Недавно сам чуо једну причу и звучи ми веома интересантно па бих желео да вам је испричам и уједно и да вас питам за мишљење.

    Живеле су у једном граду две жене, комшинице. Једна од њих је живела што би неки рекли пуним плућима, мислила је само на себе и на своје телесно уживање, подсмевала се сиротињи и веровала је у све само не у Бога. Друга жена је живела скромним животом, стално је ишла у цркву, поштовала недељу и празнике, постила, помагала сиротињи колико је могла, молила се Богу. Десило се да је жена која је уживала у животу питала другу жену зашто живи таквим животом, зашто верује у нешто што се не види. Жена јој је одговорила: И ти и ја ћемо брзо напустити овај свет, ако не постоји Бог у кога ја верујем и коме се надам и ти и ја ћемо бити у вечитом мраку и обе ћемо постати прах. Своје богатство, знање и срећу не можеш понети са собом. Значи нити ја нешто губим нити ти нешто добијаш. А шта ако постоји Онај у кога ја верујем, Онај коме се молим, кога љубим, шта ако Бог постоји? Са којим ћеш делима и са којом ћеш љубављу ти изаћи пред Њим? Ја ћу се надати да ће ме Он помиловати а хоћеш ли се надати и ти?

                                      Ко добија а ко губи ?



   Питање ко добија а ко губи можемо поставити и овде. Поставио бих питање атеистима и свима који одбацују постојање Бога: Шта ако Бог постоји ? Да ли сте спремни да због насладе у овом кратком, пролазном животу изгубите вечни живот?


                                       Ко добија а ко губи ?

obe dobijaju  : ova droljasta dobija neku gadnu polnu bolest ,a ova isposnica dobija neurozu zbog nedostatka normalnog sexualnog zivota ... 

U ovom tekstu dobija ova druga, jer je iskreno cinila dobre stvari a ne zbog egocentricnog ega. Ne znaci da se i prva nece spasiti, samo ce biti manja od makovog zrna onamo.
Postoji i jedna obrnuta prica od ove:

Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: 'Bože, hvalim te što nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik. Postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što imam.' A carinik izdaleka stajaše, i ne šćaše ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: 'Bože, milostiv budi prema meni grešnome.
"Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se, a koji se sam ponižuje podignuće se." Ovde vidimo dva stava u molitvi. Jedan stav je stanje duha u kome čovek kaže: "Ja sam najbolji, postim dva puta u nedelji, kao Bog. Dakle, nisam kao ostali ljudi, hajduci, nepravednici, preljubočinci." On je došao da se pohvali Bogu, zašto je onda došao da mu se moli, da mu samo kaže ko je? Ali ovaj carinik, koji je bio vrlo omražena ličnost u jevrejskom društvu jer je verovatno stajao na ulazu u grad, sakupljao novac od ljudi i radio je za Rimljane, izdaleka stajaše: "Bože, budi milostiv prema meni grešnome." Ako je čaša tvoje ličnosti puna tobom, onda za Boga tu mesta nema."

Muka mi je od crkve koja slavi siromaštvo,tu duševnu bolest...
 Lično mi je draža prva a ova fanatična i strahobogopoštujuća jednostavno sucks kao i svi fanatici uostalom 
 

 Зашто је фанатична? Шта ти имаш а немају људи који верују у Бога? По чему си ти бољи од њих? Taxtex ништа лично, само бих волео то да разумем.

Ne možemo znati odgovor na pitanje, možemo samo nagađati. Naša vera u boga velikim delom nastaje iz primarnog straha od smrti, u želji da na neki način produžimo svoje bivstvovanje. Sve naše predstave o bogu nastale su iz našeg neznanja o njegovom postojanju. Istina je da mi možemo samo da nagadjamo i zaključujemo samo na osnovu onoga što je dostupno našim čulima i sto je shvatljivo nšoj inteligenciji.
Tako nisam siguran ni u to koja od žena je u dobitku, mogu samo da kažem da verovatno ni jedna od njih nije u ravnoteži . Obe su ekstrmisti u svom domenu, ja verujem u ravnotežu. Mada je malo verovatno da žena koja se svega odriče ništa ne dobija. Zadovoljsto o shvatanju nepotrebnosti nehih stvari u sferi materijalnog je veliki dobitak. Naravno samo u slučaju ako svoje odricanje svesno sprovodimo i ne doživljavamo ga kao neku patnju ili žrtvu koju moramo proći da bi zadobili božiju naklonost.

Fanatična je zato što se fanatično boji kazne posle "smrti".Proklete religije su prodale priču o raju i paklu masama i sad ga moš hebati-svi veruju u tu mogućnost osim malog broja ljudi koji ne kupuje budalaštine.
  Nema nikakve razlike po tome šta je u meni od onoga šta se i kakva se snaga nalazi u religioznom čoveku.Razlika je u tome što on dopušta da ga crkva i religija manipulišu govoreći mu da je to od boga,bradonje koji sve vidi odozgo iz "carstva nebeskog" umesto da mu kaže kako je sve laž i kako se crkvenjaci izdržavaju narodnim parama i niti su potrebni-niti govore pravu istinu (o) ljudima.

              U VI veku n.e. (nemojte me bas drzati za rec) na jednom Vaseljenskom
saboru, izvesni Patrijarh sa Istoka (na zalost, zaboravio sam mu ime ali je dogadjaj istinit)
izasao je sa teorijom da Pakao vise ne postoji jer je Isus svojom zrtvom pomilovao sve
bivse i buduce gresnike. Naravno da je odmah takvo misljenje proglaseno za jeres. Ali...
              Sta ako je on bio u pravu ? U tom slucaju bi obe junakinje gornje price
otisle na isto mesto !
              Moram da dodam jos nesto, mada nije deo teme:
              Taxtex: Siromastvo NIJE "dusevna bolest"! Ili po tvom misljenju je svako u
Srbiji ko nije kriminalac, politicar, korumpiran i sl. ludak ?

katastrofa shta religija chini od choveka...naravno da  prva dobija...life is to short to be focused on insanity

a shta ako ne postoji?onda odbacujem svu srecu zarad one koje ne postoji?