Dvorac čuvenog grofa Drakule bio je najposećenija turistička atrakcija u Rumuniji, a sada ga je moguće i kupiti.

Za dvorac iz 14. veka veruje se da je bio dom Vlada Tepeša III, poznatijeg kao grof Drakula - vampira koji pije ljudsku krv i koji je poslužio kao inspiracija za mnoge horor filmove.

Dvorac je prošle godine bio vraćen Habsburgovcima, kojima su komunisti oduzeli dvorac i imanje, koje je sada procenjeno na čak 40.000.000 funti.

Prvi zaintresirani kupac je rukovodstvo okruga Brasov u kojem se dvorac i nalazi, ali je Ministarstvo kulture Rumunije negodovalo tvrdeći da oni imaju prioritet.

"Ponuda za kupovinu je nelegalna jer imamo pravo prvenstva. Brasov može razmišljati o kupovini dvorca tek kada Ministarstvo kulture izjavi da nije zainteresovano, a mi još nismo dali našu ponudu", izjavio je rumunski ministar kulture Adrain Iorgulescu.

Ministar je dodao i da je objavljena cena previsoka.




Izvor: MTS-Mondo

A dvorac je trenutno bukvalno nichiji?

Ваша разгледница: Румунија
У завичају грофа Дракуле
 
 
Добродошлица у стилу легенде

 
Пут нас је водио преко Вршца до румунске границе на којој није било гужве. После обављених формалности, пошли смо пут Темишвара илити „малог Беча” како га одавно зову. Иако је боравак у Темишвару трајао кратко (и то око поноћи), тек да се попије кафа и протегну ноге по тргу Опере, односно тргу Викторија, како је прозван после свргавања Чаушескуа 1989. године, могли смо да осетимо део Румуније. Ту смо сазнали да се Румуни прилично диче својим латинизмом, па у сваком већем граду имају по једну статуу вучице која доји Ромула и Рема. Иначе, Темишвар је међу првима добио електрично осветљење и трамвајски саобраћај. Наставак пута: Арад–Дева–Себеш (Sebeş)–Сибиу–Сигишоара, са паузом у мотелу „Дракула” са фармом нојева и коња.

Сигишоара! Родни град Влада Цепеша Дракуле (1431), стари град аутентично очуван из периода 15. века и као такав заштићен од Унеска. Били смо у главној кули од 14 (данас их је остало само девет) занатских кула које опасују град.

Ту је средњовековна музејска поставка о граду, соба за мучење, оружарница, али и феноменалан видиковац на коме се могу наћи и плочице са исписаним светским метрополама и удаљеношћу у километрима од њих. До врха куле, и поменутог видиковца, воде стрме степенице које шкрипе под ногама… Улице су још калдрмисане.

Попили смо кафу у родној кући контроверзног влашког владара Влада Цепеша Дракуле. Наиме, данас је ту ресторан у средњовековном фазону, све са свећама уместо електричног осветљења.

А знате шта ме посебно одушевило? На врху брежуљка до којег се стиже дугим балванима наткривеним степеништем, у два мала „дворца” налази се ГИМНАЗИЈА! Клинци, нестварно, ван времена, на одмору слушају „технић” окружени шумицом и гледају на град у подножју.

Следећа станица био је град Брашов, центар југоисточне Трансилваније. Прелеп, велики трг пун голубова. Црна црква (Biserica Neagră) из 14. века (највећа готска црква између Беча и Цариграда), синагога, посластичарница Ла Ватра Ардеалулуи, познато скијалиште…

Коначно, дуго и жељно ишчекивана СИНАЈА! Оснивач манастира, дошавши са Свете горе Синај, саградио је манастир на 2.500 метара надморске висине који је постао „ембрион” града. Имену Синај додао је слово а, па је манастир добио име Синаја (17. век), после чега је ту прошла и пруга, а затим почео да расте и град.

А град је нестваран! Познато монденско скијалиште у Карпатима није узалуд то што јесте. Мноштво хотела и вила у специфичном архитектонском маниру дају осећај да сте у неком другом, прошлом, бајковитом времену…

Замак Бран из 14. века, замак династије Басараб, а касније и резиденција Фердинанда и Марије, у којем је Влад Цепеш Дракула био затворен, посебна је атракција за туристе.

Наиме, ту га је краће време држао затвореног угарски владар – син Сибињанин Јанка (са којим је Дракула друговао) јер је са Турцима склопио договор. Током прве половине 20. века замак Бран био је резиденција Фердинанда и Марије, другог румунског краљевског пара. Чак је пробијен и тајни пролаз за бежање. У подножју замка Бран налази се етносело – музеј, а сам прилаз замку, поред језера, са првим снегом ове зиме, вратио нас је у сегменте прошлих времена.

Кроз шумицу, путићем, стиже се до дворца Пелеш који је био летња резиденција Карола и Елизабете, првог румунског краљевског пара. Овај дворац је један од најлепших двораца Европе.

Језеро Снагов, сунчан дан, изненађење после првог снега. Пловидба бродићем до острва са истоименим манастиром омогућила нам је да изблиза видимо мноштво кајакаша на тренингу. Даље на обали, на путу ка острву, беласа се краљевска вила, коју је Чаушеску узео за себе и направио стаклени кров који се отвара, да би могао да директно улази у кућу хеликоптером и из које је кренуо у бег ка Трговишту у које никад није стигао.

На острву нас је дочекала сеоска идила, права сеоска окућница. Унутар манастира је, кажу, сахрањено тело Влада Цепеша Дракуле, пошто му је глава одсечена у завери и однесена у Стамбол, а он сам ту је држао државни трезор.

Крајња дестинација на овом нашем малом путовању кроз време и простор био је Букурешт звани „мали Париз”. Овај ласкави надимак Букурешт је добио не само због Тријумфалне капије већ и због зракастих тргова и широких булевара. Палата Парламента, Румунски атенеум, бивша Краљевска палата (данас Музеј уметности), Краљевска задужбина (данас Универзитетска библиотека), здање Сената, црква Крецулеску и још више од 200 цркава, трагови метака из скорије историје…

Од свега виђеног издвојила бих Патријаршију и зграду Парламента. Парламент је толико велик да, како неко рече – не може да стане у објектив!

 
Izvor

 
Румунске слике и прилике

Дух Дракуле на продају

Чувени замак Бран – породица Хабзбург продаје га држави по папреној цени 
Од нашег дописника
Букурешт, 11. јануара – Прича изгледа невероватна, али је потпуно истинита. Чувени трансилвански замак Бран, који потиче из 14. века, није припадао (после свих историјских перипетија) румунској држави, већ „тврђави Брашова”, тј. био је друштвена својина. Године 1920. брашовски градски оци га дају на поклон краљици Марији, супрузи краља Фердинанда Хоенцолерна, у знак захвалности за њену „храброст испољену у Првом светском рату”. Ова га пак тестаментом оставља у наслеђе својој ћерки, принцези Илеани, рођеној сестри некадашње југословенске краљице Марије Карађорђевић.

Од принцезе Илеане право на замак прелази на њеног сина Доминика Хабзбург-Лотрингена и ћерке Марију Магдалену Холћансен и Елисабет Зандхофер. Ово последње право наслеђа неки сада оспоравају и наводе да се принцеза Илеана замонашила и тако одрекла свега овоземаљског, дакле и замка. Око тог правног аспекта избиле су жустре полемике.

Импозантан замак Бран постао је познат у свету када се о њему пронела фама да је међу његовим зидинама некада живео чувени трансилвански гроф Дракула, проглашен за највећег светског вампира. Све је потекло од Брам Стокеровог историјски незаснованог романа, који је доживео невиђени успех на западу и о Дракули створио цео мит.

Све је то учинило да је замак Бран, који су у међувремену комунисти национализовали и уз озбиљне инвестиције одржавали, постао један од најпосећенијих румунских музеја. Измишљени Дракула и крваве приче о њему привлачили су овамо на стотине хиљада туриста са свих меридијана света, жељних да доживе јака осећања. Овде су снимани хорор филмови, приређивани балови у сенци слепих мишева, људских скелета и „госпође у црном” са оштром косом на рамену.

Године 2001. породица Хабзбург, расута по Европи, захтева од румунске државе да јој сходно новим законима о реституцији врати замак и огромно имање око њега. Пристаје да уместо „реституције у натури” прими новчано обештећење од 25 милиона евра. С тим да замак и даље служи као музеј националне вредности.

Међутим, када је 2006. поново узела у руке кључеве од замка, породица плаве крви нагло мења став. Сада тражи за замак целих 60 милиона евра. И ту почиње права заврзлама. Министар културе Адријан Јоргулеску, чији су потчињени до сада водили бригу о Музеју Бран, тврди да је цена „надувана” и каже да би он дао највише 15 милиона. Срачунати хабзбурговци, који су по закону обавезни да прво понуде држави замак на откуп, одлучују се да га понуде општини Бран, односно брашовској регији. Ова је, наводно, веома заинтересована за такав привлачан туристички објекат, али нема толико пара. Траже се и налазе неке рачунице. Брашовско окружно веће проналази неку аустријску банку од које ће узети кредит и купити замак у рате, у ствари под лизинг. Даће на на почетку три милиона евра, а да касније рате исплаћује компанија која на себе преузме пословање са „туристичком меком Бран”. Овдашњи медији су већ саопштили да се јавила једна стручна аустралијска компанија.

Ових се дана око Брана замотава право врзино коло. Штампа је пуна написа о томе „како је румунска држава проћердала Дракулин замак”. „Од сада па дуго време надаље остаје прича са поруком репрезентативном за румунску транзицију” – пише утицајни „Гандул”.

Консултантска фирма „СК Солон консулт” срачунала је да ако се професионално управља, замак може лако да доноси годишњи профит од пет милиона евра”.
 

Izvor