Znate li šta je kompjuter?


E, ovo je suviše. Toliko novca ste dali za njega, toliko vremena ste uložili u to da savladate DOS, Windows i razne aplikativne programe, umete čak i da programirate, a sad neko dovodi u sumnju da uopšte znate šta je to kompjuter! Naravno da znate! Za inat, nemojte dalje ni da čitate ovaj tekst!

Pošto vas očigledno nisam dovoljno naljutio (i dalje uporno čitate), reći ću vam da mi to nije ni bila namera, naprotiv. U znak pomirenja, preformulisaću svoje pitanje: šta mislite, kad kupite kućište sa matičnom pločom i svim onim što ide u to kućište, da li ste kupili kompjuter? Pazite, treba vam još tastatura i monitor, ali čak i ako to nemate, da li ipak možete da kažete da imate kompjuter?

Jeste li sad bar malo u nedoumici? Dobro, kupite tastaturu i monitor, i to ne običan, nego onaj koji u dnu ima LCD na kome piše u kom ste modu i koju rezoluciju koristite. Ovaj displej vam je, inače, potreban koliko i brisač bočnog stakla na automobilu, ali ako vam čini zadovoljstvo - opravdao je svoje postojanje.

Da se vratimo temi - može li se sad reći da ste kupili kompjuter? Evo najzad i mog odgovora: naravno da može, i to ne jedan nego bar pet ili deset kompjutera! A možda i više.

Gomila kompjutera u kompjuteru...

Problem koji smo upravo načeli nije samo terminološki, jer ovde je najmanje važno šta ćemo kako nazvati. Čak ćemo, kao nevažnu, zaobići i definiciju kompjutera. Mnogo je važnije da taj 386, 486 ili Pentium nije jedini mikroprocesor u sistemu koji se nalazi ispred vas, da ni taj skupi RAM nije jedini RAM, a oscilator (mada verovatno jeste najbrži) nije jedini dirigent nekog digitalnog orkestra. Ima ih još puno, i svaki od njih je kompjuter za sebe.

Krenućemo od tastature. U njoj postoji Intel-ov mikrokontroler 8049 (ili neki sličan) koji već u sebi ima RAM (samo 128 bajta, ali ipak je to RAM), a u njegov ROM od 2 KB upisan je program koji se izvršava isto kao i svaki drugi; oscilator diriguje, izlazne jedinice prozivaju kolone tastera a ulazne očitavaju vrste, program verifikuje svaki pritisnut taster po sto ili više puta da bi se taj mali kompjuter uverio da ste ga vi zaista pritisli, a onda pošalje serijski kod tastera kroz tanki spiralni kabl do kompjutera...

Šta mislite, do kog kompjutera? Signal jeste stigao kroz kabl na matičnu ploču, ali on će poštovati hijerarhiju i prvo će se obratiti portiru - a i to je kompjuter za sebe! Ovaj je iz iste porodice i zove se 8042, ali i on ima sve što mu treba da bismo mogli da ga smatramo kompjuterom. Tek kad on pročita poruku od svog "brata" iz tastature i uveri se da glavni kompjuter nema važnija posla, proslediće ga njemu. Dakle, dva kompjutera rade na komunikaciji između tastature i matične ploče, samo da bismo imali tako tanak i elegantan spiralni kabl i da bismo mogli da spustimo tastaturu u krilo kad se udobno zavalimo u stolicu i podignemo noge na sto.

Isto tako je kompjuter i miš, kontroler diska, Sound Blaster, modem, mrežna kartica, štampač, skener, pa i većina monitora. Bez obzira što oni nisu tako univerzalni kao ono što smo navikli da smatramo kompjuterom, ipak svaki od nabrojanih periferala ima u sebi bar po jedan kompjuter.

...i ne samo u kompjuteru

Nepotrebno je nabrajati gde ih još ima: od Barbike koja govori, do nuklearne bojeve glave. Svakog dana spisak kompjuterizovanih stvari postaje sve duži. Zato se treba osloboditi predrasude da je kompjuter samo ono što smo navikli da smatramo da jeste. Ova predrasuda je češća nego što bi smela da bude, čak i kod stručnjaka. Ljudi su toliko navikli da rešavaju probleme pomoću personalnih računara, da su zaboravili da se neki projekti mnogo elegantnije mogu ostvariti specijalizovanim kontrolerima.

Nisam mogao svojim očima da verujem kada sam u jednoj ciglani video glomazni 386 sa monitorom i tastaturom kako preko analogno-digitalne kartice očitava temperaturu, da bi posredstvom relejnog interfejsa uključivao grejače i tako regulisao temperaturu u peći za pečenje cigle. Celog dana sam proučavao projekat, jer je trebalo da unesem neke izmene, i na kraju sam bio potpuno poražen činjenicom da nema nikakve obrade ili akvizicije podataka, pa ni očekivanog PID regulatora - 386 radi kao običan termostat!

Drugi primer je iz jednog zimskog turističkog centra. Trebalo je projektovati sistem za akviziciju podataka, radi statističke obrade. Tridesetak podcentara radilo bi u drvenim kućicama, na temperaturi i do trideset stepeni ispod nule, sa vetrovima koji ponekad dostižu orkansku jačinu. Investitor je, iz sebi znanih razloga, tražio da to budu PC računari, a da se podaci prenose na disketama do centra. Srećom, dozvolio mi je da ga ubedim da takvi uslovi nameću sasvim drugačija rešenja, koja su ne samo sigurnija u eksploataciji, nego i jeftinija.

Za sad ljudi u svom telu nose kompjutere samo u protezama i medicinskim pomagalima, ali je samo pitanje vremena kad će početi da se ugrađuju i u zdrave ljude, ne bi li im poboljšali performanse. Prognozira se, recimo, da će se u krvotok ubrizgavati minijaturne inteligentne podmornice sa zadatkom da čiste krvne sudove od štetnih naslaga! I šta mislite, da će se kroz kapilare kretati Pentiumi u midi tower kućištima? Naravno, ne! Biće to remek-dela mikronske mehanike, elektronike i softvera. I svaki od njih će biti kompjuter za sebe.

Izvor :PC