Knjiga kao bensedin

Zove se biblioterapija a zapravo je poboljšanje zdravlja čitanjem knjiga. Kažu da pomaže u oslobađanju od stresa i podiže raspoloženje. Takođe, neka istraživanja tvrde da je čitanje brži način opuštanja nego što je slušanje muzike ili šetnja.

Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić



Poređajte po policama, podovima, budžacima i usisavajte samo po knjigama, tu je sva prašina - savetuje Bata Borović, koji ima jednu od malobrojnih antikvarnica u Beogradu.

Šali se, naravno, naš sagovornik, koji ima veliku biblioteku, ćerke opet imaju svoje, koji čita istovremeno po desetak knjiga što je stvar raspoloženja...i sprema se da kupi (možda je već obavljeno) veliku biblioteku koju prodaje jedan gospodin, koji je "znao šta kupuje i teško se odvaja od svojih knjiga."

"To je uglavnom tako, onaj ko je kupovao knjige teško se rastaje od njih, a oni koji naslede lakše ih otuđuju", prenosi nam svoje dugogodišnje iskustvo Bata Borović. Otkriva nam dalje tajne svog zanata, najdragocenije je kupiti prva izdanja od Vuka, Dositeja, razna pisma...

"Evo, baš skoro sam nabavio dokument patrijarha Georgija u kome stoji da se kažnjava Isidora Sekulić zbog lošeg vladanja prema deci. Kazna je 30 posto manja plata i odlazak na odmor", kaže Bata. Na pitanje odakle mu taj dokument, odgovara da ljudi donose razne stvari, sve i svašta, pa tako u njegovoj antikvarnici ima i igračaka. "Ama, zar neko kupuje pocepane plišane mece, izgrižene zeke i lutke bez jednog oka...."pitam se, pitam....

"Kupuju, kupuju, sve su to uspomene...jao...kažu...igrao sam se nekad sa tim...kupiću..."

Ljudi traže uspomene



"Kada ljudi dođu kod mene, traže neke svoje uspomene, ono što su čitali pa da obnove a još ako nađu neke omiljlene romane mladosti, pa još i štampane u tom periodu oduševljavaju se i ne pitaju za cenu. Dolaze razni, dolaze svi, mladi, stari, žene, muškarci," kaže Bata Borović vlasnik antikvarnice u centru Beograda. Priča da u našem lepom gradu ima malo antikvarnica, mnogo manje nego u susednim zemljama, priča o kvalitetnim knjigama koje su se nakd šile, bile u tvrdom povezu i "mogli ste da bacite knjigu sa trećeg sprata i da ostane čitava."

"Danas pročitate knjigu tri puta a ona se raskupusa, raspadne. Danas se knjige štampaju uglavnom na lošem, često na novinskom papiru u ogromnom tiražu, što opet ima i svoje dobre strane, jeftine su, pa neka se ljudi naviknu da čitaju. Mada broj nije i kvalitet, to su neka popularna izdanja koja se pročitaju za jedan dan a posle se zaborave. Enciklopedije se retko štampaju, jer je potrebno uložiti puno truda i rada, nekada su bile pisane i po desetak i više godina. Danas se za mesec dana napiše knjiga, samo da se što pre proda. Danas se ide za komercijalizacijom, piše se ono što je senzacionalistički, ono što će se brzo prodati."

Instant knjige za instant živote

Baš tako, na svakom ćošku nam se nudi...veština prodaje...kako ostaviti pušenje...smšati... postići uspeh za pola dana...ostaviti momka i udati se srećno...naći u sebi vođu i rukovoditi samog sebe od danas do sutra...biti korak ispred svih...

A šta je sa Adrijanom Molom, sa devojčicom Momo koja je umela da sluša, sa Atrejem i čuvenim zmajem Fuhurom, a Hajdi, pa Tistu zelenih prstića, te Igla staklenih perli, Čarobni breg, Romeo i Đulijeta...šta je sa šarenim svetom oko nas i u nama, sa svim onim divnim likovima od kojih smo se teško rastajali. Kako reče Duško Radović...lepe i pametne knjige obavezuju nas na vernost...pošto ih pročitamo, dugo ih posle ne varamo sa nekim drugim lepim knjigama. Šta beše ono...knjiga je najbolji drug...ko čita zlo ne misli, a ne to beše...ko peva zlo ne misli.

Na poslednjem sajmu knjiga u Beogradu, rečeno je da se izgubila radost čitanja i da su brojke zabrinjavajući pokazatelji. Đaci gutaju knjige do trećeg razreda a onda sve manje i manje....roditelji prema anketama u školama tvrde da vole knjige ali da ne čitaju a profesori osim udžbenika ne koriste dodatnu literaturu. Tja. Na koga smo, dobri smo.

Knjiga kao bensedin



Zove se biblioterapija a zapravo je poboljšanje zdravlja čitanjem knjiga. Kažu da pomaže u oslobađanju od stresa i podiže raspoloženje. Ova vrsta terapije je vrlo popularna u Britaniji, postoji grupna terapije - grupne čitateljske seanse ili pojedinačne. Takođe, neka istraživanja tvrde da je čitanje brži način opuštanja nego što je slušanje muzike ili šetnja.

Oni koji putuju diljem naše lepe Evrope znaju da ljudi čitaju dok se voze tramvajima, autobusima, vozovima. Udube se u svoje štivo i ne gledaju kako je ko obučen, da li je debeo ili mršav, kojim jezikom govori i kakve mu je boje koža. Čitaju, čitaju, čitaju.

I dok ćaskam sa g. Batom eto ti devojke koja traži rečnik Veselina Čajkanovića, gleda, obrće, kupuje.

"Kupuju ljudi, kupuju, beletristike je ponavljam najviše, ima knjiga iz filozofije a umetnost je malo stala. Izlaze nove knjige iz umetnosti koje su daleko kvalitetnije rađene od starih i naravno imaju bolju prođu. Ima vrednih knjiga na tržištu, a u knjigama se svašta nađe, stare pare, fotografije, računi, isečci iz novina, zabeleške..." Priča nam Bata Borović i da najviše voli da čita istorijske knjige, "možda zato što to nisam čitao u mladosti," kaže i dodaje da je i sam postao izdavač štampajući knjigu "Putovanje po slovenskim zemljama" od Mekenzijeve i Irbijeve a u pripremi je već nova knjiga.

Čini se da nije nezadovoljan, ali valja podstaći mlade da se okrenu još više čitanju. Knjige su tu da nas prosvetle, a prosvetljuju nas one koje zahtevaju od nas da bar malo izađemo iz zone komfora. Ako knjigu čitamo glatko, to je verovatno stoga što ne saznajemo ništa novo, već samo potvrđujemo ono što već znamo, smatraju neki teoretičari.

A naš sagovornik kaže da je potrebno puno raditi kako bi se stvorila čitalačka publika, ljubitelji, « članovi biblioteke », gutači knjiga.

„Edukacija, edukacija, edukacija u svakom slučaju, mlade gađati pa će naučiti, da im uđe u glavu kao što je ušao kompjuter. Ne, ne čitam na kompjuteru, averzija, nije još stiglo do nas, a i ja sam protiv . Ipak je nešto posebno kad osetite u ruci knjigu, pa ako je stara, pa ima poruke, sve to ima svoje », govori Bata Borović ili što bi rekao Ciceron...soba bez knjiga je kao telo bez duše.

O elektronici i duši može se puno pisati i verovatno će se tek pisati u nas. Opet stručnjaci tvrde da je pogrešan pristup da će elektronska inforamcija da zameni knjigu. To su različiti mediji, na stranu šta ko voli i ne voli. Postoje tipovi knjiga u kojima je elektronska forma bolja, rečnici, naučni članci. Dakle, u razmatranju odnosa pisane i elektronske kulture ne treba odmah govoriti o smeni, paralelni putevi su realnost i mogućnost.

Opet, tamo, u drugim zemljama, knjige u elektronskoj formi su mnogo više prisutne nego kod nas. Ljudi preslušavaju knjige svuda i na svakom mestu. Preporučujem slušanje dok peglate ili spremate po kući, provereno uspešno. Efikasno a korisno i nije skupo. Uostalom, Bata smatra da knjige kod nas nisu skupe.

"Knjige su čak i jeftine, samo što su plate majušne. Ipak, odvoje ljudi, ali knjige kupuje onaj koji para nema a onaj koji ima ne kupuje knjige ", veli u zaključku Bata Borović.

Izvor: B92

Obozavam da sednem na bajs, odvozam se do Palica, sednem na moju omiljenu klupicu i citam neku knjigu

Pali uvek kada sam nervozna 

Svaka cast ljudima koji to mogu... za mene su bensedini ipak nezamenljivi

Nekada sam citala i 3 knjige mesecno ,a sad evo pored kreveta imam pet koje sam krenula da citam i stala posle druge glave.Neam sanse da citam kad sam nervozna ,za lecenje nervoze je sport,a knjiga se cita kad je mirno u glavi .

posto mi je malo sta pomoglo kod nervoze, pokusacu i s ovom "terapijom"

All this nigga' needs is a lil' bit of Wagner 

Mozzart je idealan kad si nervozan k'o leptir.

Subjektivna stvar. Mene najbolje puste Morricone i Wagner.

O, Morricone je moj litijum!

Nista nije kao bensedin. Nista