Knez Pavle :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Кнез Павле Карађорђевић
Из Википедија
Скочи на: навигација, претрага

Кнез Павле КарађорђевићСин Кнеза Арсена и Кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато, Кнез Павле Карађорђевић је рођен у Петрограду, 15. априла 1893. године. Његови родитељи су 1895. године раскинули брачну везу и Кнез Павле је од 1896. године живео у домаћинству свог стрица, Кнеза Петра Карађорђевића у Женеви. Кнегиња Аурора је преминула 1904. године. Са осам година, уписали су га у школу госпођице Брехбул (Brechbuhl), коју су похађали његови рођаци Кнегиња Јелена, Кнежеви Ђорђе и Александар. Године 1903, његов стриц Петар, проглашен је за Краља Србије.

Заједно са својим оцем, Кнезом Арсеном, био је руски држављанин и српска влада је најпре издејствовала њихов отпуст, а затим су 1904. године примљени у српско поданство и постали чланови Краљевског Дома. Кнез Павле се уписује у II Београдску гимназију, у којој је матурирао 1912. године. Наредне, 1913. године, одлази у Енглеску, где је уписан на универзитет у Оксфорду.

Исте године, указом Краља Петра I, био је произведен у чин коњичког потпоручника. У јесен 1914. године узима учешћа у ратним дејствима. У јануару следеће, 1915. године, разболео се од хепатитиса. До одласка на Крф, обављао дипломатске мисије у Италији и Енглеској, а од фебруара 1916. прикључио се главном штабу. На Крфу је радио у Међународном црвеном крсту. Крајем јануара 1917. борави у Солуну где учествује у припремама за пролећну офанзиву. Почетком 1918. опет је на лечењу у Лондону. После рата ступа на Оксфорд, у Колеџ Христова црква.

Слика:HRHPrince Pavle of Yugoslavia.jpg
Кнез Павле на омоту књигеКнегињу Олгу, најстарију кћер грчког принца Николе, упознао је у Лондону, у јулу 1922. године. Венчали су се 22. октобра 1923. на дан крштења прворођеног сина Краља Александра I Карађорђевића, престолонаследника Петра. Венчани кум им је био војвода од Јорка и Елизабета Јорк. У августу 1924. године, родио им се син Александар.

Од 1925. године станују у Београду, у Старом двору. Лета проводе на Бохињском језеру (Словенија) и на путовањима. Кнез Павле има замисао да оснује Музеј модерне уметности у Београду. Од своје ране младости био је испољио велики интерес за уметност и највећи део свог слободног времена посвећује својој колекцији слика и уметничких предмета. Као студент у Оксфорду, беше поверио својим друговима, да му је амбиција да постане управник музеја. "Моја земља Србија, нема ни једну уметничку галерију, а већ много година желим да отворим галерију у Београду" - писао је Кнез Павле својим рођацима и пријатељима по Европи. Почео је да прикупља слике за свој музеј; до пролећа 1927. око педесет слика му је обећано или поклоњено.

У јуну, 1928. породица Кнегиње Олге и Кнеза Павла добија принову: рађа им се други син, Никола.

Тек средином 1933. године, Краљ Александар се сели у нови двор на Дедињу, а Стари двор пристаје да претвори у музеј. Почетком септембра, именовао је Кнеза Павла за шефа свих музеја у Југославији.

У Марсеју је, 9. октобра 1934. године, извршен атентат на Краља Александра I Карађорђевића. Тестаментом Краљевим, Кнез Павле је био предвиђен за намесника, заједно са Перовићем и Станковићем. На Краља Александра су већ били вршени атентати, био је обавештен о хрватској завери, због тога је захтевао од Кнеза Павла да буде припреман, ако се њему шта деси. Нарочито је био изричит, пред своје посете Софији и Паризу. Кнез Павле се, због великог поштовања и љубави према Краљу Александру, прихватио врло одговорног и осетљивог положаја намесника. На том месту је остао све до 27. марта 1941. године, када је отишао у изгнанство.

У априлу 1936. године, Кнегиња Олга и Кнез Павле добијају кћерку, Јелисавету.

У лето 1939. године, сазнавши да су Русија и Немачка пред потписивањем пакта о ненападању, влада Драгише Цветковића је убрзала преговоре са Хрватима и убрзо, 23. августа, потписан је споразум Цветковић-Мачек. Кнез Павле је, од самог преузимања одговорности за Краљевину, чинио све што је било у његовој моћи, како Југославија не би била увучена у рат. То је било супротно интересима политике Велике Британије на Балкану.

У време када се одлучивало о судбини земље, Кнез Павле је имао само два избора: да прихвати предлог Адолфа Хитлера за приступање Тројном пакту, или да му се супротстави са ослабљеном армијом. Његова влада и Крунски савет, одлучили су се за прву варијанту. То је изазвало бурна негодовања у земљи, војни удар и преузимање власти од Краља Петра II, малолетног сина Краља Александра. Слабо наоружана и још горе припремљена за рат против неупоредиво јачег непријатеља, Југославија је била окупирана за само једанаест дана.

Принуђен да оде у егзил, Кнез Павле је из Београда отишао са породицом у Грчку, затим у Каиро. После неколико недеља, под будним оком енглеске обавештајне службе, пресељен је у Најроби (Кенија). Тамо је, што због климе, што због удаљености од света коме је припадао, имао тешкоћа са здрављем. У таквим, нарочито тешким условима живота, породица ће остати све до почетка јуна 1943. године, када ће бити пребачени у Јужну Африку, у Јоханезбург. Издржао је све тешкоће изгнанства, клевету и потврду својих најцрњих слутњи у погледу судбине његове српске отаџбине. Долазак комуниста на власт и забрану повратка. Судбина му се осмехнула тек почетком 1947. године, када су Краљ Џорџ и Краљица Елизабета посетили Јоханесбург и том приликом примили у аудијенцију Кнеза Павла и Кнегињу Олгу.

Са новим пасошем и швајцарском визом стиже у Женеву крајем октобра 1948. године. Убрзо, било му је допуштено да посети Енглеску. Поводом смрти Краља Џорџа VI, фебруара 1952. године, био је позван у Виндзор и присуствовао је сахрани њему оданог пријатеља и Краља. Наредне године, као краљевски сродник, позван је и на крунисање енглеске Краљице.

На дан 12. априла 1954. године, велика несрећа задесила је породицу Кнеза Павла и Кнегиње Олге. У аутомобилском удесу, у близини Лондона, Кнез Никола је изгубио живот. Кнез Павле никада није прежалио смрт свога сина.

Поживео је још двадесет две године, станујући у Паризу. Путовао мање него раније. Његова љубав за лепе уметности, међутим, не беше пресахла. Пред крај, поклањао је својим омиљеним музејима и галеријама слике, ретке уметнине.

Између одликовања Кнеза Павла треба издвојити следећа: Орден Белог Орла трећег степена, Орден Карађорђеве звезде, дански Орден Белог слона, Орден Легије части I реда и Орден подвезице, којим га је енглески Краљ Џорџ одликовао 17. јула 1939. године. Ово је највише одликовање витешког реда, основано 1348. године, и додељује се за изузетне врлине, у ретким приликама.

Уживао је у својим унуцима, којих је у време његове смрти било седморо.

Његово Височанство Кнез Павле Карађорђевић преминуо, 14. септембра 1976. године, у Америчкој болници у Неију, крај Париза.

Izvor: http://sr.wikipedia.org