Knjiga je mrtva-živeo CD :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Panika je zavladala među izdavačima koji decenijama drže monopol na tržištu pisane reči. Hoće li im binarna mašina oteti hleb iz ruke?

Izgleda da ljudi koji u svojim rukama drže sve konce kulture, i koji bi po prirodi svog posla morali da se ponašaju kao džentlmeni, polako počinju da pokazuju svoje drugo lice. Uzrok njihove frustracije jeste pojava novih medijuma, pre svega CD ROM-a i Interneta. Uglavnom ćete ih čuti kako agituju za staru dobru knjigu zato što je sve drugo osim nje grubi atak na umetnost, ali ne verujte im: oni su se samo uplašili za svoj profit, i ništa više.

Kad se u prošlom veku pojavila fotografija, slikare i galeriste isto tako je zahvatila panika: propadosmo, šta ćemo sad? Ovaj šok je imao i produženo dejstvo, jer dugo posle toga fotografija nije bila priznata za umetnost sa izgovorom da je u svom postupku sadržavala i neke tehničke postupke, koji su joj, po rečima protivnika, "oduzimali dušu". Koliko nisu bili u pravu, vidimo tek sad, kad je fotografija priznata za nezavisnu umetnost, koja ničim ne ugrožava slikarstvo. Slična priča može se ispričati i za film.

Sada, u sukobu papir - kompjuter, situacija je čak jednostavnija: pisana reč će ostati to što je bila, rečenica neće promeniti svoju formu, samo će se pogled čitaoca kretati po drugom materijalu. I šta će se time promeniti? U zavisnosti od ugla gledanja, i ništa i sve.

Ništa, jer će i pisci i njihova dela ostati to što jesu. I dalje će postojati loša, osrednja, dobra dela i remek - dela. Rečenica jednog Ive Andrića ima istu snagu bez obzira da li je napisana rukom na belom salvetu, u skupom izdanju sa tvrdim povezom ili u hipertekstu.

Sve, jer će nestati glomazne biblioteke, a umesto njih će se pojaviti CD ROM-ovi ili neki još pogodniji medijumi, ili čak ni to - baze podataka Interneta će sadržati sve što je ikada igde na svetu napisano.

Kao svaka dosad, tako će i ova revolucija u komunikacijama snositi krivicu za veliki broj oštećenih i zaslugu za još veći broj dobitnika, među kojima će svakako biti pirati, telefonske kompanije, provajderi i proizvođači elektronske opreme. Oštećeni će biti izdavači, jer će se srušiti dobro uhodan mehanizam sticanja dohotka, zatim miševi, jer neće imati šta da grickaju u bibliotekama, pa snobovi i skorojevići, jer neće moći da kupuju "metar plavog Dostojevskog za regal", a možda i pisci, jer će i njihov dohodak biti ugrožen. Ipak, ova poslednja tvrdnja zahteva malo više prostora, jer se bavi kategorijom ljudi koji zaslužuju posebnu pažnju.

Hoće li s knjigom izumreti i pisci?

Hteli oni to ili ne, moraće da podele zlu sudbinu sa programerima, koji su verovatno najviše pokradena profesija u istoriji. Pa i pored toga, programeri i softverske kuće nikako nisu siromašni, naprotiv. Način distribucije njihovih proizvoda, zbog niskih troškova, omogućava takve profite da se kao od šale pokrivaju gubici zbog piratovanja i kopiranja "na crno".

Verovatno će isti način distribucije i zaštite svojih proizvoda preuzeti i izdavači književnih dela. Koliko će oni umeti da se snađu u tome ostaje da se vidi, ali pisci neće biti ugroženi. Naprotiv, "knjiga" (ovaj termin, nadamo se, nikad neće izumreti) biće jeftinija, dostupnija čitaocu, postojaće prava tržišna selekcija i tako će pisci izaći na međusobni megdan u kome će kvalitet dela biti jedino oružje. Evo i ilustracije za tu tvrdnju: mladi, neafirmisani pisac smatra da je stvorio delo kojim zaslužuje izlazak iz anonimnosti. Njemu neće trebati naklonost izdavačke kuće, privatne veze ili pripadnost klanu: niski troškovi "štampanja" dela na CD-u omogućiće mu da realizuje privatno izdanje i da tako sam vidi (pa i da pokaže drugima) na čemu je, a preko elektronske pošte će ostvariti povratnu spregu u smeru čitalac - autor.

Ovde pominjemo samo književnost, ali isto se odnosi i na mnoge druge umetnosti, jer tehničke mogućnosti, koje se upravo ovih godina pred našim očima rađaju i razvijaju, svakako će uzrokovati i stvaranje mnogih hibridnih multimedijalnih umetnosti. Ovakav "novi umetnički poredak" imaće dosta protivnika, pre svega u grupaciji ljudi koji zbog skučenih mentalnih kapaciteta u startu imaju otpor prema svemu novom, ali i kod onih čiji senzibilitet je selektivno izoštren samo na klasične umetnosti. Ovima prvima nema pomoći, a drugi neće biti ugroženi jer će uvek moći da, recimo, odu u galeriju i vide dela Renoara ili da zauzmu svoje mesto u koncertnoj dvorani i odslušaju Betovenovu Koriolan uvertiru u izvođenju klasičnog orkestra.

A kad će to biti?

Što se knjige tiče, već je počelo. Neke kategorije knjiga, kao što su katalozi, rečnici i enciklopedije, već su se odomaćile na CD-ovima. U zadnje vreme se najavljuju pa čak i pojavljuju neka umetnička književna dela (recimo, Pavićev Hazarski Rečnik), ali objektivno gledano trenutak za to još nije došao. Razloga za takav zaključak ima više.

Prvo, računari i periferije, a naročito monitori i LCD ekrani, još uvek nisu dovoljno tehnološki usavršeni da bi mogli da konkurišu papiru kao nosiocu pisanog teksta. Za oči je mnogo manje naporno da gledaju u papir nego u elektronsku sliku, a osim toga nije lako poneti računar (čak i ako je to notebook) na sva mesta gde bismo čitali knjigu, recimo u krevet, na plažu ili u zubarsku čekaonicu.

Drugo, još uvek nije premašena kritična masa personalnih računara kod krajnjih korisnika, a to su čitaoci knjiga (ili, šire gledano, konzumenti svih umetničkih dela), dakle svi pismeni ljudi koji poseduju bar minimum kulturnog nivoa. Onog trenutka kad dovoljan broj ljudi bude imao računare, međusobno dejstvo između računara i CD-ova usloviće eksponencijalni rast obe kategorije, sve do zasićenja tržišta.

Treće, dosta vremena će trebati da se prevaziđe psihološka barijera koja nas sprečava da menjamo navike. Klasične biblioteke vekovima su bile simboli kulture, i u njih niko osim pravih ljubitelja knjige nije zalazio. Računar je, nasuprot tome, već dobio lošu reputaciju: osim toga što je proglašen za običnu tehničku novotariju bez duše, on je doneo i video igre koje nam "kvare decu", kompjuterski kriminal, piratovanje softvera, viruse... ko će verovti da on može da nosi i nešto plemenito, kulturno, umetničko?

Papir se manje koristi, a više troši

Ipak ne treba preuraniti sa zaključcima, jer smo nedavno bili svedoci jedne loše procene uticaja računara na klasične tehnologije intelektualnog rada. Niko nije sumnjao u to da će zahvaljujući računarima papir biti sve manje potreban u kancelarijama, čak su i proizvođači papira počeli da prave paniku jer su se uplašili da će izgubiti tržište. Desilo se upravo suprotno, a kao primer neka posluži redakcija PC Press, koju smatramo prototipom savremene izdavačke kuće: nikad nijedan saradnik nije doneo tekst na papiru, sve stiže isklučivo na disketama ili preko elektronske pošte (čak i skice i ilustracije), fotografije se rade digitalnim kamerama, prelom teksta je kompjuterski, gotov časopis odlazi na filmovanje na magnetooptičkom medijumu, arhiviranje je na CD-ovima... reklo bi se da nigde nema papira, pa ipak je njegova potrošnja izuzetno visoka, i sve više raste. Otkud to? Jednostavno, kad imate brze laserske štampače onda lako odlučujete da odštampate međuvarijante prilikom korekture ili preloma teksta, često i po više primeraka "da se nađe"... ne treba vam pola sata da biste ispisali rukom ili pisaćom mašinom celu stranu, nego papir samo leti... a proizvođači samo trljaju ruke.

Šta će se u budućnosti događati s knjigom, pa i sa ovakvim časopisima? Možemo samo da nagađamo, ali definitivan odgovor neće zavisiti od naših procena ili nečijih interesa, zato sve navedene prognoze primite samo kao "razmišljanje naglas". Pre nekoliko hiljada godina kamena ploča i dleto su ustupili mesto glinenoj ploči i klinastom pismu, a ova opet životinjskoj koži, pa papirusu, pa onda papiru kakav danas poznajemo... i u tim prelomnim trenucima niko nije mogao da spreči progres; tako i sada, dogodiće se ono što će biti najbolje za čovečanstvo. Zato nema mesta strahu.

Izvor:PC