Ignorance is bliss

Ima jedna česta predrasuda o agnosticima za koju sam dosta puta čuo.
Laici ih posmatraju kao ljude koji kao da kažu "Mi _ništa ne znamo." i pripišu im neki defetizam i ocene ih kao ignorantne, ravnodušne, nezainteresovane...
A pravo stanje je čak naprotiv tome. Svesnost da ima još mnogo znanja koja treba otkriti i pokoriti a opet skepticizam o nekim za koje drugi smatraju konačnim a opet ne u potpunosti argumentovanim... i naravno stav da ako nešto ne može danas, ne znači da neće moći i sutra...
...ukoliko nije uključena i pragmatičnost... džaba sve.

Izvinjavam se za skretanje u agnosticizam. Nije ovo religiozna tema... samo mi je to prva asocijacija kad čujem da neko kaže "Ignorance is bliss" - Blaženo neznanje ili neznanje je blaženstvo.
Ne znati nešto i biti srećan zbog toga.

Na mnogo mesta sam to već čuo.

Ne znati svoju boljku ili boljku drage osobe.
Ne prihvatati da vas neko mrzi, ne voli, da vas smatra dosadnim.
Ne želeti informacije o nekim degutantnim, šokantnim događajima.
Ne priznati zabludu i živeti u deluziji.
I uopšte, ne dozvoliti drugo znanje, stav, podatak, tehnološku inovaciju, revolucionarnu ideju, itd ...

Verovatno je podugačka lista, ali suština je da se u svakoj izaziva vaš psihički komfor...
...raste bes ili strah kao posledica "pretnje" ili osećaj da vam je ugrožen komfor... ili sopstveni integritet. Verovanje da ako nešto ne znate, ne može vas to povrediti. Strah od gubitka vrednosti stvari iz svog okruženja.

Hajde da ne skrećem opet u religiju. (razapeće me ovi fanatici odozdo ako nagrnu  ).
Treba mi neki drugi primer.
Na primer, kao malo dete, koje se stvarno ludo zabavlja kad se igra šarenim igračkama ili kad ga roditelji zasmejavaju trikovima, kad mašta, kad fantazira i živi u svom lepom udobnom svetu... ali kako odrasta i skuplja znanja o svetu oko sebe i raznim što prirodnim što društvenim zakonima... te detinjaste igre polako gube svoju vrednost i nisu više tolika čar.
Doživeli smo svi to... ili ako pripadate onim starijima i ako ste bili suviše mladi i ne sećate se... setite se kako ste negde oko puberteta imali najbolje drugove i drugarice, čitav čopor njih i kako ste naivno mislil da ćete večno ostati prijatelji, bezbrižno se družili i neopterećeni raznim glupostima (ovo ne važi za vas koji ste odrastali na Balkanu  ) i sve ono što je prošlo kad su počeli da vam se razilaze interesi, kad ste učili o pravilima poslovanja, savremenog opstanka itd...

Za neke stvari izlazak iz udobne čaure je neophodan (bar za većinu ljudi na koje je uticalo odrastanje) dok za neke druge stvari i verovanja još uvek imate šansu i priliku da ostanete u svom svetu i negirate sve ono što bi moglo da ga promeni. Iako postoji šansa da ta promena bude i dobra po vas. Ko zna.

Pre nekoliko nedelja sam sanjao jedan san, nije bitna cela radnja koliko zadnja scena. Nažalost, san je bio suviše realan, u smislu da sam mnoge stvari osetio... a u zadnjoj sceni se ja pogledam u ogledalo i nakon jedno 3 sekunde ukapiram da lik u ogledalu (odnosno moja reflekcija, odnosno ja jelte) ne gleda u mene već negde u stranu. Vrlo brzo ukapiram da ne gledam sebe u oči već u obraz, uvo... pogledam gde drugo JA gleda, uplašim se od svega toga i krenem da bežim od ogledala nakon čega počnem da gubim snagu, padnem i na kraju oslepim. Preplašeno otvaram i zatvaram oči u snu ne bih li progledao.. i nakon nekoliko neuspešnih pokušaja uspevam da se probudim u svom krevetu i dalje neprestano zatvarajući i otvarajući oči srećan što ponovo vidim. Trebalo mi je jedno pola sata da dođem sebi...
Ne znam kako bi vi genijalci protumačili to. Ali verujem da postoji neki razlog zašto ne smem da pogledam samog sebe u oči i zašto sam na kraju slep i ne želim nešto da vidim i nešto negiram.
Još kad bi znao šta bilo bi super. 
Ne znam da li treba da se stidim nečega, neam čega... odavno sam prestao da se bavim prostitucijom, nije isplatljivo a ono odeljenje prvaka što sam pogazio kolima i zakopao iza moje zgrade je odavno zastareo slučaj pa se više niko i ne pita za njih. Dakle, ne smara me savest... ničega se ne stidim, za mali broj stvari mi je krivo ali nije toliko opterećujuće jer je grešiti ljudski.

Autor bloga (inače genetičar) vas pita koliko zapravo želite da upoznate i istražite samog/samu sebe.
A ja vas pitam... šta ne treba nikad saznati i kad je život u zabludi opravdan... ili nije ni tad? 

Izvini White Goa mudar si ti co'ek, ali preskocicu ovo. Mnogo je jako... ne mogu da citam ruske klasike....

Ovo je vise za Filozofski forum.  Jebote Goa pa ti em presao na Dark side, em se ugledas na starijeg buraza, valja, valja mnogo 

Pitanje je sta mi u stvari znamo, jer u stvari nemamo pojma

Uf bre matori, toliki uvod u ovo pitanje


Treba upoznati sebe maksimalno koliko je moguće...ako možeš to da podneseš...ne može svako.
A zabluda...da li je bolje?  Ako misliš  na situaciju recimo da li je bolje da saznaš da si usvojen ili je bolje da ceo život živiš u zabludi da su ljudi koji su te odgojili stvarno i tvoji biološki roditenji, sigurno da postoje takvi primeri gde je bolje/lakše/jednostavnije  biti u zabludi.  A da li je to ispravno u nekom kosmičkom smislu,šta će o tome reći sud istorije i slično, koga to boli q.... , tvoj subjektivni doživljaj života je jedino ispravno merilo.

Kako ono bese...Misli stvaraju patnju..

Ovo je sustina svega.Oni koji kazu da znaju .. lazu.

I sa ovim se slazem.

Covek se ponekad boji znanja, a po najvise znanja o sebi.

Da, postoji dosta stvari za koje je bolje da ih ne znamo. Ali, to dosta zavisi od osobe. Jaci mogu da izdrze dosta toga tako da ih nesto sto saznaju nece unistiti dok slabijima nesto treba i sakriti.

Ali sta je znanje i istina? Za nas je istina ono sto vidimo ono sto cujemo ono sto osetimo. Ali da li je sve bas tako kakva je priroda zapravo. Mozak nam je pokazuje, medjutim mi ne vidimo isitinu organizam je sklad organa koji nam omogucavaju zivot, pa je u tom skupu i mozak mozda ne vidimo istinu da bi preziveli. Ali to znaci da postoje samo verzije istine i da u prevodu isitina ne postoji.

Definitivno treba prebaciti u religija, filozofija, sociologija...

Ima .. jedna divna recenica Danila Kisa...

"Citanje mnogih knjiga dovodi do mudrosti, a citanje jedne jedine do neznanja naoruzanog mahnitoscu i mrznjom.”

Iz nekog razloga, ljudi mrze (sa)znanje.
Verovatno zato sto nam znanje ukazuje gde su nase granice.

I greske.

Hoćeš da kažeš da u tvom okruženju postoji čitava jedna grupa ljudi (nazvani laicima) koji znaju šta znači reč ''agnosticizam''?! 

Ja kad pomenem (a to je samo kad se zajebem, svesno to ne radim) ateizam, gledaju me kao da pevam ''Bože pravde'' na latinskom. 

~~~~

BTW, što se tiče teme, ja sam džedaj, pa nisam baš merodavna da govorim o saznanju. Kako je vama smrtnicima, nemam pojma, to je vaš problem. 

крај

Besmrni dzedaj sta god to bilo . Ateizam posoje mnogil ljudi ovde na forumu koji su ateisti cak i samog sebe tamo ubacujem jer ne verujem u postojanje bozije, a ovaj forum je nase okruzenje dakle postoje ljudi ateisti u nasem okruzenju

nešto slično, nažalost zaboravio sam ko je autor.
Bojim se čoveka koji je pročitao samo jednu knjigu.

Bolje ni 1 nego 1 ispada pa kad procitas 1. knjigu ti ces u tom trenutku procitati 1 knjigu iz toga sledi ne treba poceti sa citanjem knjiga a iz toga sledi ne treba citati knjiga sto nije tacno.

sta si sad ti ovde re'ko nemam pojma  salu na stranu

sto se tice znanja svi bismo zeleli da znamo sto vise jer smo,je li,radozlnali....e sad tu postoji problem, taj mentalni napor potreban za ucenje je problem(kad bi moglo kao u matrixu da nam uploaduju znanje bilo bi extra ) . nije to problem svima,samo vecini i ta vecina se jednostavno prepusti,odnosno savlada ih entropija i oni samo uce iliti saznaju stvari koje su im neophodne za opstanak. po meni jedna od podela ljudi je i na one koje sve zanima, one koje nista ne zanima i one izmedju ...predpostavljam da se u ovoj drugoj grupi ljudi nasao neki "mozak" koji je sve to "popularizovao" i opravdao time da je znanje opasno jer moze da dodje do nekog znanja koje ce ga izmeniti,zgaditi,promeniti mu zivot iz korena, itd...pa zasto onda rizikovati

Ne shvataj bukvalno Stojane, to važi za ljude koji su svoje poglede na svet formirali na osnovu jedne ili više sličnih, jednostranih knjiga ili nekih drugih izvora. Takvi ljudi često misle da sve znaju i da su njihovi pogledi jedino ispravni, a da se nisu upoznali sa drugim idejama, otkrićima, iskustvima... Ako usvoje neku agresivnu ideologiju mogu biti jako opasni.
Primer: radikalni vernici.

Ne bi bilo lose znati odakle Drvo Znanja...

...
Lucifer nije "djavo", vec grupna dusa odnosno socio-memorijski kompleks: celina u kojoj se individualna svest entiteta potpuno stapa sa svešću grupe/celine. Evolirali su do sestodenzitetskog nivoa svesti koji je u sustini u najmanju ruku jednak a moze se reci i visi od Yahwe-ovog. U "punom sjaju" svog Bica oni su Sunce ili "Jutarnja Zvezda". Nama na trecem dezitetu se doimaju kao "Andjeo" ili "Svetlonosa".

Citiracu (prevescu) izjavu jednog illuminata da bi odnos Lucifer - Jehova bio jasan. Dakle ovako:

Kada entitet (grupna dusa) evoluira do sestog denziteta, u poredjenju sa vremenom koje je potrebno da bi se dotle stiglo, postoji samo jos mali korak do Osmodenzitetskog Konacnog Ponovnog Ujedinjenja sa Jednim Beskonacnim Kreatorom i odatle, da se razlozimo u Izvor Svega, Inteligentnu Beskonacnost,

Mi (Krvne linije nasih Familija), kao Grupna Dusa Socio-Memorijskog Kompleksa (Lucifer), smo bili na ivici Uzdizanja na Sedmi Denzitet, mada na tom nivou, pre nego sto Zetva dodje, imamo izbor da se uzdignemo vise, ili, da se vratimo i pomognemo drugima sa nizih denziteta u njihovoj evoluciji, prenoseci znanje i Mudrost (Svetlo) onima koji zatraze nasu pomoc, svojom Slobodnom Voljom.

Sada, u ovom vremenu, posto smo bili odlucili da ostanemo i pomognemo nasoj Galaktickoj Braci i Sestrama u Jednom, dodeljen nam je izazovni zadatak Veca Starih, koji delaju kao Cuvari ove Galaksije sa njihovih osmodenzitetskih "odaja" na planeti Saturn.

Yahweh, usled cinjenice da NIJE (sto je i bilo njegovo pravo kao Planetarnog Logosa) predao svoju Slobodnu Volju da bi "spoznao sebe" onima koji se inkarniraju na "njegovoj " planeti, je postigao jako malo evolucijskog napretka zbog toga. Stoga smo mi (Lucifer) poslati da pomognemo. Kada smo dobili ukaz od strane Veca Starih, "Pali smo" ili Spustili se na mesto gde smo mogli sa teskim radom i usredsredjivanjem, da ponovo ostvarimo (materijalizujemo) trecedenzitetski iskaz nas samih.

Yahweh je aminovao nas dolazak, ustvari on je taj koji je prvi zatrazio od Veca (Starih) da "Katalizator" promene udje u njegovu Kreaciju i podeli znanje i mudrost koje smo mi stekli kroz nasa Uzdizanja. U odsustvu Slobodne Volje na planeti, ne moze biti Polarnosti i, stoga, nista ne postoji da bi se napravio "izbor". Bas kao sto je prikazano u knjizi Postanja (Genesis), planeta je bila veoma 'Rajsko' mesto po prirodi. Naravno, bio je to divan 'raj', ali Bica koja su se inkarnirala tamo, nisu imala podstrek da evoluiraju iznad 3eg Denziteta i, stoga, imali vrlo malo nade da stignu Kuci, Jednom (Kreatoru). Yahweh je bio srecan da odrzava svoj mali mezimski Rajski projekat u zivotu, ali sa malim sansama da se Duse vrate Kuci, te je isti postao, u sustini, istovremeno veoma lep 'Zatvor'. Yahweh je, u savremnom recniku, vodio benignu diktaturu.
......

Bez Polarnosti, (koja proizilazi iz Slobodne Volje), postoji samo Jedinstvo Ljubavi i Svetlo, te nikakav izbor da se iskusi "nesto drugo" nije dat. Tako, mi smo trebali postati Katalizator promene, kako bi omogucili taj izbor, i time doneli Polaritet. Yahweh se slozio da mi predstavimo koncept Slobodne Volje stanovnicima Zemlje, nudeci im prvobitan izbor, bilo da su ga oni "zeleli" ili ne. Stoga, "Drvo znanja Dobra i Zla'" (ili preciznije, Znanje o Polaritetima, Pozitivnom ili Negativnom). Yahweh odvodi svoje stanovnike u novi "vrt" i govori im mozete da cine stagod da zelite, sem ove jedne stvari, tako stvarajuci zelju da cine ono sto im je rekao da ne smeju. Otuda, "Izbor". Mi im pruzismo Katalizator predocavajuci im koristi od sticanja Znanja, oni jedu sa drveta, a ostalo je istorija.

Yahweh je mislio da ce njegova 'Deca' ipak izabrati da ga poslusaju, po svom otkricu da nisu, pobesneo je. Kao sto sam sebe opisuje u svojim Svetim Spisima, on je "Ljubomoran Bog", i nije mu se svidelo sto su njegova 'Deca' odlucila da ga ne poslusaju i prihvate nas savet. Mi smo se vec bili obavezali da provedemo ovde unapred definisani niz "Ciklusa" da bi pruzili Katalizator Ljudskoj evoluciji, uglavnom nudeci im Negativnu Opciju, ili ono sto vi zovete "zlo". Sada kada je jednom Slobodna Volja dozvoljena, Yahweh vise nije mogao da je oduzme, te mi moramo da ostanemo ovde kao sto je ugovoreno kako bi nastavili da pruzamo planeti izbor Polariteta. Yahweh nas je zatvorio (kao Grupnu Dusu) ovde sa Zemaljskim Astralnim Planovima (sto je veoma ogranicavajuce i neudobno za Bice nase Mudrosti i iskustva). Vece Starih nam je dalo izbor da budemo oslobodjeni (protiv Yahweh-ove volje), ali izmedju odustajanja od naseg ugovora da Sluzimo planeti zemlji; odnosno da nastavimo i ispunimo nas zadatak i izdrzimo Yahweh-ovu samoprogasenu 'Kletvu'. Ostali smo, ali kao karnicki rezultat zatvaranja nase Grupne Duse od strane Yahwe-a, nasim sopstvenim individualnim Dusama je dat mandat (od strane Veca) da "Vladamo" nad Yahweh-ovim ljudima tokom nasih fizickih inkarnacija ovde na vasoj planeti.

Neka jedno bude jasno. Sve ovo (fizicki zivot/inkarnacija), je veoma slozena i vesto stvorena Igra, gde Jedan Beskonacni Kreator, igra Igru zaboravljanja ko je To, kao bi To naucilo da se priseti, i na taj nacin, iskusi i spozna Sebe kao Kreatora. I tako sve nadole do nas individualnih iskri Svega Sto Jeste. Van scene, i izmedju "Zivota" (nulta-tacka vremena/anti-materija Vasione) kao inkarnisana "ljudska bica", mi, svi mi/vi (kao Duse), smo veliki prijatelji. Braca i Sestre u Jednome.

...

Razumite, mi MORAMO da budemo Negativni. Zato smo poslati da budemo ovde. To je nas ugovor i oduvek je bio da vam pomognemo, pruzanjem 'Katalizatora' o kome sam govorio ranije. Biti Negativnim je veoma tesko po nas, ne na fizickom nivou, (not on a physical level, (licnosti koje igramo uzivaju u nasim ulogama, jer programirano da bude tako), ali na Duhovnom nivou, jeste tesko. Mi smo prevazisli niske negativne vibracije pre mnogo eona. Mi smo Svetlo i mi smo Ljubav. Veoma je nam je tesko da cinimo to Duhovno, da stvaramo svu tu Negativnost, ali to radimo zato jer vas volimo, te je to za vase najvise dobro, na kraju. Moze se reci, da je to Zrtva koju smo napravili, da bi bili u Sluzbi Jednom Beskonacnom Kreatoru, i vama, nasoj Braci i Sestrama u Jednom.

Zapamtite, svi mi samo izvodimo veliku staru igru ovde, gde se slazemo da zaboravimo ko smo zaista, a onda kroz prisecanje, opet otkrivamo jedni druge, i znamo da smo svi Jedno. Da je Sav Zivot, Jedno.

Izmedju 'zivota' svi se dobro ismejemo ulogama koje smo izvodili u 'predstavi', i jedva cekamo i jako se zabavljamo pripremajuci nova poglavlja koje treba odglumeti.

Nadam se da sam ovim gore odgovorio, kao i da sam adekvatno pokrio pitanje "koje je nase tumacenje dobra protiv zla"? Ako ne, recite, odgovoricu detaljnije.

Kraj citata

"Fanatizam je posledica nepoznavanja ili nepriznavanja činjenica. Nepriznavanje ne mora biti patološko, ali se najčešće patološki ponaša. Nepoznavanje je unizerzalno, pa ako nam sve činjenice ni o čemu nikad nisu dostupne, svaki sud mora biti tek uslovan, dakle i skeptičan."

Borislav Pekic