Klonite se ovog leta prljave vode - osim ako ne želite da požutite - Ukratko o hepatitisu   01.07.2004. u 12:55   

Ako ne želite da ovog leta da požutite kao kanarinac, klonite se prljavih, zagađenih voda, uključujući morsku, energično perite ruke nakon upotrebe javnih WC-a i, naravno, pre svakog obeda.

Leto je sezona u kojoj se najčešće javlja virusna žutica, bolest koja često pogađa decu, ali i sve druge članove porodice. Svi mi koji vodimo porodične ordinacije dužni smo da upozorimo na pojačane mere higijene tokom vrelih letnjih meseci.


Dva tipa žutice

Prvi opisi žutice potiču još iz osmog veka, a zapisi o epidemijama ove bolesti iz 17. Dugo se nije znalo da dva različita virusa izazivaju slične simptome bolesti, iako su im putevi prenošenja, dužina inkubacije i prognoza bolesti veoma različiti.

To su virus:
- hepatitisa A (HA) i
- virus hepatitisa B (HB).

Pre oko sto godina, u vreme kada se još uvek malo znalo o važnosti sterilizacije instrumenata, primećeno je da se pojedinačni slučajevi javljaju nakon davanja inekcija, uzimanja uzoraka krvi ili tetovaže.

Godine 1963. identifikovan je tzv. australijski antigen, a tek 1981. godine usvojen naziv hepatitis B za oblik žutice koja se prenosi krvlju.


Prenošenje hepatitisa B

Propisna sterilizacija hirurških instrumenata, korišćenje špriceva i igli za jednokratnu upotrebu, kontrola krvi dobrovoljnih davalaca su isključili mogućnost ovog načina prenošenja, osim kod narkomana.

Danas se pouzdano zna da se virus HB prenosi i seksualnim kontaktom. Ovaj put prenošenja je sada mnogo češći zbog promiskuiteta. Značajno je još reći da 60-80 odsto inficiranih osoba predstavljaju „idealne prenosioce“ jer nemaju nikakvih znakova bolesti iako su potencijalno zarazni mesecima, godinama, ponekad doživotno.


Tok bolesti

U 20-40 odsto slučajeva, nakon četiri do 20 nedelja od infekcije, javljaju se postepeno simptomi:
- muka,
- gađenje,
- povraćanje,
- gubitak u težini,
- svetlija stolica,
- tamnija mokraća i
- žuto prebojena koža.

Većina obolelih potpuno ozdravi, a tek manji broj ima hronično tegobe. Retko, bolest ima težak, progresivan tok i smrtni ishod.

Virus HB takođe se prenosi sa inficirane majke na plod. Kada se infekcija ploda dogodi u toku porođaja, kod 90 procenata dece razvija se hronični hepatitis sa veoma lošom prognozom.


Kod nas nema vakcine

Od tridesetih godina prošlog veka, još pre identifikacije uzročnika hepatitisa B, datiraju prvi pokušaji spravljanja vakcine. Danas je u svim evropskim zemljama vakcinacija obavezna - uključujući Albaniju od pre desetak godina - izuzev u našoj zemlji.

Vakcina, koja u 90 odsto slučajeva pruža kompletnu zaštitu, nema nikakve ili ima beznačajne propratne neželjene efekte.

Daje se u tri doze, u razmaku od mesec dana i od šest meseci, u bilo kom uzrastu. Bitno je naglasiti da ova vakcina ne štiti od infekcije virusom hepatitisa A, koji je otkriven 1973. godine, a koji zovemo i bolest prljavih ruku.


Bolest prljavih ruku

Virus hepatitisa A veoma je otporan, pa može biti mesecima infektivan u zagađenim vodama, živim školjkama i osušenim fekalijama. Unosi se kroz usta, a izbacuje stolicom, i to 14 dana pre i 14 dana posle pojave žutice. Za to vreme su fekalije bolesnika infektivne.

Bolest počinje naglo nakon dve do šest nedelja od infekcije. Simptomi su slični kao kod HB. Oporavak je kompletan, a bolest nikada ne poprima hronični tok. Bolnička izolacija nije neophodna, ali u kući treba pojačati higijenske mere. Ranije su savetovane i stroge dijete, ali one ne samo da se ne preporučuju nego se daje hiperproteinska i hipervitaminska ishrana radi bržeg oporavka oštećenih ćelija jetre.

Do danas nije pronađena bezbedna i efikasna vakcina protiv HA. Higijena je jedina predohrana. Dakle, čuvajte se i čuvajte decu od zagađenih voda i svi perite redovno ruke.

Za mame i tate važi upozorenja da ne jedu sveže školjke i morske plodove, makar bilo tačno da su dobri za potenciju.

Autorka je pedijatar i vlasnica privatne lekarske ordinacije Dr Nada Eldić