KADIJEVIĆ: ULOGA SAD-A I CIMERMANA U PROLIVANJU KRVI


MOSKVA , 4. oktobra (Tanjug) - Nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Voren Cimerman ostaće upamćen kao čovek koji je znatno doprineo raspadu Jugoslavije i koji je umnogome odgovoran za prolivenu krv, uveren je nekadašnji ministar odbrane SFRJ Veljko Kadijević, koji je ovih dana u Moskvi predstavio svoju knjigu "Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije".

Kadijević je u tom izdanju ekskluzivno objavio "stenograme pet svojih razgovora" u Beogradu sa tadašnjim američkim ambasadorom i ocenio, pozivajući se posebno na razgovor iz aprila 1991. godine, da su "SAD, delimično zahvaljujući i ličnom doprinosu Cimermana, u potpunosti preuzele od Nemačke ulogu vođe i koordinatora raspada Jugoslavije kao jedinstvene države".

"Pogubna američka politika za Jugoslaviju nastavljena je do bombardovanja Srbije i Crne Gore i vojne okupacije", smatra Kadijević, koji je od maja 1988. godine do januara 1992. godine bio savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ i načelnik Sstaba vrhovne komande oružanih snaga SFRJ.

Kadijević takođe optužuje Cimermana da se starao da onemogući svaki njegov kontakt sa članovima američke administracije, pogotovo sa ministrom odbrane Dikom Ccejnijem, sa kojim je želeo da priča o evropskoj bezbednosti i Jugoslaviji.

Cimerman se "očito trudio da sliku o stanju stvari u Jugoslaviji za američku administraciju stvara samo on svojim informacijama, koje su najčešće bile naručene i pripremljene pretežno van Jugoslavije", naveo je Bivši ministar odbrane.

Cimerman je u razgovoru od 3. jula 1990. rekao da je posle izbora posetio Sloveniju i Hrvatsku (što je kritikovano u JNA), jer je "želeo da prenese poziciju svog rukovodstva novim liderima republika - da se SAD protive odvajanju i da neće podržati odvajanje tih republika".

Američki ambasador je Kadijeviću rekao da je neophodan dijalog između "Srbije, Slovenije, Hrvatske i tako dalje", a da bi, u slučaju da se "iz Jugoslavije isključe Slovenija, Makedonija, delimično Crna Gora, a ostane Hrvatska, BiH i Srbija", to "bila tragedija za Južnu Evropu i Jugoslaviju".

Kadijević, koji je završio komandno-štabnu akademiju američke pešadije, upozorio je tada Cimermana da se u Hrvatskoj nalazi "četvrtina Srba", a u Srbiji "četvrtina Hrvata i drugih naroda" i da to može postati razlog za građanski rat.

On je rekao američkom diplomati, prema sopstvenom svedočenju, i da ne bi bilo dobro da se izmeni pozicija Zapada i SAD prema Jugoslaviji, tada kada se raspao Varšavski pakt, koji je uz ŠSR imao pravo da preko Jugoslavije suvozemnim putem izađe na Sredozemno more.

Na tom susretu razgovarano je i o pozicijama kongresmena Džozefa Diogardija i Toma Lantoša o Kosovu i Metohiji.

"Zzelim da znate da se moje rukovdstvo ne slaže sa takvim gledištem. Oni govore: Kosovo-republika. To nije našsa pozicija. Mi smatramo da Jugosloveni sami među sobom treba da se dogovore kakav ustavni sporazum treba da bude za Kosovo. Nas interesuju ljudska prava i prava manjina", rekao je američki diplomata Kadijeviću i dodao da "nije tačno ono što su pisali dnevnici Politika i Politika-ekspres i što govori gospodin (Aleksandar) Prlja".

Na sledećem sastanku posle tri meseca ( 3.oktobra 1990), Cimerman se, prema Kadijevićevoj tvrdnji, složio sa njim da nisu u Evropi i na Zapadu u celini svi zainteresovani za jedinstvenu Jugoslaviju.

"Uveren sam da mi jesmo", rekao je Cimerman.

U razgovoru od 6. januara 1991, koji se ticao "Vensovog plana", "nestale su izjave Cimermana o nepromenjenoj politici SAD prema Jugoslaviji" a "SAD su se spremale da preuzmu na sebe vodeću ulogu koju je igrala Nemačka u procesu razbijanja Jugoslavije", tvrdi bivši jugoslovenski ministar odbrane.

Tih dana, kako je istakao, Cimerman se vratio sa konsultacija u Vašingtonu sa pozicijama suprotnim Vensovim.

Nakon što je američki ambasador zahvalio "srpskom rukovstvu i JNA i njenom rukovodstvu za plan koji je izrađen zajedno sa Vensom" i rekao da ga Vašington potpuno podržava, Kadijević je izneo stav da za Jugoslaviju postoje dva puta: prvi, kojim je krenula Evropska unija i kojim "na žalost, upravlja Nemačka", a koji znači neizbežno krvoproliće, i drugi - put izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa, čiji je kljuc uspostavljanje mira u Hrvatskoj.

Kadijević je istakao da je potrebno zaustaviti rat u Hrvatskoj da se ne bi preneo u BiH, a Cimerman je izrazio zabrinutost zbog izjava predstavnika Srba, "na primer Radovana Karadžića" da priznanje BiH može dovesti do rata.

"Mi smo uznemireni jer bismo želeli da sačuvano nezavisnost Bosne kao odvojene republike. Hoću da kažem, mi ne priznajemo Bosnu i ne odobravamo to što radi Nemačka, međutim, treba da uvažavamo realnost i ako dođe do priznanja, hteo bih da znam da li bi vojska mogla da spreči takvu eskalaciju sukoba i širenju rata u Bosni o kojem govore Srbi?", upitao je Cimerman.

Kadijević je rekao da "JNA neće voditi rat u interesu jednog naroda protiv drugog", ali da Karadžić, Alija Izetbegović i Stjepan Kljuić "pomažu stvaranje nelegalnih oružanih formacija".

"Imam informacije (istina, nisam siguran da je tačna, ali ću Vam je ipak reći, iako Vi znate bolje od mene), da je Izetbegović u tom smislu dao neka obećanja Nemačkoj (u vezi sa jednostranim proglašenjem nezavisnost) i ima sa njom neki dogovor. Ako je to tako, ništa dobro neće od toga izaći", rekao je Kadijević.

Ono što je američki ambasador potom rekao nije prevedeno i navedeno u stenogramu, ali se Kadijević složio s tim i dodao da "ako neko misli da može da prođe nemačka varijanta i odvajanje Bosne da se ostvari tako da se zaobiđe srpski narod, treba da zna da se to neće desiti bez krvi".

Cimerman je rekao da su se SAD "trudile da se EU uzdrži od priznanja" i da ne žele da priznaju odvojene republike, ali da to "ne znači da će prihvatiti novu Jugoslaviju u obliku u kojem to predlažu Srbi".

Potom je američki ambasador želeo da čuje Kadijevićevo mišljenje o "Milanu Babiću koji odbija dogovore i postignuti koncept", na šta mu je on rekao da je Babić "nezreo i da je takvih još mnogo" a da "ne radi prvi put ono što nije u interesu naroda".

Međutim, "ako ne bude slušao narod, treba ga politički ukloniti", rekao je Kadijević, dodajući da rukovodstvo RSK u svojoj politici "ne može više da se oslanja na JNA".

Kadijević u razgovoru od 11. aprila 1991. uviđa da su "SAD, delimično zahvaljujući i ličnom doprinosu Cimermana, preuzele u potpunosti ulogu Nemačke kao vođe i koordinatora raspada Jugoslavije kao jedistvene države".

Cimerman je kao prvo naveo da SAD čvrsto veruju da se "jugoslovenski problemi ne mogu rešiti uz pomoć sile".

"Očuvanje jedinstva Jugoslavije nasilnim putem u svakom slučaju pokrenuće zemlju ka građanskom ratu", rekao je on i dodao da rukovodstvo SAD podržava "legalnu i ustavnu ulogu Predsedništva SFRJ i SIV" i "rukovodstva republika", a da "neće podržati vladu uspostavljenu nelegalnim putem".

To je Kadijević shvatio kao optužbu rukovodstva vojske da želi da nasilno reši pitanje budućnosti, a Cimerman se otvoreno složio sa optužbama iz drugih republika da su Kadijevićevi "ciljevi bliski onima koje ima Srbija".

Naglašsavajući da Vašington nije zvanično reagovao povodom "mešanja armije u Pakracu, Beogradu i na Plitvicama", jer je "video da armija deluje ispravno da bi stabilizovala stanje", američki ambasador je negirao da su "SAD obećale da će Hrvatskoj prodati oružje".

Već tada je, uvređen, Kadijević rekao Cimermanu da SAD nisu sprečavale da koncepcija koja je dovela do raspada Jugoslavije ne dominira i da je Cimerman suštinski uticao da se u ona u praksi sprovodi.

"Krivim Vas i sve koji gledaju sa strane kako Vi uzimate sebi previše prava da ocenjujete šta je dobro, a šta nedovoljno dobro", rekao je general, pozivajući SAD da kada "osuđuju nasilje, treba da osuđuju zaista nasilje, a ne one koji žele da ga zaustave".

Kadijević je opisao i kratak susret sa grupom ambasadora EU u Beogradu u kojoj je bio i Cimerman, kada je ambasador Francuske optužio JNA, "dajući time punu podršku Hrvatskoj".

Posle toga Kadijević i Cimerman sreli su se još 13. jula 1991. godine, kada je, prema tvrdnji jugoslovenskog generala, američki diplomata "otvoreno stao u službu politike raspada Jugoslavije u skladu sa nemačkom koncepcijom", a Kadijević otvoreno rekao šta misli i o njemu i o politici SAD.

Sastanak je počeo tako što je Cimerman "po instrukcijama iz Vašingtona" izrazio "izuzetnu uznemirenost zbog mobilizacije snaga JNA, kao i sve većeg jačanja srpskog faktora u mobilizaciji", rekavši da se na satelitskim snimcima vidi da je JNA koncentrisala dve mehanizovane divizije.

Prema njegovim rečima, to je izazvalo "velike sumnje u ciljeve JNA i njenu orijentaciju" a "američko rukovodstvo poziva JNA da se pridržava ustavne uloge u svojim aktivnostima ".

"Zašto Vi gospodine ambasadore, kada ste toliko objektivni, niste ragovali kada su Slovenija i Hrvatska počele da stvaraju svoje armije i naoružavaju ih? Zašto vaše rukovodstvo po Vašim instrukcijama nije nikako reagovalo", upitao je Kadijević.

Cimerman je rekao da je ambasada prenela da je JNA u Sloveniji štitila granice, a da je prva silu primenila slovenačka strana, međutim da je "general (Blagoje) Adžić u svom 20-minutnom govoru objektivno srušio dobru osnovu na kojoj se bazira poverenje u JNA" i "bacio senku na njene namere", kao i da "američko rukovodstvo nema uticaj" na izveštavanje Bi-Bi-Sija (BBC) i Si-En-Ena (CNN).

Cimerman je rekao da je "na beogradskoj televiziji video" koliko ima organizovanih vojnih formacija u različitim delovima zemlje koje se bore protiv Jugoslavije, a Kadijević je izneo podatke o broju međunacionalnih sukoba, uglavnom među Srbima i Hrvatima, i da je te godine u njima poginulo 298, a ranjeno 472 osobe i da je, da bi se suprotstavila sili od 200.000 vojnika pre svega u Hrvatskoj ali i na Kosovu, Sandžaku i Bosni, JNA mobilisala oko 70.000 ljudi.

Cimerman je kazao da je Bejker protestovao kod Tuđmana zbog "previše naoružanih ljudi", ali da Kadijević o "toj armiji - hrvatskim formacijama - govori kao da su oni njegovi neprijatelji i da treba da ima mnogo vojnika da bi im se suprotstavio".

Na pitanje Kadijevića šta on misli - čemu služi tamo oružje, Cimerman je odgovorio da "ga jeste mnogo", ali "da se koristi kao faktor protivteže".

Ministar odbrane je tada rekao da je nezadovoljan kako Cimerman interpretira poruke koje mu se predaju da bi ih preneo Vašingtonu.

"Vi ili ne shvatate ili ne želite da shvatite situaciju u Jugsolaviji", rekao je Kadijević, što je Cimermana uvredilo, posle čega je rekao da dalji razgovor nema smisla.

O Cimermanovom licemerju i lošoj ulozi, prema tvrdnji Kadijevića, svedoči i pismo koje mu je uputio u martu te godine, kada je podneo ostavku na mesto saveznog sekretara, i u kojem navodi da mu je "veoma drago što je uspostavio lične odnose i saradnju" sa Kadijevićem i da se "često seti upozorenja koja mu je davao u vezi sa jugoslovenskom krizom".

"To i mnoge druge vaše analize veoma su mi pomogle u oceni i shvatanju jugoslovenske situacije", napisao je tada Cimerman u pismu, čiji faksimil je objavio Kadijević u svojoj novoj knjizi predstavljenoj juče u Moskvi.

MESIĆ I MARKOVIĆ HTELI DA SVRGNU TUĐMANA I MILOŠEVIĆA


MOSKVA , 4. oktobra (Tanjug) - Aktuelni predsednik Hrvatske i bivši predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić i nekadašnji predsednik savezne vlade Ante Marković nameravali su da uz pomoć armije svrgnu predsednike Hrvatske i Srbije, Slobodana Miloševića i Franju Tuđmana, tvrdi u svojoj knjizi "Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije" bivši ministar odbrane Veljko Kadijević.

Mesić je "hteo da preko tadašnjeg predsednika Saveznog izvršnog veća Ante Markovića uvuče mene i armiju u svrgavanje Tuđmana, koji je, po njegovom mišljenju bio apsolutista, i da na čelo Hrvatske postavi sebe, demokratu i leberala", tvrdi Kadijević u knjizi predstavljenoj juče u Moskvi.

"Mislim da ne treba posebno objašnjavati, znajući aktivnosti JNA i moju poziciju, zašto je taj pokušaj Markovića ostao bez rezultata", piše bivši savezni sekretar za narodnu odbranu, tvrdeći da je Marković u maju 1991. u Karađorđevu pokušao da ga ubedi da će "ako svrgnemo Miloševića i Tuđmana, svi problemi u Jugoslaviji biti rešeni".

"To je bila tipična avantura Markovića, u kojoj je on, od svega što bi taj pokušaj izazvao, video samo mogući prvi čin, u kojem bi on uz pomoć armije stao na čelo Jugoslavije. Druge katastrofalne posledice on nije u stanju bio da uvidi, kao što ih nije video ni u pokušajima bolesno ambicioznog Mesića da što je moguće pre preuzme vlast u Hrvatskoj", piše Kadijević.

Govoreći o Mesiću, bivši ministar odbrane nekadašnje SFRJ navodi da on nije skrivao svoj otvoreno neprijateljski odnos prema Jugoslaviji, ističcući da je njegov glavni zadatak da razbije Jugoslaviju kao državu, "što je i najbolji dokaz aktivnog odnosa prema Jugoslaviji svih tih međunarodnih i unutrašnjih snaga, koje su uporno predlagale Mesića na položaj predsednika predsedništva SFRJ".

Ilustrujući ličnost Mesića na položaju predsednika Predsedništva, Kadijević je naveo da on na toj dužnosti, koja podrazumeva i položaj Vrhovnog komandanta, "nije imao ni najblažu predstavu o toj funkciji i ništa nije pokušavao da nauči, već je svojim smešnim pokušajima da komanduje vojskom ličio na 'slona u staklenoj radnji', ne ustručavajući se da koristi laži, glumeći demokratu i leberala, a u šustini koristeći sva sredstva da bi došao na vlast".