Директни преци у нашем језику се називају: отац и мајка, па деда и баба, па прадеда и прабаба, па чукундеда и чукунбаба, наврндеда и наврнбаба, аскурђел, кунђел, курлебало, сукурдов и бели орао. Нисам сигуран да последњих 5 колена имају и женску варијанту.

Називи за потомке су: син и кћер(ка), па унук и унука, па праунук и праунука, па чукунунук и чукунунука, па бела пчела или пчелица.

Што се тиче имена за родбину или за сроднике у бочној линији, ту наш језик обилује терминима: брат нашег оца нама је стриц (негде га називају и чика, чича, а код Турака амиџа) и његову жену зовемо стрина, а ми смо њему синовци и синовице; брат наше мајке нама је ујак (уја) и његову жену зовемо ујна, а ми смо њему нећаци и нећакиње; сестру својих родитеља зовемо тетка (тета) и њеног мужа зовемо теча (тетак), а тетки по оцу смо братанци и братанице, а тетки по мајци сестрићи и сестричине; синови и кћери нашег стрица нама су стричевићи, братучеди или браћа и сестре од стрица; синови и кћери наших тетки нама су рођаци или тетичине или браћа и сестре од тетке; децу нашег ујака називамо ујчевићима или браћом и сестрама од ујака.

Својта се стиче женидбом и удадбом. За мушкарца је мајка његове жене (супруге) ташта или пуница, а њен отац је таст или пунац, а он је њима зет. Сестру своје жене зове свастика, њеног мужа назива пашеног или баџа. Женин брат му је шурак (шурјак) или шура, а његова жена му је шурњаја или шурјакиња. За жене је мајка њеног мужа свекрва, а његов отац је свекар, а она њима снаха, снаја или невеста. Сестру свога мужа зове заова, а његовог брата зове девер. Деверова жена се зове јетрва. Заовиног мужа зове зет.

Очух је назив за мушкарца за кога се, после смрти (или развода) оца, уда мајка. Маћеха је назив за жену која се, после смрти или развода мајке, уда за оца. Маћехи или очуху деца су пасторчад.

Мушкарац који усвоји дете је поочим, а његова жена је помајка. Њима су таква деца посинци и покћерке.

Uh, ovo je i meni potrebno. 

Vazda sve mesam i sve nazivam, jednom divnom zajednickom imenicom- rod.

Poocim,pomajka...A ono ocuh i maceha cini mi se da ima negativnu konotaciju.Inace ova rodoslovna "suma" u inostranstvu je mnogo prostija.I da,zaboravio si pobratima i posestrimu i kumove,oni su,mada ne bioloski,u narodu postovani ako ne i vise nego krvni rod.

polubratovi to ima samo verski značenja...ako ja imam sina al postoje i druge dece onda su te za njemu su polubartove i polusestre....nekako ne osetim da je bio označavan krvnost...
ovo je bilo pitanja Euridimačku
Ptica Zu za tebe isto

Pa u pravu si,ima bas versko znacenje,posto su se u Srbiji ljudi(ranije masovno vernici hriscani) bratimili i kumili bogom,npr."Bogom brate,Kosta Ciganine",a onda se to bratimljenje postovalo vise zato sto,bar ja tako shvatam stvari,asocira i na biblijsko "kumstvo" Jovana Krstitelja i Isusa...Danas ocito se shvata drukcije,moj cale je imao masu"pobratima",danas ne zna ni gde su.
Nisam ni mislila da oznacava krvni rod,samo da se to postovalo kao da je krvni rod.

u mom kraju se na primer ako sam ja svastika ili svaja onda je on meni sogor

На сајту вокабулара иду мало даље с прецима, па тако кажу да су
Mушкиi: oтац, деда, прадеда, чукундеда, наврндеда, курђел, aскурђел, курђуп, куребало,
сукурдов, сурдепач, парђупан, ожмикур, курајбер, сајкатав, бели орао.
Женски: мајка, баба, прабаба, чукунбаба, наврбаба, курђела, aскурђела, курђупа, куребала,
сукурдова, сурдепача, парђупана, ожмикура, курајбера, сајкатава, бела пчела.

Очух/маћеха су муж/жена оног крвног родитеља код којег је дете остало, под условом да је други крвни родитељ још у животу.