kojoj je osnovi, ja mogu da iznosim elemente iz njihovog organizacionog naređenja. U osnovi se radilo o odbrani Muslimana i krajeva u kojima žive.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A recite mi, ko je to septembra 1990. godine ugrožavao Muslimane i krajeve u kojima žive? Prema tome, da li se tu radilo o odbrani ili o nečemu drugom?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne septembar 1990. godine, septembar 1991. Znači, to je otkriveno septembra 1991. godine. Iz tog organizacionog naređenja je karakteristično da je Patriotska liga naroda imala 11 subregionalnih i jedan glavni štab, vojno-krizni štab i da dva štaba, jedan za Sandžak i jedan za Kosovo ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle dva na teritoriji Srbije i devet na teritoriji Bosne i Hercegovine gde žive Muslimani, je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne samo gde žive Muslimani nego na prostoru po tadašnjoj teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine, važećoj teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine formirani su ti subregionalni štabovi.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Na celoj znači teritoriji Bosne i Hercegovine?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I na dva regiona u Srbiji, znači u Sandžaku i na Kosovu. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: I šta je to vama govorilo?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da se organizuju i Muslimani za odbranu, van teritorije Bosne i Hercegovine.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Od koga da se brane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Tamo je navedeno od agresorske JNA.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Od agresorske JNA. Pa jeste vi kao JNA napali negde Muslimane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Kad sam ja bio u armiji, ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa vi ste bili do proleća 1992. godine, koliko razumem.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Jeste li napali negde Muslimane?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je iko, na primer, napao Muslimane na teritoriji Srbije, a eto imali su u Sandžaku jedan centar za odbranu, ne 1991, 1992. ili 1990. godine nego i 1999. i 2000. godine. Da li ih je neko napao? Da li ih je ikad neko napao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa znate i vi za slučaj na železničkoj stanici koji se dogodio. [ vidi detaljnije] 

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Mislite na Štrpce?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Štrpci su, kao što znate, na teritoriji Bosne i Hercegovine.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: To znam.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tu prolazi pruga i vama je pretpostavljam poznato, a ja sam tada obavestio i Ovena i Stoltenberga da sam posle tog događaja tu, iako se radi o teritoriji druge republike, naredio da se postavi jedan vod policije da čuva stanicu, da nam opet neka baraba ne bi zaustavila voz da nam pobije građane.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja ne komentarišem to iz teritorijalnog ugla nego iz ugla da su pobijeni Muslimani sa prostora Srbije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: U Bosni i Hercegovini, ne u Srbiji. Da li vam je poznato da smo onda cenili da je to namerno bilo učinjeno, da bi se izazvao sukob između Srba i Muslimana u Srbiji i preneo požar rata u Srbiju?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ja sam tada bio u vojnom zatvoru, kada se to dogodilo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, onda neću da vas pitam o tome.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ali znam da ta istraga nije baš sjajno vođena.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Neću da vas pitam o tome ako ste onda bili u vojnom zatvoru. A recite mi molim vas, pošto sam vas pitao o te dve sednice vojnog vrha i Predsedništva Bosne i Hercegovine o bezbednosnoj situaciji, da li je tačno da je Izetbegović (sledeće pominjanje), da bi optužio da je JNA srpska, da nije više jugoslovenska, 1991. godine naredio da se skloni vojna evidencija, da se spreči upućivanje vojnika iz Bosne i Hercegovine u JNA i da je u dogovoru sa Tuđmanom uputio poziv vojnicima i starešinama da ne idu u JNA, odnosno da dezertiraju? Je li vam to poznato?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Vojna evidencija u to vreme se svuda u svim republikama nalazila u sekretarijatima za narodnu odbranu.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Tačno.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: I bilo je naređenje iz Generalštaba oko preuzimanja te evidencije i to naređenje nije ispoštovano jer su evidencije bile sklonjene. I tačan je poziv Tuđmana da se izvrši opstrukcija mobilizacije.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dakle, kad to datira? To datira od sredine 1991. godine, kad se i kod Muslimana i sa vrha Hrvatske insistira na opstrukciji JNA?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Naročito od 15. septembra 1991. godine i kasnije, od početka ratnih dejstava po vojnim objektima u Hrvatskoj.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Pa dobro, pošto smo ustanovili da na onaj vojni vrh koji sam pokazao ja vama, ja nisam mogao imati uticaja, je li tako? Na generala Kadijevića (sledeće pominjanje) nisam mogao imati uticaja. Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Mislim da niste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: General Kadijević je bio do januara 1992. godine na funkciji. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Do 08. januara.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, do 08. januara 1992. godine. Da li je, dakle, bilo bilo kakve mogućnosti da neko iz Srbije i ja lično utičemo na promene koje su se dešavale do tad, bilo kakve promene kadrovske u vojsci?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Do kraja 1991. godine ja mislim da nije bilo mogućnosti. Bilo je pokušaja, ali mogućnosti nije bilo.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A ko je pokušao?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Rekao sam za Zorana Sokolovića.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Šta je pokušao, je li vam rekao neko ime, da nekoga treba postavite ili smenite ili bilo šta ili se interesovao generalno za podatke?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Generalno za ceo generalitet.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Dobro, interesovao se znači o opštim podacima. Nije vam sugerirao i pokušavao da nekoga nametne ili da nekoga odstrani. Je li tako ili nije?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Pa prekinuo sam razgovor na samom početku tako da ne znam šta bi sve ...

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne znate šta bi bio razgovor koji ste prekinuli, koji se nije održao.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Ne, ne, ne znam kako bi tekao.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Ne znate kako bi tekao. Dobro.
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A recite mi, ko je kad je Kadijević obrazlažući da je već u godinama i da mu nije najbolje zdravlje napustio, vi se sećate da je sa tim obrazloženjem napustio mesto saveznog sekretara, da je njega nasledio Blagoje Adžić (sledeće pominjanje), je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Da.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Je li Blagoje Adžić bio inače za vreme Kadijevića čovek broj dva u vojnom vrhu? Je li tako?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Jeste.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: Da li je iko od nas uticao na postavljanje Adžića?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: Uticao je na njegov odlazak u penziju.

OPTUŽENI MILOŠEVIĆ – PITANJE: A kad je otišao u penziju Blagoje Adžić?
SVEDOK VASILJEVIĆ – ODGOVOR: A i on posle 08. maja 1992. godine.
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.309 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.