Živećemo u Mlekomedi
Pretpostavlja se da će se Sunce (i Zemlja), posle spajanja Mlečnog puta i Andromede, nalaziti oko 100.000 svetlosnih godina od središta nove megagalaksije

Budite na oprezu: na pomolu je preotimanje Sunca, iako to ne možemo sprečiti, čak i da nas je kudikamo više od šest i po milijardi. Uostalom, kosmičke krađe i prekrađe nisu retka pojava.

Susedna galaksija Andromeda vuče našu zvezdu na svoju stranu, i ona će se u dalekoj budućnosti naći na sasvim drugom mestu. Ukoliko vas tada neko bude upitao u kojoj galaksiji živite – uz pretpostavku da čovečanstvo opstane – slobodno mu možete reći u – Mlekomedi.

Nismo se šalili; otprilike za pet milijardi godina spojiće se Mlečni put i Andromeda, jer se uzajamno nezadrživo privlače jureći u „večiti zagrljaj” brzinom od 120 kilometara u sekundi. Šta ćete, ni galaksije nisu u stanju da odole jedna drugoj, naročito kada ih na to primorava gravitacija. Sada su razdvojene dve milijarde i 200 miliona svetlosnih godina. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost prevali za 365 dana jureći 300.000 kilometara u sekundi.)

A u kojem kutku ćemo se mi nalaziti, ako uopšte tada bude ljudi? Teško je reći gde će se svako od vas zadesiti za pet, a kamoli za pet milijardi godina. Ali astronomi to, izgleda, znaju: kada Sunce (može se kazati i Zemlja) udvostruče dosadašnje trajanje, u celosti ili delovima obitavaće u Mlekomedi.

Jednog veoma dalekog dana naš zabačeni kutak svemira biće poprište jednog od najvećih nebeskih događaja. Za dve milijarde godina Mlečni put i Andromeda, naša susedna galaksija, počeće da se spajaju u loptastu megagalaksiju. Izgubiće svoje lepe krakove (spirale) i zaobliće se u novo divovsko „zvezdano ostrvo” u svekolikom beskraju.

Kosmička seoba

Iako je malo verovatno da će to kosmičko ujedinjenje poremetiti zemaljski život (a iznose se i suprotna gledišta), džinovsko sjedinjenje izmestiće Sunčev sistem i zauvek promeniti izgled noćnog neba. Za dotično zbivanje astronomi znaju već decenijama, jer dve galaksije nezaustavljivo hrle jedna prema drugoj u susret.

Niko do skora nije ni pokušao da dočara šta će se dogoditi sa Sunčevom porodicom kad tamna materija Andromedinih zvezda počne da tutnji oko nas brzinom od nekoliko stotina kilometara u sekundi. Tek nedavno su istraživači Centra za astrofiziku Univerziteta Harvard, oponašajući u računaru kretanje i privlačenje Andromede i Mlečnog puta, predskazali sledećih pet milijardi godina.

Prema ovom obrascu (model), prvi „bliski susret” odigraće se za oko dve milijarde godina. U tako dalekoj budućnosti za čovečanstvo Sunce će se kudikamo više zagrejati i jače zasijati, zbog čega će uzavreti Zemljini okeani. Pod uticajem Andromedine gravitacije tada će započeti nežno, ali neizbežno preseljenje Sunca i pratećih planeta na mesto udaljeno oko 100.000 svetlosnih godina od središta nove megagalaksije, četiri puta dalje od sadašnjeg u jednom od krakova Mlečnog puta.

Mada će seoba ogromnih razmera preobraziti uobičajeni roj belih zvezda, po kojem je Mlečni put dobio ime na grčkom jeziku, u veći i razuđeniji zvezdani oblak, malo je verovatno da će neposredno ugroziti Zemlju. „Kao prvo, nema gotovo nikakvih izgleda za direktni sudar dve zvezde”, objašnjava teorijski astrofizičar Abraham Loub.

Razlog je sasvim jednostavan: u samoj galaksiji zvezde su međusobno toliko udaljene da je vrlo teško očekivati da nalete jedna na drugu. Ujedno će se same polako razmeštati u novoj megagalaksiji, zato je mala verovatnoća da će to izazvati potrese na planetama.

Pljuskovi kometa

„Verovatnije je da će zvezde u prolazu delovati na komete koje borave  u Ortovom oblaku, smeštenom iza Plutonove putanje, što bi moglo da uzrokuje kometne pljuskove, čak i razorni udar”, smatra Abraham Loub.

„Ovo je još jedna potvrda da će galaksije pohrliti jedna drugoj u zagrljaj i da će tako ostati”, dodaje astronom Džošua Barns sa Univerziteta Honolulu. Ali se uopšte ne zna gde će završiti Sunčev sistem; kretanje zvezda i planeta nalikuje peni na talasu. Nepoznata pomeranja koja još nisu uključena u računarsko predstavljanje tiču se razmeštaja tamne materije i struja koje će se poremetiti kad Mlečni put i Andromeda počnu da se spajaju.

U opticaju je nekoliko proračuna za tamnu materiju koja bi suštinski uticala na konačan položaj Sunca.

Drugi bitan činilac je tzv. postranično ubrzanje Andromede (traverza), iako je brzina približavanja nama prilično poznata. Postranično ubrzanje nikada nije neposredno izmereno.

Na temelju zakona Johana Keplera, još 1959. je izračunato da će se dve galaksije sastaviti tek za četiri milijarde godina kada se, kružeći svojim kosmičkim stazama, jedna drugoj približe. U ova razmatranja nije, svakako, uračunato da su sve galaksije uronjene u ogromne oblake tamne materije, što osnažuje i ubrzava međusobno privlačenje. Vreme zbližavanja i sjedinjenja je, prema tome, prepolovljeno.

Astronomi se nadaju da će svoja saznanja upotpuniti kada letelica Evropske svemirske agencije (Gaia), koja će poleteti 2011. godine, počne da označava razmeštaj zvezda i galaksija s najvećom tačnošću do sada. Možda će izmeriti i Andromedinu postraničnu brzinu?

Jedino je izvesno da više neće postojati Mlečni put.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika